POČAKAJ (PO-ČA-KAJ) - Lipa naša čakavska

[Ljudevit Kaj]

Novi list, 2013 02 25 / Kolumne, komentari

S kamika i mora

Sneg
 
    Zaspraven san van ja snežna kraljica vreštu, ča će reć da već tri dani ne moren dalje od privrata. Moren, ma hodeć aš bus ni vozil, a danas moren i z buson, ma nima ki. I da j' to prvi put, ne bin niš rekla, leh san treti put va belomu izgnanstvu, tako da ću sad reć ono ča san mislela da neću nikada – neka ov sneg gre mater ženit.

Piše: Slavica Mrkić-Modrić


Čuda put su mi rekli i da san kraljica cigani, i da san kraljica maškar, i da san kraljica bedastoći, ma sad san i ono ča do sada nikada nisan bila, a to je – snežna kraljica. Ma nemojte ni pomislet da j' Slavica postala Janica, to nisu mogle ni puno spretneje i šegaveje od mane, pa kako ću ja ka j' na skiji stala leh jedanput va životu i onput po celomu Platku zijala – maknite se, aš ne moren fermat, a ne umen ni obrnut.

    Zaspraven san van ja snežna kraljica vreštu, ča će reć da već tri dani ne moren dalje od privrata. Moren, ma hodeć aš bus ni vozil, a danas moren i z buson, ma nima ki. I da j' to prvi put, ne bin niš rekla, leh san treti put va belomu izgnanstvu, tako da ću sad reć ono ča san mislela da neću nikada – neka ov sneg gre mater ženit. Pošteno bi bilo reć da gre mater ženit to komunalno poduzeće ča čisti cesti po Kastvu, aš neka mi niki ne govori da va tri dana nisu dospeli očistit oneh, već spominjaneh pedeset metri ceste ka bi me popeljala va slobodu. Ma ralicu va mojoj ulice pasana tri snega ni bilo videt. Jedino ča načini je da kad pasa kraj nje nahita sneg na ulaz i tako šundra vas trud oneh brižtneh starci ki po celi dan mašu z lopatun da njin ne dojde kakov komunalni redar i naplati kaznu.

    Od silnoga straha, brižnići očiste ne leh spred vrat i po škalami, očiste oni i vas privrat, si auti, mada nisu njihovi i kuliko moru tu sakramensku cestu. Se su van to lučki delavci ken delat va životu ni niš stranoga, ma ne vole ni kad jih neki maltretira pa ono ča zdele ralice grdo j' i za čut, a kamo da bin ja sad to ponavljala. Da ju utaknen ja bin njoj, verujte, rekla i puno hujeh stvari leh oni. Aš ni ja ne volin kad me neki za monu drži. Najme, naslišen čera radio i čujen kako ovi busi voze, oni ne voze, a med onimi ki ne voze dakako da j' i on kastafski. On da radi snega pelje leh do Belići, ča znači da j' i sam grad Kastav odsičen od svita. I onput se ja pitan – kako vozi klanjski bus, kako on za na Hreljin gre skrozin do Biljina, kako pelje on na Grad Gromik, a Kastav sopeta vrite. I dokončan – ja, sopeta j' sneg iznenadil i pal pred vikend, a kako j' vikend za počinut, onput vas pošteni svit, pa i on komunalni, lipo počiva.

    Znan da će sad ta pošteni kastavski komunalni svit reć da san bezobrazana, da san nevaljata, da niman pravo aš da su se oni finili od dela i da postoje prioriteti, i ki zna ča još, ma jedino ča ja znan i ča ću njin reć je da si mi jednako plaćamo komunalne daći i da bi bil red da za plaćeno dobijemo neš nazada. Ne govorin da ne razumen prioriteti, ma i mi neprioritetni saki mesec punimo gradski proračun, pa bi bil red da za ti soldi dobijemo ako ne prioritenu, a onput baren neprioritetnu uslugu. Onu z odgodun.

    Ovako ispada da bismo mi neprioritetni namesto Gradu Kastvu komunalnu naknadu trebeli plaćit Svevišnjemu. Zač? Zato aš nan jedino on očisti cestu. On nima ralicu, ma nima ni prioriteti, ni vikenda.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285A285D2863285A2863285A28582859285B28632893289328632863285E285D285A285D2859285A28632863286328592863G

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nevica
(tal.: sneg curi)

Lipi kraju moj -Nevia Rigutto, klapa Kastav, 04:50
Nevia Rigutto and klapa Kastav singing "Lipi kraju moj" by Mirjana Bobus.
Arr.Josip Forembacher, David Trkulja

Lipi kraju moj -Nevia Rigutto, klapa Kastav

[Ljudevit Kaj]

Glas Istre, 27.02.2013.

šjora Špia

Sam čiulaaa, sam vidilaaa...

Čiuvaj zdravlje!

Baš me interesira sta ćemo doznati kada analize i ekpertize završu, koliko su škodile sve te lazanje, tortellini, hambugeri i druge stuari punjene sa sumlivom konjetinom. Neki criminal je sigurno perche’ njanche jedan od tih proizvođaći nije štupido da potrošačima pokloni kualitetno i skupo meso od konja umisto jeftinije govedina i da nideri ne stavi la declarazia o temu. Znači, to konjsko meso je bilo puno jeftinije a to znači, sumlivo.
Šam čiula… a moze biti jušto, da su to bili isluženi trkači konji kojima se dava dopping za bolje muškole, jušto caco to uzimaju i neki sportaši da im mišići budu jači. Sigurno neću to kupovati ali sada ja sumlam anche na meljeno meso sta ga koi put kupujen.


Dragi moi šimpatični čitaozzi, ne žnam caco vi ma ja sam jako zabrinuta za nashe zdravlje. Pogotovo sta nam bolnizze i ambulante gredu remengo i sve će nam rezati. Iman teror sta kupujem jer svuderi, u svaken proižvodu vidin vraga. Sta ja tu mozen kad nas straše na sve strane? Forši da se pravim gluha i ćorava, lakše bin stala. Gledan po naprednoj, kulturnoj, demokratičnoj i visoko razvijenoj Europi caco slipe i kojonivaju potrošaće, ma isto caco i tu. Meso od govedine i junetine, ma ste vidili caco su furbasto izmišali i meso od konja? U prvi moment sam sama sebi rekla, pa sta, meso od konja je vajk bilo zdravije i vishe na zieni nego ono od govedo, svinja, taco dalie. Infatti, svaki put kad passam blizu merkata na kantunu prema teatru, vizavi zeljezare, se domislim one male bekarije koja je prodavala samo meso od konja. Da se kapimo, ako se i vi sta mate šuoje godine domislite na nju, onda ćete znati da nije uvijek bilo na prodaju. Valda je mesar čeka samo kvalitetne bišteke pa se znalo dogoditi da si došao kupitiali bi ti reka: “Nema nista danas! Dođite sutra.” Aj che lipe bišteke, velike, duge, sočne i taco dalie, neka se ne ufendu vegetarianzi, molin. I sad, pitanje za actualni problem tako široke prevare. Baš me interesira sta ćemo doznati kada analize i ekpertize završu, koliko su škodile sve te lazanje, tortellini, hambugeri i druge stuari punjene sa sumlivom konjetinom. Neki criminal je sigurno perche’ njanche jedan od tih proizvođaći nije štupido da potrošačima pokloni kualitetno i skupo meso od konja umisto jeftinije govedina i da nideri ne stavi la declarazia o temu. Znači, to konjsko meso je bilo puno jeftinije a to znači, sumlivo. Šam čiula… a moze biti jušto, da su to bili isluženi trkači konji kojima se dava dopping za bolje muškole, jušto caco to uzimaju i neki sportaši da im mišići budu jači. Sigurno neću to kupovati ali sada ja sumlam anche na meljeno meso sta ga koi put kupujen. Chi mi garantira sta je umišano unutra? Colico vidin, inšpekzie se nisu baš previše spotili za sve kontrolati. Ma svi varaju. Ste čiuli škandal sa nutellom? Moj Pićo obozava i kad bi moga, ziela tegla od pola kile bi maznuo za pet minuti. Šam čiulaaaa da je anche ona na optuzenička klupa i firma plaća velike multe jer unutra ima nedozvoljene dodatke kao sta su hidrogenizirana biljna ulja, ono stetno od palme i previše šećera. Znači da deblja dizzu a na reclamama varaju i nije po EU normi. Ecco, jedan razlog vishe da ne trošim šolde na nutellu. A brizni diabetičari? Anche njih varaju. Pensajte, šam čiulaaa… i to od štručnjaki sta se time bavu, da poznate firme Zuegg i Hero koje prodaju razne marmelade baš za diabetike, varaju. Anche ja sam kupovala te marmelade da se ne udebljam i ecco ti ga na! Nasli su i tamo unutra cukera i aspartama a napisali su da ga nema. Marendine i kroasani čak od firme Misura sta kupuje moja priatelizza za svoj muž diabetičar, sadržu šećer. Preko 40 vrsta dietečnih
proizvoda su našli da mućkaju. U Italiji su isli ispšitivati one škatule u kojima se  renosu pizze i našli su da su opasne jer sadržu previše olova. Mogli bi i kod nas malo išpitati šituaziu. Da ne govorimo caco nam prodaju muda za bubrige sa deterđentima punih kemikalia i svi su opasni za disanje. More se čak i ažma dobiti! Još ćemo se mi tornati na stari način čišćenja, molin lipo, ocat, soda bikarbona i ribaj! Ja taco delan i sve mi je caco Istra blista. Još fali da opet počnemo prati robu sa pepelom i da delamo lišiju… Svacaco se ne bi zagađiva ambjent samo nije to zeni danas lako, he, he.

Ste vidili sta je bilo pred neko vrime, morali su povući iz prodaje neke tablete Voltaren jer da imaju nus pojave. Juka mene, toliko ljudi požnam sta u kućna apoteka vajk držu te voltarene. Ćovik si misli, caco to moze biti, dugo hi koristim a nisam ima pojma da mi škodu. Sve je danas moguće. Frisko šam čiulaa da se ukidaju i tri proižvoda od Plive sta se koristi za infuziju jer je opasno. Caco će finiti ćemo vidjeti kad završi kontrola. Intanto, sve nas to destabilizira. A naj vishe nas destabiliziraju političari. Psikički i fizički, caco ćete. Colico će trebati penzićima da se oporave od poreznog maltratiranja ovih dana?

Nastavak u idućem broju…

Vasha Spia, spia@ mail.inet.hr


Glas Istre, Srijeda, 27. veljače 2013.. str. 12

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žiga i Bandisti & Zlatko Vitez - Oči sokolove, 04:03

Žiga i Bandisti & Zlatko Vitez - Oči sokolove

[Ljudevit Kaj]

Glas Istre, 2013-02-28

La kost
JEDNOUMNI TJEBNIK – PRODUCT OF CROATIA
»Lakodelci svih zemalja, ujedinimo se!»
Lito 31 • Numer 1027 • Poriječ, 28. febraja 2013. (sv. Roman)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Lipi moji

Izbori se bliže. Vero to je lako viti. Movimenat je u điru. Pulitičari ki su četiri lita spali kako lički medvidi sad su se zbudili. Kamo god se ubrneš, eko ti pulitičara ki ti daje ruku.

Finija je i sičan. Ter je finija prije nego ča je počeja. Naši stari bi umili reći: “Finija febraj, zimi je kraj”.


Ča jidemo, dica moja? Govna! A najbrže da da. Ča jidemo uno ča vidimo, ča piše u deklaraciji, ča nan zapakiraju, ili ča nan se zapara, ili na ča nas reklama mami? Lako je bilo dokle nan je baba kuhala verduru iz našega vrtla. Zadnje vrime ja u supermarkatima kupujen samo slovenske torteline i ingleški paštičo. Super mi je, dobar, ukusan. Sad je zašlo van da jušto u tin proizvodima zuz meso od krave je i meso od - konja. Pak ča ko je? Pitan ča je slabega u konjetini? Ča nisu do niki dan govorili da je meso od konja jako zdravo? Domislite se filma “I konje ubijaju, zar ne?”. Meni su forši jušto poradi tega specijalnega konjskega gušta ti proizvodi jako dobri. Zašto? Zašto? Bi ga vrag? Će biti da mi je to ustalo još iz partizani. Ben, tamo san se nauživa gladi. Pokle ča sedan dan nismo jili niš, ni bilo druge nego ubiti konja. Star, mršav, krepalina, ma niš ni portalo. E, lipi moji, to su bili šjori gušti.

Drugi problem da je u mliku. Govore da trujemo sami sebe. Da mliko ima preveć nikih otrovi ča nisu zdravi za čovika. E, da krave peljemo na pašu kako Austrijanci, ne bi bilo tih problemi. Kako je to ništo došlo u mliko? Po krmi ča dajemo blagu dojde svakakovih porkerij. Lako je bilo dokle smo blagu davali smo riblju muku pak je mliko zadavalo na ribu, a ribe iz uzgajališta smrde na meso, zato ča njin hitamo muku od kosti. I ča je slabo u ten, već smo se bili navadili. Uvo da je ništo drugo. Još huje! A govore da Merikani u svojin proizvodima imaju deset puti više te šuštance. I ča njin fali? Niš, samo pogledajte malo bolje kakovi su, naduti i boni.

Kad počmu kresti pršute z viljuškari i kad grobari kredu od mrtvih, štorija je na kraju. Zato, lipi moji, niš dragega i precijožega vrći z pokonjin u kasu: ni uru, ni prsten, ni pastole, ni zlatne zube. Picigamorti sve najdu, nebojse. Ča parate da grobari “ubajdu” mrtve samo gori u Osijeku? Bilo je tega i poli nas, ča ni jedan grobar nosija zlatnu uru na kadinu ka se drži u žepiću od dileja, z kon smo zakopali pokonjega teca Gašpara. Javili smo miliciji, ma je grobaru niki drugi ladro ukreja uru, i – poija vuk tovara.

Ča će biti z našon novon pulskon i istrijanskon super bolnicon? Će biti kako voli reći moja unuka Samanta, sunce didovo: “Papala maca”. Me je strah da je bilo bolje da smo ustali na u noj neprincipijelnoj HDZ-IDS-ovskoj mažino liniji, Kosirica - Nino. Uvako će biti ča će biti, ča bi reći da bolnice neće biti.

Izbori se bliže. Vero to je lako viti. Movimenat je u điru. Pulitičari ki su četiri lita spali kako lički medvidi sad su se zbudili. Kamo god se ubrneš, eko ti pulitičara ki
ti daje ruku. Tako je naredija IDS-ovski stručni, partijski AGIT-PROP: “Budi mriž birači! Budi mriž narodon! Neka te se vidi! Neka te se čuje.” Istina da je pulitičarima misto mriž narodon, ma ča je de pju, je de pju. Nikih pulitičari je i priko prirodnih zakoni, da budu “u istom vremenu na dva različita mjesta”. Dva glavna konkurenta, dva velika Buzećana su najveć u điru. Kajin i Valter. Već san hi počeja sanjati. Ne jidu i ne spe, ma su vajka na licu mista. Za njih ni više velike ili male fešte, velike ili male maše. Ča je da je, oni su tote. Samo da se ne strude, jizbori su još daleko. Ili drugi problem - da ljude ne štufaju.

Finija je i sičan. Ter je finija prije nego ča je počeja. Naši stari bi umili reći: “Finija febraj, zimi je kraj”.

Papa je poša u penšjon, neka sad drugi pensaju u ken pravcu
će poj Crikva. Racinger hi je lipo javiza. Zbogon Benedeto Šešnajsti, adijo dragi naš Jožef Lojzo, pasaj čuda lipih dan u miru.

Toliko za uvi put, lipi moji, dajte si kuraja, i budite pravi ko morete.

Vajka z vami vaš
                           Zvane Lakodelac


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vicistra

Jurina i Franina

Ordinivat
JURINA: Kamarijer, za četrti bot ordinivan ombolo i kobasice.
KAMARIJER: Ča zaspravlje? I još se niste naija?

Zrno
Je došla Luca poli dinekologa.
LUCA: Šjor medig, zbabna san.
MEDIG: I čigovo je dite?
LUCA: Ma, šjor medig, to je kako da ja Vas pitan od kojega ste zrna fažola prdnuja.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Rideo
ergo
Impres
sum
La kost, otužni humoristično-satirički podlistak četvrtkom u Glasu Istre
• autori Vladimir Bugarin, Drago Orlić i Goran Prodan
• zemaljske adrese: Poreč, Pionirska 1; Pula, Riva 10;
virtualna: lakost@glasistre.hr; telefonin 098 475 359, faks 452 863 i 591 555
• reklame na 388 470 ili epgi@glasistre.hr
• reklamacije s gnušanjem odbijamo

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

http://files.glasistre.hr/GlasIstre.pdf 
http://www.glasistre.hr/ 

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

La Kost-elič

Wengen; Ivica Kostelic svira i pjeva 17.01.2010 . , 07:31

Wengen; Ivica Kostelic svira i pjeva 17.01.2010

[Lahkodelac]

Glas Istre, 31.03.2013
Mirjan RIMANIĆ

Stari uskrsni običaji: Potle juhi pride janjac

Tradicija obilježavanja Uskrsa kao i sve ljudske aktivnosti tijekom vremena doživljava promjene. Zahvaljujući zapisima Frana Novljana (1879. - 1977.) možemo doznati kako se u njegovom rodnom Boljunu nekada slavio Uskrs. Informacije za svoj rukopis "Boljun, kmečki život i užnci" počeo je skupljati još za studentskih dana, od 1899. do 1905. u vrijeme dok je u Beču studirao matematiku i fiziku. Zahvaljujući njegovim zapisima na boljunskom govoru možemo doznati kako se u 19. stoljeću slavio Uskrs, ali i provodilo vrijeme Korizme koje mu je prethodilo.

"Va korizme ljudi ne mrse, to će reć, sako hrano bijele z uljen. Poste sriedo, pietak i saboto. Posti uon ki se samo jedan put na dan naji do sita, a zvan tega nič ne pokusi nego vodi, ko je žijedan. Neki se poste op kruhu, ča će reć, jedan put na dan najieduo se samega kruha. Dica do petnajs i starsci od šezdesiet liet niso dužni postit, a steši tako ni buolniki. Kako neki puost oštro držijie neka pokaže ova pripoved. Op Kvatrah se posti kako i va korizme. Neka žijenska je va kvatrah na pozimak grieduoć blagu brat, pasala pod jabuko i našla je na tlieh. Zignula jo je i valje pojela. Potle se je domislila da je puos. Počela je plakat, da je storila vieli grijeh da je prekršila puos. Cijela familija jo je taložila, ali je ni mogla utaložit. Nedeljo jutro prvo maši se je spovedala i tako utaložila. Na puol Korizme, a to je četrtak smije se mrsit i mijesa jes. Užanca je olita peć na gradelah i vina pit, ku ga ije. Mladi ljudi va ta dan i pliješo, zač to je Mali pus.", piše o Korizmi Novljan.

O slavlju Cvijetnice Novljan navodi: "Na uličnico nose va criekvo blagoslovit pies uličini. Viežo je s koncien, sprave ga, pa š njin priek trbuha opašo onega kiemu se zapre voda. Pa mu se otpre. I blagosluovno uličino sprave, pa jo rabe za kurit proti napsatovanja, proti nečistemu duhu i proti slaben oblakon. Trieba jo držat do druge Uličnici. Držije jo nad feguro nekega svijeca da buo pripravna za sako potrebo."

Na Velo soboto miese i pekuo pinci ali pogači

Priprava za Uskrs u Boljunu u 19. stoljeću tekla je ovako: "Na Vieli Pietak ne smije se va zemlje delat, ali sako drugo težačko delo je otprošćeno. Ta dan je veli pos. Na Velo soboto miese i pekuo pinci ali pogači. To je hlep kruha od šenične muoki tako velik, koliko je velika črepnja, va njega zamijese kimela. Siromašneji speče po jeno pogačo, a bogateji po dvije. Potle kuhaju mrs i jaja, a navijo luka. Kada miese pogačo sakemu otroku od sejenega tiesta umijese kolubico. Storije hlebić va kiega zaboduo jaje. Ot tiesta storije dva dugi makaruoni pa ih prik jaja stave va kriš, a kraji pritisno va hlebić. Tako je jaje vijezano, da ne pade. Neki pak na mesto hleba spletuo kito. Zavijo tri dosta dugi makaruoni, tako da od jenega kraja grie se na tanje i tanje, kako kačka. Pletuo ih onako kako žijenska plete svojo kito. Na deblji kraj stave jaje kako i na hlebić. Kada je to pečeno vidi se kako otrok va faše. Neki so sad počeli pinci i kolibici delat od napravnega kruha, kiega delajo tako da šenično muoko zmijese z jaji i maslon, a prilijo mlijeka koliko rabi. Pogača je od šenici, a pinca od napravnega kruha."

Najprvo se ji luka, pak jaje, a potle klobasic i mrsa s pogačon

Za svaki veliki blagdan ljudi su se posebno spremali, a običaj je bio da se na taj dan za odlazak na misu nešto obnovi. Da se za tu prigodu odjene neki novi komad odjeće ili obuju nove cipele. Uskrsna je misa počinjala u zoru, a zvala se je uskrsnuće. "Jutro na Vazan gredo na uskrsnuće kuo počne prvo sunce i nose hrano blagoslovit. Kada prido doma valje fruštukujo. Najprvo se ji luka, pak jaje, a potle klobasic i mrsa s pogačon. Ča je blagoslovno, to se zna, da triebe i pit vina. Uskrsnuće na Vazan je tako storeno da prošešijuon pride s criekvi van jušto kad sunce velijeze. Potle uskrsnuća je pret crijekvo blagoslov hrani. Luka, jaj, klobasic, mrsa i pogači. Manje stvari prinijesuo va košiće, a pogačo va tuorbe. Neki va bisgah prinijesuo dvije pogači. Saki sojo hrano stavi na tla predase. Za blagoslovon hode zvonari od jenega do drugega. Saki in da za plovana od onega ča je prinesa na blagoslov. Tuo nijedan nebi od manje stori."

Posebno je zanimljiv dio o običaju pucanja iz pušaka za vrijeme mise. O tomu Novljan kaže: "Poseban posal je hitat na veli blagdan pa tako i na Vazan. Ljudi ki so bili soldati i ki imajo puško zberu se pret crijekvo pa hitaju kad počnie maša, kad se zakanta Slava, kat počnije Evanđelje, na podizanje i na blagoslov." Zanimljiv je podatak da su za vrijeme mise pucali "ljudi ki su bili soldati", ali, to nisu bili ljudi koji su odslužili vojsku, već članovi vojne posade u Boljunu. Prema ovom navodu možemo zaključiti da je vrijeme koje Novljan opisuje druga polovica 19. stoljeća. U to je vrijeme uskrsni jelovnik ovako izgledalo: "Za ubet na Vazan skuhajo riži va juhe va kie se je na Velo suboto mrs kuha. Potle juhi pride janjac. Jieduo ga s kruhon i lukon. I vina muora bit. Za večero pojiedo uno ča je zustalo od fruštuka i ubeda. Za drugo nedeljo, to je prvo nedeljo potle Vazma, kuo zovuo Biela nedjelja ali mali Vazan, pekuo pogačo, kuhaju jaja kako na Vazan ali manje."

Saki od fameji muora dobit po jeno jaje

Kakav bi to Uskrs bio bez jaja, a o njima u Novljanovom rukopisu nalazimo: "Jaja za Vazan ne smijeo bit ot kega got dneva, nego samo onieste ki so bile znešene na dan sv. Josipa, Sv. Benedikta i Majke Buojže Marčane. Gospodarica na sako zapiše kega dneva je znešeno, zapiše slovo J, B, ali M. Ku ne zna pisat stavi senjal za saki blagdan drugači. Ta jaja triebe nosit blagoslovit i za fruštik na Vazan jes. Saki od fameji muora dobit po jeno jaje od sakega blagdana. Ku ih ni dosti razrieježo jaje na toliko dieli, da saki dobi po jedan diel. Ta jaja ne smiejo kolorat, zač se na njih muora videt ime ali sienj blagdana. Druga jaja užajo kolorat. Koluor kupe va butiege." Zanimljivo da su boju za jaja kupovali u dućanu. (Mirjan RIMANIĆ)




Zameno s tieste stranice: http://www.glasistre.hr/vijesti/kultura/stari-uskrsni-obicaji-potle-juhi-pride-janjac-395033

[Lahkodelac]

Šetemana pasana

Tjedni pregled najvažnijih vijesti koje se emitiraju na žminjskom, ročkom i od nedavno i na labinskom govoru u suradnji s Čakavskim saborom iz Žminja.

Emisija na labinskom govoru, čita Malvina Mileta.


Šetemana pasana 31.03.2013.

[Ljudevit Kaj]

Novi list, 2013 04 08

S kamika i mora

Ponikve
 
Onput je barba Jož pokojni se obrnul na smeh i povedal kako bi Ponikvaron najbolje bilo organizirat podvodni zecolov. Kako bi, da su Ponikvari šegavi mogli imet više turisti leh ih imeju Opatija i Crikvenica skupa, aš imet more j' lipo, ma ne i neobično, a imet jezero, pa ga preko noći ne imet, pa ga opet dobit, e, to da imaju leh Ponikvi.

Piše: Slavica Mrkić-Modrić
 
 
Majčice, ča san bila kuntenta kad san va čerašnjemi novinami videla da j' neki šal ronit va Ponikvarsko jezero. Ma, saka van čast, šjor Rubeša, i da leh znate kuliko van zavidin. Tako bin rad da najdete još nekoga pa da gre svami poiskat i tu lovačku čeku i se ča biste rad našal. A kada san videla da su spod vodi rascvale i visibabi, mojoj srići ni bilo kraja.

    Najme, ja van Ponikvi jako volin. I Ponikvari isto tako. To su jedni jako dobri, veseli i skromni ljudići. Šnjimin san bila obadva put kad su šli na vijaj jezeron. Još negdere čuvan ukrcajnu kartu za on gumenjak, i ne spametin se kad san se tako dobro nasmela kod za te naše prve vožnji jezeron. Ne spametin se ni kada san se va našemu kraju tuliko straha nauživala kod taj put, ma leh prveh par minuti. Onput je barba Jož pokojni se obrnul na smeh i povedal kako bi Ponikvaron najbolje bilo organizirat podvodni zecolov. Kako bi, da su Ponikvari šegavi mogli imet više turisti leh ih imeju Opatija i Crikvenica skupa, aš imet more j' lipo, ma ne i neobično, a imet jezero, pa ga preko noći ne imet, pa ga opet dobit, e, to da imaju leh Ponikvi. Onput je barba Jož šal i korak dalje, pa j' mašte dal na volju – zajedno j, va sred Ponikav oprl dva hotela, pa j' spominjal tetu Slavu, isto već pokojnu ka bi bila zadužena za domaće jido, pa tovarića od barbe Stipana ki bi turisti okolo jezera peljal, pa mleko od koz tete Milice va komu bi se gospe kupale, pa ovo i ono. On je štoriju zgradil do toga da se j' domislel i aerodroma na Gromičkomu polju na koga bi ratoplani z bogatemi turistimi sletali, a mane j' prvoj ponudil da opren turističku agenciju. Ta gumenjak va komu smo se jezeron peljali tuliko se j' lulal od smeha da san mislela kako ćemo se sakoga časa zvrnut. Ma tu j' bil i šjor Darko Ujčić, ki j' gumenjak držal pod kontrolul. A kad je barba Jož još i na vas glas zakantal »Ta tvoja barka mala, ča pušća na se strani«, a jedan malčić, ne moren mu se imena sada domislet zasviral harmoniku, e, to j' bil vrhunac na ki bi i šjor Felini zanemel.

    Da smo si skupa nemi rekle su nan Ponikvarke, ma niki od nas baš ni jako abadal ča govore. Tr žene su da bi njurgale. Intanto j' to bila jedna od mojeh najdražeh reportaž va životu. Ne moren reć i da ta druga plovidba ni bila zanimljiva, ma prvi put je odvavek prvi put. A i šjor Joža, moga ponikvarskoga anjelića, više ni bilo, a bež njega Ponikve nikada ni mane, ni Ponikvaron nete bit iste. Iskreno mi j' žal ča nisan bila kad je šjor Rubeša zaronil va ta ponikvarski fenomen, pa se preporučan za drugi put. Ma ne za poć šoto, aš bin šoto i ostala, leh za malo nos rinut va celu tu štoriju.

    Žal mi je i ča KUD Primorka ni uspjela ostvarit želju da va tomu mestu odigra prvu kazališnu predstavu va povjeste sela, ma, kuliko san imela čut, ne odustaju. Komać čekan. Jo mane, ča bi barba Jož bil kuntenat da to more videt. Tr kakov je, vjerojatno će negdere odozgora pljeskat. Intanto, ki va Ponikvah, neovisno imelo ono jezero, ale ne, bil, ne zna ča j' propustil. A ča j' do tamo. Od centra Riki niti 10 kilometri do raja.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=28602863285C2863285A28582859285B28632893289328632863285E285D28602859285A285E28632863286328592863P

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Jezero kaplic, jezero let (Kolko kaplic, tolko let)
Vladimir Mutak - Koiko kaplic, tolto let - Jos ni jeden Zagorec, 05:33

Vladimir Mutak - Koiko kaplic, tolto let - Jos ni jeden Zagorec

[Lahkodelac]

Inserti iz uprizorenja Lupačije - starinskog istarskog običaja obrade kukuruza (trukinje).
Snimano u Gračišću 2010. godine.
Ekipa: Folklorno društvo Pazin.

Lupačija

[Ljudevit Kaj]

šibenskilist
ČETVRTAK, 28. OŽUJKA 2013. / 04. TRAVNJA 2013.

po 5 člankov na dalmatinskomu ikavskomu

1/5

aktualno

Glava Šotobraco

Piše: Branimir Periša
 
Via Vukovina


Nastavek:
http://www.forumgorica.com/odgoj-i-obrazovanje/milanovic-se-sprda-z-vukovine-i-vrhovja-(spickovine)/msg50928/#msg50928

2/5

županija

Kazivanja izgubljenog vremena

Piše: Marija Krnčeviš Rak

'BARABANA VAMIN, A ISUSA NAMIN!'

Na Veliku - Bilu subotu, kad bi proslavilo na Uskršnje svak živući di bi se zateka trča je do vode, do mora, di bilo i umiva se. Oni koji bi se zatekli u crkvi umočili bidu šudarić u škropljanicu, pomazali lice i tako dodavali jedan drugomu. Čuvari Božjega greba - njih 12 su čuvali Božji greb, u monturi kako vojnici. To je bila počasna straža. Dok bidu čuvali, stali bidu mirno, niti okon da bidu makli, a minjali bi se svaku po ure, i to dva čovika naša iz Rogoznice, a dva iz okolnih selov -kad bi proslavilo izletili bidu vanka iz crkve i pucali bidu. To je bilo veselje da je Isus uskrsnija.


U ovoj kolumni možete pročitati dio kazivanja Mare Graovac i Ljeposave Radić koje je Ivo Furčić zabilježio u Rogoznici, a u kojem govore o običajima vezanim uz Veliki tjedan.

     -U Veliki četvrtak, poslin pokopanja, bile bi klapavice - Baraban. U ona doba svak je odija u crkvu. Ti dan, a isto tako i na Veliki petak svak je nosija sobon jednu malu šibicu za Baraban. Pri kraju govorenja svak je triba tući šibicon po bangu ili po tlofu i govoriti: 'Barabana vamin, a Isusa namin'. I tako tri puta. Ali mladost je drugačije radila. Đonili bidu velike baturine, sakrivene u njidrin ili u gaćan, pa kad bi počele klapavice, onda udri po komu trevi. Svašta bidu radili, o, njiman je to bila zabava.
     Na Veliki petak za procesiju pripremali bidu se spuži i u nje bi se mećalo ulje i stinj i s tin bi se okitili zidovi od vrtav. isto tako bidu se činile male bubice od luga i petrolja i mećalo po zidiman. A ribari bidu iznili sve ferale od ribašćine i namistili na brode, isto kako da ćedu pojti svititi na srdele. I kad bi počela procesija, sve bi se užgalo. Cilo misto bi bilo u jednoj velikoj svitljavini, u jednomu ognju. To je bilo najlišje šta se moglo priko godine viditi u noći.
     Od pokopanja do proslavljenja zvona ne bidu zvonila. Umisto zvonov bile su črćajke - odili bidu kroz misto s črćajkan i vikali: 'Ovo je prvi!', ili 'drugi' ili 'treći' - zvali bidu svit u crkvu. Dica bidu sami radili te črćajke, pa bidu po puno njih odili kroza misto i črćajali.
     Na Veliku - Bilu subotu, kad bi proslavilo na Uskršnje svak živući di bi se zateka trča je do vode, do mora, di bilo i umiva se. Oni koji bi se zatekli u crkvi umočili bidu šudarić u škropljanicu, pomazali lice i tako dodavali jedan drugomu. Čuvari Božjega greba - njih 12 su čuvali Božji greb, u monturi kako vojnici. To je bila počasna straža. Dok bidu čuvali, stali bidu mirno, niti okon da bidu makli, a minjali bi se svaku po ure, i to dva čovika naša iz Rogoznice, a dva iz okolnih selov -kad bi proslavilo izletili bidu vanka iz crkve i pucali bidu. To je bilo veselje da je Isus uskrsnija.
     Ti dan misile su se i pekle garitule -sirnice. Osin garitul onih velikih od biloga brašna, izbačenih jaj, izragatane kore od lemuna i naranže i drugih mrlisa činile su se i pletenice od tista, u koje bi se zabolo jaje. To se tako zajedno peklo, a to je bilo za dicu - svakomu ditetu po jedna pletenica, kosica. Ali garitule i pletenice niko nije smija taknuti, kušati, dok se ne bidu blagoslovile. To i drugo slako, ako je ko činija, nosilo bi se u crkvu na Uskrs ujutro, i poslin male mise, blagoslivljalo. E, ona se moglo početi isti.
     Garitule i pletenice - kosice činidu se još i danas. «

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

klapa Zaton - Puče moj 2012. , 09:18

Prvi nastup klape Zaton u Zatonskoj crkvi Sv. Roka na smotri crkvenog pučkog pivanja, 15.4.2012.

Puna tuge majka staše
Bože moj, zašto si me ostavio

klapa Zaton - Puče moj 2012.


Nastavek na sledečomu listu

[Ljudevit Kaj]

Nastavek prethodnoga lista
 

šibenskilist
ČETVRTAK, 28. OŽUJKA 2013.

5 člankov na dalmatinskomu ikavskomu

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 3/5

 borša

Riječ urednice

Piše: Nevena Banić

Usvajanje robe s greškon

Bila san igron slučaja u Nazorovoj. U domu za nezbrinutu dicu. Zamalo mi je srce puklo kad san išla ća, jer san tila kući sobon povesti svu dicu. Nevjerojatan osjećaj probude u čoviku odraslon u kompletnoj familiji (i to nam je normalno) dica kojoj je najveća želja da imaju nekog zvat taton i mamon.

Puno je roditelja, doduše, na listi čekanja za usvajanje, ali malo je 'slobodne' diče jer većina njih ima (kakve-takve, najčešće nikakve) roditelje koji se u dom javljaju u zakonom predviđenin rokovima, a o dici (najčešće i njima) skrbi država, odnosno mi skupa s njon. Al ima i svakakvih usvojitelja. Evo, prošli tjedan u Jutarnjem skandalozna priča o roditeljima koji su hiperaktivnu udomljenu curicu vratili u dom, nakon šta je gospoja (iznenada) ostala trudna sa svojin diteton. Pa joj ono iz doma više nije tribalo. Na rubu užasa. Pročitala san ovih dana biografiju Stevea Jobsa, čovika čiji su uređaji s 'jabučicom' prominili pogled na tehniku. Taj omršavi čudak umra je preklani od raka, u pedeset i šestoj, s imovinom koja se procjenjuje na priko osan milijardi dolara, kao jedan od najbogatijih ljudi na svitu, i sve to zapravo kao siroče. Naime, Jobs ]e usvojeno dite, koje je sa svojin biološkin roditeljima neke veze ostvarilo tek kasnije, a priča je išla tako da ga prva obitelj koja ga je tribala usvojit nije tila jer su inzistirali na ceri (kakva greška). Jobsi zato nisu birali i od siročeta su napravili genija koji je ajfonima, ajpedima i mekovima prominija svit. Isto je i s Marijen Balotellijen. Rekla bi Super Marijen, ali za mene je to Mario Mandžukić, iako i ovi tamnoputi Talijan divlje naravi nije daleko. Ćaća i mater Ganci, sirotinja, rodili u Palermu boležljivog Marija i s tri godine ga daju na usvajanje Balotellijima (kakva greška). Kad se proslavija i podeblja račun tili su ga nazad, ali bilo je kasno, jer danas Balotelliji uživaju bogatstvo ovog 24 milijuna eura vridnog momka. Tila san reć da je istina o usvajanju negdi na pola puta. I da su dica ljubav, a ne roba!

Vaša Nevena

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Balote(lli)
Velo Misto: Strikan i netjak ( na balote ) , 08:40

Velo Misto: Strikan i netjak ( na balote )


Nastavek na sledečomu listu

[Ljudevit Kaj]

Nastavek prethodnoga lista
 

 šibenskilist
ČETVRTAK, 28. OŽUJKA 2013.

5 člankov na dalmatinskomu ikavskomu

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 4/5

 panoptikum

Iz kužine babe Tonke

A muke li se našin prigovaračin bilo odreć prošeka - ki da su oni kopali lasin i trudili se oko vinograda?

I onda mi pokazivala u vinogradu kako ću pripoznat koju lozu, s liston i bez njega - koja je oti lasin a koja je kuč, crni, a koja dugovist bila, šta je trbljanina, il litovac - jerbo čeljade kad ga se nazoblje prolivuvati - di je zadarka, isto crna, ima jedno dva il tri panja, kojo je puljić a kojo plavina -bili se ispod lista ki da si je lugon zasuja. Znala je svaku . svoju lozu od otizi sedansto panja gotovo u glavu, ki šta je znala svaku svoju ovcu i znala je i di je koja bila šta se osušila, i kad se osušila, koje godine


     Moja je pokojna baba Tonka -Bog jon da duši lako - šta se tiče niki stvari bila ista ovi naš bivši SUP i današnji MUP. Kako god njizi ne zanima kad se dvi budaletine potuku ko je tute kriv a ko prav, koje prvi počeja a ko odgovorija, pa lipo prišiju prekršajnu prijavu za remećenje javnog reda i mira svakomen, tako bi i ona mene svaki putjkad bi jon dotrča musav i zaplakan jerbo me tamo niki udrija il sova il ko zna već šta dočekala: -E, neka je. Ki da je mene pita. I jesi letija kod njega ki na so. Da si lipo sidija kod svoje kuće to ti se ne bi desilo. A ti nećeš, nega trkala prid tuđa vrata, a znaš kakvi je i da ne valja. I da nema na koga bit valjatan. Moj sinko, kad vidiš da ko ne valja, nemaš š njime posla. I amen. A on će me čut kad ga vidin da mi dođe na vrata, ne boj se. A i ti ko te još koji put vidin š njin!'

Ki s malon dicon

     Eto, to je bija odgoj babe Tonke kojeg san se sitija ovi dana kad san pročita da neće više bit prošeka, jerbo ne da EU. Oto su ime uzeli sebi
Taljani pa mi sad ne moremo naš prošek zvat isto ki oni svoj prosecco. Brige EU - ki šta nije brige ni MUP ni SUP a ni moju babu Tonku - koje tute u pravu ko u krivu, staje prošek a šta pro secco ili polusuvo, njijovo pinuša a naše je ki liker. Al džabe, EU s namin ki s malon dicon. Koga je brige za oti naši nikoliko iljeda bočica otog našeg likerića, ko će s otizin još gubit vrime pokraj pusti stotina miljuna stolitara i vaguna puste vinušine šta ga se proda svake godine. I sve se nako smijen sam sa sobon jer, šta bi baba rekla, nama Rvatin more bit isto ki šta je i meni znala reć ki malomen: -E, evala in, ki da su mene pitali. A jeste letili tamoka, u otu EU, ki da je tamo ko zna šta. Novci s neba padaju, a ti samo poneseš vriću pa zgrćeš, lopataš. A moj sinko, ko će ti šta dat. Ne dili niko ništa mukteše...
     I u pravu bi stara bila. Ko je namin kriv nega mi sami sebi. Ona je to vajik govorila: -Gledaj ti sebe, a pusti šta drugi radu. I brige te šta će drugi reć ko ti znaš svoje' Tako smo i mi tribali, vodit više računa o
svomen prošeku, a malo manje oće li nas pofalit ovi il oni šta tako brzo potpisujemo sve one pritpristupne ugovore i prigovore. Aje bilo lipo našin političarin slikavat se na teveliziji pa brstit svaku veče:
     -Završili smo i oti ugovor, zatvorili još jedno poglavlje'. A ti stojiš na kauču i misliš se:-Aj nisu baš ni tako nesposobni ki šta izgledaju. Znaju nikog vraga. Nisu ni ti prigovori laki'. A kad ono - došlo dilo na vidilo - potpisalo brate sve štaj metilo prid njizi. Dobro nisu dali i kuću i kućište! Ako zna i da nisu. Vrag zna šta će se još čut i saznat. Dabogda nam sva šteta na prošeku bila.
     A nije mi ni njega lako puštat. Kad se samo sitin kako su pokojna mi baba i teta Stana birkali svake godine najbolje i najzdravije grozde od lasina i puljića, čistili i ko je bila koja gnjila boba i stavljali na zemlju koju bi zastrti lišćen od loze da se ne izmelja. Mene bi dopalo skupit sve ote najbolje grozde i poslagat i' na drveni sto u gornju kuću, a sutradan bi i zajno s teton viša ispod tavana. O brokvu utučenu u drvenu gredu, a grozd bi vezali pređon za oni čugan od loze koji bi se s grozdon ostavija. I to grožđe tako na suvomen trajalo tute do Božića, a ja bi kad bi prispava u selu svako jutro zaskakiva i ćoka koje zrno koje san moga dovatit. I pantin daje bilo slatko, slađe nega ijedno sa panja i da mi je pokojna teta Stana tute prvi put rekla da se od toga osušenog grožđa pravi prošek. I to, kazala je, najbolje od lasina.

Znala svaku lozu u panj

     I onda mi pokazivala u vinogradu kako ću pripoznat koju lozu, s liston i bez njega - koja je oti lasin a koja je kuč, crni, a koja dugovist, bila, šta je trbljanina, il litovac -jerbo čeljade kad ga se nazoblje prolivuvati- di je zadarka, isto crna, ima jedno dva il tri panja, kojo je puljić a kojo plavina - bili se ispod lista ki da si je lugon zasuja. Znala je svaku svoju lozu od otizi sedansto panja gotovo u glavu, ki šta je znala svaku svoju ovcu i znala je i di je koja bila šta se osušila, i kad se osušila, koje godine. I zašto -je li je napa crv, korovača il mi je ćaća bacija za nju malo više đubra,
otelo mu se, bilo pri kraju škipa, a natrevila ote godine suša. Il je o svecu naletila krupa. Al to je bila moja teta Stana, a ne ova naša pulitička žalost šta se za vike vikova odrekla prošeka. A i brige i'. Ki da su se oni mučili i trudili oko njega? «

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

NEKA SE VINO TOČI (Nazdravlje) Festival MIK, 03:12

Lidija Bačić na Festivalu MIK 2011
Glazba: Marko Tomasović, tekst: Robert Pilepić, arr: A. Valenčić

NEKA SE VINO TOČI (Nazdravlje) Festival MIK


Nastavek na sledečomu listu

[Ljudevit Kaj]

Nastavek prethodnoga lista
 

 šibenskilist
ČETVRTAK, 28. OŽUJKA 2013.

5 člankov na dalmatinskomu ikavskomu

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

5/5

sport

Odšpondedošponde

Sritan van Uskrs, pa makar i brez prošeka

     -Amoj vaki naki,diš širiti da su te u Kostreni pribili stinan, koja su od pamtivika naša municija i oružje, zato ko je dobija pod jaketu, dobija, i idemo dalje. I dobro je i reka, ko je šta ćapa neka drži.


    Najprije da van rečen kako van želin svako dobro poradi našeg Uskrsa, i davan oni vareni špalet u slami šta bolje side, jednako ka i jaja utvrdo. Posebno želin čestitat Uskrs onin ronzuljavnin jubiteljima šibenskog sporta, koji su se odlučili na korizmu i cilu izdurali, ali koliko se god oni vesele šta mogu jošte bumbit, toliko se veselimo i mi jerbo će nam manje ronzuljat kraj uva. Dunko mi se teke štica kad san ga pita je I9 piturava jaja, jerbo nisan zna da ga je njegova smirila postolon drito u jaja, pa mi je reka da mu jih je ona piturala u roza i modru pituru, ali da ih, na sriću, još uvik ćuti. Najbolji su naši fuzbaleri, koji prema svemu viđenom u zadnja dva kola nisu pituravali jaja, ali su zato piturali nas koji smo virovali u njizi kako će oni brez problema satrat Imotskog i Pomorca, a ono misto punata u škašeli punton po glavi dobili'Vuncuti'jerbo su ji mučki i izvanka napali niki mulci i ošinili ji kamenon. Niko mi od nji nije tija govorit o tome, samo mi je jedan reka,
     -Amoj vaki naki,diš širiti da su te u Kostreni pribili stinan, koja su od pamtivika naša municija i oružje, zato ko je dobija pod jaketu, dobija, i idemo dalje. I dobro je i reka, ko je šta ćapa neka drži. Evo čitan kako su ova naša dica iz Šibenika i šibenskog Mora napravili dobre rezultate, mala Fuđijeva, ondak dokturova, pa Lokijava, i mogu van reć da mi je u srcu drago, a onda pogleda na se, pa kad vidin da još vajik nosan na sebi zimsku jaketu, duge mudante i kalce šta mi ji je baba isplela, onda mi dođe da zabeštiman sve šta mi padne na pamet, jerbo ko je ovo upantija, evo prid vratin dan od zajebancije, a mi još uvik u zimskoj robi, ko se more i sitit di su sade majice kratki rukava. I još da van rečen šta me posebno ljuti. Evo upamtite šta van sad kažen, neće mitit jedna nedilja, vidit ćete kako će užeć. lz dva-tri stupnja vrat će na dvacet i sedan, neš moć ostat, odnit će vrag cvit masline i bajeme, a neće ni loza bit dugovita. Jebe nan se za lozu (nekskužaju ovi iz partije Loza, ne mislin na njizi) i tako su nan već zabranili da imamo prošek, a još koji dan neš smit ni vino imat, pa će sad oni šta su sadili vadit one silne panje po rvackoj obali i otocin, ma sritan vami Uskrs, ajte evala van bilo...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ko.st(r )ena
Klapa Trabakul - Lipo mi je pod Kostrenun more, 02:55

Klapa Trabakul - Lipo mi je pod Kostrenun more

[Ljudevit Kaj]

Novi list, 2013 04-15

S kamika i mora

Ja san zasinjala »Gimpl«, a vi?
 
    Pogovarali smo se kuliko ljudi će zić na birališta. Moja j' procjena bila da jih neće bit već od 15, ma ako nategnemo 20 posto. Neki su da će jih bit okol 30, a neki su bili huji od mane pa su prognozirali da će se odaziv na birališta merit z 10 posto birači. Šteta ča se nismo kladili. Ne za soldi aš jih nimamo, ma čisto onako za škerac.
 
    Ono, ale bolje reć oni o kemin san danas otela poćakulat z vami su raskantani Ravnogorci, ale Mešani zbor z Ravne Gore imena »Gimpl«. Prvi put san na tu emisiju »Do posljednjeg zbora« hitila oko pasanu sobotu i to jušto radi ravnogorskeh Gimplići.

Piše: Slavica Mrkić-Modrić


Ako j' ki pomislel kako ću va oven današnjen kantuniću matačit o Izborimin za Evropski palament, krivo j' mislel. To me zibiranje manje zanima leh ča bi me ono va komu se bira precjednik kućnoga savjeta nekakove zgrade na zagrebačkoj Pešćenice. Aš, siguro bi na tomu Izboru bilo ča i za videt, i za čut, a koliko znan plaća onoga ki bi bil nadstojnik bila bi jušto 0,00010 posto od one ku će dobit oveh dvanajst ki će Hrvacku zastupat va evropskomu parlamentu. I, neka mi niki ne zameri, ma jušto me briga i za zastupniki, i za Evropu i za njeji parlament. Ni me briga ni kuliku će mesečnu plaću zastupniki imet, ni će njin plaćat dodaci za odvojeni život, ni ča njin je va tomu Parlamentu delat, ma niš me to ne pojida, a kunen van se da nisan euroskeptik. Leh mi je svedno.

    Pogovarali smo se kuliko ljudi će zić na birališta. Moja j' procjena bila da jih neće bit već od 15, ma ako nategnemo 20 posto. Neki su da će jih bit okol 30, a neki su bili huji od mane pa su prognozirali da će se odaziv na birališta merit z 10 posto birači. Šteta ča se nismo kladili. Ne za soldi aš jih nimamo, ma čisto onako za škerac. Doklen ja ovo pišen ljudi se još šeću aš je proliće konačno došlo pa morda na toj šetnje skrenu na jedno od skoro sedan tisuć biračkih mest kuliko ih je oprto za ovo zibiranje. Neću ni mislet kuliko j' soldi hićeno va niš, aš ča nisu samo mogli zibrat ti zastupniki i poslat jih va ta Brisel, a ne nas sirote smućene još sled više smućevat.
    Niman pojma ni kako gre z referendumon va Fužinah, mada mi se čini da će tamo odaziv oneh ki glasaju bit najveći va Hrvackoj. Ne zato aš su Fužinarci eurofili leh zato ča z jednin udarcen odbavljaju dve muhi. Istina, po momu skromnomu mišljenju, na fužinarskomu referendumu odlučuje o puno bitnejoj stvari leh keh dvanajst će poć ale neće poć tamo kade »pipl mast trast az«.

    Intanto, se neću ni o ovomu, ni o onomu, a sopeta san. Ono, ale bolje reć oni o kemin san danas otela poćakulat z vami su raskantani Ravnogorci, ale Mešani zbor z Ravne Gore imena »Gimpl«. Prvi put san na tu emisiju »Do posljednjeg zbora« hitila oko pasanu sobotu i to jušto radi ravnogorskeh Gimplići. Da ni bilo njih me par da bi televizija do zadnjega zbora došla prez mane. I kad san jih čula san se oduševila. Žal mi je ča se sada ne moren spametit onoga gospodina ki j' tako lipo otkantal solo dionice va Kaljinke, aš me j' pušćal prez besed, ča j' pu mane jako, jako teško postić. Se čestitke i njemu, i prelipoj voditeljice Gimplići, gospe Žakline, i sen divojčican, divojkan, ženskan i nonan, kod i muškomu delu zbora. A za seh vas jedna vela molba – glasajte za te tičice z Ravne Gore, aš ako ki zasluži da ostane ta zadnji zbor va emisije to j' Gimpl. Zbor prelipoga imena, prelipeh glasi, i z tuliko pozitivne energiji da ju leh onaj prez srca neće oćutit.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285D2863285C2863285A28582859285B28632893289328632863285E285D286128582861285F28632863286328592863H

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

DPZ 2013 (druga epizoda) - Gimpl (prvi nastup) 23/03/2013, 08:38

Pratite show 'Do posljednjeg zbora' i na Facebook stranici
http://www.facebook.com/do.posljednjeg.zbora
... uz najnovije informacije, fotografije i video-zapise!

DPZ 2013 (druga epizoda) - Gimpl (prvi nastup) 23/03/2013

[Ljudevit Kaj]

Z (primorske) Leve Štefankov

* * * * * * * * * * * * * * * *

Novi list, 2013-04-16

S kamika i mora

Još ćemo mi zijat: »Vrnite nan Ingrid!«
 
    Istoga dana kad su nan se pripetili povijesni izbori z rekordno mićin odazivon glasači, va Fužinami su parićali lokalni referendum na ken su se grajani izjašnjavali o vjetroelektrani. I ta referendum je propal. Morda j' za se krivo proliće. Potle duge zime finalmente j' nad većin delon Hrvacke zasvetilo sunce, pa su judi pozabili i na izbori za Europski parlament i na vjetroelektranu va Fužinami.

Piše: Kim Cuculić
 
 
Pasanu nedeju bili su izbori za Europski parlament ke j' malo ki abadal. Trebali su to bit povijesni izbori, ki su finalmente postali poznati leh po ten ča su privukli povijesno mići broj birači. Odazvalo ih se leh dvajset posto, a vela većina prespala j' i nedeju jutro i celi dan. Zač naši grajani ni briga za Europski parlament? Na to su provali odgovorit razni stručnjaci. Jedan je rastumačil da j' nami zgljeda Europa još vavik fanj daleko, a drugi da j' to zato aš je narodu puna kapa sega.

    Razlozi bi mogli bit i fanj banalniji. Kuliko san dospela doznat, ima dosti oneh ki nisu ni znali da moraju poć glasat. Nekimi pak ni bilo ćaro o čen to odlučuju, a jedna nonica priznala j' da su slova tuliko mića da brez oćalih ne vidi dobro kemu mora dat svoj glas. Neboga se zgubila va sen ten bespućimi glasanja, pardon glasovanja, za Europski parlament. Drugi su se požalili da niti ne razumeju ča rabi i kako zaokružit na temi hartami. Jedan od razloga tako slaboga odaziva morda j' i va ten ča kampanja ni bila dobro parićana. Ni se baš kantalo i tancalo, dovoljno jilo i pilo, a nisu se ni obrnjali janjci na ražnju. A brez toga nikakovi izbori, magari oni za precjednika kućnog savjeta, ne moru dobro pasat.

    Bilo kako bilo, pokazalo se da naš narod baš i ni briga ki će Hrvacku prezentirat va Europskon parlamentu. Potle legendarnog nastupa Ingrid Antičević Marinović puku j' postalo ćaro da j' posensega sejedno ki će sedet va bankimi Europskoga parlamenta i tamo zastupat naši interesi. Tako se i moglo pripetit da tuliko glasi dobije jedna Ruža Tomašić, od ke j' čak i katastrofalni ingleški Ingrid Antičević Marinović i njeji »pipl mast trast« bolji izbor.

    Istoga dana kad su nan se pripetili povijesni izbori z rekordno mićin odazivon glasači, va Fužinami su parićali lokalni referendum na ken su se grajani izjašnjavali o vjetroelektrani. I ta referendum je propal. Morda j' za se krivo proliće. Potle duge zime finalmente j' nad većin delon Hrvacke zasvetilo sunce, pa su judi pozabili i na izbori za Europski parlament i na vjetroelektranu va Fužinami. Kad je sunce, fućka se nami za se. Sad ćemo komać doškat našu Ružu hrvacku i njeji nastup va Europskon parlamentu. Još ćemo mi zijat: »Vrnite nan Ingrid!«


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=2859285E2863285C2863285A28582859285B28632893289328632863285E285D2861285A285B285C28632863286328592863Z

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Jerko Fabić - VETER PUŠE HQ, 04:04

Jerko Fabić - VETER PUŠE HQ

[Ljudevit Kaj]

Novi list, 2013-04-18
Prilog četrkom Beseda
 
5 člankov na čakavščine
 
http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285928602863285C2863285A28582859285B2863288A288D2863286328632863286328592863P
iliti:

(1/5)

DA SE NE POZABI

MAESTRO PRAŠELJ I »VINČACE«
Splet za pobjednički vatromet
 
Dušan Prašelj puno let već prijateljuje z Novljanimi i izučava novljanski folklor. Zalagal se j' vavik za očuvanje domaće, novljanske pisme i svetoval pivačih – i pivačice ke su pivale va duetu i va zboru – da poštuju i sačuvaju primorsko-istarski ugođaj tih pisam i napjevih

Piše i slika Franjo DERANJA
 
 
Novljanska Muška klapa »Vinčace« već je osvajala i priznanja, nagrade i prva mesta, i to na puno festivalih, nastupila j' na smotrah va svomu gradu i na natjecanjimi va inozemstvu i ovjenčala se nagradami va Omišu na najpoznatijemu festivalu klapskoga pivanja. Ali, morda j' ova zadnja nagrada, prvo mesto na Festivalu klapa Istre i Kvarnera pod naslovom »Pivajući sva smo blaga stekli«, ili kraće KIK Fest, ki je održan nedavno o Uskrsu va Buzetu, va njihovomu Narodnomu domu, njimi ov čas i najdraža. Posebnost ove nagrade i nastupa je i va tomu ča su otpivali jednu – od ukupno dvi pisme s kimi su nastupili – a ka je specijalno nastala na pismami i napjevimi z novljanske foklorne baštine. To je zapravo splet, ili rukovet, nastal od više novljanskih pisam ke se pivaju va kolu, i to va novljanskomu narodnomu kolu. Pismu za »Vinčace« s kun su pivači ove muške klape pobjedili va Buzetu napisal je profesor i maestro Dušan Prašelj, muzikolog i etnomuzikolog, te osnivač najpoznatijih i najnagrađivanijih glazbenih udrug i zborih, od Oratorijskoga zbora do poznatih i najpoznatijih mješovitih pjevačkih zborih, od Rike i Ronjgih do drugih gradih ričke okolice.
   

»Novljanski« maestro

Dušan Prašelj puno let već prijateljuje z Novljanimi i izučava novljanski folklor. Zalagal se j' vavik za očuvanje domaće, novljanske pisme i svetoval pivačih – i pivačice ke su pivale va duetu i va zboru – da poštuju i sačuvaju primorsko-istarski ugođaj tih pisam i napjevih. Puno put je pokazal i uz inštrument kako bi to trebalo zvučat i da se ne povode za modernimi disco-ugođaji!
    A kad je beseda o klapskomu pivanju poznati muzikolog i etnomuzikolog, pa onda i »novljanski« maestro Prašelj govori: - Klapsko muziciranje va »tercnom duru« prava j' glazbena poslastica za uho, ali je to pivanje niklo va dalmatinskomu ambijentu. No, čak i dalmatinske klape – ke su uvidele da su se odmakle malo previše od naturalnoga pivanja – ubacuju va svoje pivanje gangu i ojkanje z dalmatinske zagore, a druge su šle va čistu estradu. Klapa će, kako se već zna, predstavljat Hrvatsku i na Eurosongu, ali bolje i to nego nikakova »štikla«, - naglašava maestro Prašelj. – A kad govorimo o našimi primorskimi klapami puno ih imitira dalmatinski način pivanja a malo ka se odluči uvrstit va svoj repertoar ku god harmoniziranu istarsko-primorsku autohtonu glazbu. Brajša, Matetić, Zlatić, Milotti, Cosetto i drugi celi su se život trudili da pokažu i dokažu da j' i ova malo tvrđa glazbena materija itekako dostojna koncertnoga podija ko i saka druga, ako ne i više, zač je originalna, - poučil nas je Prašelj.
   

Ženi se »Paval…«

I dokazal je maestro da se to more osuvremenit, raspisat za klapu i napravit novu pismu od nikuliko starih napjevih z novljanskoga tradicijskoga glazbenoga zlatnoga bikabita. Nastal je novi dragulj! Novi puntape!
    Od pisam »Aj' maleno po maleno« – ka se piva ko poziv va kolo, kad se počinje igrat novljansko narodno kolo, do pisme »Kada se Pavle ženjaše…« z još nikuliko napjevih z novljanske folklorne riznice, nastala j' jedinstvena pisma, splet ili potpuri va obradi i polituri maestra Dušana Prašelja. A va izvedbi Muške klape »Vinčace«.
    Kroz dulje od dva miseca redovitih vježbi ke su često bile uz sudjelovanje maestra Prašelja do KIK Festa va Buzetu Muška klapa »Vinčace «pripravila s j' za kvalitetno predstavljanje osuvremenjenog folklornoga ali i klapskoga napjeva: »Kada se Pavle ženjaše«.
   

Stari i novi šampioni

Mario Butorac školovan je muzičar ki j' skupa svojimi prijatelji pripravil ov klapski nastup za njihovo »Vinčace«.
    - Va jakoj konkurenciji od četrnajst muških klap ova naša klapa j' već drugo leto za redon osvojila zlato KIK Festa. Stručno povjerenstvo dalo nan je 84 boda za interpretaciju napjeva »Zima na škoju« – tekst Jakov Dukić, glazba Mojmir Čačija – te za naš narodni potpuri-napjev va obradi maestra Dušana Prašelja pod naslovon »Kada se Pavle ženjaše«. Drugo mesto osvojila j' Klapa »Volosko« a treto Klapa »Teran« z Trviža. Naša klapa, Muška klapa »Vinčace«, dobila j' nagradu »Brkica« za najbolju interpretaciju napjeva s elementima istarsko-primorskoga glazbenoga izričaja, - potvdil je Mario Butorac, inače i ravnatelj Centra za kulturu va Novomu.
    Na večeri muških klap nastupili su još Reful i Kantaduri z Rike, Kastav z Kastva, Škrljevo z Škrljeva, Kumpanija z Pazinskih Novaki, Bukaleta z Pazina, Trabakul z Kostrene, Tić z Triblja, Zvonejski kanturi Zvoneće, Kala Crikvenica, Mriža Split, Pučki pivači z Novog Vinodolskog i Lungomare z Umaga.
    Dvi su bile festivalske večeri, posebno muških pa onda posebno ženskih klap, 23 natjecateljske i dvi klape ke su nastupile ko gosti večeri, ča j'ukupno 200 pivačih, a se to zavidna j' statistika KIK Festa ki sako leto podiže letvicu kvalitete klapskih nastupih.
    Od ženskih klap nastupile su Puntape Novi Vinodolski, Lavanda Tribalj, Kirice Grižane, Ankora Podstrana i Sveta Jelena Dramalj.
    O kriteriju 16-oga Festivala klapa Istre i Kvarnera »Pivajući sva smo blaga stekli«, ili kraće KIK Festa, lipo j' rekal predsjednik peteročlanoga stručnog ocjenjivačkoga suda Jure Šaban Stanić z Omiša: - Buzetski festival klapa iz godine va godinu ima sve važnije mesto na mapi kulturnih klapskih događanja va Hrvatskoj. Činjenica je da je ov festival za prostor Istre i Kvarnera centralna glazbena manifestacija koja na natjecateljskoj bazi okuplja klape, a one dobiju i stručnu prosudbu žirija, - rekal je Šaban Stanić.
    Na kraju su se za pravo iznenađenje festivala va Narodnomu domu va Buzetu pobrinuli upravo člani ocjenjivačkoga suda, i to uz Šabana Stanića, još Joško Ćaleta, Jurica Bošković i Ante Radoš, pojačani voditeljem najtrofejnije buzetske klape »Pinguentum«, Sanjinom Radovićem. Zapivali su ko slavuji i pokazali ne samo da znaju ocjenjivat drugih nego da znaju zapivat i pivat, i to odlično!
   

Vinčace

I još je red da se predstave člani Muške klape »Vinčace«, ka j' va Buzetu odnesla opet prvo, a to znači zlatno odličje. Klapa inače ima devet članih (nonet) a va Buzetu na KIK Festu nastupilo ih je pet: Radovan Baričević (tenor), Stefan Krošnjak (drugi tenor), Mario Butorac (bariton i voditelj), Darko Cernjar (prvi bas) i Siniša Gradišer (drugi bas). Klapu još sačinjavaju, kad su va punon sastavu, Sanjin Jovanović, Saša Jovanović, Karlo Starčević i Valter Milavec.
    Si su oni skupa s maestron Dušanon Prašeljen zaslužni ča se novljanski napjev i va njemu Paval oženil na najnoviji i najlipši način i okitil prvin meston va Buzetu.
    Očito su maestro Prašelj i Klapa »Vinčace« sretni glazbeni splet za pobjednički vatromet!


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285928602863285C2863285A28582859285B2863288A288D28632863285E285D2861285C2861285F28632863286328592863H

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Klapa Vinčace LIVE, 07:49

Klapa Vinčace LIVE


Nastavek na sledečomu listu

[Ljudevit Kaj]

Nastavek (z) prethodnoga lista


(2/5)

Škura bura
 
Speci, pa reci

    A premijer bi se trebel ispričat brižnomu Bagu, aš kad ga je Bago pital da ako z Ruži moru preć na predstojeći lokalni izbori, premijer je tako grdo zaviknul NE MOŽE, da san ja odskočila od kauča. Boh nas očuvaj, takovoga šefa, zajedno san pomislela i silno su mi se smilili si oni ki delaju š njin, ma kuliko on, kad ki od njih ča žbalja staje na njihovu stranu. Baren kod većine takoveh.

Piše Slavica Mrkić-Modrić
 
 
Osin Ruži Hrvacke, sad imamo i Ružu Evropsku. Gospa Tomašić je na pasanomu zibiranju za predstavniki Hrvacke va Evropski parlament dokazala da smo zaspraven jedno velo čuđenje va svitu. A pjesniki nismo. Najme, ča vi mislite, va kuliko bi se držav moglo dogodit ono ča se j' pu nas? Da na zibiranju za EU parlament najveć glasi dobije ona ka j' jasno, glasno i stalno govorila da j' ona euroskeptik? Ma opće da se neki takov kandidira za parlament nekakove unije va ku nit' veruje, nit' misli da Hrvackoj rabi. E, pa moje je mišljenje da ne va puno, ma pu nas se j' dogodilo i ja lipo z ovoga kantunića i sasma iskreno čestitan gospe Ruže Tomašić na ostvarenomu rezultatu. Želin njoj se najbolje va Briselu i neka si najde ta nekakov desni klub za ki j' napomenula da će ga poiskat, i skupa š njin djelovat.

    Isto tako mislin da od gospodina premijera ni bilo u redu to ča j' za gospu Ružu ki'vo večer va Dnevniku Nove TV rekal. A ča j' rekal? Puno toga. Recimo prozval ju je elementarnun nepogodun i društvenim zlom. Zač misli da j' gospa Ruža to ča j' rekal, premijer je zajedno pojasnil. Najme, ne more njoj pozabit ono kad je spominjala domaći i gosti va Hrvackoj. Ja, slažen se da njoj je to bilo i zločesto i bedasto, ma ni Milanoviću ovo ča j' njoj zalepil ni bilo baš jako šegavo. Ako j' već moral neš reć, a je, aš on vavek mora neš reć, onput je mogal reć da saki ki nasliša gospu Ružu kad govori more pomislet kako j' jušto ona gost va Hrvackoj, aš njoj nekako ta hrvacki ne gre najbolje. A more bit da san ja va greške, da mi j' uho zvicijano pa da ne razlikujen standard od dijalekta i slično. Ako j' tomu tako, onput se sad i z oveh stop ispričavan.

    A premijer bi se trebel ispričat brižnomu Bagu, aš kad ga je Bago pital da ako z Ruži moru preć na predstojeći lokalni izbori, premijer je tako grdo zaviknul NE MOŽE, da san ja odskočila od kauča. Boh nas očuvaj, takovoga šefa, zajedno san pomislela i silno su mi se smilili si oni ki delaju š njin, ma kuliko on, kad ki od njih ča žbalja staje na njihovu stranu. Baren kod većine takoveh.

    I sad ćemo ča se tiče visoke politiki fermat. Ono ča nas čeka je naše lokalno zibiranje. E, tu niki neće moć reć da ni bil na vrime upoznat ni z oven, ni z onen. Stranki, koalicije i ča ti ga ja znan ki se ne tuliko su već koraknuli va tu predizbornu kampanju da si najbedasteji i da te opće za izbori ni briga, od sega toga ča zreču, od seh plakati keh polepe ne moreš i da ćeš ni pobić, ni ostat neinformiran. Će broj oneh ki će poć zibirat bit veći od broja oveh ki su zišli na izbori za evropski parlament? A da ča leh će. Tr ov »evropski postotak« ni teško preskočit. Kuliko će nas lokalno zbirat? E, to j' jako teško reć, aš z jedne bandi gljedano ljuden je sega dosti i ni ih za niš briga, a z druge bandi, more bit su ča navadili z ovoga evropskoga zbiranja pa će se trgnut? Uostalon, bit će ča bude, a znat ćemo kad bude. Sa srića, ni nan još dugo za čekat.


http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285928602863285C2863285A28582859285B2863288A288D28632863285E285D2861285C2861286028632863286328592863V

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Bago – Vag(abund)o
Tedi Spalato – Vagabundo, 03:18

Tedi Spalato - Vagabundo


Nastavek na sledečomu listu