POČAKAJ (PO-ČA-KAJ) - Lipa naša čakavska

[Ljudevit Kaj]

Réčki „Nôvi list“, 12.10.2009. / Kolumně, komentâri

S KAMIKA I MORA

Depresija


Piše Slavica MRKIĆ MODRIĆ
 
Šegavi znaju da j to bol i da bol rabi lečit, oni malo manje šegavi pušćaju da ih voda nosi, a oni treti ni sebe ni drugimi ne bi ni za živu glavu priznali da su bolni, aš nažalost pu nas se ča ni konkretno, se ča j vezano za glavu, to j sramota. Ja, tako j to. Zato nan i je tako kako nan je, aš je lagje glavu zabost va pesak leh ju ponest dohtoru.
 

Ste malo videli da j va Lipoj našoj tristo hiljad ljudi bolno od depresije. Si su se čudili da ča tuliko, a ja san si pak mislela da j ta broj još i veći, ma neće saki reć – ja, depresivan san. I ča se tu opće ima ni čudit, ni mirakulat, dosti se j leh jedanput okolo sebe obrnut. Ne rabi ti dva put. Dečina su depresivna aš roditelji nimaju lazno na nje bacilat, roditelji su depresivni aš su svjesni da nimaju vrimena za decu, a kako smo si mi nečigova deca, onput nikakovo čudo ča su i starci depresivni radi dece i vnuki. To j to ča se tiče osjećaji. A zač roditelji nimaju vrimena za potomki, pa zato aš moraju delat deset ur dnevno ako misle toj istoj dečine dat jist. I to oni ki imaju sriću da delaju i da za to delo saki mesec dobiju plaću. Oni ki ne delaju moraju iskat delo, delat na črno, pa ako rabi i dvanajst ur i opeta bit srićni da njin gazda plati. Dečina su za to vrime pušćana sama sebe, aš i nonić i nona delaju na črno i to ne zato aš njin je va penzije dosadno, lej zato da moru platit režije i klast saki dan neš va usta. Roditelji njin komać imaju za dat jist, a za va vrtić, jaslice ale morda guvernantu imaju oni ki imaju, ma većina nima.

    Ako su pak dečina veća pa se školaju, oni va osnovnoj muku muče z knjigami ke koštaju kod sv. Petra kajgana, oni va srednjoj z mesečnun kartun za ku njin roditelji nimaju soldi, a oni na fakultetu z profesorimi ki pitaju soldi da bi te na ispitu pušćali. I da leh soldi, ma išću i seks. Dobro pasaju one ke leh moraju pukazat cici kod ona sirota studentica z Splita, ma retki su profesori ono ča bi se reklo – vizualan tip. Puno već bi malo i taknulo. Ma, da se razumemo, nisu si profesori takovi, sa srića da j još vavek većina pošteneh ljudi, ma ča j bolje da ti jih je dvajset kako rabi, kad je jedan kako ne, a ta jedan je dosti da ti ruvina i samopouzdanje, i veru va ljudi, i da te hiti va depresiju. A ako pak studenti imaju sriću da je na njihovomu fakultetu se kako rabi, ruvina ih saka pomisal na ono ča će doć, a to je – finit ću fakultet, dobit ću diplomu i onput moren poć mater ženit kad dela ni. I sada kako čovik da ne bude va depre, kako se to danaska po modernu reče.

    Šegavi znaju da j to bol i da bol rabi lečit, oni malo manje šegavi pušćaju da ih voda nosi, a oni treti ni sebe ni drugimi ne bi ni za živu glavu priznali da su bolni, aš nažalost pu nas se ča ni konkretno, se ča j vezano za glavu, to j sramota. Ja, tako j to. Zato nan i je tako kako nan je, aš je lagje glavu zabost va pesak leh ju ponest dohtoru.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285A2863285928582863285A28582858286128632893289328632863285C285D285A285D2861285828632863286328592863G

[Ljudevit Kaj]

Réčki "Nôvi list" / Kolumně, komentâri

11.10.2009.

Ćićo Senjanović
javascript:openWindow('aspx/showimage.aspx?id=446527',158,320,'');

AJME MENI


Obami Nobelova nagrada za mir.
     Afganistan! A ga ni sram?!


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285928592863285928582863285A28582858286128632893289328632863285C285D285A285B285E285C28632863286328592863T

[Ljudevit Kaj]

Glas Istre, 17.10.2009.

Savičenta in the morning

Isti

Doša san doma i špjegivan paroni da gremo Mario i ja u Pazin, ma ona je imala već scenario za vi dan pronat i ne moreš ga gambijati nanki da se na glavu nasadiš. Da ona mora poj u Pulu u knjižnicu po nike libre, meni u poreznu i u špežu, ki njoj je danas jeftinije, i da bin triba biti doma z malin Bartolon. Borba z vjetrenjači ni nikad urodila, pak san zazva Marija da smo pofumali tripe.

Piše: Darko PEKICA


Već jeno misec dan se Mario Ferlin i ja parićivamo za poj u Pazin na tripiće i zuz put viti izložbu u Etnografsken muzeju ka se zove Valiže i deštini, eli Iseljena Istra. Kad smo toliko inkacani z Istron, tribe poj viti i to, ki je kroz lita i lita Istru napuštilo jako čuda ljudi. Nike pute si i ja rađonan da bi bilo dobro kamo zseliti, aš u teri dela buona đente mi gre na živce toliko dobrega naroda, pak bin raj uj kamo kadi he je manje.

Tega jutra na kafelu je bilo dosti ćakule o hrani. Puh je imitira nikega čovika ki je opsjednut z hranon, pak kad dojde poli njega z štikadenton u usti i skrckajući kuščiće mesa, bez da ga bilo ča pita mu reče: "A vero ga je dobro spekla!". "Kega?", pita ga Puh. "Boga - janjca", reče mu čovik samo da bi se pofalija da je ništo dobrega poija. Još je par batud na račun tega pojela hitija da smo se nasmijali do suz i in fin smo se vrgli dakordo Mario i ja da u devet i po gremo u glavni grad županije viti tu puno faljenu izložbu, ma stešo ne na prazan štumig, da ćemo prija poj poisti tripe poli đoga pazinskega. Povida nan je Điđi narodnjak da su tamo najbolje.

Doša san doma i špjegivan paroni da gremo Mario i ja u Pazin, ma ona je imala već scenario za vi dan pronat i ne moreš ga gambijati nanki da se na glavu nasadiš. Da ona mora poj u Pulu u knjižnicu po nike libre, meni u poreznu i u špežu, ki njoj je danas jeftinije, i da bin triba biti doma z malin Bartolon. Borba z vjetrenjači ni nikad urodila, pak san zazva Marija da smo pofumali tripe.

- Ma daj, ne ljuti se, Ola. Izložba traje još – do nove godine imate vremena ići. I via ona zdolu. Tako me tukalo i činiti užinu, ma zapravo samo je finiti, aš mi je blitvu skuhala i kumpir učistila, samo ga je rabilo skuhati i zmišati z blitvon, stepliti ulje i vrći ribu da se spraži. Dok san parićiva užinu, Mario me zva da kad nismo pošli u Pazin dojden do njega u kanobu na marendu – da ne sam marenda dok pritače vino. I to ne bilo ča, ko ne vrganje u fritaji i đordane na salatu ke je tega jutra nabra. Pensa je da ga zajebavan kad san mu reka da ne moren, da su mi ruke i noge vežene, aš još nikad nis udbija marendu poli njega.

- Vrimena se gambijivaju, pošli smo si tovaru na mater kad ne moreš naj čovika z kin biš marenda, rađona je Mario. Bin bija kuntento poša se nakrmiti i zaliti z bilocon, ma moran priznati da mi ni bija ni vi pašt doma slab! Kako mi je bilo ža tega ulja ča mi je zustalo ud ribe, učistija san još par kumpiri i spražija he za gušt aš he zdavni nis ija pražene. Dok je parona došla nazad, san pronta banak i me pofalila da zdavna ni tako guštožo ila! San kapija zajno da me drži za blago, pak bi najbolje da ja preuzmen kužinu, kad mi je već pradid bija Mezodona, ma mi je donila i dvi lipe košulje pak me rabija pomalo morala napuštiti.

Prija nego san poša u štalu zvečer, san pomoga Filicu raskrgati i nakrgati (prve beside ke se je moj drug purgerski Keber navadija po našu) lambik, ki pok je pritočija vino ni zna ča bi dela aš je dobrahno zahladilo, pak dok se ne počme vorati za šenicu, da čini rakiju. Mati mi govori pok san regula štalu da iman gori poli Tereže tripići pak neka gren poisti aš da mi je Filice puštija. To, kako bi reka Frane – ono di su bila govna od telina – idemo samo Filice i ja, pak da he Tereža ne hiti priku barkuna brekon i mački, san poša pomazati padelu. Još da bih se kuntenta do kraja, je zustalo malo bakalaja ud prikućer kad je Filice pritaka vino i malo pljukanci z šugon ud peteha, kega Tereža ni parićala lipih lit. I bija je za dobar za deset. Kad san doša u hižu i poša se upljahnuti, vidija san si trbušinu. Svi gušt ča san im dok san kroz dan ija, si je poša tovaru na mater.


http://www.glasistre.hr/kolumna/n/121210


Glas Istre 2009-10-17
http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf
http://www.glasistre.hr/

[Ljudevit Kaj]

Glas Istre / Pula, 14.10.2009.

Šjora Špia

- Sam čiulaaa, sam vidilaaa...

Jadranka, go, go, go!

Mene strašu giornališti koi pishu da će ti europski paroni kupiti naše boške, vodu, Hep i sve sta još imamo vredno. Orko toćo, i to još nije dosta! Čitam da kad udemo u Uniju, zajno će nam poskupiti kruh, mliko, medežije, cigarete, letrika, gas i komunalije. Ma daj, caco da su sada jeftini! Poskupiti će i neke taše. Nešto će nam i pojeftiniti pac će niže ziene imati voće, verdura, meso, pastoli i odjeća… Na kraju pishe da se plaće neće bitno dizati. A onda sigurno njanche pemzije. Juka mene!


Na colico mandati još računaju naši političari? Mislu da ćemo za njih glassovati docle ne umru jer hi tako zienimo? Da vam pravo kazen, već sam štufa gledati vajk iste fazze toliko lit, a barem da bi bili dobri! Macche’, iz loše u gore. Niš koristi od svih njih. Nissam čakolona, ali... kada svi oni u Saboru, zastupnizzi, miništri, vragi i bogi doznaju za neki kriminal i to iz giornala, malo se skomešaju, i stvar ide na čekanje pac se žaboravi. Ili ako dogadaj postane javna katastrofa, naprave per finta neke smjene, razreše dužnosti i stave drugoga. Taj novi drugi caco da je kopia onog prvog i opet nista. Već ima vishe od godina da su cambiali miništra od Mup ma concretni rižultati nema. Corrupzia na zalost tu ima plodno tlo i duge koriene, jušto caco nashe ulike i loze. Ecco baš jučer smo čiuli, Europa nas još ne prima jer nam zamiri da nismo regulali sudstvo i korupziu. Anche oni su blesavi, a sta mislu da se to moze napraviti tik-tak? Ima tu materiala na tone! Premierki se, ižgleda jako žuri u EU pa je zajno isla u akzia. Šam čiulaaa friska viest da je osnovala novo povjerenštvo za borbu protiv criminala. Bravo Jadranka, švaka čašt, ajde da prova sa nekim novim štručnjakima, forši zenska zna izabrati bolju garnituru. I sad, kega je stavila u to novo povierenstvo? Ruke su mi pale kad sam vidila ki su ti kandidati koi bi trebali spasiti la šramota sta nas koči u razvoj i nam ne da ni naprid ni nazad. Na čelo tega povjerenštva je stavila sebe da koordinira taco vaznu stvar, a za suradnike je odredila, držite se, Polančec, kokolo Darko Milinović, el Kalmeta, Šuker, Karamarko i još neke stare dobro poznate krošte. Caco nisu anche njoj već dosadili? Skoro da nema njanche jedan medu njima koi nema neka afera ili promašaj. Ama, meni se para da se nećemo puno maknuti od mjesta. Ako se varam, onda-pardon! Zelim premierki Kosor puno uspjeha sa tom svojom novom škuadrom. Ja sam čiula da naši vladajući žuru u Uniju ma boga mole da to bude sta kasnije. Pa šigurno! Europske lisice će contolirati svaku stvar i neće naši bogatuni moći zahebavati sa mutni poslovi, neplaćanje poreza itd.

Se šuška da za doći u EU moramo platiti jako visoka ziena. Znate da je mene strah? Ja imam dosta rodbine i priateli vani. Medu njima nije samo radnička classa nego su i professori ,umjetnizzi i drugi intellectualci. Časna rieč, niko od njih mi nije reka da je zadovoljan i svi kukumavču kako ih je Euro zadavio. Aco to govoru oni, sta mi da kazemo? Naša vlast se ponaša caco da je nama pučanštvo, sve jasno, a nemamo pojma! Ako je democrazia, valda demos-narod ima pravo znati caco će ziviti u buduće.

Mene strašu giornališti koi pishu da će ti europski paroni kupiti naše boške, vodu, Hep i sve sta još imamo vredno. Orko toćo, i to još nije dosta! Čitam da kad udemo u Uniju, zajno će nam poskupiti kruh, mliko, medežije, cigarete, letrika, gas i komunalije. Ma daj, caco da su sada jeftini! Poskupiti će i neke taše. Nešto će nam i pojeftiniti pac će niže ziene imati voće, verdura, meso, pastoli i odjeća… Na kraju pishe da se plaće neće bitno dizati. A onda sigurno njanche pemzije. Juka mene! Štuarno bi bilo demokratično da mi stoka sitni žub isto kazemo javno svoje mislenje da li zelimo u tu Europu ili ne. I da nam Kossor i miništri jasno i glasno objasne sta nas čeka. Kad budemo sve znali, onda tražimo veliki referendum da se narod izjasni. Nista čiudno, i neke druge zemlje su se izjasnile protiv. Forši sam ja fossilka, ali tacovih koi se boju ima puno. Ne bin htiela da postanemo ponosni članovi Europska unija a da naši radnizzi caco oni u Rumunjska delaju za još manje plaće nego sta imaju sada. Kad smo o temu pričale moje afežejke i ja, Barizza je rekla: “Pa kaj se vi nostalgičarke toliko brinete Poglečte kak su Slovenci uspjeli. Kaj njima fali? Tak bu i nama bolje, bute vidle.” “Ajde sestro slatka ne laprdaj! Pa nisu Slovenci otišli u Europu bez gaća kao šta će, bre, mi da idemo! Oni su ponosno i lukavo zadržali skoro sve svoje banke, preduzeća, fabrike a nisu ko mi sve imanje raspičkali! Mi će da budemo samo njihove jeftine sluge”

Naše prognoze crne i pessimisštičke, čekaju nekoga da nas umiri i dokaže kontru, da neće biti taco grdo. U očekivanju tega, tanti saluti.


Vasha Spia, spija@hi.t-com


Glas Istre 2009-10-14
http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf
http://www.glasistre.hr/

[Ljudevit Kaj]

Réčki „Nôvi list“, 13.10.2009. / Kolumně, komentâri

S KAMIKA I MORA

Ča bi danaska snimil Gervais?


Piše Kim CUCULIĆ
 

Ova šetemana va znaku j' čakavskog pjesnika Gervaisa. Najprvo j' Višnja Višnjić Karković predstavila libar o njemu, a za ki dan trebali bi znat i ki su ovogodišnji dobitnici književne nagradi »Drago Gervais«.Petak je va Hrvackon kulturnen domu na Sušaku prikazan i film »Jedan dan na Rijeci«, za ki su scenarij napisali Gervais i Ante Babaja. Va ova teška vrimena za škver »3. maj« leh z tugun i nostalgijun gljedali smo scene va kemi mladić Ive sako jutro vaporićen gre delat va rečki škver. Ive ima i divojku ka mu prije dela da bušić. Ive j' vas sritan ča dela va »3. maju« i vidi se da j' pun optimizma. To i ne čudi, aš je film snimljen pedeseteh leta. Tako smo mogli videt da j' onda rečki porat bil krcat brodimi z banderami z celoga svita. Na jednon vaporu kapetan Dušan sritan vozi svoji gosti, a va »3. maju« finili su novi brod. Za delavci to j' nova pobjeda. Ponosan je i Ive aš će za ta brod, kad se bude vrnul z svita, svomu sinu moć reć: »Brod je stvorio tvoj ćaća!«. Va rečkon škveru, ki sad se više tone, 50-eh leta delalo j' na hiljade delavcih, ki su na delo v Riku dohajali vlakon, vaporon i kamionimi. Potle dela Ive bi se z vaporićen vrnul doma, zagrlil i bušnul svoju divojku. Onput bi zaljubljeno gledali prama Rike, gradu va ken su mogli zaradit svoj kruh.
    Da Gervais i Babaja danaska snimaju svoj film, ne znan bi on zgljedal tako vedro i optimistično. Mogli bi snimit se fabriki ke su propale, porat va ki povremeno zaluta kakov brod z beloga svita, Žabicu ka j' i potle pedeset let ista, Stari grad koga praktički već ni, a š njin su nestale i tri nonice i noćna dama. Danaska više ni moguće snimit ni hiljade delavci ki su sritni ča delaju va portu i škveru. Mogu se snimit leh tužna i zabrinuta lica ka strepe od otkaza. Teško bi danas bilo nać nekoga Ivu ki vas sritan gre na delo. Od bivšeh fabriki ustale su leh ruševine, ma zato imamo novi terminal, novi bazen i sportsku dvoranu, a gradi se i džamija. Gervais i Babaja mogli bi snimit i si ovi silni trgovački centri. Nova vrimena, nove navadi. A »3. maj«? Njemu bi se moglo pripetit jušto ono česa su se delavci i bojali – to će bit leh još jedna pozornica za kazališne predstavi i kulturne priredbi. Ako niš drugo, moremo klast svoj potpis na peticiju za spas rečkoga škvera spred Radija Rike


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285B2863285928582863285A28582858286128632893289328632863285C285D285A28602858285C28632863286328592863Z

[Ljudevit Kaj]

Réčki "Nôvi list" / Kolumně, komentâri

13.10.2009.

Ćićo Senjanović
javascript:openWindow('aspx/showimage.aspx?id=446527',158,320,'');

AJME MENI


Roko Markovina: Deset zapovijedi za spas naše brodogradnje.
     Ne ukradi! Pa tako deset puti.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285B2863285928582863285A28582858286128632893289328632863285C285D285A285E285E286128632863286328592863D

[Ljudevit Kaj]

Réčki "Nôvi list" / Kolumně, komentâri / Pogled

KVADRATURA DRUGA

17.10.2009.

đermano ćićo senjanović

nema šanse, moj bakire

E, moj Bakire, sve ti je to uzaludan posal. Najebat ćeš ka žuti, a ništa nećeš prominit. Propast ćeš ka i Feral. Svi te gledaju, svi ti plješću, a Bosna nikad gora. Ti si raji ventil, a vlastima dokaz demokracije. A rezultat? Kriminalaca sve više, političari sve korumpiraniji, vjerski vođe sve bahatiji. A narod? Svak u svoje nacionalno jato. Ti bi, Bakire, građansku, uljuđenu, poštenu Bosnu, ravnopravnu zemlju svih konstitutivnih naroda? Ti bi da ratnim zločincima bude suđeno? Ti bi da kriminalcima bude konfiscirana imovina? Nema šanse, moj Bakire!

Slika:
http://novine.novilist.hr/images/clanci/2009/10/453508.jpg
 

nesretni srećko

Novine pišu da je Srećko Sladoljev dobija otkaz u Imunološkom zavodu jer je upozorava na štetne ugovore sa švicarskon farmaceutskon tvrtkon. A to nije dobro. Ne valja upozoravat. Kad san ja javno upozorava na ponašanje vlasnika i urednika novin u kojima san radija, onda nisan dobija otkaz. Nego su mi ukinili rubrike. A čovika ostavit bez rubrike, to je isto ka da si mu ruku osika. I ča se dogodilo? Ništa. Ja san potražija novi posal, a oni koji su me istirali iz moga prirodnog okruženja, oni su i dalje kreatori javnog mnijenja, moralne veličine, mecene i čuvari hrvatskih interesa.
    A more bit da svitu i nije puno briga. Jer, mase se lipidu za bogate i uspješne. Važno da se lola nakesa para i odma mu je sve oprošteno. A usto mora bit arogantan i bezobrazan. I nikad se ne smi pravdat. I objašnjavat porijeklo svoga bogastva. To je svatija i predsjednički kandidat Vidošević koji je izjavija da je u predsjedničku trku uša bogat, a da će se ka predsjednik još više obogatit. To bi se u finijin krugovima moglo prevest ka: posra san vas, a to je ništa koliko ću vas još posrat.
    I onda Gloria trče za njin, snima ga po kući, po imanju, uz bazen, sa ženon, pason i krokodilon. A on zgodan, uspješan i bogat. A odakle mu to bogastvo? Pa nije Gloria službeno glasilo Državnog odvjetništva i Porezne uprave da o tome vodi brigu. Čovik je na slobodi, niko ga ne goni, kandidira se za predsjednika, i zašto o njemu ne učinit reportažu? Čista logika.
    A Sladoljev? Ma, ko šiša toga gubitnika!
 
 
a lipo vrime

»Takvo nevrijeme ne pamte ni najstariji stanovnici ovoga mjesta.« A kako će pantit kad su rebambili. Meni ne tribaju najstariji stanovnici. Dosta su meni i moje godine. A to kakvo je nevrime bilo u prvidan, to se ne da opisat. A more bit i da se dâ. Provat ću. Eto, nek naslov toga opisa bude »Nevrime u mome gradu, i to jednoga popodneva kad je sve bilo mirno i kad ništa nije davalo na kišu, a vitra nije bilo ni u naznakama«. Priznajen da je naslov mrvu duži, ali on odlično oslikava stanje toga dana i još više naglašava kontrast između mirnog popodneva i ludog pridvečerja.
    Da bi se svatila sva ludavica toga olujnog i bezobraznog ponašanja vrimena, vaja se osvrnit i na prethodno njegovo ponašanje. Zadnju 20 dan u Split je vrime bilo za svaku pohvalu. Čovik ga od dragosti nije moga gledat. Ma baš ono fino i pristojno vrime. Ne mogu garantirat kakvo je bilo na drugin područjima grada, tamo po Rivi ili Pjaci, da ne spominjen daleku periferiju ka ča su Zenta, Trstenik i Gripe, ali mogu bit pouzdan svidok o tome kako se vrime ponašalo na Bačvice.
    Pri nego nastavin, evo jedne digresije, a u vezi sa Spliton i periferijon. Tamo na Solurat, pet metri od Matejuške, a to van je centar centra Splita, stanova je Toni Škare. U svoje vrime on je jema trabakul kojin je iz Korčule u Split privozija česminu. Sad zaboravimo ti trabakul i vratimo se u Split. A to je bija Split u ono doba kad su se Melodije Jadrana počele održavat na Prokurative, negdi početkon šezdesetih. Toni je ima lipe godine, šeta je doli uz Belvija, kad mu je jedan pano od toga festivala pâ na glavu. Brzo s njin u auto i put bolnice na Firule. A Firule su danas skoro najstroži dil grada. I kad je Toni vidija di ga vozu, počeja je vikat: »Dico moja, ostavite me doma! Ne vodite me iz Splita!«
    Tako i ja, ne želin svidočit o onome ča je bilo vanka Splita, recimo na Pujanke. A na Bačvice je zadnju dvadesetak dan bija raj. Ma, na Bačvice je uvik raj, a ovo je bija raj rajeva. Sunce ne peče, nego te miluje, more ka lata, mista koliko oćeš, jer se kumpirova zlatica vratila u unutrašnjost. A onda na picigin. Znan, čuli ste za picigin, ali sigurno niste za telefonski picigin. To je sto puti boje od običnoga picigina. Obični picigin more igrat ko god oće. Počnete igrat i onda ti neko upadne u ekipu i zajebe dan. Trudi se, muči, sve bi tija, ali mu, bidnome, ne gre. Falije, pravda se, objašnjava, a mi fini, sve kimamo glavon, a u sebi ga šajemo u osanstoosandeset lipih materinih.
    E, zato smo izmislili telefonski picigin. Javimo se na telefon i dogovorimo uru. Spustimo se na Bačvice i počnemo igrat. Pet pravih igrači. I još javimo dvojici da dođu pô ure kasnije. Onda to bude ludilo od picigina. Nema falivanja, nema pravdanja, nema glupih prekidi. Tempo, tempo! Vataš, itaš se, dodaješ, guštaš, raspadaš se od lipote. Dogovor je da se prvu 45 minuti niko ne minja. A to je dovoljno da svi popadamo od umora. Onda upadaju zamjene, ali opet vrhunski igrači. I to bude simfonija. Onda cili dan lebdiš.
    I tako iz dana u dan. Sve gledan u nebo kad će više oblaci, kad će vitar i kiša. Da učinen pauzu. Da se cili dan zavučen ispod dekice i blaženo kunjan. I pročitan koju knjigu. Evo mi pusto vrimena stoju neotvorene knjige »Bordel u plamenu« Zdravka Zime i »Uspon kapitalizma katastrofe« Naomi Klein. Kako kapitalizmu želin da ga ča pri vrag odnese, to ću prvo proučit njega, a Zimu ću ostavit za poslasticu.
    Kad san više bija na izmaku snaga od pustoga sporta, evo mi se nebo smilovalo. Sve je zaškurilo i počelo je lagano puvat. Govori mi Mile: »Ovo će sneverat«, a ja njemu: »Ne virujen, zvali su buru.« Onda se Mile uspizdija: »Ko je zva? Zašto su je zvali? Šta triba buru zvat? Je li ona čuje kad je zovu? Je li svaki put dođe ili dolazi kako je nju volja?« I dok je on tako lamentira, pojača je vitar i počela je kiša. A onda se uragan udružija s povodnjon. Sve se treslo, sve je tuklo, gromi su cipali, munje su šibale, gurle su se izlile, šahte su iskakale. Kroz zatvorenu ponistru je lamatalo koltrinon, a krov mi je počeja tako škripjat da san mislija da će odletit.
    Utira san se u posteju i reka: »Fala ti, Bože, konačno lipo vrime.« Uzeja san knjigu o kapitalizmu i odma okrenija zadnju stranicu da vidin oće li završit sa hepiendon. Je, završava najlipje na svitu. Odnit će ga vrag!
    Kad-tad.

   
bakir od bosne

Nisan zna ko gostuje kod Stankovića pa san otvorija na ćoravo. Kad san vidija da je to urednik najgledanije emisije na FTV, a koja je nešto između Latinice i Stankovice, odma san napeja uši i stavija kapi u oči. Čovik se zove Bakir Hadžiomerović i radi takvu emisiju da su ga morali stavit pod cjelodnevnu policijsku zaštitu. Dere sve živo bez pardona. Ne oprašta ni predsjednicima, ni stranačkin, a ni vjerskin vođama. Naziva ih kriminalcima, razbojnicima i prevarantima, a nekima i tepa da su fašisti. Sve ima dokumentirano. Sve provjereno. Oni ga tuže, a on na sudu sve dobije.
    Zamislite koja divna zemlja. Štiti istinu. Pravda pobjeđuje. Živila Bosna! I u toj Bosni je ta Bakirova emisija »60 minuta« najgledanija i najpopularnija. Ljudi se skupljaju isprid televizora, plješću, uživaju, jebu majku političkim kriminalcima i dižu čašu u čast Bakiru. I kod Stankovića Bakir briljira. Pameću, logikon, poštenjen, hrabrošću, dosljednošću. Ima mu 37 godin i cili se dâ u novinarstvo. Ali ono najpoštenije. Guštan ga slušat, a usput se i lagano smješkan. I onako kroz zube komentiran: "E, moj Bakire, sve ti je to za kurac. Uzaludan posal. Najebat ćeš ka žuti, a ništa nećeš prominit. Propast ćeš ka i Feral. Svi te gledaju, svi ti plješću, a Bosna nikad gora. Ti si raji ventil, a vlastima dokaz demokracije. A rezultat? Kriminalaca sve više, političari sve korumpiraniji, vjerski vođe sve bahatiji. A narod? Svak u svoje nacionalno jato. Ti bi, Bakire, građansku, uljuđenu, poštenu Bosnu, ravnopravnu zemlju svih konstitutivnih naroda? Ti bi da ratnim zločincima bude suđeno? Ti bi da kriminalcima bude konfiscirana imovina? Nema šanse, moj Bakire!
    A zašto nema? Pogledaj semafor. Na semaforu ti je rezultat. Laž - Istina 6:0, 5:0. Istina je ozlijeđena i u zadnjemu gemu se još uvik bori. A doktora nigdi.
 
 
nježne igre

Meni je najdraže čitat novine po kantunima. Tako u jednom kantunu piše: "»Slobodni novinar i bloger Željko Peratović podnio je kaznenu prijavu protiv nepoznatog počinitelja što ga je lažno prijavio za zlostavljanje malodobne kćerke.... Peratović u prijavi izražava sumnju da se lažnu prijavu protiv njega može dovesti u vezu s netrpeljivošću koju ministar unutarnjih poslova Tomislav Karamarko izražava prema njemu.«
    Vijest za smrznit se. Ne znan detalje, ali znan da je policija svojedobno uletila Peratoviću u kuću i uzela mu kompjuter, jer je objavljiva neke, za državu, nezgodne stvari, a njega su zatvorili i ispitivali. Bit će čovik nastavija činit svoj posal, a oni mu sad natovarili seksualne delikte. Čista klasika.
    DDR se raspa, KGB se raspa, Udba još miče nogicama, a CIA radi tuta forca. A i naš se MUP drži. Triba čuvat državu ili bar one koji govoru: »Država to san ja« Samo, ko će zaustavit blogere? Nije to šjora Đovana ča bi stala na ponistru i lajala kontra vlasti. Nju se čulo najdaje do dna kalete, a blogere se čuje do na kraj svita. Zato, Peratoviću ne pakovati!
    Blog i Hrvati!


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285F2863285928582863285A285828582861286328982897288F286328782877286F2863285C285D285B285D2858286028632863286328592863J
ili
http://split-online.info/vijesti/hrvatska/nema-sanse-moj-bakire/

[Ljudevit Kaj]

Réčki „Nôvi list“, 15.12.2009. / Kolumně, komentâri

S KAMIKA I MORA

Djed Božićnjak z motornun pilun


Piše Kim CUCULIĆ
 
 
I pred ovaj Božić samanj nan se vrnul va grad, ma i šire. Za Riku pozitivan je pomak ča su na Korzo i okolni trgi klali drvene kućice, namesto oneh ke su zgljedale kot javni kondoti. Vrnul nan se i vlakić, a zad »Dva lava« deca se moru provozat va autićimi z lunaparka. Na sakon kantunu kanta se i tanca, iako većini va ova tmurna recesijska vrimena baš i ni do tanca. Na primer rečkin kulturnjacimi ki su od Grada dobili nikad manje para. Na ton velikodušnon potezu gradonačelniku j' zahvalila pročelnica Odjela za kulturu, aš se valjda moglo pripetit da kultura ne dobije niš ili da j' naprosto ukinu. To j' ona fanj opasna logika va stilu ča će nan kultura kad judi nimaju ni za jist. Morda to z aspekta pragmatike ima smisla, ma posljedice bi mogle bit takove da potle recesije ustane užasna duhovna i kulturna pustinja. A morda j' ovo prilika umjetnicimi i kulturnjacimi da još više razviju svoju kreativnost, kad njin već ne daju soldi. Ili će se rečka kultura sa pretvorit va Kafkinog »Umjetnika u gladovanju«. Zanimljivo j' da kultura va sakoj varijante mora bit žrtva, iako statistike govore da se kazališta bolje pune od nogometnih stadioni.

    Kako sada stvari stoje, va 2010. bit će manje libri, predstava, izložbi i filmi. Zato judimi neće ustat drugo leh televizijski program ki j' va ovo predbožićno vrime još bedasteji leh inače. Baš neki dan vrtin kanali i najprvo nabasan na reklamu na jednoj lokalnoj televizije. Va toj reklame Djed Božićnjak stoji z motornun pilun v rukah, a poruka j' da se za Božić pila more kupit ceneje, kot prigodni dar za najmilije. Va ten momentu zajedno mi se pred očimi otprl idiličan prizor va ken ozareni člani neke familje otpiraju dari spod božićne jelvice, a otac vas sritan odmotava lepo zapakiranu motornu pilu i počne š njun mahat kot onaj lik z horora »Teksaški masakr motornun pilun«.

    Kad su mi reklami postale štufne, obrnula sam malo na emisiju va koj se predstavljaju precjednički kandidati. Moran priznat da mi j' va usporedbe z ten čak i reklama z motornun pilun imela više smisla. Cela ta besmislena diskusija svela se na to ki j' va ratu bil va rovu a ki ni, ki j' bil ranjen a ki j' pobigal v Meriku, ki j' drmnul lovu a ki j' pošten i se tako dalje i bliže. Mane j' va ten momentu palo na pamet da bin na mestima naših precjedničkih kandidati više volela videt članovi Montyja Pythona ki bi nas baren dobro nasmeli. Precjednička kampanja i ni drugo leh jedna obična lakrdija.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285D28632859285A2863285A28582858286128632893289328632863285C285E285D285C2858285C28632863286328592863J

[Ljudevit Kaj]

Réčki "Nôvi list" / Kolumně, komentâri

14.12.2009.

Ćićo Senjanović
javascript:openWindow('aspx/showimage.aspx?id=446527',158,320,'');

AJME MENI


Kerum: »Stavit ću spomenik Tuđmanu na Rivu.«
     Pala muva na medvida.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285C28632859285A2863285A28582858286128632893289328632863285C285E285D28582861285F28632863286328592863N

[Ljudevit Kaj]

Glas Istre, 19.12.2009.

Savičenta in the morning

Za muzej pronti

Daž je pomalo pada pak smo se prihitili u niku beštiju ud šoping centra ka je zajno priko puta i pomalo u devet i po su nas puštili nutra, kad je ta bagra politička finila svoja onaniranja.

Piše: Darko PEKICA


Vrgli smo se dakordo Sipić, Mario i ja da gremo u Zagreb na dopiranje Muzeja suvremene umjetnosti na kega se čekalo dosti dugo. Po Mariju Ferlinu bi bija čeka na nas još kakovu šetimanu, ma prid razumon je dobilo uno dati guzici puta, aš Sipić si je vrga u glavu da pod mus moramo poj ki smo dobili pozivnice. Ni ja nis bija daleko njega, ma da je Mario reka trdo ne, vrag lik ne bin bija patija. Da ne gremo samo nas tri ki nan je Folo u Zagrebu, smo natentali Rinu, Dinu i Šekija da gremo zgoru i da činimo jedan viaz z gušton. U jenu i po za podne smo partili u Ferlinoven simplonu, veturi ka more peljati sedan ud njih, ma je bilo dobro da je sedmi udusta, aš bimo se Rino i ja napro morali stiskati z Šilijon ki si ni moga naj druga da ga gambija u kotlovnici ti dan.

U Zagrebu su nas dočekali drug Keber i vokato Folo ki daje ispite za moći dopriti svoju ofičinu. Mi smo se već bili nabrijali da nas peljaju u kakovu oštariju, ma Keber je ima druge pensire. Popelja nas je isti na placu zuz samega konja, kadi se idu kobasice i pije kuhano vino. To nan ni bilo ki zna ča pak nas je popelja u niki drugi šator, kadi se more isti žmare, kobasice, švargla, i ti ežemplari na suho ud prasci. E tote smo se čuli malo bolje, aš se moglo ordinati i dobro vino magari je butelja bila ravno sto kunelic, a deset deki žmar trideset kun, pak nan je malo došlo z pameti kakove su to precije. Vrag š njima, tr na ritko gremo u metropolu, a i svaki dvisto kun sobon imamo.

Sedma ura je vred došla pak se rabilo moviti ko ćemo na vrime doj sprid muzeja na dopiranje. Stešo dok smo se mi zgegali ud place do narodnega kazališta kadi smo parkeđali, nan je rabilo po ure, aš su Dino i Rino slikivali svaki spomenik, svaki lipi brkun, prtun, hižu, ljude, kako pravi Đaponeži. U osan i deset smo se raskrgali sprid muzeja, kad sprid njega na miljare ljudi. Da ne pušte unutri do devet i kvarat. Ala zala njin bo došla, počeli smo kleti Sipić i ja ki smo bili najveć inkacani. Mario nan govori, da smo si, eko na, dobili ča smo iskali, aš je napro teško poša ki je drugi dan mora poj na praščinu, a z večer mora parićati oštariju za grill peace. Daž je pomalo pada pak smo se prihitili u niku beštiju ud šoping centra ka je zajno priko puta i pomalo u devet i po su nas puštili nutra, kad je ta bagra politička finila svoja onaniranja.

Dok smo stali u ten šopingu i pili biru, šalje mi parona poruku na telefonin da ke su nan koordinate da me išče z dicon na televiziji pak da njoj napišen u ki kantun da gledaju. Zazva san je da njoj povin da zasvin pozivnicami nismo rivali poj nutra, a ona mi govori da imamo sriće i da ne more verovati ča je jušto u direktnen prijenosu na televiziji zrekla Jadranka Kosor: da je to kulturni događaj godine, desetljeća i čitavog stoljeća
Viče parona da ni normalna – ko je pensala na pasanih sto lit – napro je ufendila sve umjetnike svih umjetnosti ki su to vrime ča činili u Hrvatskoj, a ko pensa za uvih sto lit naprid – da nas je grdo urekla!

Kad smo rivali poj unutra, stešo san dobija niku pozitivu ud svih tih artefakti ki su posloženi, koliko me se paralo u ten štrmoru ud ljudi, dosti lipo. Niki govore da je grda i velika zgrada, ma ja se ne bin složija. Će biti da imamo dosti štablih suvremenih umjetniki.To lipo je tu večer malo duralo, aš smo bili napro trudni i rabilo se levati doma za biti drugi dan u štatu. Dvi i po ure za po noći je bilo kad smo se raskrgali u Savičenti i čuja san se kako da me niki sprebija. A lipo nan je govorija Mario Ferlin da ni ča poj na dopiranje muzeja, da ćemo poj za deset-petnajst dan i lipo kon la fijaka svega ubaj i ko rabi prispati poli Kebera, ma kad bi her Sipić bija puka da ti dan nismo pošli zgoru, aš on si je sve poslaga u glavi - kad će ubiti prasca, kad će ugraditi ulike da se ne sledu...


http://www.glasistre.hr/kolumna/n/148959



Glas Istre 2009-12-19
http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf
http://www.glasistre.hr/

[Ljudevit Kaj]

Glas Istre / Pula, 16.12.2009.

Šjora Špia

- Sam čiulaaa, sam vidilaaa...

Debela stednja


Dragi cittaozzi, ecco nas još malo i novo lito je tu. Vajk se u ovo vreme čiula neka euforia, veselje i šperanza da idemo u bolja nova godina. Iako se to, per modo de dir, nikad nije ispunilo do kraja, colico smo zelili. Čoviku nikad dosta. Nada tera dalje, ma sada me še čini del tutto drugačija atmošfera. Ne zelin biti katastrofična, samo osiećan taj kambiamento. Nije ljudima vishe do veselja. Realna šlika ne dožuoli e bašta. Mi šliči caco da smo dugo, dugo bili pijani a sada smo se očistili i nam se tornala pamet. Anche u Puli se osjeti to. Prazne butige, prazne ulizze, nidan ne se zaustavi i gleda vetrine da vidi sta mu se švida i sta će si kupiti. Ljudi su se žatuorili u sebe i malo komunikiraju. Jedan štručnjak je bio rekao da ašolutamente treba izbjegavati druzenje sa depressivnim ljudima jer da će nas zaraziti i da bimo lako mogli i mi postati depressivni i finiti u banani. A rečite mi vi, gdie da se najdu ti ottimišti za druženje, koi sve u zivotu gledaju roza? Šituazia ne dožvoli.

Mi sta imamo šuoje godine još pamtimo caco je to bilo kad smo bili dizza ili jako mladi. Posleratno vrieme, mižerija svuda ali znalo se zasto je taco. Svi su se trudili delati, graditi, da idemo naprid. Ma onda nismo imali tu fobiju od lopovi. Nije mižerija bila zbog slabe i korumpirane politike nego posledizza od strašnog rata. Tako je bilo svuderi di se ratovalo protiv fašišta. Sada je zasvim drugo. Znamo ki su lopovi, ki nam je ukra ono sta smo gradili. Poniženjima nikad kraja, a sve za to da njima bude dobro caco su si “demokratično” napensali. Evo, to nas vreda naj vishe.

Naš grad isto tuka’ globalna hrvacka dižgracia. Imamo radnike sta im je gazda propao i sad prose švoje plaće, sindaco koi javlja da nema šoldi za bozicnizze i druge darove, oni iz Herculane strajkaju perche’ se ne postuje kolectivni ugovor gdie lipo pishe da po zakonu moraju dobiti bozicnizzu…Kad smo kod škovazzina, to je prilika da se vidi colico je njihovo delo vazno za sve nas. Ste vidili po gradu pune kontejnere koje oni nisu ispraznili iz protesta? Juka mene, zajno sam se domislila na katastrofu u Napoli di su gradani skoro potonuli u škovacama. Verujen da će se ti problem morati rešiti ako ne zelimo da nam pantigane zavladaju Pulom.

Svi su zivčani. Kada gradonačelnik govori da nema šoldi u kassi, zajno mu stavu pod nos zasto je dao 650 miljari kuna za project bež veže Pula non-štop. Ima puno ugroženi koima bi te pare dobro dosle.

Svi smo skuzili da se moramo kuntentati sa puno manje. I ne mozen verovati ali šam čiulaaa… da će anche oni u Saboru odglumiti da su skromni. Za bozicni domijenak će se solidarizirati sa sirotinjom koju su upropastili. Kambiali su diško. Mi afežejke smo se čiudile I zahebavale.

“A šta će boona da jedu?” pita Fadila. “Ono kaj si donesu od kuće”, kaze Barizza. “Lele breee, ne mogu da verujem! Znači, ništa prasići, a?” pita la Stambena. “Jok, ni odojci ni ribetine, ni kavijar.” “Aha, biće neki sitni sendvići, ko na dečjem rodendanu. Neće ni da primirišu pršuta, samo jeftinu salamu.” “Ja im preporučam domaći mesni doručak koji miriše još od socijalizma.” “A za dezert?” “Da, babe će da donesu kolače, dogovorile su se. Pusička štrudlu od jabuka, Ožboltica mramorni, Antičevička kekse i to je to.“ “A šta će premijerka da donese?” “Zna se kaj je njen špecijalitet - krumpir- salata.” “A chi zna dali će lokati brendirana istarska vina?”, pitam ja. “Jok boona! Jadranka nared’la - samo vodu!” Da, da, dragi čitaozzi, njanche kafe im neće platiti vishe iz naših praznih žepova.

Lipo je da štedu, nikad nije kasno. Forši će većina političara tamo skinuti koji kilo sala. Još kad bi dragovolno skinuli od svojih debelih računa i vratili na svoje misto, he,he, to bi bilo za pamćenje.

Nesto ovako: Ministar x kaže ecco ja vraćam društvu teren i vikendicu. Onaj xx ja ville sa bazenima. Onaj treći kaze ja vraćam pare što sam si kupio avion i jahtu. Četvrti: Evo vraćam onaj otok u Dalmaciji s vilom i bazenom što sam kupio za tude pare. Neki bi tornali I malo keš sta im je ostalo na banki, par milioni. Ta lista bi mogla biti jako duga. Zamislite vi, malo po malo i nakupilo bi se tega u državni proračun. Forši bi nam se vratio otimizam za sretnije novo lito.


Vasha Spia, spija@hi.t-com.hr


Glas Istre 2009-12-16
http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf
http://www.glasistre.hr/

[Ljudevit Kaj]

Réčki „Nôvi list“, 18.12.2009. / Kolumně, komentâri

S KAMIKA I MORA

Mir i dobro nan, koking sen van


Piše Vladimir JUGO
 
 
Sveta Lucija je prnesla betlehemsko sveto svetlo va Kostrenu, ka je ti dan slavila i va ona gnjusna črjena vremena. Tako mi je dobri pravi stari Kostrenjan Milan Perović jedanput povedal kako je pul plovana slavil ti blagdan i da je velečasni kantal na vas glas: Da nije jubavi, ne bi svita bilo, ni mene, ni tebe, moja bajna vilo. Kostreno, Kostreno, misto malo primorsko, Kostreno, Kostreno, mesto mornara sujeno.
    I sad je ta sveta Luce prnesla mir i dobro. Ne samo Kostrene leh i Bakru, Kraljevice itd. Ne samo njin, aš će betlehemsko KOKING svetlo procesne proizvodnje, urinjska baklja, za ko leto prodelat. I to mi je najveći apsurd al sranje, kot i ono ča ćampaju va onen Kopenhagene i Kobenhavne da se klima menja i da se more zdiže. Poplavi, suši... To je to. Najme, ćo moj dragi i mili i – oprostite šinjora!
    Z velun mukun, odricanji, morda i samodoprinosi smo storili onu bakarsku Koksaru ka je ti stari grad kapitani i makiništi, bakarske Nautiki, keh je bil pun svet i sa mora i oceani pretvorila va predvorje pakla. I onda je prišla ova zmešana demokracija i Koksara se zrušila i teren se neč saniral. Oni si plini i smrad i govna vrteli su se va Bakarskoj vale, aš ni onda nisu si bili munjeni i razumeli su neke stvari. No, to je se onda svečano zrušeno i rečeno je – nikad više nećemo trovat judi. Ma, viruj Nimcu kot i zimsku suncu! Avet opet prihaja!
    Sakako, neće bit ono ča se gnjusno delalo va ono vreme. Sad će se to bit strogo kontrolirani proces procesne proizvodnji, se otrovno i gnjusno bit će izolirano, teć se van samo med, mleko i dih od rožic. Raj na zemje i va Kostrene i daje. Zrak čist da čišći ne more bit. Valda ne sum-njate va naša obećanja. Mi smo MOL, INA, Gazprom al Shell, Seven Sisters. Mi volimo judi, po zime vas teplimo, po lete hladimo ako platite. Naše je srce vaše srce! Zač bimo lagali ako ni van va interese leh nan. Para buši i tako daje i bliže!
    Da bimo sveti blagdani proslavili skromno i skrbno, najboje je zet jedan kredit kratkoročni, a kamati su samo 7,99 posto. Tr znate da božićnice nećete dobit. Država je nelikvidna, ni lovi, ni kunić, ni valuti, a i si drugi. Niki više niš ne plaća. Žive se na dug. Ki more, neka žive, ki ne more, neka krepa, neka ga voda nosi. To je solidarnost. Mir i dobro nan, mi smo sol zemji, a vi ste obični otpad za deponij Viševac, al za Marišćinu. Al sad za ti koking, fuking, šoping, ma ča rekli al storili. Dobit ćete čisći zrak, ma ke čist. Gremo daje, magari i ponazad. Sami smo to zibrali, nismo znali z kacoton udrit po stole.
    I ne recite kašneje da van nisan rekal! I – mir i dobro, i BiH grb!


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859286028632859285A2863285A28582858286128632893289328632863285C285E285D28612861285B28632863286328592863J

[Ljudevit Kaj]

Réčki "Nôvi list" / Kolumně, komentâri

15.12.2009.

Ćićo Senjanović
javascript:openWindow('aspx/showimage.aspx?id=446527',158,320,'');

AJME MENI


Tiger Woods unajmljivao i po 15 djevojaka istodobno.
     Iz rupice u rupicu..*

http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285D28632859285A2863285A28582858286128632893289328632863285C285E285D285B285C285E28632863286328592863F


* (L.K.) Nivea: Saka ima svôj faktor (fuck-tor)

(nem. Tor = ulaz/izlaz, vrâta)

[Ljudevit Kaj]

La kost
JEDNOUMNI TJEBNIK – PRODUCT OF CROATIA
”Lakodelci svih zemalja, ujedinimo se!”
Lito 27 – Numer 882 – Poriječ, 17. dvanajstega 2009. (sv. Lazar iz Betanje)

Rideo ergo impes sum:
La kost, otužni humoristično-satirički podlistak nedjeljom u Glasu Istre
- autori Vladimir Bugarin, Drago Orlić i Goran Prodan
– zemaljske adrese: Poreč, Pionirska 1; Pula, Riva 10;
- virtualna: : lakost@glasistre.hr; telefonin 098 475 359, fax 452 863 i 591 555
- reklame na 388 470 ili epgi@glasistre.hr
- reklamacije z gnušanjem odbijamo
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Lipi moji


Sad mi je srce apošto, na mistu! Sad je promidžba došla na svoje! Sad kad san vidija i našega
Kajina na plakati - mi je laglje. Već san se bija prenuja da naš lider neće imati nanke plakata. Tako siromahi, valja, nismo. Stešo nikad ne znaš, vrag je velik. Na pasanin jizbori Nino mu je, tobože, zabija štanpati plakat. Ma bogati! Uvi mega-plakat je jako lip: malo hita na starinski, na šerijo, na intelektualno, ni viti da mu fali fakultet i tečaji stranih jeziki, ni koloran, kako drugi presednički kandidati, kako vazmeno jaje. Damir z plakati ne gleda prepotentno drito u nas i se ne podsmihiva kako niki certi, nego zazgoru, gleda sinbolično u – bolju budućnost. Zagleda se je Kajin h Nebesima, kako da samo ona moru spasiti Hrvacku, gleda na milo kako Blažena Divica Marija, i lipo se vidi da je Damir ateista, a u duši vjernik. Ni tega ki neće glasati za njega!

Deboto je bankrotirala Hipo-Banka u Austriji, a krivicu su počeli hitati na naše ljude. Na Sanadera Ivu. Ma hote z Bogon, to ni pošteno. To je bila i naša banka, bankapratilja i IDS-a. Ča bimo bili učinili mi brižni siromahi da “u početku ne bijaše Riječ i Hipo-Banka”?

A ništo se šuška na televiziji i po dornali da, kako ča je ministar Rončević mešetarija z vojnin kamijoni, su pričižo Jakovčić, Drandić Valter i Kozlevac delali z kamijoni od punpjeri. To, pak, nikako ne more biti, naši su kupili najbolje i najcinije kamijone i tote ni bilo mista za proviziju. Ljudi moji, kako govore Sanader i Jakovčić, opozicija se valjen vraga more spensati.

Moja unuka Samanta, sunce didovo, govori da, kad ureste, neće biti ni manekenka, ni pjevačica, ni glumica, ni dizajnerica. Kada bude velika će biti gradonačelnica Pule. A zašto, sin moj - je pitan? “Didić moj, ti znaš da ja volim putovati, a Boris Miletić, gradonačelnik Pule, putuje više nego stjuardese. Samo u proteklih par mjeseci bio je u Moskvi, Londonu, Italiji, Francuskoj, Austriji, Turkmenistanu… Dobije devizne dnevnice, plate mu se svi troškovi i još malo pegla službenu karticu.” Dite moje - njoj govorin - on širi brastvo i jedinstvo mriž narodi, razvija kulturnu suradnju i strategiju, usavršava se, lansira medunarodne projekte, pomalo se aklimatizira na EU. Vero za njega se ne more reći da po svitu “slipima put kaže”, ili “bolje z jenon sramoton doma nego z dvi odoma”. Za malin Miletićen su medunarodni rezultati, kamo kod dojden po Evropi svi mi reču: “Super frizuru ima vaš gradonačelnik”. I, in fin dej konti, ča će ragač vajk biti doma, samo bi se zahirija, tako i tako u Puli ni nikih problemi. Tić moj, a ča se tiče šoldi oni su za špendivati. Narod govori: “Šoldi ni, šoldi je - zadnja valja!”

U Zagrebu je održan muzički festival “Prvi pljesak”. Nagradu publike je dobila Mirna Milinović, šćer ministra zdravstva Milinovića. Sad, mala kanta kako kanta, ni dobila nanke jenu od stručnih nagrad. I sve bi to bilo u redu i apošto da Ministarstvo zdravstva ni, kako sponzor, u uvin vrimenima mižerije dalo 20 miljari kunic za ti festival lakih not. Ma niman ja niš proti da tac jeno malo podmaže karijeru šćere z našin šoldi. Meni je da bi ministar Milinović dava otkaze medicinskin sestrami, kih tako-i-tako fali po našin špitalima. A 20 miljari ča je da za festival svoje šćere su četiri plaće medicinskih sestar.

Lipi moji, me je strah da ćemo 2010. lita na lišo pasati. Preveć se ga je frajalo pasanih lit bez pokrića. Recesija i secesija! Govorili su naši stari: “Dokle je masti baba i guzicu maže”. Ma ča kad masti drugo ni? Vero, na tanko ćemo srati. Dajte si kuraja, i budite pravi ko morete. Vajka z vami vaš

Zvane Lakodelac

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

(P)RAZNE CAKE ZA JUNAKE

Krvopije
Prema pravilniku o krvi i krvnim pripravcima u Hrvatskoj darovatelj krvi može biti samo
državljanin Republike Hrvatske.
To je tako jušto, ter neće valja naša vlast piti krv anka fureštima!?

Pila naopako
Prema HDZ-ovoj anketi SDP-ov kandidat Ivo Josipović uvjerljivo vodi ispred ostalih.
Ku ćeš kega dobiti, moraš učiniti da nepreteja pensa kako je jur dobija.

Iz Fine finit fino
Dosadašnji direktor pulske Fine Ivan Bubić odlukom Vlade unaprijeden je u državnog tajnika
u Ministarstvu gospodarstva, rada i poduzetništva.
Eko vidiš, kad si čovik, drug i hadezejac namisto da dobiješ otkaz kako ča se prontiva za 78 delavci pulske Fine, lipo vancaš u Zagreb u još jenu lakodelačku poltronu.

SVONKO PATRIOTA

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 VICISTRA
Jurina & Franina

Paziti
Jurina i Fuma se namurivaju.
FUMA: Dragi, san zustala zbabna.
JURINA: Kako to, poranuboga? Ter san pazija.
FUMA: A ča eš, to ti je kako u prometu - ni koristi da ti paziš kad ti drugi ne.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Glas Istre 2009-12-17
http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf
http://www.glasistre.hr/

[Ljudevit Kaj]

Réčki „Nôvi list“, 17.12.2009. / Kolumně
 
Beseda

9 člankov na čakavskomu

Pregled:
http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285F28632859285A2863285A2858285828612863288A288D2863286328632863286328582863D