Čamil i Mujo
Joža G. je mirne duše pomalo delal svoje trsje i briguval o svem slivaru kaj mu ga je deda posadil. Vina ni pil ali rakiju, to je več druga pesma. Se do jenoga dana dok se pred negovum ižum dok je on špičil kolce za bažul i paradajz ni stavil kombi z teroga je zišel van plunuti Ivo Robič. Veli, na tečnomu rvackomu teroga Ožinec ni baš najbole razmel, da bi oni v koprodukcije (ščem vragom?) z hbom, htvom, đeografikom (a?) snimali kak zgledi jeden den na selu, kaj bi posle prikazivali po škola, po vane, na satelitu, da su jem na Opčine preporučili nega a i bili bi volni nekaj platiti. To su prave reči! Več na prvu se našemu Ožiču ideja dopala, on je navek bil za koprodukcije, glasu politike se nesmeš opirati a i penez nigdar dost, kak i vreč z Virovitičke sladorane kaj vinu i rakije davaju pravu jakost i šmek. I dokončali oni tak da bi mogli dojti, da bi Joža mogel i tak to. Da je došel taj den na Jožinem se gruntu zjatilo ludi kaj je ni bilo nigda ni dok se još z poloprivredum aktivno bavil. Kak da je zadruga pak f kupu, samo još Japa fali da se to tira i rastirava na posel. Ali, tu je bil nekakov od meter i žilet kaj se nebi mogel voziti na beciklinu z ramum, na pol plešivi, z brki i očali, kaj je sem zapovedal. Na negvem gruntu i fundušu. To mu se ni dopalo. Ovi nosiju kufere, ovi nosiju ovo, ovi nosiju ono, to vrzi sim, to vrzi tam, cucek nesme biti na lancu ( nek de bu * materine bil, ak ga pak pukne ptsp am vas se bu poklal i pogutil kak torec piščence ), vugni kantu z napojem (kaj bum olijandere nosil i žnemi svijne ranil?), premeni firunge i stolnak, nisu autentični (oču te *, nek kakvi su?, premeni si je sam, * te * kilavi...), vugni televizor (nek kaj bum kravu `rit gledel?), vužgi peč da se ogen vidi (po letu?, če si i ti čovek božji točen, kaj još i da ižu vužgem da moreš pijane vatrogasce snimati?)... Veli, znači, snimali budu Jožu na raznemi lokacijami po gruntu i on bu povedal kak zgleda jen den na selu a onda budu se to zmonterali v jen film. Veli Joža, a, jel moremo prejti k Števe? Veli mali, nemremo, Števa ni v scenariju. Znam da ni, on je tu gore, prek brega v drugem zaselku. Mali ga je tak mrsko pogledal i odrezal kak trsna kosa grebenice zaraščene v trave. I, veli, da mu da znak on počme povedati a da mu da pak znak on stane povedati, jednostalno kak bažul na šalatu. I, počeme mali; kamera, ide, svetlo, ide, zvuk, ide, se, ide, i pokaže Ožiču. Joža počme povedati kak negda da ga je sused Franc `lovil na ruške da mu krade; Ja sem Joža G. ze sela toga-i-toga i povedal vam bum kak zgledi jeden den na selu. Najprvo da se stanem prejdem v kujnu de me na stolu čeka flaša z rakijum (mali je podigel jenu obrvu). Tu si popijem jenu rakijicu (mali je zdigel i drugu obrvu). Onda se oblečem i popijem si još jenu... rakijicu (mali je raširil oči i zapalil duga svetla). Onda idem zakuriti f peči a onda si popijem još jenu... rakijicu (maloga je počel švic oblevati). Posle idem f štalu zesnažiti, naštrajiti, naraniti blago i živinu, i pustiti živad. Poberem jajca i vrnem se fižu. Onda si popijem još jenu... rakijicu (malomu se lalafka obesila, sama od sebe). Za tu dobu je baba več nekaj spravila za jesti pak idemo k froštuku. Ali prvo si popijem još jenu... rakijicu, a gda-gda i dve (malomu je počelal lalafka igrati kak niske mavune da čežne ideju race). Posle k mene dojde sused Števa, on je tu gore, prek brega v drugem zaselku, on jako voli dobru kaplicu, ali ne prebira preveč, jedino nemre,.. slabo podnaša vodu, da se malo pospomenemo. I popijemo si... rakijicu. A gda-gda i dve. Stani! Sve stop! Činilo se da bu maloga srce pobralo kak je zgledal v licu. Kamera, stop, svetlo, stop, zvuk, stop, se, stop. Pa, majku mu staru, jeste vi, deda, normalni!? Je, a, kaj..?, Ožiču niš ni bilo jasno. Pa, ne delamo mi emisiju o promocije alkoholizma med decum nek o emisiju edukativnoga sadržaja kaj se bavi z jenem danom na selu! Am sem vam se po istine povedal, niš vam ja tu nis lagal... Oža se držal sve storije kak Titanik dna. Dobro, dobro, dobro... Nek jel vi to morete kak zamaskerati, da velite nekaj drugo a da ne zijdete z konteksta? Ožič se čudil kak cigan belomu kruvu... Neznam, neznam, neznam, da velite da ste delali nekaj drugo, neznam, neznam, neznam, kaj bi bilo korisno za mlade... Da ste prečitali knigu! Da sem prečital knigu? F štale? Pa, da... Da nisu bile dve vreče cukora več zakaparene v dučanu Joža bi to se rastiral z roglami z dvorišča ali ovak samo je mogel reči;.. dobro... Da su se ovi pak pripravili mali je počel šlebekuvati; kamera, ide, svetlo, ide, zvuk, ide, se, ide, i pokaže Ožiču. Ja sem Joža G. ze sela toga-i-toga i povedal vam bum kak zgledi jeden den na selu. Najprvo da se stanem prejdem v kujnu de me na stolu čekaju... knige. Tu si... prečitam jenu knigu. Onda se oblečem i prečitam si još jenu... knigu (mali je složil blaženo lice kak Marija na oltaru samo su mu još čislo i skloplene ruke falele, ni mogel veruvati da se ide kak podmazano). Onda idem zakuriti f peči a onda si prečitam još jenu... knigu. Posle idem f štalu zesnažiti, naštrajiti i naraniti blago i živinu, pustiti živad. Poberem jajca i vrnem se fižu. Onda si prečitam još jenu... knigu. Za tu dobu je baba več nekaj spravila za jesti pak idemo k froštuku. Ali prvo si prečitam još jenu... knigu, a gda-gda i dve. Posle k mene dojde sused Števa, on je tu gore, prek brega v drugem zaselku, on je, ovak, jako načitan čovek, i ne prebira preveč, jedino nemre,.. slabo podnaša novine, da se malo pospomenemo. I prečitamo si... knigu. A gda-gda i dve... Na večer znamo otijti v našu selsku... kapelicu... malo si još prečitati. Tam je jen zit od zida do zida i od plafona do poda pun knig kakve ti srce želi i... čitaaamo do dugo v noč. Dok nam... knižničarka ne veli da je dost. Činilo se da se mali bu rascvel kak pori luk na mesečine. Kamera, stop, svetlo, stop, zvuk, stop, se, stop. Na kraju mu je povedal, z suzum v oku, vam bi deda treba tu spomenik podiči z razloga kaj ste napravili za su decu i mlade i kaj ste je pospravili na pravi put. Veli Joža, z više pol flaše rakije v riti; Je, bome, nek deca... čitaju... kak i mi.
Prema Neobrcke, živuče, nogometne enciklopedije, kaj se prenaša z kolena na koleno, z levoga na desno, i tak to, za Čamila i Muju veliju da je jen igral v napadu a drugi v obrane. Kak Boro i Ramiz. Kaj je još opalo sobotu z onum tučum još mi ni jasno ali nekakovi se baroki i renesanse događaju v ove naše Lige. V nedelu na Ruševcu milijon milijona ljudi a f tork na Nou Campu na ova naša autonomna i autonomaška nogoloptačka događanja pohrlili su oni kaj nigda ili retko, zajdnu dobu, pohode slične manifestacije, da ne velim onu reč tere se baš sat nemrem zmisliti. Da nisu došli preslaviti Adalberta, Vilima ili Doroteju? Kokošar je, konačno, došel na svoje, tržilo se se v 16, ili je teret vuspeha bil v tem kaj je docukal sneju ofarbanu v plavo. Milina. Došlo je široko izaslanstvo Ilovače, ne brojno, ni visoko, z tri "u načelu". Dok su dva kontrolerali kak se tokom konzumacije mejna temperatura v pive trejti je, osim toga, kontroleral kak muzika igra, sam na dens floru, na pol metra od zvučnika dok mu cigaretlin teroga je zabil nategnuti ni dogorel do kopita. Opasno je to da te pogodiju šlageri v osetlivo doba jeseni života da imaš viška penez a manjka čas. Jen od one dan da te v pol tjedna pogodiju dva črni labudi; jen f sobotu kaj ti zamlati trsje i rastira narot i drugi kaj ti, vuz Božju pomoč, se to vrne z kamatami, i to još po hrvacki, šumske mere, i još pol trejtoga kaj te baš na of sveti den * da si nemreš popiti v ovakve, ne smaragdne, ne biserne, ne platinaste, nek još ober toga, atmosfere jel moraš iti zutra na haltere. A atmosfera je bila "otišel sem z pivum a vrnul se z gemištom" tipa. Taman za razdužiti vozačku pri gosponu, ili gospodične nadzornice prometa. Nek se ide` kuzdu pisinu! Pukla sajla od kočnice, letva od volana i si luft-vajnkuši na rafalno. 121 kojn odlazi f kmicu, šemeritno, ekscentrično i epicentrično. Onda naletiš na umirovlenika F.I., a ni Frajno Tuđman, pak na Ime i Vincu z Gustelnice... Brrrrr... Nedaj vam Bok toga nigdar,.. do sobote.
Imam za rešiti nekakov vanjsko trgovinski deficit z Drašom, još od Bele nedele, vodi me z 2:0 v rundami. Reko sad je taman prilika, za skočiti "v" Vukovarsko, i ožujsko. Taman da bum, na pol puta, počela utakmica, ni sim ni tam, ni vrit ni mimo. Dok sem ja rešil vanjsko trgovinsku razmenu ovi za minutu nabubali tri gole, rafalno. Da sem čubel pod razbelenum zvezdum celi dan, ma, kaj dan, tri mesece, bi si trgali noge i kopali oči na centru. Kaj češ... Znal je reči moj pokojni deda Janko; do nima sreče bu mu iža i na vode zgorela, i, bole se roditi bez nosa nek bez sreče. Če imaš sreče bu ti zrasel. Gjalski prema ocenami trbuhozborcev 7/10, na veru, prije utakmice. Manekeni ekipno solidni, ima nove šprajcerov ali i nekteri faliju. Retko viđena preširena kažnjenička ekspedicija dotepla se z Gorne Opatije. Ovulko je ni bilo ni da su doma igrali. Maminjo samo okreče tri deci v ruke dok mu se rosa sceja do lakta i kaple v štumfu. Nirvana. Zen. Centreran. Pi (3.14) i Či v ravnoteže. Nikakov mu * zvana nemre prebiti auru. Čakre v balansu. Čisti 6. Nebo br. 7. 8 krug raja. Device ga držiju za... ruku. Nje 14. Neznam jel se vrnul z toga vantelesnoga iskustva... Jel ga do videl na ovem svetu...? Rekel bi Tomaž Kek; zaprem se f sobu, sednem, otprem si pivu, i uživam, v pobede. Zemla zove Mamiča, Mamič, javi se... Nekteri su se kladili na Kojzaču na fejsu, da jem sad ne spominam imena i ne kažem z prstom najne, ali onjemi v nastavku.
Na Nou Campu još se nisu smirile padaline, još ni utakmica dobro počela a več goli curiju kak tuča. Fletneše od golov se mejnaju prazniki i posti; Dan žena, Vuzem, korizma, blagoslov iže... Nekteri su si zeli i godišni tokom utakmice, 5 minut šumske mere. Dobro kaj nisu spucali celi godišni jel nebi imali ščem pucati po Ruševcu. A pucalo se, malo kaj ni milicija došla. Da to ni bila rana utakmica z plitkum anticiklonum drugač bi to završilo. Obadi su dopelali i rezervni sastav 3. poziva.
Zakaj je Velika Buna velika? Nektera sela nemaju tulko duše kulko je Sina dopelal igračev. Dve klupi za rezervne igrače su jem premalo. Treba bi negde parkerati nekaj zglobno, autobus, trajvan ili cug de bi si stali. Ili su počeli igrati za penezi..? A Bebe... Na najbole tradicije crne labudov, crne kojnov, killerov favoritov, nova se generacija spravla da upokoji bar jenoga, ili scuka nekomu vnaprovo napisane bode. Još nisu apsolverali "bunker-baštu" i "svi i sve u napad" ali imaju dinamita v nogami, i širše. Kaj znači renome, brand ili trade mark Bebe videlo se da su preluknali saobračajca Glumcov, da se crv sumle zavlekel v postroj Bune, strav(a i užas) nalejal splašene okice a panika se zavlekla v kosti - v zraku se moglo nanjušiti "gotovi smo", poštenja mi. A samo par minut prije se moglo čuti novu filozofiju "Ekipe z Križajne" (kaj bi za amblem mogla imati Andrijin križ); ima nas dost, ne moraš iti van, igraj dok ne parneš. Ili; pa, kaj si moral dati gol!? Zakaj nisi dodal Žoržu, bil ti je na centru? Ili Maceku, on je golmanu vezal žnerance? Zakaj nisi puknul van? Kaj se moraš sam!? Kaj nismo rekli da bumo skupa? I na kraju, da su pozdravili se Bebe, ali se Bebe, bukvalno i doslovno se, odbili su pozdraviti navijačice iste. Kaj to ni (ne)gentelemenski? Onda su po uzoru na rimske kohorte stali v krug i rekli po prilike ovak; sira, putra,.. poroga luka, jajec i krumpera. Ak su to letošni prvaki,.. ovo bu gorje nek evrovizija.
Si su došli prekbrojni i punobrojni, i igrački i navijčki i pijački (mama kaj si mi kupila u pljački?) pak tak i Šinovi. Navijačice v traper minica, volani se više ne nose, nek voze. Neznam kak su uspeli v prošlomu kolu nasnubiti bivšega golmana da se reaktivera. Jesu mu frkali ruku na pleče dok ni pristal, jel bila f pitajnu ucena, jesu ga omamili z alkoholom, jesu potpisali ugovor z gospođum teroga se of moral držati ili je samo gospođina bila zajdna, neznam, ali znam da ga of put ni bilo. Ali bilo je Crne pantere crvene boje, v nastavku teksta Crvene pantere, i vuz taj bi mu špicnamet bole išel 3/4 kimono nek dres. Mada, i panteru bi mogli zameniti za pumu, jaguara, kuguara, kaguara, geparda, ajkulu, tigra, lava, pumu, ajkulu, pumu i još 4 jaguara. Da Leptiri nisu došli z praznum haubicum videlo se još utakmicu prije da su se na ekranu vrteli sastavi za iduču utakmicu. Anđo. Dosta je reči samo Anđo. Glavni stožer disloceran na isturenomu zapovednomu mestu. Osovina Ivica-Šuki. Netreba crtati. Standardna kičma ekipe, pojačajne od "fotogejične" Barbaričanov i Killer. Da taj igra, zabija. Ak ne zabija, ne igra. Jenostalno kak pori z lukom. A onda je naj* i kimono i puma i ajkula i panda i 4 jaguari.
Nekteri su se kladili na Kojzaču na fejsu. Pitajne je na kaj su se kladili v ove utakmice tera je imala više zavojev nek da ju je delal Markus Gronholm. Da nebi bilo na jene spovedi; grešil sam jako puno; z mišlum, rečjum, delom i prepustom; moj premašeni gol, moj gol, moj... Kriva je kladarica. Kumi fletno kanalizeraju utakmicu prema sigurne luke za istovar tre bodov, a i pojačali su si vodenu dozu z dve flaše na tri. Nek se vidi kaj je raskoš. Dok Hrc soli jajnike, Prco kleči na kuruze i moli pokoru doma za se premašene gole i krivo dodane lopte, Tomo je skrpal ekipu "Bok čuvaj brani". Kumi stalno vodiju i davaju gas ali nikak se odlepiti od Legije kak da su svezani z pupčanum vrpcum ili štrikom za vuču. Čem ti bole bežiš i ovi pojačavaju, nekaj. Vukovarsko. Kak da bi cucku svezal konzervu za rep. Skoro kak repriza Cerovski - Markuševec na iste lokacije. Skoro, ali ni.
Došlo je se kaj je moglo dojti z Opatije i nezine nogometne emiratov. Muške sile obostrano kvalitetno zastuplene, zelene frule lagano brboču, žene zostale totalno, čast izuzetkom, ili izuzetnem, dok se druge kladiju po fejsu ili su grezle v prometnem štoplinu na fejsu. Dok se stari Miši naslikavaju za Glas koncila a posle podgrejavaju za utakmicu mlade svrži kaj uletavaju v ekipu oko 2030. paseju saki pokret uzorov i zvezde z teremi su v krvne veze. Jedino kaj mene, ko takvoga, nepatvorenoga, malo *, osim vida, je spoznaja da od četiri igrače tri imaju rukavice na ruka. Sat, il su to buduči golmani, matematiku na stranu, il se spravlaju iti vuglena zmetat. Moj Rođeni je mam dal sem na znajne da bu on napisal račun, potpisal, obračunal i naplatil. Komu milo, komu drago. Nekteri su se pak tak jako zagrejavali da su i vrgajne našli...
I Gruntovčani su "obilno" došli, skoro kak i sobotu, onu sobotu, ali kaj se pak trefilo na Lučelnice, Bok moj... Kak je to negda povedal Krpica; pusti seno, pusti blago, tenesice v auto i pravac Novo Brdo. Klučni feler v Gladovcu, glavni stožer ni prispel a skup z tem ni zapovet za napat. Kaj znalački koristiju, vuz se iskustvo z futsal lige, Tesari preusmeravaju najprije izmeničnu struju v istosmernu a posle istu na svoj akumulator konto. Onda si je celo mnoštvo posle utakmice zagajbalo spod barjaka.
Tajnik društva "Bez starca ni udarca" z Markuševca načima Štršane svojemi bravurami. Štršani zujiju i letiju oko gola kak da jem je negdo f gnezdo pehnul. Mladi ubadači koristiju nisku izmaglicu i zalazak sunca iza brkov Boriščaka, kak i kadrovsku nepotpunost v rede Markuševca, da bi jem ga kvalitetno vrgli. Pri slabe vidlivosti i opče pomutnje Limuni su prekesno skužli da su napiknuti. Da je fanfara več poprilično natekla ni ostalo puno časa za lečenje i kontranapad. Više ili/ili. I Cowboysi su se odlučili za jeno kvalitetno lečenje. Duše. Vuz pogled na zalazeče sunce, izlazeči mesec i rosnu pivu. I prekputa Štršane kaj su zubmi pootpirali celu gajbu pive vuz pogled na rosnu travu i još rosneju pivu i skalp Bledolikoga kaj vesi z opasača. Ajd, mobilnoga teleta. Pitajne je jel prije nestalo zubi il pivi.
Najte kaj zameriti. Da pijem kolu pišem gluposti. Do se još po istine pomogel.
