HR.KAJ.NĚ? - Lépa naša kajkavska / pregled tisKAJna

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 29.09.2012.

Dnevnik tate Bena

Naše zdravstve
 
Sad sam se zmislil. Moram i nekaj pohvalno napisati za zdravstvo.
To je super stvar s tim e-uputnicama i e-nalazima. Još kad bi funkcioniralo da se moreš naručiti i dobiti točan termin h kolko vur da dojdeš bilo bi još bolje. A ne da zgubim par vur h čekaonici.

Piše:Tomislav Benčić


Najavili su iz naše vlade kak buju smanjili broj ljudi teri delaju h javnim i državnoj službi. Između ostalog spomenuli su i zdravstvo. Da je tam preveč ljudi. Pa mi nije jasno kak ja kad dojdem h bolnicu to nikak nemrem videti. Na neke preglede se čeka i po par meseci, jer nema dosta doktora. U to sam se i sam mogel uvjeriti prije nekih dva meseca. Kad sam se pokušal naručiti na specijalističke preglede. Malo me muči godina proizvodnje, malo loše održavanje i sve češče treba iti k doktoru.

Sad sam se zmislil. Moram i nekaj pohvalno napisati za zdravstvo. Nedugo sam trebal od Gracie mokraču odnesti h laboratorij da ju pregledaju. Čul sam več za e-uputnice. Ne dobiš papit nego se samo s iskaznicom pojaviš tam gde treba. Tak je doktorica za Graciu napisala h kompjuteru tu e-uputnicu. Da ne peljam bezveze Graciu h bolnicu i da se ne natežem ž njom e se bu popišala ili ne, kupili smo h apoteki onu čašicu za pišanje, pa e popišala doma. Prešel sam do bolnice, preciznije do laboratorija.

Dojdem do šaltera, a tam ko i uvijek gužva. Ja h jednoj ruki imam iskaznicu Gracijinu, a h drugoj vrečicu h kojoj je več malo prije spomenuta čašica s pišalinom. I na šalteu velim da mi je doktorica rekla da se samo s iskaznicom hjavim tu. gospođa kaj tam dela je pogledala h kompjuter, sprintala nekakvu naljepnicu i kad je videla imam spremnu i punu čašicu rekla mi je da to samo zaljepim i ostavim tam gde piše da to treba ostaviti. I da ne moram dolaziti po nalaz jer ga buju poslali k doktorici na kompjuter.

Kad se več ne mora iti po nalaz i ne mora se ga nositi k doktorici, onda je žena samo nazvala doktoricu e je došel nalaz i e je se h redu. Kak je bilo se h redu nismo niti morali iti k doktorici. To je super stvar s tim e-uputnicama i e-nalazima. Još kad bi funkcioniralo da se moreš naručiti i dobiti točan termin h kolko vur da dojdeš bilo bi još bolje. A ne da zgubim par vur h čekaonici.

Gledim vijesti i vidim da je se manje krava. Da ih ljudi masovno koljeju. Jer im se ne splati držati ih. Pa bu malo po malo došlo do nestašice mljeka. Za to mi je tak svejedno. Mljeko ne pijem. Jedino kaj moje pucke doma koristiju puno mljeka za čokolino i pahuljice. Onda si mislim da bi morti bilo dobro sad jednu kravu kupiti da ima čovek furt mljeka i to friškog domačeg. Sigurno su sad i pale cjene živim kravama.

Ali ima tu i problem. I to ne samo jedan. Prvo je to kaj se h mojem kvartu nesmeju držati krave. Drugo, nemam kravu gde držati. Trejto, nema ju gdo hraniti. Ne znam niti gdo bi ju pomuzel. A niti namam penez da kupim kravu. Znači to otpada. Hmmm … gdo zna kakef bi okus imele te pahuljice ili čokolino da se napraviju z vinom?


Zvir:
http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/dnevnik-tate-bena-nase-zdravstve

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Đura z Međimurja pri doktorice: 09:50 – 18:07

Đura z Međimurja 1 (1 dio.avi), 18:07

Đura z Međimurja 1 (1 dio.avi)

[Ljudevit Kaj]

pri_Mladenu

27.11.2009.

Mi nekaj na pamet opalo
(Mladen grunta kak grintavec)

Kak mali sam grintavi bil. Tam kam jedva sećanje moje dojti more, me griža vlovila. Ni to bila ona obična, kaj se dete sprazni do kraja, pa se nekak zvleče, nek krvava. Sam tak sve z sebe, onak malički, zpumpal, skup z krvi. Kaj mali prst skor sam zgledel.

Me bakica zvlekla. Kak medecine ni bilo, se setila kak drenak zapre. Je rekla kak malomu treba zapret, da krv bar ostane. Morti se dete onda zvleče? Me kak gusku šopala. Nis štel gutati, al je z prstom rivala. Gda se za života bori, nekaj se mora napraviti. Ni misliti kak to ni lepo. Fala bakici, a je već 52 lete ni tu.


Svakaj mi se po glave mota. Doleti od nekam, a ni sam neznam od kam i zakaj. Je to kak neki meteor. Vleti tak misel, a nis je očekival, a je ispalo kaj da jes. Se pitam kaj to očekivanje je? Pogotovo pri mislih.

Tak najemput sam sam sebi zgledal kaj ona mala drvena kućica za ptičeke. Kak koji ptiček doprhne, se obrne, čvokne kakšnu mrvicu, a tam navek nekaj dobri ljudi deneju. Se mirno zagledi v daljinu, i kad si mislim kak je to nekaj važno, kak da kuglicu spusti otraga, se nakostreši i stepe, pa odleti, kaj da niš bilo ni.
Tak i z misli je. Ja sam pak navek tu, kak hižica drvena ta.

Kak mali sam grintavi bil. Tam kam jedva sećanje moje dojti more, me griža vlovila. Ni to bila ona obična, kaj se dete sprazni do kraja, pa se nekak zvleče, nek krvava. Sam tak sve z sebe, onak malički, zpumpal, skup z krvi. Kaj mali prst skor sam zgledel. Su mi posle mamek i tatek pripovedali kak im je teške bilo. Je ni lekof bilo i su se već zmirili z tim, da se Bogek odlućil maloga zeti. Nis niš jel, kaj ni išlo.
Su moji, ne dugo prije, bez moje sekice ostali, i im zgledilo, da im Bogek veli da su se krivoga posla prijeli. Tatek je već nofčeke zbiral za sanduka nabavit. Praf. Tak je tatek povedal. Mamek još suzih za sekicom ni zbrisala ni. Sam kak mali zida jel, pa zemlu, a zmazano je bilo. A kaj sam ja, bogec grintavi, znal.

Me bakica zvlekla. Kak medecine ni bilo, se setila kak drenak zapre. Je rekla kak malomu treba zapret, da krv bar ostane. Morti se dete onda zvleče? Me kak gusku šopala. Nis štel gutati, al je z prstom rivala. Gda se za života bori, nekaj se mora napraviti. Ni misliti kak to ni lepo. Fala bakici, a je već 52 lete ni tu. Zastavilo se.
I tak si sad razmišlam. Grinatvi projdeju dost toga, kaj oni jaki pojma nemaju da je. Grintavi sve nekak bolše čutiju i razmeju. Im je normalno da ljudima teško je . Znaju i osetiju to. Oni jaki samo ideju i ne vidiju o čemu se dela.

Sam videl kaj znači kad mamek plače. Je za sekicom, a onda i za menom. Gda me kasneje na kolena deti znala, mi pevala tužne pesme i navek bi na kraju plakala i zagrlila me. To duboko v srcu ostane. To se ne sluša kak ovo žlabranje, di sve jen drugoga vtopili bi vu čaše šteli. To se vidi srcem.

I tak, kad vidim jadnika popišanoga negde v čošku, kaj da vidim dečeca kaj je grintavo na krivo zašel. Znam da me razmeti nebi mogel, al osetim kak vu meni nekaj zadrhti. Znam da je to jen mali kojem mamica ni tu, a ni bakice ni tateka, ni dedeka mu ni. Morti ih već i ni. Gledim ga onakvoga skutrenoga kak spi, popišan i pijan. Nekak Bogeku se obrnem i probam videti kaj to je. Još nis počel bokce okupljati, al lepa reč, če me vidi, more pasti. Peneze mu ni za dati. Bi v čaše završili. Čovek sam sebe pela črez živlenje. Kak da mu velim da tak ni vredu? Oni, kaj birtije držiju, takve delaju. Oni nofčeke brojiju i grintavi nisu. Su jaki i napred ideju. Se samo pitam: 'Kam?' Kaj bi mi rekli, gda bi im rekel, da ni dobro kaj delaju? Ne onu ženskicu kaj prodava, kaj sirota se morti bori za peneze za decu hraniti, nek onoga kaj gazda je. Poreza platiju i misliju da je onda sve to vredu.

Sve se oko penezi vrti, a sirotim grinatavcima Bogek ostane. No, ni baš sve tak. Se treba ne predati samo.

Vu glave grintavih je nekak malo drukše nek vu one jake. Nekak više osetiju i vidiju. Je med njimi puno je pesnikih, filozofih… Če ipak se nedaju samo tak, moreju zajti tan de malo ih dojde. Sveta moreju drukše gledati. Črez vreme bi videti mogli, kaj im ovo tak i ni nekaj. Peneze im ionak oni jaki odneseju. Zapraf za njih je to dobro, kaj se pokvarit nemreju. Znate, reka vu korito ide; razmete.

Naj misli letiju. Grintavci moji dragi, če me razmete, najte se dati. Niste sami i ne vas veter odnesel. Veter smeta jakima, kaj bi im peneze odnesel. Mi grintavi smo taki, da veter kroz nas piha. Kak nam gdo kaj zeti more, kad skor nikaj nemamo? Razmete kak to vredi? Če idete dalje bute vidli da sve je vredu. Niš se zgubiti nemre. Kaj po špagi sve ide. Oni kaj imaju, buju neimali. Če vam daju, bute znali da je to kaj ptiček, kaj je doletel se hižici malo odmorit. Naj ptičeki letiju. Razmete kaj je sloboda… ptičeka pustiti moći, al i dati nu mesta za odmorit se. To su sve sitni koraki, al z njima se put dela. Samo jen kamen ni put, al će je on jedan od onih vu putu, on puta dela i put bez njega nebi celi bil. Tak i na vama, moji dragi, svet stoji. Najte zlevati vu sebe da bi zaboravili. Zakaj, pa to, kaj imate da nemate, je bogatstvo.
Sve vas volim i pozdravlam …


http://blog.dnevnik.hr/primladenu/2009/11/index.html

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Dunja Knebl - DJURA, MLAD, MLADENEC (live), 03:21

Dunja Knebl - DJURA, MLAD, MLADENEC (live)

[Ljudevit Kaj]

Međimurje, 21.08.2012.

KULTUREN VANDALIZEM

Sam nešterni den išel onom glavnom cestom prema Šenkovcu i odma tu pri bolnici mislil sem da mi ne dobro, ili da bar dobro ne vidim. Naime kaj, pred vizurom glavne ceste, a štera završavlje vu cirkvi Svetoga Jurja na Bregu, je on stop za moderno mobiteljiranje, je istina je, on železni stop kaj kak gljive rasteju po našim bregima i poljima. Pred onim istim zvonikom na šteromu su i nesvesno završavale moje oči i pogled, a da nesem toga do ve niti svesten bil.
Za Boga, meknite toga stuopa, meknite ga sto metri lievo ili desno, imate placa, celo polje, kam gut samo kaj na sramotu našu tu ne bu de je je.


Piše: Vlado Mihaljevič Kantor

 
Pravi sem Međimurec i nesem se bunil nigdar makar je prilike bilo i kerv mi je kipela. Nesem se bunil niti protiv vlaosti i nesem pisma po novinama pisal.

Ne bi se nikomu, niti ve, zameriti štel. Ali kaj?

Samo par let prejdi si smo bili tuožni i ta je žalost na prednjim listima sih novin napisana bila. Zrušil se je bil turen cirkve Svetoga Jurja na Bregu. I si smo rekli kak velika je to katastrofa.

Prejdi toga bilo nam je strašno pri duši dok su vu Ratu za Domovinu neki bezumnici rušili naše cirkve i kapele. Goreli su turni i krovi, ali mi smo potli išče lepše napravili.
Saka nam čast.

Ovaj naš tu vu Pleškovcu, turen, Svetoga Jurja, zaštitnika i naših dičnih vatrogascov, zrušil se je som, građevinskom bedastočom i nemarom. I rekli smo, dobro kaj išče nišči nastradal neje, bumo mi drugoga napravili.

I mi smo napravili, kak bi se to reklo, i starešega i bolšega, kaj sigurno bu zdržal i vrijeme i ljudske građevinske nebuloze i ne bu se zrušil. Negda i turen od čoveka, kaj polek njega prehaja se, spametneši biti mora. I ne samo da smo ga napravili i nacifrali, mi smo v njega friškoga najjakše reflektore postavili kaj svetil se kak zrcalo bude. I ne samo v njega, vu se turne vu Međimurju. Nek se svetiju.

Tak i vu belomu svetu delaju pak za kaj ne bi i mi.

Za kaj točno to tak biti mora, to morti niti ne znamo!

No kak turni se bolje svetiju se je vekši vu našim glavama mraok.

Sam nešterni den išel onom glavnom cestom prema Šenkovcu i odma tu pri bolnici mislil sem da mi ne dobro, ili da bar dobro ne vidim. Naime kaj, pred vizurom glavne ceste, a štera završavlje vu cirkvi Svetoga Jurja na Bregu, je vu onoj istoj kaj turen se zrušil bil i jedno dvie leti ga bilo ne, pred tirm je turnom nekaj bilo, najprej megleno kak kašni balon dečji šteri raspočil se bude. Ali vraga, kak bliže sem išel balon je poprimal se jasnešega kipa i dok mi se razbistrilo ja veruvati vu svoje oči nesem mogel: Pred očmi mi se on stop za moderno mobiteljiranje, je istina je, on železni stop kaj kak gljive rasteju po našim bregima i poljima. Pred onim istim zvonikom na šteromu su i nesvesno završavale moje oči i pogled, a da nesem toga do ve niti svesten bil.

Za Boga, meknite toga stuopa, meknite ga sto metri lievo ili desno, imate placa, celo polje, kam gut samo kaj na sramotu našu tu ne bu de je je.

Ili, kak moj prijatel Slavek veli: Bolje da su takšega železnoga odma i pri Svetomu Jurju napravili, nej tuljko koštal kak ovaj zidani, a i od koristi bi bil!

Mislio sam zapravo reći, pa izričem ovo na drugom jeziku ako nekome na onome nije jasno, da je ovim bezličnim željeznim stupom, koji zastire vizuru na jedan od kultnih zaštitnih znakova Čakovca i dobrog dijela Međimurja, koji zastire pogled na jedan poseban spomenik kulture i vjere, na crkvu i toranj Svetoga Jurja na Bregu, da je dakle ovim stupom netko sebe nabio na stup srama. Za nadati se je da će ove građevinskokomunikacijskoarhitektonske nakarade u vidu stupova s antenama moderne babilonizacije u dogledno vrijeme biti zamijenjene nekom drugom vrstom prijenosa komunikacijskih signala koji neće narušavati povijesni, vjerski, arhitektonski i uopće kulturni krajolik. Tako će, (i tek tada opet) i toranj crkve Svetoga Jurja na Bregu, taj vrijedni kulturni i vjerski spomenik, ponovo prodisati u prostoru koji mu je davno i promišljeno namijenjen, a mnogima, pa makar i ne bili više na ovome svijetu, serce nazaj na mestu bude.

Sumnjam, naime, u skladu s onim napisanim na početku, da će ovo moje pismo što promijeniti ili potaknuti nekoga na neko djelovanje.

A mi sada i ovdje, mi bismo htjeli istinski turizam i privredu koja iz njega proizlazi!??, mi smo Mala Švicarska…

Mi smo mali….

Zimmer frei



http://www.medjimurje.hr/


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimurje kak si lepo zeleno
Popeva Vlado Mihaljevič Kantor

Međimurje
Međimurje
 

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 06.10.2012.

Dnevnik tate Bena

Fejsbuk
 
Najbolje mi je kad se faliju s kojekakvim stvarima. Na primjer nešči napiše da je snočka spil petnest pivi dvajst gemišta i pet konjaka i da nije znal za se. Ja kad se napijem dojdem tak tiho doma da me nešči morti nebi čul i da nišči ne zna da sam bil pijan. A kam još da se s tim falim na fejsu. I kak zna koliko je spil če nije znal za se?

Piše:Tomislav Benčić


Taj fejsbuk je prilično zanimljiva stvar. Bar se na njemu more dosta toga zanimljivoga pročitati. Samo kaj ne razmem potrebu ljudi da pišeju na fejsu se to kaj pišeju.

Najbolje mi je kad se faliju s kojekakvim stvarima. Na primjer nešči napiše da je snočka spil petnest pivi dvajst gemišta i pet konjaka i da nije znal za se. Ja kad se napijem dojdem tak tiho doma da me nešči morti nebi čul i da nišči ne zna da sam bil pijan. A kam još da se s tim falim na fejsu. I kak zna koliko je spil če nije znal za se?

Pa pišeju kak on voli onu, ona voli onoga ili ona voli onu. Ima i toga. Volim i ja svoju ženu pa ne pišem o tome. Kak koga briga e ja volim svoju ženu! Onda jen prijatelj piše kolko je prebežal taj dan. Prebežal sam i ja prošlu subotu dva kruga oko parka pa se ne kurčim s tim. I još me Gracia na bicikljinu nije mogla hloviti. Bežal sam jer smo se igrali lovice. Znate ono ulovi me, ulovi me kupit ču ti novine…

Kad sam več spomenul Graciu evo još nekih dogodovština. Jen dan nakon kaj sam došel z nočne pita me Gracia da gde sam bil po noči jer me je tražila. Zakaj mene djete išče po noči. Da joj vužgem svetlo na zahodu. Kad ide pišat. Obično sam joj najbliži za zbuditi. Jer još furt spi z nama h našoj spavačoj sobi. To jest spi večinom z menom h našoj spavačoj sobi.

Žena ne dojde spat k meni h postelju jer ja kao hrčem. Pa nemre spati. A zapraf niti si ne stigne leči na kauč ispred televizora h dnevnoj sobi, več spi. I more čez hižu prejti sedam tenkovskih divizja i vani moreju dvije eskadrile migova ili f-16 ili tak nečega probijati zvučni zid, ona se nebude zbudila. A smeta joj kaj ja hrčem. A ja opče ne hrčem. Dok ne spim. To sad opče nema veze.

I saku noč Gracia hoče h neko doba iti pišati. Pa me zbudi. Najbliže joj je zdiči se sa svojeg kreveta i dojti h moj i zbuditi me da joj vužgem svetlo na zahodu. Ili se niti ne zdigne, nego samo počne kričati tata, tata!!! Daj se probudi! Pali svetlo! Isto to se događa če žena i ja skup spimo. Ne budi nju, nego mene. Čak i kad ja ostanem h dnevnoj sobi spati, dojde k meni i zbudi me. I nije problem po mraku dojti do dnevne sobe koja je skroz na drugom kraju hiže, ali je problem dojti na zahod teri je mam uz našu spavaču sobu.


http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/dnevnik-tate-bena-fejsbuk

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Tereza Kesovija - Snočka kesno, 03:54

Tereza Kesovija - Snočka kesno

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 10.10.2012.

Za dušu, za spomenek

ELIKSIR MLADOSTI-ŠTALJICA

H spomenku ljudi tak zdej čujem kak se sprdavaju nad onemi teri saki petek ideju po svoj“eliksir mladosti“ h štaljicu, h Oroslaivije. Med duhu konji i onuga kaj ona nosi, ljudi zrele dobi ljiečiju svoje tielje i dušu. Noge sprpletene žilami, duše sigurne spiškane od grduga življenja, z kilami tere grde žučeju ciengar na vage ljudi se veseljiju. Smieh z ljica njim ne pobiegne. On se je zašušljal med borami h teremi je zapisane življenje mame i babice, tate i dedeka. Z mužiku i tancem razgibaju se zakvrčene kosti, hkljieščeni kuki i koljiene. H tancu z tak poznatu duhu, ljudi si razgaljiju dušu.
 
Piše: Nevenka Gregurić


Čoveku kaj česa ide po pameti gda si najde cajta za gruntati. Grunta čovek o semu kaj mu plazi po životne putece. „Saki tič ima svoje jate“, reklji su negda ljudi. Tak unda i h takvem jatu žvrglja i vodi spominke. A moje jate je več prešlje pedesetu i unda su spomenki največ o zdravljiču. Spominki o mode, o sakojačke kerifeke več su davne pozabljeni.

Tak se h spominjanju govori o visokomu tlaku, cukaru, masnoča, zube i kaj česamu vezane za zdravljiče. Jeden je moj pajdaš rekel da kad poklje pedesete nemaš tlak, cukar, kolesterol, trambozu, aritmiju i kaj česa druguga unda moraš biti siguren da ti nekaj h glave za kratki cajt ne štimalje. Nu senek, ljudi h zrelje dobi nafčeni su se nositi ze semi zločami. Tomu jih je nafčilje življenje čez tere su se ze sakavemi nevoljami moralji boriti. Tak su se unda i nafčilji iskati vračstve za svoju dušu i tielje.

 Baš gda sem si o tomu gruntala dok sem jednu sobotu lukala h oblog z terem špancirame po svietu, zmisljila sem se priče svoje susede, strine Mime. Spominek je bil o njenje mladosti. Poviedala je ona kak se h večerku našla z svojemi pajdašicami h spominku. H susednem selu bile su gosti. Rade bi pajdašice i ona išle po mačkare, alji jih je bilje strah. Nišče od stariejše nie štel iti ž njimi. H selu je bil jeden starec teri je hodil po batina. Čul je za njihof spominek. Smiljile su mu se pucerljinke i razmel je kak bi si štele zatancati šimi poljku, kakef valček ilji rešpu. Unda njim je ponudil da on ide ž njimi.

Puce su se čudile kak bu on po huste išle gda ima batine, a i put je bil naj prie nahdol unda gda se išlje k domu triebalje bi iti h brieg. On je njim rekel da ga buju pomagale i da buju skupa moglji prehoditi do mesta gostja i dima. Kak niesu imele druguga pristale su da idu ž njim. Mučilji su se po husnem putu, popikavalji, alji su srečne došlji. Stalji su pod okne i čakalji svoj red za tance. Takve su unda bile šege. Mužika je igrala, one su se skup susedem žukale kak se igralje se dok nie došel na nje red i dok jih nie japica domači pozval f hižu na tanc.

Njihof sused teri je došel po batina, obesil je batine na čavelj pred hižna vrata i vudri tancati. Čudile su se one, a i si drugi kak zdej tanca, a nemre hoditi bez batin. Poklje tanca, zmučen alji vesel priel je svoje batine i jedva išel k domu. Misljilji su da se hpušča. On sam rekel je da te nie istina. Mužika ga je tuljike zdigla da je pozabil i na betežne noge i na batine.

H spomenku ljudi tak zdej čujem kak se sprdavaju nad onemi teri saki petek ideju po svoj“eliksir mladosti“ h štaljicu, h Oroslaivije. Med duhu konji i onuga kaj ona nosi, ljudi zrele dobi ljiečiju svoje tielje i dušu. Noge sprpletene žilami, duše sigurne spiškane od grduga življenja, z kilami tere grde žučeju ciengar na vage ljudi se veseljiju. Smieh z ljica njim ne pobiegne. On se je zašušljal med borami h teremi je zapisane življenje mame i babice, tate i dedeka. Z mužiku i tancem razgibaju se zakvrčene kosti, hkljieščeni kuki i koljiene. H tancu z tak poznatu duhu, ljudi si razgaljiju dušu.

Ne muči njih e imaju šlape  na sebe h tere su bilji morti i na njive. Ne gruntaju kak njim stoji kiklja spuknuta z naftaljina ilji kupljena na siemu. Po njihova ljica vidiš da se radujeju i veseljiju. Teške življenje tere njim je pritiskalje i pritišče pleče na kratki cajt se pozabi. Tam si tie ljudi napuniju životne baterije i kak god duge čulji, h jutre se zbudiju veselji i dobre volje. Lježe njim je unda plaziti po njiva, iti h štalu ilji h kočak, a o malje penzije glediju z druguga vugla.

Radi toga takvem ljudem trieba pustiti da najdeju svoje vračštve za dušu i tielje. Nie njim se trieba podsmehavati i zrugavati. Njim trieba sneti kapu, jer su na svoja pleča odneslji i nosiju življenje tere si cinfraju z kratkem tancem. Če nečete imeti doma čangrižljivuga starca malje ga otpeljajte da si med pajdaši h štaljice pocinfra življenje. Čez tjeden bu mirnejši i bolši, kaj mu bi se još teri put smiluvalji i otpeljalji ga da si napuni životne baterije ilji rečene na moderni način, da si zeme eliksir za mladost h poslušanju mužike i tancu.


Zvir:
http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/za-dusu-za-spomenek-eliksir-mladosti-staljica

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Branko Greblički Ventek & Bistrica - Tancaj,tancaj (Krapina 2010)) Popevke zanavek HQ, 03:07

Branko Greblički Ventek & Bistrica - Tancaj,tancaj (Krapina 2010)) Popevke zanavek HQ

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 09.10.2012.

Iz bakine pučke bilježnice

Visoke glavu nesi same prazen klas

„ Je, znaš da baluon najvišeše prejde v nebe. Zake ? Pak zate kaj je vu njem same luft i niš jakoga i teškoga kaj ga bi dele vlekle, kak je mozak. Viš da i vu vuode furt spliva gore one kaj nema niš vu sebe, drek primerice (smijeh). Tak ti je i vu životu, gore ti naviek znaju splivati oni šteri su šuplji, ali se znaju dobre pretvarati i cifrati. Spametnoga čovega tuo ne muči jer zna da su takvi kratkuga vijieka„, tvrdila je starica....
 
Piše:Zoran Gregurek


Gda vidiš da nešči hodi po svijietu tak da z nosem se češe vu nebe, mam znaš kulike je vur. Moja je babica znala reči da visoke glavu nesi same prazen klas.

Niš zate kaj bu mi nešči tuo zameril kaj govorim grube rijieči, a več sam stara . Tuo ti je tak, govorila je naša hraščinska baka Ivka, pučka „mudrica“. A što je to u ljudima da se iako praznoglavijako ponose sa sobom?

„ Je, znašd a baluon najvišeše prejde v nebe. Zake ? Pak zate kaj je vu njem same luft i niš jakoga i teškoga kaj ga bi dele vlekle, kak je mozak. Viš da i vu vuode furt spliva gore one kaj nema niš vu sebe, drek primerice (smijeh). Tak ti je i vu životu, gore ti naviek znaju splivati oni šteri su šuplji, ali se znaju dobre pretvarati i cifrati. Spametnoga čovega tuo ne muči jer zna da su takvi kratkuga vijieka„, tvrdila je starica.

Mogu li se takvi „spustiti“ na zemlju ?

„ Hm... Teške...Furt su vu luftu se dek ih neke ne vudri po glave jer takvi ne razmeju lijiepu i mudru rijieč nek botu. Gda im se tuo dogodi, je onda je kraj svijieta, si su jim krivi za sramotu i zate kaj su trusnuli na zemlju. I još je dobre gda se dočakaju na rit, nek je vrag da opanu na glavu i više se nemru stati z poda. Onda znaju prejti i vu žutu hižu, tam gde v jutre kopaš grabu, a popuoldan tu istu z zemlju zamijiečeš. Je, ni tuo nije sramota če si betežen, same je grde ak se z bedastuoče i prostarije tam dotiraš. Jer si nedaš dopovedati i misliš da si najspametnejši na ovomu svijetu. A gda si te ili ta same male premisliju i pitaju se : kak bi tuo bile da sam ja jedine vu pravu a si drugi su vu krivu i niš ne veljaju. Tuo ti, sinek dragi, nemre biti i na dobre ziti. Zate pamet vu glavu i bude pošteni i ponizen, baš če da si i kralj, furt se ponašaj kak sluga, siem na usluge u furt da si barajt za pomoči i biti čovek „- savjetovala je baka, digla se od stola, stavila naočale i krenula u svakodnevnu šetnju.


Zvir:
http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/iz-bakine-pucke-biljeznice-visoke-glavu-nesi-same-prazen-klas

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

(K)lasi si je rudala

Ziga & Boris Lainer - Lasi Si Je Rudala, 03:49

Ziga & Boris Lainer - Lasi Si Je Rudala

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine,
e-vundato: 09.10.2012.
 
Premišlavanje Jožeka radnika
 
Pomori siroto na svojo sramoto

Piše: Jožek radnik

Ovo vu Doljnjo Dobravi je zišlo po onoj staroj pučkoj: pomori siroto na svojo sramoto. Dobravski propali krčmar Drašek Matotekov je napravil bedake od vsih onih ljudi šteri so mo šteli pomoči kaj se reši „betega“ šteri ga je muočil. Na vse zadje se zazvedilo gda ga je zmislil i gda je peneze nucal za čistam nekaj drugo, a do dendenes se je ne zazvedilo za kaj. Nega penez, a nega niti Drašeka šteri je zapral krčmo i zginul. Vsi znamo kakši smo ljudi mi Međimorci, kak god malo imamo, ali navek smo tu gda tre drugomo pomoči, a dok se takše huncvutarije spelavlejo z našim dobrim srcima unda dojde do toga gda se negda i vkrej brnemo i tam gde bi pravzaprav trelo pomoči, ali smo nej sigurni je li je nešči vu pravoj nevoli ili pak nekaj špekolera.
Tak sam vam videl jednoga dostik mladoga čoveka kak je, kak gluhonemi, hodal po Čakovco za vreme proščeja i ljudima daval ceduljice na šteroj je pisalo kaj ga muoči. I ljudi so davali peneze, nešči vejč, nešči meje, a nešči nikaj. I tak vsaki den. Proščeje je minulo, a črez mesec dni sam ga zišel vu Varaždino gde se čistam normalno spominal. Ve vidite gda vu vsakomo žito ga je kukolja, a unda zbog takših, a i takših kak je Drašek, ostanejo brez  pomoči oni šteri jo zapraf nucajo.

Vse so labode okrogle, a nejbole je okrogla nogometaška, a brzčas zato kaj je nejvekša. Nejpredi so labodoritaši Reke nakefali Dinamovce i to tak kaj so ne znali otkod so, a unda so rečki labodoritaši došli vu Dunjkovec igrat kup utakmico z labodoritašima Nedelišča. Ne moram vam reči gda so z GPS-om našli dunjkovsko igrališče, ali jim je to nikaj nej pomoglo jerbo so dimo odišli podvijenoga repa, isto onak kak i Dinamovci štiri dni predi. No, neje tu kraj priče, nedelski so labodoritaši, vu minulo nedelo, igrali vu Svetomo Martino z Poletovcima, šteri so ovo jesen još nikoga nej pobedili, ali so Nedeliščancima očitali bukvico i nakantili jiv  4:1. Vidite na kaj to dojde gda se igra z temaj okroglaj loptaj. Vsi smo najgerek kak bodo nedelski labodoritaši zišli vu Dubrovniko i je li jim ne bode tam prejaki morski zrak šteri je čuda jakši od ovoga vu Svetomo Martino?!

Naši stareši velijo gda je čuda bole roditi se brez pimpeka nek brez sreče, jerbo ak čovek ima srečo unda mo i pimpek zraste. Ne bi vam znal reči je li Stankec Zvošec z Doljnjega Vidovca ima pimpeka, ali srečo ima. Stankec je za vsega dve leti dobil dva BMW-eje, a to je, prosim vas lepo, nej mala stvar. No, kaj vam nek rečem, mislim gda se vsi vi slažete z menom, pak moramo mo biti jalni. Bar malo. Ak ne bi bili, ne bi bili pravi Međimorci. Pak ne bodemo se, valjda, odrakli svojega jala zbog teh dva beemveja. Kaj se mene dotikavle, nebrem mo biti preveč jalen jerbo ne igram lutrijo, a kak bodem unda dobil ak ne igram, a Stankec je uporan i žilavi i furt igra. I dok drugi pijejo, on igra, a posle so mo pajdaši ne ženi, a on dobi auta i ne mora hodati peške. Sreča je takša kakša je je, i ona si zbira komo bo se v roke dala, jerbo ga je ne dostik za vse. Stankec sam ti igraj i dale, a mi ti bodemo i dale jalni.

Naša domača hrvaška televizija, šteroj, još navek, plačamo pretplato, nam je vu naše hiže posla, i to v nedeljo vu dve vure, Ivija Sanaderovoga, tak gda ve vsi znamo gda je on ne nikaj kriv i gda so naši vsakefele političari zebrali ruom jega kaj bodo vse drvje, kameje i vsega zmazanoga veša na jega hitali. Nešternima je to oprostil, makar nikomo ne bode to pozabil, ali svojo dovčerašjo pajdašico, Jaco Kosorovo, nebre nikak zabiti. Pak jo je on dopelal vu stranjko, na vlast i poklonil joj je Lejpo našo, za rođendan, pred tri leti. I ve se čudi. Prosim vas lejpo što je od nas uspel zagospodariti z ženami, kak z svojom doma, tak i z drugima z šterima se shaja, Što? Nišči, pak nebre Ivo unda biti izuzetak vu vsemo! Još je vu Bibliji napisano, rekel bi denešji precednik Vlade, Zoki Milanović: Što se za mač grable od jega i pogine!

Bila je prinas vu Čakovco i Međimorjo i kulturna ministrica Andrea Zlatar Violić i prešpancerala se po našoj varoši. Razgledala je Staroga grada skupa z Vladekom Kalšanom, a unda je odišla v Kulturni centar k Laceko Vargi, a na vse zadje se zadržala vu cirkvi Svetoga Mikloša vu spominko z čakoskim i međimorskim gvardjanom patrom Stankijom Belobrajdićom. Kak bi to pravi novinari rekli: ministrica i jeni pajdaši so vse vidli, vse čuli i vse obečali, a mi sam moramo paziti kaj ne bodemo zakesnili dok bodo oni prehajali z reči na djela. Najte me krivo razmeti, ali najgerek sam je li „kukurikači“ smejo hodati v cirkvo i je li premjer Zoki zna gda je gospa Andrea bili vu našoj cirkvi?

Minuli tjeden so dobri dečki pobirali, a dobri ljudi davali grozdje ili pak peneze za našo „Katružo“. Vsaka čast onima šteri so dali kaj so meli i kuliko so mogli. Jeno pet-šest pot sam prečital imena teh dobročinitelov, ali sam nigdi ne mogel najti niti jednoga poznatoga vinogradara. Nej znati zakaj je to tak, je li so jiv ovi dečki z „Radio goric“ nej mogli najti ili pak je nekaj drugo vu pitanjo. Nebrem veruvati gda so se oni, šteri nejveč imajo, skrivali? Ne, to nebre biti, jega i med jimi dobrih ljudi!


http://www.mnovine.biz/novo/index.php?option=com_content&view=article&id=14777:pomori-siroto-na-svojo-sramoto&catid=301:joek-radnik&Itemid=575
i(l) str. 64 sim:
http://issuu.com/mnovine/docs/mnovine891i?mode=embed&layout=grey   
i(l) str. 64 sim:
http://www.mnovine.biz/images/pdf/891/mnovine891i.pdf     

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Sv. Raj na Zemle – (Sw)eden

Afion - Dej mi, Boze, 04:49
Sweden Ethno 2007 Croitia,

Afion - Dej mi, Boze

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine,
e-vundato: 15.10.2012.
 
Premišlavanje Jožeka radnika
 
Niti do sosede Barike nebrete dojti bez veze
 
Kuliko vidimo vu školaj je to tak, jedni čakajo i pišejo moljbe, a drugi so zeti mam. Kak i vu vsemo i tu tre meti srečo. Tak sam vam i ja ne mel srečo gda je moja soseda Barika zbirala svojega pajdaša. Parpot sam pokazal željo, tu i tam sam i žmigavce hital, ali je, na vse zadje, bil zebrani pajdaš Tonča. Prekesno sam zazvedil gda je on igral z kviskijom i gda ga je donesel na stol. Tak vam je to gda se ne zna točno kakše se „argumente“ čovek mora meti.

Piše: Jožek radnik
 

Nesmo mogli veruvati i nesmo si mogli najti mesta gda smo čuli kak nas je napustil precednik Sabora , gospon Boris Šprem i to vu nejjakšim letima. Vsi znamo gda se o mrtvima navek pripoveda vse nejbolše, ali tuliko vsega dobroga kak se spripovedalo za gospona Šprema je muoči retko gda čuti. Ali vsi, kak oni na vlasti (Borisovi pajdaši), tak i oni vu oporbi so Borisa jako falili, a to znači sam jedno: gda je gospon Šprem bil pravzaprav dober čovek, jerbo je nišči, ruon nišči, nej rekel niti jedno hudo reč za jega. A takši so, moramo deti roko na srce i reči, jako retki ili ga jiv jako niti ne. Još nekaj, gospon Šprem se predi, nek je napustil ovaj svet pomiril z dragim Božekom, a jegov velečasni, očem reči, župnik ga je sprevajal. Vidite gda i med esdepeovcima jega onih šteri verjejo vu Božeka i gda so nej vsi nezerenoši kak se to za jiv misli. Vsi šteri so rekli gda bode gospon Šprem čuda falil jerbo je još bil mladi, a čovek na svoji mesti: dober, poštenjak, stručnjak i od reči. Takših ga denes ne preveč!

Tak je to navek bilo, dok jednomo smrkne drugomo se presveti. I ve je ne drugač, ali se dvemaj presvetilo. Dok je gospon Šprem hmrl, Jožek (moj imejak, nek se zna gda mi još navek nekaj vredimo) Leko je od potprecednika postal precednik Sabora, a naša međimorska saborska zastupnica, gospa Dragica Zgrebec, je od zastupnice postala potprecednica. Brzčas je ve vu vsemo dostigla gospona Bolto Jalšovca, i po letima vu Saboro i po funkcijama. No, nekaj sam mel čuti pre čakoski gracki vuri gda smo jo nej mi Međimorci predložili za potprecednico nek naši sosedi z Koprivnice. Je li je pak tu mel svoje prste naš međimorski jal ili pak je to zato kaj so jo oni i zebrali vu Sabor. Nebrem vam tu nikaj reči jerbo je to previsoka politika za mene, ali moram čestitati gospođi Dragici i to brez fige vu žepo!

Dok so jedni navučiteli i navučitelice (najte me krivo razmeti, ali moral sam navučitelice posebno spomenuti jerbo so mi čuda lepše od navučitelov) slavili svoj Den na svetlo dneva je zišlo to kak je gospon Janko Kalšan došel do svoje navučitelske radne knigice. Ne moram vam nikaj več pripovedati, vse se zna. On ve dela malo pre mami vu Šenkovco, a malo pre maminoj pajdašici vu Strahoninco. I nej sam to, ve je došlo vum i to gda se i prinas vu Međimorjo nikaj ne događa brez veze. Mortik je to istina, a mortik je i nej. Kuliko vidimo vu školaj je to tak, jedni čakajo i pišejo moljbe, a drugi so zeti mam. Kak i vu vsemo i tu tre meti srečo. Tak sam vam i ja ne mel srečo gda je moja soseda Barika zbirala svojega pajdaša. Parpot sam pokazal željo, tu i tam sam i žmigavce hital, ali je, na vse zadje, bil zebrani pajdaš Tonča. Prekesno sam zazvedil gda je on igral z kviskijom i gda ga je donesel na stol. Tak vam je to gda se ne zna točno kakše se „argumente“ čovek mora meti. Tak vam je i napriliko vu našaj školaj. Nejpredi vsaki mladi navučitel mora znati što je gazda vu školi: negdi je to ravnatel, negdi pedagog(ica), negdi tajnica, negdi precednik školskog odbora, negdi precednik mesnog odbora, a negdi, ne bodete veruvali, i podvornik. A o šefima partije i stranki da i ne govorimo jerbo črleni telefoni navek delajo. Minuli so oni cajti gda so župnik mogli nekaj vu školi zrihtati. Kuliko vidimo vsega ga je. A što je za vse to kriv? Što? Mi! Gda bi mi vejč dece delali, navučiteli, navučitelice i profesori bi čuda vejč posla meli, tak gda bi Janko mogel sam vu Šenkovco puno satnico meti. A kaj se unda čaka, na posel! Sam vam povedal kak to moja soseda Barika rešavle.

Nova televizija nam kaže nove receptline i nove kuhare. Nesam mogel veruvati gda sam videl kak se nejveč moških mota po kuhji i okoli šporhota, a med njimi so nejglavneši i nejbolši naši Međimorci Nikola Lesarov z Čakovca i Markec Palfijov z Puščin. Jako je lepo bilo videti kak se dečki razmijo vu ženske posle i nikak sam nej uspel zazvediti kak so, itak, uspeli ženama zeti kuhače z rok. Vsaka čast ženama štere so to dopustile, makar verjem gda je bitka za kuhačo bila duga i oštra, a vu takšoj bitki sam nejjakši i nejuporneši pobedijo. Tre to dečkima priznati, makar ja i dale mislim gda je kuhja nej mesto gde moški morejo pokazati vse kaj znajo. Bil sam vu krčmi pre Juliki i tam so se nešterni na šanko spominali kak so ovi naši dečki, z šterima se mi jako štimamo, papučari, ali sam jim nej dal na prav. Fest smo se zgrabili, ali nas je, na vse zadje, Julika pomirila z gazdaričinom rundom: Što zna kak bi to vse završilo gda je tua runda nej došla na vreme.

Lejpo sam vam rekel gda postoje škole gde se ne dela po vezi. Takša škola vam je v Svetomo Đurđo na Brego. Tam vam se dela šporcka dvorana, a i škola se malo dodelavle i to zato kaj bodo deca dopolne hodala vu školo, a odvečer bodo delala vu goricaj ili pak vu sadovnjako. Zidanje te škole je, na natječajo, (dobro ste prečitali) dobilo poduzeče Feniks z Slavonskoga Broda. I posel kesni. Vidite kak to zide gda se stvari rešavlejo po natječajo. Gda je bilo po vezi unda bi toga posla delal naš Team ili pak naše Graditeljstvo, a dok naši delajo unda je to gotovo predi nek je dogovorjeno. Najte se nikaj smejati, pak tak je bilo vu Belici gde so šporcko dvorano delali naši meštri z Graditeljstva i naprajli so jo dva mesece predi. Dok deca pre Svetomo Đurđo drčejo, natiravlejo i ričejo labodo po sinokošaj, ovi na Belici več tri mesece to delajo vu dvorani. To sam vam sam štel reči kaj ne bodete vi misli gda je vse hudo kaj se po vezi napravi. Ak je dobra i prava veza unda vse štima. Tak je i soseda Barika rekla!


http://www.mnovine.biz/novo/index.php?option=com_content&view=article&id=14836:niti-do-sosede-barike-nebrete-dojti-bez-veze&catid=301:joek-radnik&Itemid=575
i(l) str. 56 sim:
http://issuu.com/mnovine/docs/mnovine892i?mode=embed&layout=grey     
i(l) str. 56 sim:
http://www.mnovine.biz/images/pdf/892/mnovine892i.pdf     

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Dozivi Zagorje 04-Stari fosili-Baurico.wmv, 02:38
Program Doživi Zagorje sastoji se od obilaska četiri zagorske kleti. Više o programu na www.dozivi-zagorje.hr .

Dozivi Zagorje 04-Stari fosili-Baurico.wmv

[kuntakinte]

”Hilarion Gašparoti – 260 godina”
 Ovoga tjedna otvorena je još jedna izložba, deseta ovogodišnja, u prostoru TZ Zagrebačke županije. Ova izložba posvećena je Hilarionu Gašparotiju (1714.-1762.), hrvatskom svećeniku, redovniku reda sv. Pavla Pustinjaka, u kajkavskoj književnosti poznatom po svojem svetačko-enciklopedijskom djelu: „Cvet sveteh ali živlenje i čini svecev …“, objavljenom u četiri knjige od 1752. do 1761. godine. Ovo djelo s ukupno 3761 stranicom spada među najopširnija djela u cjelokupnoj kajkavskoj književnosti.
 U suradnji Samoborskog muzeja i Gradske knjižnice Samobor ove se godine obilježava 260 godina od tiskanja prve svojevrsne enciklopedije svetaca „Czvet szveteh“ Hilariona Gašparotija. Tom je prigodom Samoborski muzej izdao knjigu prigodnog imena „Samoborski sveci“ koja sadržava Gašparotijeve životopise svetaca kojima su posvećene samoborske crkve i kapele.
http://www.tzzz.hr/hrvatski/novosti/hilarion-gasparoti-260-godina-5391/

Održan znanstveni skup o Hilarionu Gašparotiju
http://www.radiosamobor.hr/novosti.php/2012/10/25/Odrzan-znanstveni-skup-o-Hilarionu-Gasparotiju.html

Bogata ostavština Hilariona Gašparotija predstavljena javnosti
http://www.radiosamobor.hr/novosti.php/2012/10/17/Bogata-ostavstina-Hilariona-Gasparotija-predstavljena-javnosti.html

Znanstveni skup o Gašparotiju i njegovom dobu
http://www.radiosamobor.hr/novosti.php/2012/10/23/Znanstveni-skup-o-Gasparotiju-i-njegovom-dobu.html

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 16.10.2012.

Dnevnik tate Bena

Bračni život

Osim kaj nije dobro dok delam nekaj po hiži nije dobro ni kad vani nekaj delam.
Recimo krenem travu kositi. Kad sam gotov, znam da nebum neko vrijeme trebal kosilicu ili flaksericu i mam to pospravim. Jer znam da mi sutra ne treba. Pa pospravim. I prejdem se do kupaone skinuti. Vidite? Do kupaone idem. Ne skidam se h dnevnoj sobi, kuhinji ili hodniku. Prejdem do kupaone. Jer tam odma ostavim zmazani veš. I kaj se dogodi? - Pa daj se pogledaj! - veli mi žena. - Sav si u travi. - Pa h čemu bi bil nego h travi ak sam kosil. Nemrem biti zamazan h mortu ak nisam betoniral.

Piše:Tomislav Benčić
 

Kad se jemput odlučite za zajednički život, bilo u braku ili bez braka, onak na crno neke stvari h životu morate zmeniti. I zmenite ih. Priznali vi to ili ne. Tak na primjer moja žena niti nakon svih tih ljet kaj skupa živimo nema ni mrvicu razumijevanja za moj kreativni nered. Ja točno znam kam sam kaj hitil i kam sam kaj del.

Moja žena to ne razme. Doduše niti ja nju ne razmem. Kaj joj smetaju gedore koje sam ostavil pokraj mikrovalne. Nekaj sam šrafil po kuhinji i tak su tam ostale. Ili kaj joj smetaju papagajke na veš mašini. Nisu tam bezveze. Ovi z vodovoda su nekaj prekapali i delali po cjevima i nije bilo vode. I kad su pustili napokon vodu, malo je nutra h vodi bilo smeča i to smeče je ostalo h onom situ na pipi. Zel sam papagajke i ko dobri i pravi muž odšrafil to sito, počistil ga i vrnul na mesto. I ostavil sam papagajke na veš mašini kaj ih nebum iskal po podrumu če buju ovi z vodovoda i sutra opet nekaj delali. Kaj to nije logično? Za druge strane ona more na veš mašini fen ostaviti. Kad sam spomenul kupaonu i veš mašinu sam se još nečega zmislil.

Ženi smeta kad zmazani veš ostavim na podu h kupaoni, a ne denem ga h košaru za zmazani veš. Ona ne razme da ja zapravo njoj pomažem s takvim svojim postupkom. Jer kak ona meče veš prat. Zvadi veš iz košare, razvrsta po bojama, materijalu i kaj ja znam po čemu sve ne i napravi nekoliko hrpi veša h kupaoni. Da bi onda hrpu po hrpu metala h veš mašinu. Normalno odvojeno hrpe meče h mašinu. I ne razme da ja pazim na nju i na to da se ne zmuči preveč. Jer zmazani veš teri ja nisam del h košaru ona ne mora vaditi van kad ga meče prat. Odma ima manje posla.

Osim kaj nije dobro dok delam nekaj po hiži nije dobro ni kad vani nekaj delam.
Recimo krenem travu kositi. Kad sam gotov, znam da nebum neko vrijeme trebal kosilicu ili flaksericu i mam to pospravim. Jer znam da mi sutra ne treba. Pa pospravim. I prejdem se do kupaone skinuti. Vidite? Do kupaone idem. Ne skidam se h dnevnoj sobi, kuhinji ili hodniku. Prejdem do kupaone. Jer tam odma ostavim zmazani veš. I kaj se dogodi? - Pa daj se pogledaj! - veli mi žena. - Sav si u travi. - Pa h čemu bi bil nego h travi ak sam kosil. Nemrem biti zamazan h mortu ak nisam betoniral.

Neke stvari h zajedničkom životu se zmeniju kad dobite decu. Zapraf ne mam, nego malo po cajtu. Naročito u intimnim odnosima. Dobro je dok je djete još u kinderbetu. Nezgodno zna biti kad počne hoditi. Pa vam uleti u sobu dok ste intimni. Če ste oprezni se zaklenete h sobi. Pa vas djete ne iznenadi, ali kad počne nabijati po vratima intima je gotova. Zato se to mora planirati, a nije več spontano ko kad ste bez dece. Recimo krenete biti intimni kad ste sigurni da djete spi, ili kad je h vrtiči ili pri dedama i bakama. I sad si mislite kak je meni s troje dece uskladiti sve termine.


http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/dnevnik-tate-bena-bracni-zivot

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Samoborci travu kose među gorama,
devojke im vodu nose među nogama...

VIS PERI DERI - Turopoljec travu kosi, 02:51

VIS PERI DERI - Turopoljec travu kosi

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 19.10.2012.

Iz bakine pučke bilježnice

Življenje je cvijiet, ljudi vu njem su med

Onda ti je, sinek dragi, živut bil pravi cvijiet, a ljudi slatki i duobri kak ti med. A ve kak da same žuč teče z jeziki, a mnuogi ljudi su kak stekli pesi. Same kaj ne laju, nek režiju...“, nezadovoljno je komentirala baka.

Piše:Zoran Gregurek


      Življenje je cvijiet, ljudi vu njem su med. Plava je zorja, črljeni je dan, z piesmu i prijatelji, i nigdar neš sam. Tak je znala popievati moja pokuojna babica gda bi se z mekote vračale dime, furt z piesmu vu zubi i nigdar mrke vuolje.
      Onda sme mi dece, njejni nučiči, mam bili veseliejši i babicu bi za fertun i rubec cukali : dej još popievaj i reči neke vu rime, vu pesmice. Dej, babica...Ona bi si ona sela na klup pred hižu, zula si škornje, snela rubec z glave, a mis me je vu lavoru vode donesli. Oprala bi si ruke, vmila se i priravnala lasi štere je vu punđu kapčila, prisjećala se kasnih dvadesetih godina prošlog stoljeća hraščinska baka Ivka, pučka sveznalica.

      Onda bi uslijedile kojekakve priče, a svaka je sadržavala barem malo zrnce mudrosti čije su pravo značenje djeca tek kasnije shvatila

       „ Mrkli muž ti je kak crknjeni puž. Čumbrava baba je gnjila kuraba. Tuo je punavljala babica, a mi bi se smejali kak male jopice. Vezda znam kaj nam je štiela reči vu svoje šale, vu štere je, kak i sigde i furt, više nek puol istine. Dedek bi je govoril da furt brblja i da nam dece z bedastuoča puni vuha. A onda bi mu rekla nek se ne dira vu nas i nek naj ne bu kak „napasni osel, kojemu je zajebavanje – glavni posel“.
      Dedek bi onda hitil škrljak po dvorišču od srdbe, a mi bi mam poleteli za niem i deli si ga na glavu. Šteri bi dedeku prvi donesel škrljak, on bi mu dal krajcer ili filier, kakve je več bil vuolje, i mam bi išli k stare Židuovke po cukor“, govorila je baka.

      Što je to cukor, pitali bi staricu.

       „ Cukor. Kaj ne znaš ?! (čuđenje) Bombuoni šteri su negda bili vu veli slatki kameni (kristali), i stari Hemek (židovski trgovac u mjestu) ili njegva baba su ga z malu siruočku sekli i metali vu papier i na vagu. Cukor si mogel dobiti i več za jene jajce. Mi sme pazili da tatek nekam prejde, jer je na te bil jake hud, i brže sme zeli jajace još pod kokuoši gda je sediela i takve tuople nesli vu štacun. Tuo su bila zlatna lijieta. Kak se lijepe živele...
      Onda ti je, sinek dragi, živut bil pravi cvijiet, a ljudi slatki i duobri kak ti med. A ve kak da same žuč teče z jeziki, a mnuogi ljudi su kak stekli pesi. Same kaj ne laju, nek režiju...“, nezadovoljno je komentirala baka.


Zvir:
http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/iz-bakine-pucke-biljeznice-zivljenje-je-cvijiet-ljudi-vu-njem-su-med

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

GRUPA SONIC-VRNITE MI CVETEK, 03:38

GRUPA SONIC-VRNITE MI CVETEK

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine,
e-vundato: 22.10.2012.
 
Premišlavanje Jožeka radnika
 
Nek se zna gda starešina ide z gostuvanja

Naš novi izbornik dobro plava vu kvalifikacijama za Svecko prvenstvo vu Brazilo. Z štiri utakmice je skaseral 10 bodov. Kuliko gud vi nemate jega radi, ali to je lepi kupček. I nej sam to, počel se z publikom spominati prek Fejsbuka. Jeni ga kritizrajo, norca mo se delajo, hrmaka žjega delajo, a nešterni mo se i nudijo. Tak mo se ponudil Štef z Pušče Bistre: Strelam bole od Luke, skačem više i bole igram z glavom od Vide, pijem vejč od Samira i mislim da imam svoje mesto v repki! Bormeš so mo kvalitete nej za fkrej hititi. Takših ga ne preveč. Mora se Štimac požuriti kaj nam i jega ne bodo Švicarci odvlekli!!?

Piše: Jožek radnik


Vu ove minule dneve furt gledimo i poslušamo svaje Vlade i precednika Milanoviča z navučitelaj, profesoraj i medicinskaj sestraj. Nikak se nebrejo dospomenuti jerbo so ovi predragi za našo državno kaso, očem reči, minister Slavek nema dostik penez kajbi prosvetari i medicinari i dale dobavlali jednako debele (ili pak jednako tenke) kuvertline. Čistam razmem sestrice kaj gombajo i srdijo se na političare, ali nebrem razmeti prosvetare. Pak vse kaj političari znajo (ili ne znajo) so jiv prosvetari navčili. Pak je, bar do ve, još nišči nej uspel dati vejč od sebe nek zna!

Na leta so se, uprava i težaki, čakoskoga Jelena borili kaj bi opstali na ovomo turbolentnomo tržišto, ali na vse zadje, so odišli vu stečaj. Kak bi to cifrasto rekel moj pajdaš Tonča: Dogorela je jiva poslovna sveča. Istina je gda još navek imajo posla za delati, ali so nej proti plačali vse kaj je trelo. Davali so Božeko jegovo (čitaj: težakima plače), ali so nej dali caro carevo, očem reči, nejso plačali poreze i vse drugo kaj pravna dražava (kaj je naša nej) oče i išče, tak gda težaki oddelavlejo svoje zadje vure. To se more spremeniti sam ak se nekše čudo pripeti ili pak direktor Darkec dobi na lutriji.

Ve več negdašji načelnik Međimorske policiske uprave, Ivek Sokačov, je priznal gda je nejveč kvara po Međimorjo delal, a i nejveč je kral, nepoznati počinitelj, ali ga je on nej uspel, u minulih osem let, dopelati na sod, a niti pak vu rešt zaprti. Novi načelnik nam je, predi nek je do kraja cugle policijske vlasti prijel vu roke, obečal kajkaj toga, tak gda bode brzčas i rit nepoznatoga počinitelja došla na šekret.
Minuloga vikenda so čakoski i priločki policaji pregajali one šteri pijejo tam gde nesmejo, očem reči, po javnim mestima. Neje lefko, kuliko vidimo, denes niti pijanec biti: doma nesmeš piti, vu parko ili pak vu škarpi, isto tak nesmeš, za krčmo pak nemaš peneze, a ženo telo svoje išče. Niti žena duša nebre preživeti na suhom, a policaji trenerajo strogočo. Čistam se bojim gda bodo nam se pijanci zdošli, najbrž ovi mladi, a vsi znamo gda sam na mladima svet opstaja!!? Novi načelnik je (pre)oštro startal!

Naši međimorski turistički težaki so počeli deliti zeleno cvetje onima šteri imajo nejlepše varoši oliti sela. Zeleno cvetje se prinas deli več hajdig let, ali naši ljudi slabo, kaj bi rekel, skorom nikaj ne držijo do toga, jerbo vsi znamo gda je Međimorje naše malo nej lepo i zeleno kak je to negda bilo, nek je, več zdavnja, počrlenelo. Tak gda bi se i turističkaj težakaj šikalo kaj bi i oni svoje cvetje prefarbali ak očejo biti vu trendo.

V minuli tork so naši labodoritaši potukli Engleze z Welsa i to vu Osjeko. Publika je bila naš dvanajsti igrač i furt so glasno drukali ili pak popevali. Bilo je hajdig plafti z kajkakšaj natpisaj. Napriliko: U boj, u boj za narod svoj, Napred vatreni, Uvijek vjerni, Hvala ti Božek kaj sam Hrvat, a med vsemaj nejbole mi se dopal jeden pravi slavonski: Prodavlem pajceke! Kaj god bodete vi rekli, ali Slavonac se znašel, prava reklama za nikše peneze!

Naš novi izbornik dobro plava vu kvalifikacijama za Svecko prvenstvo vu Brazilo. Z štiri utakmice je skaseral 10 bodov. Kuliko gud vi nemate jega radi, ali to je lepi kupček. I nej sam to, počel se z publikom spominati prek Fejsbuka. Jeni ga kritizrajo, norca mo se delajo, hrmaka žjega delajo, a nešterni mo se i nudijo. Tak mo se ponudil Štef z Pušče Bistre: Strelam bole od Luke, skačem više i bole igram z glavom od Vide, pijem vejč od Samira i mislim da imam svoje mesto v repki! Bormeš so mo kvalitete nej za fkrej hititi. Takših ga ne preveč. Mora se Štimac požuriti kaj nam i jega ne bodo Švicarci odvlekli!!?

Kak vidite školski minister Jovanović nam je z čakoske Ekonomske škole natiral osem đakov jerbo so došli vu školo z premalaj ocjenaj. Prosim vas lepo, pak je nej muoči deco navek točno na deko ocjeniti, a nti deca nebrejo ruom unda vse znati gda jiv mi spituvlemo. Gda je gospon Jovanović bil minister dok ja Anjštajn hodal vu školo jega bi natiral škole več vu prvomo razredo. A kaj bode ve z tom decom? Pak je nej bole gda hodajo vu školo nek gda doma lufta brenzajo i Božeko kradejo dneve ili pak kukuričejo!?

Kam bode suza nek na oko, tak smo i mi Međimorci, a i naši prvi sosedi z Hrvaške, za svetek, na Den državnosti, skočili vu Deželo vu šoping. Kak bodo naši trgovci došli na zeleno kito, ak mi trošimo svoje peneze vu Deželi ili pak Osterajho, Hungariji…? Janezima je to prekipelo kaj oni morajo delati dok mi svetkujemo, a i malo smo jim jala postili prek meje, tak gda so pokvarili kompjutere pak smo morali čakati hajdig dugo na meji. Nebodete veruvali, ali nišči je ne zišel vum z reda i obrnuil se je dimo makar so i vsi naši vekši štacuni delali tej den. Ali uvozno je još navek uvozno. Nek se zna!

Štef Homonajec z conom zvani Pele je, posle nekaj vejč od dvajsti let, napustil svoje hadezeovce. To mo je jako teško palo, teško mo je bilo i pre srco i zato je svojim dovčerašjim pajdašim naručil pesmo i to potnico: A ve adio…Kuliko sam mel za čuti, pre čakoski gracki vuri, pesmo so igrali naši državni odvjetniki, a pratili so jiv policaji na frulicaj. Nek se zna dok starešina ide z gostuvanja.


Zvir:
http://www.mnovine.biz/novo/index.php?option=com_content&view=article&id=14922:nek-se-zna-gda-stareina-ide-z-gostuvanja&catid=301:joek-radnik&Itemid=575
i(l) str. 56 sim:
http://issuu.com/mnovine/docs/mnovine893i?mode=embed&layout=grey     
i(l) str. 56 sim:
http://www.mnovine.biz/images/pdf/893/mnovine893i.pdf
       
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vis Peri deri - Božja strela,  03:41

Vis Peri deri - Božja strela

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 24.10.2012.

 
Dnevnik tate Bena

Sreča

Ali kad idete s ženom h dučan nemre to biti da kupite samo jednu stvar i gotovo. Zmislila se žena da joj treba i onaj stik kaj ide h uesbe. Pa sam zel i to. Dojemo na blagajnu, blagajnica to otkuca, veli kolko je to penez, zvadim ja peneze, a kad je sprintala račun na računu druga cifra

Piše:Tomislav Benčić


Da i ja jemput imam sreče u životu. Prije nekog vremena nam je doma krepala mikrovalna. Samo se počelo krijesiti nutra h njoj saki put kad bi ju vužgal. Pa sam zaključil da je neispravna. I hmeknul ju van iz kuhinje. A kad se navadiš na neke stvari onda kad ih nemaš ti faliju. Ipak h mikrovalnoj najbrže zgriješ mljeko za čokolino ili pahuljice. Ili vodu za čaj.

A de pripovedam o tome kak se h mikrovalnoj more brzo nekaj zmrznutog odmrznuti. Ili si podgrijati nekakve ostanjke od ručka ili večere. Več prvi dan kak je stara mikrovalna krepala nam je faljela. Hoče djete pahuljice. Prvo zemi zdelicu s koje jede pahuljice i zmeri kolko ti mljeka treba. Nakon toga zemeš jen manji rajnglek, preliješ mljeko nutra i deneš sve to na šparet. Počekaš dok se ne zgrije. Tu i tam s prstom probaš e je dost toplo. Pa opet mljeko presipaš natrag h zdelicu s koje se jede, deneš nutra pahuljice i sve je spremno. Vrijeme potrebno za to je jedno cirka oko otprilike 5 minuta. Kad se koristi mikrovalna to se skup ne traje niti dvije minute.

I krenuli prošli tjedan žena i ja kupiti mikrovalnu. Po mogućnosti bi kupili i fritezu jer je stara isto tak otkazala suradnju. Obišli smo par dučana i uspeli smo najti mikrovalnu tera nam se dopada, ali fritezu ne. To jest našli smo onakvu kakva nam se dopada, ali nam tu nisu šteli prodati, jer je bila zadnja h dučanu, izložena na polici, a kak se da cijela rastepsti, tak su ju več gdo zna kolko put rastepli. Pa nam je mladič kaj tam dela rekel da nam tu nebu prodal, ali da dojdemo za koji dan dok im ne dojde nova pošiljka. Pa smo zeli samo mikrovalnu.

Ali kad idete s ženom h dučan nemre to biti da kupite samo jednu stvar i gotovo. Zmislila se žena da joj treba i onaj stik kaj ide h uesbe. Pa sam zel i to. Dojemo na blagajnu, blagajnica to otkuca, veli kolko je to penez, zvadim ja peneze, a kad je sprintala račun na računu druga cifra. Manja nego kaj je blagajnica rekla. Jer je kompjuter na mikrovalnu zaračunal popust od 20 posto. Jer je bila neka akcija če kupiš dva artikla od jednog određenog proizvođača (a baš je od tog proizvođača mikrovalna kojeg ne spominjem da ga ne reklamiram zabadaf. Osim ak marketing ima kakvog proizvođača malih kučanskih aparata da se hoče reklamirati onda tu moremo napisati njegovo ime. Uz naravno nekakvu proviziju za mene) onda dobiš 20 posto popusta.

Kak su nekaj sfušali kod programiranja popusta, tak je uporno popust ostajal na računu. Ove blagajnica ovog, onog, šefa, informatičare, ali popust se ne miče. Pa su se h dučanu zmislili da buju oni meni dostavnicu napisali pa da ja dam peneze i ostavim svoje podatke, pa buju oni meni račun poslije poslali. Nedam svoje podatke. Tu su penezi, daj mi račun i idem doma. I na kraju sam ni kriv ni dužan dobil tu mikrovalnu s 20 posto popusta. Nije to sad nekakva velika cifra, ali čovjeka veseli.


http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/dnevnik-tate-bena-sreca

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Gordana Ivanjek - Sreču iskala bum (Radio Kaj - Pjesmom do srca 2010), 04:10

Gordana Ivanjek - Sreću iskala bum (Radio Kaj - Pjesmom do srca 2010)

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list
e-vundano 25.10.2012


Iz bakine pučke bilježnice

Mrzli Luka snijieg prihuka
 
Piše: Zoran Gregurek

Listopad je mjesec kad se u zagorskim domovima počelo ložiti; „kurilo“ se najviše u pećima na drva, a sezona grijana uvijek je bila duga. O čemu se raspredalo u toplim zagroskim domovima,saznajte u tekstu koji slijedi

„ Mrzli Luka, šteri pada na osamnajstoga listupada, snijeg prihuka. Tu ti je računica kak jen plus jen : Gda na Luku mrzli severec liže, vu zraku zadiši snijieg, a gore se zamutiju. Degda – negda i kakva pahuljica opane na več mrzlu zemlju. Kaj buš pital ?! Sesvete su tu, na vrati. Debala oprava se vadi z vrmara i kaputi meču vun na luftanje. Tuo sme si mi doam engdar zanli kostzrižiti krej tuople peči, vu dugi večerka gda je biel vremena na pretek“,govorila je hraščinska baka Ivka,pučka prognozerka. No. Luka nije jedini „vremenoznanac“

„ Luka čaka kaj bu Uršula za tri dane rekla jer se i nju posluša. Ak bu i ona dala mrzle jutre, e onda se bu nuoftale i prije Sesvet. Onda bu pak za par danof, se do Martinja, takva odjuga da ti bu glava kak panj na drvocepu teška, a noge i ruke kak želiezne. Martinjske lete, znaš, teške je zbeči. Onda se pak nesiju kratki rukavi, ali jake male danof. Pokle Martinja več ni jednuga listeka nije na drievlju i se okoli nas je gole. Čaka se da snegek se zabieli i da nam donese buožji mir koji nam je tolike potreben, ne same prirode, nek i ljudem“, izustila bi baka otjerujući vinske mušice od čaše z moštom:

„ Viš, kak letiju, nedu duge. Za čaš bu im veter krila zamrzel, a štera je spametne, zavliekla se bu vu klijiet, tam de gazda čuva jabuke i ruške da mu vine bolje diši. Je, da nem zabila : podrumari, najte vu pelnica i kleta krej lagvi pune toga čuvati. Same sadje. Krampijier i luk niti misliti jer gda krampijeir zagnjieje, Buog te oslobi takve duhe šteru bi mogle i vine poprijeti. Zate krampijier proč od vina, kak i luk, jer pravi fahman i znalec mam bu osijitil vu vinu da je dozrievel na krumpirišču (smijeh), a tuo je sramota za pravoga gazdu“, savjetovala je baka.


http://www.zagorje.com/kolumne/pregled/iz-bakine-pucke-biljeznice-mrzli-luka-snijieg-prihuka

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Joj mama, zima mi je...
Poleg jene Vel(i)ke Gor(ic)e

Mesec sveti ober kleti, 01:19
Smotra zborov i vokalne skupin 12.6.2011 Ivanec

Mesec sveti ober kleti

[Ljudevit Kaj]

Sesvete i Dušni dan

IZ BAKINE PUČKE BILJEŽNICE

Sesvete

Kako su u zagorskim domovima tekle pripreme za veliki svetak, blagdan Svih svetih, pomno smo slušali kad nam je o tome pričala hraščinska baka Ivka.

- Prve da se razmeme, Sesvete su na Dan mrtvih, a dušni dan je drugoga studenoga. Tuo velim jer ljudi pune put znaju zmijiešati te dva dane. Negda sme na te dva dane bili na gruoblju, a vu zadnje vrijieme ide se same na Sesvete. Si sveti su najvekši svetek jer onda si sveci imaju svuoj guod, a duše naših dragih šteri počivaju pod zemljicu svetkuju drugi dan jedanajstoga meseca -  pojašnjavala je baka. Da li se i nekad kupovalo cvijeće kao danas, pitali smo baku.

Nastavek:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/msg9935/#msg9935   

NA SESVETE

KUD Ivan TUD Goran

Ivan Goran Kovačič

NA SESVETE

Kaj je tako tužno vsigde?
Žalost mir mi muti.
Je l' na svetu koga igde
da bi štel me čuti?...

Nastavek:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/pro(iliti)za-kajkavsku-p(r)oeziju/msg38367/#msg38367

Drago Diklić – Gde si sad moj prijatel, 03:28

Drago Diklić - Gde si sad moj prijatel