Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 23, 2009, 01:15:18 prijepodne
Prédlogi za PO(pu)larizâciju Turopola i turopôlskě kajkâvščině
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Turushit tjedna
Aleksandar Božić:
…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“ u osnovne škole ?!
Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski
Turopolski kajkavci podeleni su z citeranum Božićnum POslanicum (POslasticum).
Jeni su ushičeni i tumâče da je Božić (mâli Bog, Bogek) štel reči da su i turopolski kajkavci (vuz zâgorske) rođeni z mâlum maturum*** i da im kak takvem (maturopolcem) netreba iti v školu niti vučiti kajkavski.
Aleksandra Božića, Bogeka vide kak egipackoga boga sunca (Amon Ra)#.
Drugi su mišlejna da se tu podilazi punoletnem dijakem z pravom glasa, jel je poznato da vučeniki (dijaki) školu i nastavu najrajši imaju dok vučiteli štrajkaju ili pak za vreme školskoga ferija. Obečuvajne da se kajkavski nabu moral vučiti v škole je daklem čisto skuplajne jeftine političke bodov od strane Dijaka (tal. Dio = Bog, Božić).
Nekteri, poput suseda Vražića, Sašavi komentar, POgrešno, svačaju doslovno. Ne kuže da je Aleksić sinonim za nasmijavajne (srbski komičar Mija Aleksić Cule) .
Misle da se dela o Božićne poruge, o zagovârajnu, čak i na reginalne razine, nastâvlajna velikostandardnoga, velikoštok avskoga batijnajna i bičovajna teromu več jemput treba stati na kraj.
„Božić“ je, Bogec, slomplekseran ke je samo „mali Bog“, a štel bi biti „Bog i batina“.
(nem. štok, Stock = batina, palica,
Aleksandar of the Božić,
Božić Božji)
Pojnimi , Božić legitimitet za svu izjavu POgrešno crpi na delomičnomu ishodu zajne lokalne izborov dok tumači da se samo suprotnosti privlače, tak da „domači dečko“ sigurno nabu imal rad (suidentitet Turopola) „domači jezek“.
Vragolasti sused Vražić (mali Vrag, Vragek) doslovno tumači citeranu Božićnu izjavu ovak:
takvoga jezično-poritičkoga strava nebi se posramel ni neki drugi Aleksander (Kral Aleksander Karađorđević, potprecednik FNRJ Aleksander Ranković).
Alexandrescu (rum. varvarijanta imena Aleksandar), dok bu kral tuđa jezična prava, osečal bu se kak Kral Aleksander (lako je z tuđem turcom tuči po trjnu).
Štel bi biti Kral Aleksanader, neke kak Kral Aleksander Sanader.
Božić – mali Bog, Božek Ranković, Bože Kranković (nem. krank = betežen, bolestan, Boleslav)
Bogek Boleslav – God bless you – Nazdravje – Bogek na Zdraveka
Zdraveka pak mnogi POistovečuju z idealnem lokaj-patriotom.
Lokaj-patriot – peršona tera
- (pogotovo na regionalne razine) štuje i vupotreblava v javne komunikacije svoj zavičajni kajkavski jezek,
- ne srami se spiti si turopolčeka* – ak treba i na silu (pak je zlobniki drže sklone nasilu (engl. riot),
- morebitno je klučić (kluček) za razrešejne trenutočne pat-(o)pozicije (lopovzicije) v Gradu Velike Gorice (gradonačelnik z Desne Štefankov, gracko veče** z Leve Štefankov).
----------------------------------------------------------------------------------------
* Turopolski Zdravekospisi (Turopolski vekopisi / Zdravek, spi si)
Turopolski vekopisi (suvurednik Zdravko pl. Lučić):
http://openlibrary.org/b/OL19533617M/Turopoljski-vjekopisi (http://openlibrary.org/b/OL19533617M/Turopoljski-vjekopisi)
** veče, vetje, savetje, sovjet
*** …..rođeni z malom maturom
Poviedaju onie stareši da se za Zagorce velji da su se rodilji z malu maturu radi toga kaj su Zagorci čulji da se more kupiti nekakva gumica kaj nej baba rodila pune dece. Kak su odnavieke Zagorci bilji siromaki, alji i mudrijaši, niesu imelji peneze za gumičičke, gruntalji su kaj bi njim još moglje biti od pomoči. Unda su se doprimisljilji i onu mušku stvar zamatalji h novine, tere bi negde našlji ilji dobilji od gospočije. Ipak te baš nie doprineslje tomu kaj bi bilje menje dece. Zna se navieke da jedne zlo za nektere dobre pak su zate Zagorci imelji priljiku još gda su raslji pod maminem srčekem nafčiti slova. Nafčilji su slova i kaj česa prečitalji i rodilji se unda pismeni i vučeni.
http://www.forum.gorica.hr/index.php/topic,2278.msg98799.html#msg98799 (http://www.forum.gorica.hr/index.php/topic,2278.msg98799.html#msg98799)
# Aleksandar na grčkomu znači čoveči zaštitnik, ratnik, Branković (od alexein - braniti, i andros - čovjek) . More se slobodno prevesti kak nepobedivi, navek PO****bednik.
Ime je morebitno zvirno skovano od naziva (titule) božice Here, žene Boga Zeusa.
**** PO(T) Plemenita Občina (Turopolska)
http://www.turopolje.hr/ (http://www.turopolje.hr/)
----------------------------------------------------------------------------------------
Kajkavski v škole:
PRIMJER METODIČKE PRIPREME ZA NASTAVNU JEDINICU: NARJEČJA GORSKOGA KOTARA
Jasminka Lisac, Delnice
Sažetak
U članku je opisan praktičan primjer izvođenja nastavne jedinice Narječja Gorskoga kotara održane 21. 03.. 2006. u Srednjoj školi Delnice. Cilj je nastavne jedinice upoznavanje i sistematizacija mjesnih govora Gorskoga kotara te motivacija učenika za očuvanjem tradicije, kako bi se nastojale očuvati posebitosti lokalnih govora. Izumiranjem i iseljavanjem stanovništva izumiru i mjesni govori, a da nisu sustavno istraženi i zabilježeni; stoga je nužno motivirati mlade ljude da upoznaju govor svoga kraja, emocionalno ga prihvate kao dio sebe, svoje obitelji, svoje kulture, nastojeći ga očuvati. Rezultati pokazuju da učenici pokazuju zainteresiranost na nastavi i aktivno sudjeluju u nastavnom procesu jer im je sadržaj blizak i prepoznatljiv, a dovoljno su intelektualno zreli da bi ga usustavili i usvojili.
Ključne riječi: narječje, interes, motivacija, upoznavanje, sistematizacija lokalnih govora, odumiranje, posebitosti, očuvanje
Obširneše
(bilo):
http://www.forum.gorica.hr/index.php/topic,2321.msg100365.html#msg100365 (http://www.forum.gorica.hr/index.php/topic,2321.msg100365.html#msg100365)
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 23, 2009, 01:16:27 prijepodne
pl(a)menitašica.z.vg
19.06.09
Gladijator
Objavljeno u "Ni blizu ni daleko"
Vrlo malo je vjerojatno da nisam dobro pročitala i razumjela kaj je uvaženi gospon Ljudevit Kaj copyral na gradski forum. Jedini nerazumljivi dio citata skriva se u riječi Velikogoričani?
Na koga li se misli?
Turushit tjedna
Aleksandar Božić:
…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“ u osnovne škole ?!
Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski
Zašto građani grada (a tu valjda spada i "cijenjeni" pisac ovih plavih redova) podrazumijevaju da je Turopolje u Velikoj Gorici, a sukladno tome po njima je i vlast i djelovanje (naravno nakon izbora) koju gradonačelnik i ostala svita obavljaju rezervirana za područje od stadiona Radnik pa to Betonirke. Čak se ni ostale gradske četvrti, po takvima, ne podrazumijevaju u grad, a o ostalim naseljima po Turopolju nema niti potrebe razmišljati, to tak i tak nisu građani, to su ljudi koji žive u selima, vjerojatno su za njih seljaci.
Ljudi, Velika Gorica je u Turopolju, a ne Turopolje u Velikoj Gorici.
A u Turopolju ljudi govore kajkavski, turopoljski, dijelom urbanom kajkavštinom što god se pod tim podrazumijevalo.
Učiti djecu u školi različitost hrvatskog jezika, naročito domicilnog dijalekta je itekako potreba. Učiti ih čitati, izgovarati, pisati, a ponajprije govoriti kajkavskim turopoljskim dijelektom je najpozitivnije što se na tradicionalnu "kajkavsku" kulturu može nadovezati tj to bi trebao biti početak. Ljudi se moraju moći sporazumijevati govorom, pa tek onda ljubavlju.
Uvijek se čudim ljudima koji ne vide svoje dvorište. Još sam izbezumljena onom rečenicom da bi se u domu zdravlja već jednom moralo prestati "kajkati" i početi govoriti "rvackim jezikom".
Dobro di su ti načitani rvati koji će me u mojem Turopolju naučiti govoriti?
Do sad sam valjda bila nijema pa sam se sporazumijevala znakovima i ne mogu dočekati da me netko nauči govoriti. Kako ja nemam sreću naći se u VIP loži kad takvi gladijatori stupe u arenu? Pola Turopolja, (ne VG) bi čulo kak ja ne govorim, ili možda ipak, govorim rvacki.
A jedan takav načitani je i pisac onih plavih redova. Ne znam u kojim novinama piše, i koje teme su mu obožavane za obradu, ali nekako mi se čini da je riječ o politici.
Da su ga u školi učili bar malo turopoljski onda bi razumio što je pisalo na HNS-ovim lecima. Mene nisu učili, ali sam se sama trudila razumijevati govor kraja u kojem živim, pa vrlo malo riječi napisanih na letku nisam mogla prevesti, ali u kontekstu se baš sve razumije. Naravno, tko hoće.
I ne samo da djeca trebaju učiti govor, običaje, tradiciju, povijest kraja u kojem žive, nego je nasušna potreba kajkavskog i turopoljskog dijalekta na televiziji TVG, kazališnih predstava na Sceni Gorica, i razgovora uživo na svakom koraku.
I još ima.... oni koji bi mogli (i morali) razumjeti govor svojih predaka s njima posebno treba razgovarati domicilnim turopoljskim govorom, a ukoliko im dođe da i oni ponukani govornikom počnu razgovarati/odgovarati takvim riječima, svakako ih ispraviti u svakoj riječi koju ne upotrijebe ispravno.
E to mi bude domaća zadaća za cijelo ljeto i iduću školsku godinu. A ako ostanem bez posla (što je vrlo moguće u današnje vrijeme) otvorit ću savjetovalište za Turopolje.
PS - namjerno je cijeli ovaj tekst na ovom blogu gdje pišem književnim (službenim) hrvatskim jezikom, a ne tamo u kajkavskom dijelu Veno-vevo da bi svi koji još ne razumiju mogli bez prevoditelja razumjeti napisano.
Ne mogu odoljeti da ne skrenem pozornost na ovaj link (uključite zvučnike):
http://www.visperideri.com/ (http://www.visperideri.com/)
Zvir:
http://plemenitashica.iz.vg/ni-blizu-ni-daleko/2009/06/19/znakovi-i-savjetovali-te (http://plemenitashica.iz.vg/ni-blizu-ni-daleko/2009/06/19/znakovi-i-savjetovali-te)
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 23, 2009, 01:17:26 prijepodne
Turopôlski govor
V turopôlskomu govoru râzlikuju sě tri govorně skupině turopôlskoga tipa: istočna grupa z središčem v Bâpču, središna v Mraclinu i zâpadna v Vukomeričke gorica (oko Dubrânca).
Kuliko sě izdvojenost i delomična prometna izoléranost očituju v govoru, odnosno v râzlika, nâjbolšě kâžu sela v turopôlskomu Vrhôvju - v Vukomeričke gorica. Vutemi su seli ščuvani brojni arhaizmi teri su sě na ostalomu području zgubili. Poznâti su, na priliku, stâri kajkavski nâzivi pojedine meséc v letu. Nû, sěnôk vutecaj standardnoga jezika i grackoga govora né vu vekše mere vutecal na turopôlski govor. Selski sě govor prenâša z generâcijě na generâciju z nekterem izmenam, ali sě glâvně karakteristikě sěnôk održâvaju vusprkos brojnem vutecajem. Vekši su vutecaji prisutni jedino vu urbane sredina, tj. v Velike Gorice tera jě v suvremenu dôbu odredišče jakšoga doselâvajna i z vudalěneše krajov od sâmě turopôlskě regijě, posebno z ratom vugrožene područji Hrvackě te sûsedně Bosně i Hercegovině.
Zvir:
Meridijâni, broj 94 (+), trâven 2005.
http://www.meridijani.com/?meridijan=magazines&id=115&brief=750 (http://www.meridijani.com/?meridijan=magazines&id=115&brief=750)
Autor: shaka zulu - Rujan 30, 2009, 07:33:12 poslijepodne
PROGRAM DOGAĐANJA U ZAGREBAČKOJ ŽUPANIJI –LISTOPAD 2009.
http://www.forumgorica.com/dogadaji/program-dogadanja-u-zagrebackoj-zupaniji/msg3233/#msg3233 (http://www.forumgorica.com/dogadaji/program-dogadanja-u-zagrebackoj-zupaniji/msg3233/#msg3233)
Autor: Trs - Studeni 23, 2009, 11:35:19 prijepodne
pl(a)menitašica.z.vg
19.06.09
Gladijator
Objavljeno u "Ni blizu ni daleko"
Vrlo malo je vjerojatno da nisam dobro pročitala i razumjela kaj je uvaženi gospon Ljudevit Kaj copyral na gradski forum. Jedini nerazumljivi dio citata skriva se u riječi Velikogoričani?
Na koga li se misli?
Turushit tjedna
Aleksandar Božić:
…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“ u osnovne škole ?!
Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski
Na promociji Trumbetašove knjige "Pušači i nepušači" 14. studenog 2009. godine u Društvenom domu Kuče, Zdravko Lučić je rekao da priprema knjigu "Turopolski rečnik" i da će ju tiskati iduće godine.
Kako bi mene veselila ta knjiga, pozvao sam sve prisutne u dvorani da mu pljeskom daju podršku i da mu taj pljesak bude podsjetnik na obećanje.
Autor: plemenitashica - Studeni 23, 2009, 01:05:06 poslijepodne
........ Zdravko Lučić je rekao da priprema knjigu "Turopolski rečnik" i da će ju tiskati iduće godine.
Kako bi mene veselila ta knjiga, pozvao sam sve prisutne u dvorani da mu pljeskom daju podršku i da mu taj pljesak bude podsjetnik na obećanje.
Imam priliku držati u ruci i čitati radne listove (slovo A i B) i mogu vam reći da si je gospon pl Lučić zel veliki zalogaj u zadatak.
Sem se nudila za pomagačicu tera bi bar čitala napisano, ali me ni štel.
Njemu glasnovornica ni treiba. ;)
Autor: Trs - Studeni 23, 2009, 03:41:36 poslijepodne
Sem se nudila za pomagačicu tera bi bar čitala napisano, ali me ni štel.
Njemu glasnovornica ni treiba. ;)
Možda ne govorite poddijalekt koji mu paše pa mu se ne uklapate za pomagačicu. ;D
Franjo Kos je nekaj napominjal da je prilična razlika između, recimo, mlačkog i kučkog. :P
Autor: plemenitashica - Studeni 23, 2009, 03:54:58 poslijepodne
Sem se nudila za pomagačicu tera bi bar čitala napisano, ali me ni štel.
Njemu glasnovornica ni treiba. ;)
Možda ne govorite poddijalekt koji mu paše pa mu se ne uklapate za pomagačicu. ;D
Franjo Kos je nekaj napominjal da je prilična razlika između, recimo, mlačkog i kučkog. :P
Je, istina. Oni su z onoga istočnoga kraja, a ja sem ipak z zapadne strane. ;)
Autor: shaka zulu - Studeni 23, 2009, 09:32:35 poslijepodne
pl(a)menitašica.z.vg
19.06.09
Gladijator
Objavljeno u "Ni blizu ni daleko"
Vrlo malo je vjerojatno da nisam dobro pročitala i razumjela kaj je uvaženi gospon Ljudevit Kaj copyral na gradski forum. Jedini nerazumljivi dio citata skriva se u riječi Velikogoričani?
Na koga li se misli?
Turushit tjedna
Aleksandar Božić:
…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“ u osnovne škole ?!
Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski
Na promociji Trumbetašove knjige "Pušači i nepušači" 14. studenog 2009. godine u Društvenom domu Kuče, Zdravko Lučić je rekao da priprema knjigu "Turopolski rečnik" i da će ju tiskati iduće godine.
Kako bi mene veselila ta knjiga, pozvao sam sve prisutne u dvorani da mu pljeskom daju podršku i da mu taj pljesak bude podsjetnik na obećanje.
Saka čast Zdravine!
Autor: Ljudevit Kaj - Prosinac 20, 2009, 09:43:09 poslijepodne
Prectavě "Sceně Gorica"
http://www.pouvg.hr/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=26&Itemid=36 (http://www.pouvg.hr/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=26&Itemid=36)
Vuz zimski suncostaj i Svetu Luciju AD 2009
Svétla Lucija i kmična Senka na Scene Gorica POV-a Velika Gorica
Na Scene Gorica tzv. pûčkoga oprtoga vučilišča VG zveděna jě věč 16. prectava za redom tera nema nikakvě vezě nit z Turopolem nit z kajkâvščinûm kak suidentitétom Turovoga Pola.
Ze stanovišča neodzavičajenoga kajkavca věč pri omeru 3:0 (globalizâcisko/nadregionalno-štandarno : turopôlsko-kajkavsko) saki dâlni komâd teri néma vezě z turom (kak metaforum) ili z kajom automacki jě programsko-jězični bull(ić)shit.
No, od scenskě kajkavskě i turově krvi pijâna procesija Šekspiro-malograđanov idě dalě.
Napušča šesnajesterec (kazneni prostor), slavodobitno sě cereka i dohitâva provokativno, bahato: "Osvrni sě ognevno".
Kak da sě čovek ne osv(e)rně z đonom, ně smo jel jě v pitajnu avutor John Osb(o)rne (b=v)?
Doklom bû trajalo to kulturtrégersko ponižâvajne tura i kaja? Da bû konec cool-tur-jegerstvu na Scene Gorica?
Po jěnem isklučivi i jedini krivec jě gospa Senka Bulić (SB), ravanatelica (i) Sceně Gorica. Ona sě, na zaprepaščejně, nevericu i zdvojnost sve postavlâčov na tû funkciju, zaštičena z měně-žděrskem vugovorom, scuknula nijovomu nâdzoru. Kak jedini član turu i kaju zločinečkě organizâcijě (one woman bandit), SB sprovodi svoj globalizâciski/nadregionalni i jězično štandarni teror.
Po drugem pak SB jě samo produžena rûka gospona Gorana Richembergha Beusa (GRB), bivšoga dogradonâčelnika i sadašnoga precednika grackoga veča Grâda Velika Gorica. On, kak siva neminencija iza sceně vuprâvla z Scenum Gorica (Scenka Goranica).
Néma kajajna na Scene Gorica - dirigéra Nemajna. Kajejně (pušejně) vubija - citéra slovenskě nekadilcě.
Doklom bû si GBR zabijal autogolě i teral vodu na mlin onem teri ponâvlaju da HaNS ima k(a)riz(m)u (ně samo teatralno-jězičnoga) identitéta?
Pak jě, osim kě jě Nemajna, na scene samo jězično-štandardni Hrvojě. Papskeši od pâpě. Scenski nedovolno (ocena 1).
Na scenam vu višějězičnem sredinam jězično hrvâctvo sě POkazujě višějězično.
Doklom bû sě prakticerala kriva, GRBava politika na Scene Gorica?
De jě izlaz z kmicě, tunéla? Jel to:
- istek Senkinoga programsko-jězično besramno sastavlenoga měně-žděrskoga vugovora,
- odvâjajně GRB-a od sve Senkě,
- politička impotencija Senkinoga ortâka?
Vu sakomu slučaju zdâvna su sě stěkli si vuveti da sě gospa Senka Bulić kâzni za sevukupni Bull(ić)shit teri jě napravila.
Balegorijski rečěno (porûčujûč "Osvrni se ognevno") ona je iskala da ju sě plamenito, ognevno oskvrně.
Za zlo tero jě napravila, v mejne obzirnem (« periferijam » i) sredinam i vremenam nad SB bi bilě spreveděně (s)palijativně merě na (z)lomače ili v nâjbližeše spaliônice smetjâ. Nejno imě bilo bi nadopisano na onomu POpisu coprnic terě su (zâjna leta 1734.) spâleně v Turopolu.
Kak né lôpov samo on teri krâdě, nek i on teri lôtru drži, Senkin POlitički mescena (gospon GRB) veruvatno bi bil imenuvan za glâvnoga pečokurca odnosno ognokurca.
(Zeus bi mûral paziti da mu Prometej ne krâdně ogen, da pâk ne spâsi A.ten(k)u - Senku).
(Zeus jě inače i bôg teri dâje dešč - tréba paziti da ne poduši ogen).
Vužgi, vužgi, vužgi (vra)ga Beus
(Beus <----- Blasius<----- Blaž)
VICE VUKOV - VUZGI, 02:50
VICE VUKOV - VUZGI (http://www.youtube.com/watch?v=VBof35Psnxo#)
******************************************************
Neki nabuju razmeli ili nabuju šteli kaperati da ov iskani (o)gnevni osvrt né osvrt na celokupni lik i delo GRB-a.
Život né crno-béli (osim za GRoBârě, partizânovcě).
GRB jě goričko-scenski Pol Pot - po scenski tur i kajkavščinu poguben poput vođě crvene kamerâdov.
Z drugě strane, on jě morti (čovek i) pol POT-a kě sě dotikâvlě.
POLitički podržâva POT (Plemenitu Občinu Turopôlsku), napravil jě nekě dobrě stvâri v Turističke Zajednice (lâjnski kalendâr), pišě popezdiju*
(* Nemajna kak štandardni Hrvoje: pozitivno (komparativno, superlativno), npr. pesmě v zbirke "Mosti pajdašijě" (Mostovi prijateljstva))
******************************************************
******************************************************
"Jâ Senka, hura!!" kličě sravnatelica.
Zamazano (prlavo) kazališčě - rěkel bi Jasenko Houra
(nem. Hure = kurvopôlka, nôčna (môčna) dâma bez srâma, b(ul)itch)
(nem. Kurve = krivula, kriv(udav)a, GRBava, tera né prâva).
*******
Scena Gorica: Herrvacko Narrodno kazamlatiliščě - nekomu mati (štandardu), nekoga mlati (tur-kaj)
(nem. Narr = glupan, budala, bedâk).
*******
Doklom bû SB mlâtila s turovem i kajkavskem hurcom po trjnu
(Atila: B(ul)ić Božji, Bič Božji, Bič Deusni, Bič Beusni)?
*******
Dvojec Bled Bul(ić) Bojs - zločesti odn. često zli duo na Scene Gorica
(nem. Beus sě čita Bojs).
*******
Kaj-Buš i Šta-B(e)us: Gûbec Beg vs. GRBec Bergh.
*******
Toma Bebić: Leute* moj
Scena Gorica: Beuse nemoj
(* nem. Leute = ludi; ludi moji jel to mogûčě, M. Delić)
*******
Senka, gat-jen.a! (Atena).
Kak zbiti A-tenku (Senku) Zuesu z glave? Kak zeprati scenku z lika i dela GRB-a?
Mujin ili (H)Omerov recept (Wiki):
Prometej je također bio povezan s mitom o Ateninu rođenju. Naime, Zeusa je boljela glava i ništa nije mogao učiniti da bol prestane. Prometej je rekao da zna kako će ga izliječiti. Uzeo je velik kamen i udarao Zeusovu glavu njime. Iz njegove je glave iskočila božica Atena, a glavobolja je nestala.
*******
Zeus jě gospodâr dâna i noči, svetla i kmicě, Sûnca i POmrčině, San.drě (Kulijer) i Sěnkě (Bulić).
******************************************************
******************************************************
Zvirni engleski nâslov komâda "Osvrni sě gnevno" glâsi: "Look back in anger".
Sledi zâkluček:
Look back in anger
Look bac(k) in (d)anger
Luk(a)bac v opâsnosti (b=v)
Lukavec vu opâsnosti, Turopolě v opâsnosti
******************************************************
******************************************************
Evo kak to poštěnešě délaju na scenam v Varaždinu, Zeline, Jaske:
Prectavě Hrvackoga nârodnoga kazališča v Varaždinu
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-hrvackoga-narodnoga-kazalisca-v-varazdinu/ (http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-hrvackoga-narodnoga-kazalisca-v-varazdinu/)
Prectavě Zelinskoga amatérskoga kazališča ”ZAmKa”
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-zelinskoga-amaterskoga-kazalisca-zamka/ (http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-zelinskoga-amaterskoga-kazalisca-zamka/)
Prectavě Grackoga kazališča Jastrebarsko
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-grackoga-kazalisca-jastrebarsko/ (http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-grackoga-kazalisca-jastrebarsko/)
******************************************************
Dôjdi sveta Lucija i odegnaj Senkě!
ŽVG Fijola i KUD Preslica - Vužgi jenu luč, 04:14
ŽVG Fijola i KUD Preslica - Vužgi jenu luč (http://www.youtube.com/watch?v=OOGQUXOtCIg#)
Autor: shaka zulu - Veljača 07, 2010, 02:17:52 prijepodne
Histrionski dom
Ilica 90, 10000 Zagreb
01/5496-387
Klikni za prikaz karte
Vrsta događaja
Koncert - Domaće, Etno
...Ako je glazba - kao što u Davnim danima reče Miroslav Krleža, Vitezov omiljeni pisac, lirska paučina između srca i mozga – Vitezov koncert kajkavskih popevki jest spoj promišljanja i emocija, splet duha, scenskog šarma, ljubavi (prema njemu dragim ljudima), zaljubljenosti (u KAJ), talenta i zaigranosti. Vitez ne glumi pjevača, on jest pjevač. Vitez ne glumi zadovoljstvo, on uživa u glazbenoj (kao što je uživao i u dramskoj) kajkavštini, za koju kaže (a ne bio kajkavac koji se s njim ne slaže): „Kajkavski nije narječje već jezik“. A kajkavski u Vitezovim popevkama, od kojih je nekoliko međimurskih, je kajkavsko milozvučje. Vrhunac večeri bila je odlično odrepana a pri tome i virtuozno artikulirana Krležina „Ni med cvetjem ni pravice“. To treba čuti...
Branko Vukšić
Glas publike
Bilo je izvrsno! S pravom mješavinom osjećaja i zgoda vezanih uz različite pjesme, te, što mi je najviše pasalo a u našem je društvu apsolutno jedinstveno, imalo je neprikriveni hrvatski podtekst. Drago mi je da se uz sve "cvjetove" što cvatu u hrvatskom mulitietničkom/multikulti/globalnom/europskom/itd društvu može čuti i hrvatski glas, koliko god on bio srednjeg dometa (mislim na to koliko daleko dopire u javnosti)...
KUPNJA ili rezervacija ulazniceKada
06.02.2010 u 20Cijena
30 kuna
http://www.kaj-ima.hr/dogadaj-zg.php?opcija=show&broj=7154 (http://www.kaj-ima.hr/dogadaj-zg.php?opcija=show&broj=7154)
Autor: shaka zulu - Veljača 09, 2010, 02:16:10 prijepodne
Kaj se događa?
Statistika fouruma
Naši fourumaši su napisali 45.902 poruk f 2.797 tejm f 51 fourum(of)
Zagja poruka; 05 veljače 2010 ob 21:21 od Ernest
Mamo 434 članof fouruma
Najnouviji član fouruma je T.T.
Aktivni korisnici onlajn
Fse fkup je 4 Aktivni korisnici onlajn onlajn, 4 gost(of), 0 Člani, 0 anonimni(h) član(of)
http://humnasutli.inet.hr/forum/ (http://humnasutli.inet.hr/forum/)
Autor: shaka zulu - Svibanj 31, 2010, 11:45:50 poslijepodne
23.-27.06.
Otvaranje 42. izložbe vina kontinentalne Hrvatske.
Održava se u Sv. Ivanu Zelini s prekidima od 1859. godine. Dolaskom Dragutina Stražimira za župnika u Donju Zelinu postavljeni su temelji suvremenog vinogradarstva. Poučavao je narod kako pravilno uzgojiti vinovu lozu, te ih poticao da izlažu svoja vina. Od 1968. godine izložbe se, uoči Ivanja, održavaju kontinuirano do danas u sklopu zelinskih “Svetoivanjskih dana“. U sklopu cijelog događanja uz ocjenjivanje vina, izložbu, te prigodni sajam i degustacije, organizira se županijska smotra folklora (izvorne skupine) i tradicionalni recital suvremenog kajkavskog pjesništva “Dragutin Domjanić”, nazvan po najpoznatijem hrvatskom kajkavskom pjesniku čiji je zavičaj Sv. Ivan Zelina, a posebna zbirka posvećena Dragutinu Milivoju Domjaniću (1873. -1933.) može se pogledati u Muzeju Sveti Ivan Zelina.
Informacije: TZG Sv. Ivana Zeline i Muzej Zelina, Trg Ante Starčevića 13,
10380 Sv. Ivan Zelina, tel. 01/2061 544, muzej@zelina.hr ,
www.tz-zelina.hr (http://www.tz-zelina.hr), www.zelingrad.hr (http://www.zelingrad.hr)
POU Sv. Ivan Zelina, Vatrogasna 3, tel. 01 2059 062
http://www.tzzz.hr/?show=2753&pid=36435 (http://www.tzzz.hr/?show=2753&pid=36435)
In vino veritas ;D
Autor: Ljudevit Kaj - Lipanj 04, 2010, 10:35:47 poslijepodne
Rekla mi prijatelica da bi trebalo, a i kak da bi to bil red i dužnost, nekeaj u vezi cieluga slučaja gospođe Vesne Škare Ožbolt našem ljudem reči i objasniti im. Pri tom me pobudno, umilno-zapovedno, i značajno pogledala. To kakti na me spada, sem ja z Vesnum bil javno v bliskomu kontaktu!
Nu evo, kad dosta jakoga mikrofona nie moči nabaviti da bi ljudi čuli, sem napisal ovo.
Da se čita.
Nâstavek:
http://www.forumgorica.com/lokalna-politika/vesna-so/msg17031/#msg17031 (http://www.forumgorica.com/lokalna-politika/vesna-so/msg17031/#msg17031)
VEEEELIKA POfâla i komplimént HNS-ovcu gosponu Zdraveku Lučičovomu na turopôlsko-kajkavske poslanice – poslastice.
I glasâči bi to trebali znati vrednuvati i honorérati.
Mislim na jězični aspekt ok(r)užnicě.
(K)Lučič za kajkavsku srěču – ZDR(AVE)K. Ave Zdravek! Navek Zdravek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Čitateli bûju, věč prema (mejně ili višě) sveto(mu)-nâ(d)zoru ocenili i politički sadržaj pisma POsvečenoga (ne.sa)Vesne Škârjě (N)OŽ-KOLT.
Dekoltérati nekoga: zeti mu kolt, raspištoliti ga.
Autor: Ljudevit Kaj - Srpanj 04, 2010, 10:13:30 poslijepodne
«Aladin i čarobna svjetiljka» na scene «Gorica» / od lipna 2010.
Nâstavek:
http://www.forumgorica.com/dogadaji/aladin-i-carobna-svjetiljka-na-scene-gorica-od-lipna-2010/msg19058/#msg19058 (http://www.forumgorica.com/dogadaji/aladin-i-carobna-svjetiljka-na-scene-gorica-od-lipna-2010/msg19058/#msg19058)
Još jena v nizu repertoarne kajli turu i kaju na scene «Gorica»:
Kajladinova černobilna lampa,
čar
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Scensko-goričkě mûkě PO bontonu
Dok sě v «Splitskomu grackomu kazališču mlâde» dâva mjuzikl «Mûkě po bontonu», pri čemu su teksti za mjuzikl i pesmě (»songě») napisani, za saku pofalu, na suvremenomu splickomu dijalektu, vu prestolnice (i) kajkavskoga Turopola rođejnem Spličani (s)ravnatelica Sceně «Gorica» nûter POV-a Velika Gorica Senka Bulić i nejni POlitički mentor Goran Beus Richenberg (HaNS), turôpolskem temam i kajkavskomu zapiraju sâ vrâta goričkě sceně «oprtoga, pûčkoga vučilišča».
»Aladinova čarobna svjetiljka» z splickem pevâčom Lukum Nižetićom, věč jě 18. prectava na spomenute scene, tera néma blâgě vezě nit z Turopolem, nit z kajkavskem (suidentitétom Turopola).
Za râzliku od sûsedne (polu)kajkavske sredin, de su kajkavskomu (vuz ona na vuspešne amatérske scene) širom oprta vrâta i na «deska terě život znâčě» profesionalne kazališne iž (na priliku v HNK Varaždin), GRBavi HaNS, kontra pravilam bontona, POsredno forséra sklučivo hrvatistan.darni jězek i rivlě tur i kaj v amatérski rezervât.
Tragikomično jě da sě kajkavski komâdi věč dâvaju i v profesionalnem teatrem v Srbije (Radakovičov «Kaj sad» v beograckomu dramskomu POzorištu), a da jě KAJ persona (parola) non grata na «profesionalne» scene «Gorica».
Z gled(ali)šča neodzavičajenoga kajkavskoga Turopôlca, nakon trejtoga, četrtoga nekajkavskoga i/ili neturopôlskoga komâda na scene «Gorica» saki dâlni hrvatistan.dardni i/ili globalistički komâd jě repertoarni jezično-temacki promašaj („u.ništa-vajuč).
Pred 2 lete na scene Gorica v komâdu po Koltesu/Dostojevskomu glumil jě i Enes Kišević, ter jě ov něgov balad(i)ni čarobno-„prosvetitelski“ avutorski nâstup nâstavek (Ha)eNeSovoga „Pijanoga procesa“, odnosno prethodnoga «ŠeksPira malograđanov».
Némaju neodzavičajeni turopôlski kajkavci nike protiv „mâloga (S)mojě z Bosanskě Krupě» (Kiševića), ali višě imaju rad tur (kak metaforu) nek dupě.
Hrvacka jě višejězična i višěregionalna zěmla i strankě terě (ně samo na regionalne razine) to ne vuvažâvaju nésu ni hrvackě, ni nârodně, ni pûčkě, ni oprtě, nek (na)strâně, strâjnskě.
9. ožujka 2010.
Splitsko Gradsko kazalište mladih: »Muke po bontonu«
Tekst za mjuzikl i songove napisani su na suvremenom splitskom dijalektu
Nâstavek:
http://www.forumgorica.com/dogadaji/splicki-kazalisni-dogotki/msg19060/#msg19060 (http://www.forumgorica.com/dogadaji/splicki-kazalisni-dogotki/msg19060/#msg19060)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Nâstavek: (k.varijâcijě na temu)
Doklom si bû GRBavi HaNS zabijal avutogolě na goričke scene?
Da bû konec te (Hae)NeSpretne uta-kmice?
Avuto(r )gol:
(Ha)eNeS kak jězivi pervertit
(etim.ološki: "on teri pervertéra/zokréčě stvâri")
http://www.pouvg.hr/index.php?Itemid=36&id=216&option=com_content&task=view (http://www.pouvg.hr/index.php?Itemid=36&id=216&option=com_content&task=view)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Dûga kmična nôč
Turopôlski KAJ věč višě od «Jězero i jene (1001) noči», pred zaprti vrâti sceně «Gorica» kûčk(in)oga zaprtoga mûči.lišča, kriči «Se-zamě opri» (Sezam, opri sě), ali baba (na čelu Sceně «Gorica») i (nejne) čětr(do)děset râzbojnikov (hajdukov*) ne mârě za to.
* POgrešno bi bilo rěči «hajdukovcov».
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Kě rěči nakon 18. po redu « prectavě », turcidě i
Zâjni pût jě zazivana sv. Lucija da otira Senkě. Bez hasně.
Ov pût sě zaziva (negda M)Odra:
něk nabuja i selektivno potopi oně «tujcě», teri su kulturtrégerski turo- i kajožderi
(slično kak v Gregorčičove pesme posvečene Soče).
Bolě Odra na(d) kulturtrégerskem «tujcem», nek tur i kaj na odru, na skôlka : )
Ne stiskaj v meje se bregov*,
srdita čez branove stopi
ter tujce, zemlje-lačne,
utopi na dno razpenjenih valov!"
(Simon Gregorčič - Soči)
http://www.oktet-simon-gregorcic.org/Gregorcic.html (http://www.oktet-simon-gregorcic.org/Gregorcic.html)
*(Richem)berghov (rěkli bi POneki)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Senka nad senkami:
Al radin ovak‘ čarobna, sveti Ilija
ko, POgrom, yuragan PO turu i kaju.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Aladinov vunderlampaš:
Hrvacki nârodni (scensko-gorički) preporod PO avutorstvu (Ha)eNeSa, il još jen repertoârni protuturopôlski, protukajkavski, ilirsko-jugoslavenski zločin bez kâzně?
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Političko jezični ukusi su râzličiti:
GRBavi HaNS:
HNS jě nice. kro(u)mneša, nâjbôlša stranka za Turopolě
POneki mislě:
PO goričko-scenske sposôbnosti HNS jě nâjskromneša, najebolša, nâjbolš(evičk)a, strâjnska za Turopolě.
GRB i Senkič (srp i čekič, kladivec) v nâjgôrše bolševičke manire režu i tûču PO glâve tur i kaj na goričke Scene.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Ak Milena Dravić puši Drâvu, kě puši Ana Karić?
Nâjviše oko “Sceně Gorica” pušě neodzavičajeni kajkavski Turopôlci.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Aladin (arabski): plemenščina/dostojânstvo veruvajna.
Da buju tur i kaj stekli «Aladina» na scene «Gorica»?
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
POgled na Senkinu rabotu:
- hrvatistan.dardni POgled GRBavoga HaNSa: «Tebe ne bih mijenjao»,
- POgled neodzavičajene kajkavske Turopôlcov: (Ne) ostani d.ju.bre do kraja (ugovora, mandata)
Tony Cetinski - Tebe Ne Bih Mijenjao, 05:53
Tony Cetinski - Tebe Ne Bih Mijenjao (http://www.youtube.com/watch?v=KLpNmoFc974#)
Arablja čarobna - Riblja čorba
(Ne) ostani d.ju.bre do kraja (ugovora, mandata)
Riblja Corba - Ostani Djubre Do Kraja - mp3 kvalitet, 04:43
Riblja Corba - Ostani Djubre Do Kraja - mp3 kvalitet (http://www.youtube.com/watch?v=H6kS3QYdXN0#)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
a.rabska pisma
Nima škoja do Raba škoja, 04:24
Nima škoja do Raba škoja (http://www.youtube.com/watch?v=NjjRPt354Bc#)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Lampa.da - Lambada
Kaoma – Lambada, 03:26
Kaoma - Lambada (http://www.youtube.com/watch?v=5AfTl5Vg73A#)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Vuz POškodně Buličkě, POstojali su i POzitivni Buliči
Karlo Bulič, dotur Luigi z «Našoga maloga mista»
Monolog doktora Luigia - Naše Malo misto, 05:21
Monolog doktora Luigia - Naše Malo misto (http://www.youtube.com/watch?v=yy-QW9z4VTs#)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
LOMNIČKI RÉČNIK
Skôlkě
- 1. deskě za mrtvečki odar (mrtvec na skôlkě leži)
- 2.deskě na kiselomu zelju
http://docs.google.com/View?docid=dgwcr37b_1385p8f8k (http://docs.google.com/View?docid=dgwcr37b_1385p8f8k)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Žalosno jě da hrvacka kajkavska deca moru gledeti bajkě na kajkavskomu tek na (strâjnske) slovenske kajkavščine
Crteki
na kajkavščine (slovenske)
Ali Baba in 40 razbojnikov, 14:59
http://www.mojvideo.com/video-ali-baba-in-40-razbojnikov/4299016a278a35c76295 (http://www.mojvideo.com/video-ali-baba-in-40-razbojnikov/4299016a278a35c76295)
Nastâvki 2-5:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/kaj-kaj-kajzertum-slicnost-i-razlikovnost-hr-i-si-kajkavscine/msg19065/#msg19065 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/kaj-kaj-kajzertum-slicnost-i-razlikovnost-hr-i-si-kajkavscine/msg19065/#msg19065)
Autor: shaka zulu - Srpanj 06, 2010, 07:07:13 poslijepodne
Scena Gorica i redatelj Ivica Buljan organiziraju audiciju za predstavu KIKLOP
prema Euripidovoj satirskoj igri.
Riječ je o projektu u kojem surađuju Let 3, Goran Ferčec, Ana Savić Gecan i Ivan Fijolić.
Probe su planirane krajem kolovoza, u rujnu i listopadu.
Glumci, plesači, performeri i sportaši pozivaju se da pošalju biografiju i fotografiju na dolje navedenu e mail adresu..
Audicija će se održati na Sceni Gorica 11. srpnja.
Zainteresirani trebaju pročitati tekst Kiklop koji se može pronaći na stranici: http://www.facebook.com/l/8bf4f37XsMkLxOYWeh6Zq5BCkSg; (http://www.facebook.com/l/8bf4f37XsMkLxOYWeh6Zq5BCkSg;) www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=2303&start=0 (http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=2303&start=0)
ili ga mogu dobiti putem e maila nakon sto nas kontaktiraju.
Prijave poslati na mail: scenagorica@gmail.com Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
Za sve informacije mozete kontaktirati broj 099 231 0008 (Vedran Ćosić)
http://www.pouvg.hr/ (http://www.pouvg.hr/)
Kaj,zabadof se trsiš,nekak mi se čini da z te mele ne kruva.Kak i zajdne 5-6 let...
Autor: Ljudevit Kaj - Srpanj 06, 2010, 10:52:29 poslijepodne
Scena Gorica i redatelj Ivica Buljan organiziraju audiciju za predstavu KIKLOP
prema Euripidovoj satirskoj igri.
Riječ je o projektu u kojem surađuju Let 3, Goran Ferčec, Ana Savić Gecan i Ivan Fijolić.
Bôg môj! Zgledi da sě si bull.odiozni tipi skuplaju v turopôlske pre(d)st(av)olnice (Bul.iči, Bul.jani), da Turopolě nebi morti bilo nebulozno
(tal.: dio = Bôg, adio = zbôgom, z Bôgom).
Spomenuti re.datel (bolšě rěči re.zimatel) Ivica Buljan sě skazâl(iščě) né, ni PO (kul)turopôlski ni PO kajkavski.
Ivica Bulljan iliti na turo(POlu)nemačkomu HaeN(e)S.el Bulljan jě pred 2 letě na scene “Gorica” režéral 'Pijani proces' kontro(per)verznoga francuskoga pisca, levičara i homoseksuâlca (obrjneno, prěveděno na homâči: homiča, pedera) Bernarda Marie-Koltesa (Medeka Mariča-Letineka).
Fino društvo kulturtrégerske (s)ravnatelov, (kaj i tur z)reži.serov, (sporokapérajuče, s)POritičarov ...
Se době jě nogometâš Ivica Buljan igral za nemački Hamburger SV.
Režisér Ivica Buljan (nakon 18. PO (ně)redu prectave na scene “Gorica” tera néma blâgě vezě niti s turom niti z kajom, suidentitétem Turopola) mu dôjdě kak Hrvackomu Narodu Strajnski nemački hamburger na mesto turopôlskě kotlovině ili gibanicě.
Smo sě nadali da nakon (Ha)eNeSovoga “Pijanoga procesa” Buljana nabu na scene “Gorica” barem 3 letě (rad ovoga neDostojanstvenoga “Zločina bez kâzne, kaštigě”). Nû, vrnul sě bû rajnešě i to (i ov pût) z članom grupnâka Let 3 (HaeNeSov Ob)Zor.an Prodanović Prlja(vi kazališčârec).
Člani Let-a 3 su specijalizérani za pûcajně štoplinov z guzicě (tura), pak mû dôjdu kak “moderna” ina(t)čica turopôlskoga topa («lukavskoga» ščuka). POte “turopôlske” linije su POletovci zgledi stâlno pre(t)plačeni na scenu “Gorica”.
Nâjava 19. turcidě i kajomora
O tempora o mor(al)es!
”Alles klar” za neodzavičajeně kulturopôlce, alles unklar za HaNSovoga kapetâna Ném(c )a, némoga na goričko-scenskě krikě tura i kaja.
Slédi još jěn repertoarni (Hae)NeS.porazum i/ili spor-razum, poraz.um.
Smo mislili da bû GRBavi HaNS konačno goričko-scenski preglědal, a sad nam najavlujě poluslepoga, jěnookoga Kiklopa, veruvatno neku (var)varijâciju na onoga (nelubiteli bi rekli homiča, homeka) Homera (“Odi.seja”; odi-Senka, proč).
Nakon Aladina i “Iladu i jeně noči” bez tura i kaja, iza «Il(j)adu jâda», « Ilijâdě », dolazi Odiseja v režije (vražije) HaeN(e)S.ela Bulljana
(valda bû trajâla puno, puno krajšě od 10 let(ov na relacije Pleso-HaN(S)over).
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Let 3 - Nedjeljom u 2 - čepovi(Treba pucati!), 02:46
Let 3 - Nedjeljom u 2 - čepovi(Treba pucati!) (http://www.youtube.com/watch?v=nfl3QC84Co4#)
Autor: Muzh - Kolovoz 01, 2010, 09:10:16 poslijepodne
http://www.vecernji.hr/kultura/histrioni-opatovini-premijerno-izvode-feydeaua-kajkavskom-clanak-172784 (http://www.vecernji.hr/kultura/histrioni-opatovini-premijerno-izvode-feydeaua-kajkavskom-clanak-172784)
Autor: shaka zulu - Rujan 06, 2010, 05:22:53 poslijepodne
Ja sem več predložil Tursku opsadu Lukavca.
http://www.forumgorica.com/grad-velika-gorica/premje353teno-turska-opsada-lukavca-leto-2010-o/ (http://www.forumgorica.com/grad-velika-gorica/premje353teno-turska-opsada-lukavca-leto-2010-o/)
http://www.forumgorica.com/grad-velika-gorica/turska-opsada-lukavca-jezero-2010-o/ (http://www.forumgorica.com/grad-velika-gorica/turska-opsada-lukavca-jezero-2010-o/)
Da vidimo kaj imamo...;
Program (redosljedno):
Lukavec (dvorac; zavjetna “kapela Srca Isusova i Marijna” obitelji Sedmak)
Donji Dragonožec (Turopoljska hiža)
Lučelnica (kapela Sv. Duha i zvono sreće za zaljubljene parove)
Cvetković brdo (kapela Sv. Roka)
Roženica (kapela Sv. Tri Kralja; S. Kolar, Breza: “O, lepi moj gizdavi mustači! Mile moje oči sokolove.”)
Velika Gorica (muzej Turopolja: ljubav je ishodište kravate, ljubavni zapleti na Turopoljski način)
Velika Gorica (Pred „pokloncem“: najromantičnija ljubav Turopolja- A. Šenoa i Slavice plemenite Ištvanić)
Velika Gorica (ručak i živa muzika, “Pivnica Posavina“)
Autor itinerera i turistički vodič: Kazimir Šipušić
Polazak iz Zagreba. Trajanje: cjelodnevni izlet, (okvirno, 7:45 – 19:00)
Predbilježbe i organizacija: Turistička zajednica Velike Gorice.
http://www.sporiturizam.hr/step.jsp?page=387389 (http://www.sporiturizam.hr/step.jsp?page=387389)
Autor: shaka zulu - Rujan 06, 2010, 05:25:23 poslijepodne
Paler/i Bogdan/i (pristašek kapele sv. Barbare)
Čubrić Luka z Mičevca kaj je selil drvene iže na druge funduše
Fabijančić Franjo,Krulec
(Kuče,1869-1955),poznati vlekač iz Kuča.Učio kod Fabijanca u Rakitovcu i u paberskoj partiji Mate Berkovića iz Kuča.Zbog podjele zadruga nakon I. svjetskog rata,premještao je dijelove i cijele kuće po svim turopoljskim selima u međuratnom razdoblju na daljine veće od 1 km,a preko potoka i prirodnih zapreka.Naslijedio ga je unuk Stjepan. (Z.L.)
Turopoljski vjekopisi
Fabijančić Josip,Dobrijan
(Kuče,1898-1993),poznati palir i poznavatelj Turopoljskog luga,drvodjelac poznat po živosti i okretnosti ("navek je prvi svoju planku otesal").Često je gradio po Posavini i Buševcu ("več su ga sa buševečka deca poznala"). (Z.L.)
Turopoljski vjekopisi
Jankovič Mate i Jure,tesarska družina iz Čičke Poljane,bili su poznati paliri.Njihov je rad kapela Sv. Ivana Krstitelja u Lukinić Brdu,sazdana je 1908. godine (Đ.C.)
Turopoljski vjekopisi
Malčević Josip Dvorski
(Kuče,1899-1970),svojedobno najugledniji kučki palir (cimerman).Gradio je škole u Donjem Hruševcu i Gradićima,kao i krovove i zgrade po cijelom Turopolju.sagradio je i kuću dr.Vladka Mačeka u Kupincu.
Turopoljski vjekopisi
ORECIC, tesarska druzba, paliri iz Lijevih Stefanka. Oni su 1932. godine podigli kapelu sv. Petra i Pavla u Cerju Pokupskom. Ime druzbe urezano je u zabat kuce Mike Maurica u Pokupskom gdje je druzba podiglavise kuca. (D. C.)
Turopoljski vjekopisi
Rojc Josip dragičin
palir iz Štajerske,zaposlen u Zagrebu,izradio je nacrt za izvedbu kapele sv. Antuna Padovanskog u Gustelnici 1888. godine.Radove je izveo tesar Ivan Arnold iz Zagreba,porijeklom Mađar.Iz Zagreba su bili krovopokrivač Bauer i limar Kromler. (Đ.C.)
Turopoljski vjekopisi
Haluga Pavel Jakoba
(Mičevec,1890-1945),graditelj vodenica (mlinova) i skele na Savi.Vodenice su plutale na Savi na tri izdubljena hrastova balvana ovečih dimenzija.Ogromno motovilo (naper) sporo se okretalo na vodi.Jakim lancima mlin je bio privezan uz strmu obalu rijeke spreman brzo promjeniti lokaciju u potrazi za nešto bržim protokom vode.Haluga je bio pravi majstor za izradu takovih mlinova kojih je u Mičevcu pred II. svjetski rat bilo tri,a krajem prošlog stoljeća 27 iz svih sela gornjeg Turopolja.Zajedno s Andrijom Brckovićem i Mijom Majurcem izradio je skelu na Savi koja je služila stanovmicima dviju obala. (R.B.)
Turopoljski vjekopisi
Šturkić Petar Josipov
(Mičevec,1908-1975),posljednji i najuporniji mlinar na Savi u Mičevcu,čiji su mlinovi zaustavili rad 1953. godine a tri izdubljena hrastova debla stara 200-250 godina odnijela je rijeka.Kada je struja stigla u selo Šturlić je napravio električni mlin s kojim je nastavio rad. (R.B.)
Turopoljski vjekopisi
Bolle Herman
(Koln,1845-Zagreb,1926)
Restaureral je,osim kaj je delal na cirkva po vane i Zagrebu,i župnu cirkvu Naveštejna BDM na Gorice 1890. na molbu turopolskoga komeša stjepana pl. Josipovića a 1888. su zagrebački meštri po negvemi nacrti v Gustelnice podigli na "žale" novu kapelu sv. Antuna Padovankoga na fundomentu stare kapele.
Autor: shaka zulu - Rujan 06, 2010, 05:26:44 poslijepodne
-komeš turopolski Antun Danijel Josipović i Ban hrvacki Josip Jelačić.Od Bana Jelačića i poštara Klempaja (teri se poznal i z Poglediči i Modiči a Antun Danijel Josipovič mu je bil kum) Lekeničani su napravili brand.
Gašpar Alapić se proslavil v obrane Sigeta i slamanju Seljačke bune i vojske pri Kerestincu,Mokrica i Dolne Stubice a 1574 je prevzel bansku dužnost
Bela IV je prvi dal plemičke povlastice Turopolcom i zuzel je ot službe gradu Zagrebu a vuznega se vežeju i još dve sucke presude v korist Turopolcov.
Kraličković,konjanik,1789.
U mnogim bojevima protiv Turaka sudjelovali su i Turopoljci.Tako povijest bilježi bitku kod Mehadije 28.kolovoza 1789. kojom zgodom konjanik Kraličković zarobi tursku zastavu.Kod svog zapovjednika Kraličković se založio da ta zastava treba pripasti Turopoljcima zbog njihovih zasluga u boju.Ovoj molbi udovoljio je dvije godine kasnije ban Ivan Erdody,kada je 17.svibnja 1791. tursku zastavu predao turopoljskom županu Đuri Poglediću,a ovaj je uz veliku svečanost prenio iz Gorice u Lukavec. (B.D.)
Turopoljski vjekopisi
Autor: shaka zulu - Rujan 09, 2010, 11:23:52 poslijepodne
Mladi župnik ze Zagorja služi v Vrhovju.
Jel bi se moglo kaj napraviti po tem pitajnu?
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:16:54 poslijepodne
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 01
UVODNO
DOMEK se zrodil i zamrl. DOMEK turopolski se kak vidite zrodil i probal bu živeti i razvijati se. Če bu duha, odgovorne soavesti i penezne dobrohotne poduprtosti bu dober i na dobro nam. Joa, rečimo, vu to verujem!
Sadržaj je raznolik i nie defineran nie znutra ni zvoana. Vidokrug postoji ali mu kroajne granice ne znamo a i nie žurno da ih postavimo. Če ih ima nek budu tam de jesu a mi posla imamo dosti i predosti unutar onoga keaj za sad vidimo i do čega nam je stalo.
Za one keaj naviek i unapried znoaju bole od druge i seh je Jurek Habdelič napisal:
S fundamenta ispeljana
Hiža ova i zidana,
Ako komu nie po vole, Nego mu se hoče bole,
Naj nam ovu tak ostavi, Svoju sebe naj popravi.
Sviesni smo viševrsne podsmiehov keaj nas idu i nie ih moči zbeči. Nu, gdo v stroavu mira s prđom mu zvone. Sekak, podsmieh nie liepo trpeti nu ak vere imaš more se zdržati. A more se i ovak reči, pametneši su uz nas, lenčine seh vrst su protiv. Nu, od lenuga protivlejna more biti štete al nie opoasnosti.
Zdravko Lučič
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:20:38 poslijepodne
DOMEK TUROPOLSKI
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj l. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 02
Impressum (v preše)
Strpno k sloge
DOMEK TUROPOLSKI
MIESEČNI DOBOPIS
Izdavoač:
Udruga Domek turopolski
Velika Gorica, trg kralja Tomislava 2
Za izdavoača:
Slobodan pl. Pukanič
Gloavni i odgovorni:
mr Zdravko Lučič
Tiskara
Mtg-topgraf d.o.o., velika Gorica
1000 primerkov
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:22:05 poslijepodne
DOMEK TUROPOLSKI
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 03
ZAVIČAJNOST, BAŠTINA, DOMOLJUBLJE, OSOBNOST
V zavičajnosti odroastamo, baštinu oko sebe i vu sebe naslieđujemo, vu i s domoljubljem živemo. S teim sem zaprav jesmo i bivamo, smo osoba. V svoje narođene, v zavičaju i negvem govoru odnjegovanu, z baštinum raznovrsnum i očuvanum obogačenu i delatnim domoljubljem oplemenjenu svojstvenost živeči smo slobodni.
S nadvremenum okosnicum dostojanstva vu vremenu nas je, smo. Vrieme je života delo, če ga uopče je životom duhovnim je ispujneno. Tu je i to je smisel. Onda smisla ima, život je smislen i uopče ima smisla da nas ima, da kak živuči postojimo. Bi se reklo, splati se živeti i splatilo se da smo živi bili pa čak da nas još i na dale, v buduče ima, jesmo i bumo.
Ak toga sega dostatno nie onda more biti da više sence mutne nalikujemo neg liku čoveka svojstvena i kak osobnost prepoznatliva. Onda morti niesmo srodni z onemi keaj su nas v celine narodili i porodili. Morti smo v pustinski diel duše vlastite zabludili, poak od pieska vetrenuga niš zaprav videti nemremo.
Kuliko ludske osobnosti tuliko zavičajnosti, baština i domoljublja, tuliko duševne sadržajnosti, postojanosti, skladnosti, sučutne pouzdanosti. A ak krene po zlu, onda je vrednosno i sadržajno obrnuto.
Takvem teri uspeju postati vrlem i valanem veter slučajnosti nie doroasel i nemre ž nimi vitlati, do nemila i nedraga ih dotirati. Nih javna galama ne povodi a ni prividni, samo naizgledni autoriteti ne impresioneraju.
A nie čovekom lako postati niti biti. Soam čovek nie zato dosti. Samoča je samo za one prezrele keaj su zagazili v drugo vrieme i svojstven mu život. Sekak, čovekom biti nie lagoda neg briga i skrb. A očituje se to v delu i čez delo, trdni road. To puno njem nie droago, nemaju to rad, bi zbegli. Oni bi da im tičeki pečeni k zubem doletaju, da im bu onak kak su mislili gda su se sladostrasnemi želami prepustili, na bielom kojnu i v krinolina predočili.
V svietu smo keaj više neg da samo zgleda protiven, čak neprijatelski skoro semu keaj smo, valda se naslučuje ak se jasno ne vidi, nakanili delati, oko čega briguvati i skrbeti. A takov sviet, močen, vladajuči, u se sfera i razina ima svoje lyude. I oni su močni, lukavi i prepredeni. Gdo za Moč dela večinum si nekakve močnosti steče, poak ju na raspolagajnu ima.
DOMEK saki, pa i turopolski, z močju svetskum nie nakičen, s tiem se prčiti nemre. Doba je domirajna doma. A samo se v domu se dobro začinja, roađa i razvija. Zoato se ima osnova trajne noade da na kraju konca dom ipak nie moči zatreti, v mater zemlu zabiti i zakopati. Antej nek bu uzor. Če se i bitke gubiju rat se zgubiti ne smie, a ak smo k čemu ni nemre.
Rieč baština je v hrvatskom nasljednom pravu - v Turopolu najduže očuvanom i kak osobitost goajenom - označivala prvenstveno zemlu i dvorno mesto tero od oca naslieđuje sin. Jezikom prava se reklo patrimonium, očevina. Baština je temelna nasledovina, bona haereditaria i to avitica, avitum bonum, prava dedovina od starine v razlike od bona donationalia, imoajna daruvanoga po kralove vole. Po izumrču obiteli ovu naslieđuje kral, onu prvu naslieđuje drugi odvetek svrži, roda ili pak bratstva iliti plemena. Tak su si i Turopolci priskrbeli v šesnaestomu vieku spram habsburgovcev.
Z baštinum nominalni vlasnik nesme samovlasno postupati, ona ne spada u odlučivajnu ojne na negvu, osebičnu, subjektivnu volu, ona nie v domenu, vlasti posebične proizvolnosti. On ju upotreblava i koristi od nye uživa, nu dužen je ž num tak gospodariti da ju v vrednosti nasliednikom za život očuva. Nesme ju i nemre prodavati. Gospodaru zdrave pameti se to niti kak pomisel nemre dogoditi. Baština je neotuđivi (s)tvarni imutek teri je kak izvajnske stvari faktička pretpostavka zbilske mogučnosti da se uopče a onda i doista, identitetno, v istine ili istinski bu i čega ak nie, ni nas v zbilskomu životu nemre biti, nema se temelem česa živeti. Bi se reklo, bez imejna nie živlejna, bez iča nie žiča! Kak životno imejne ona je svojina od seh teri kak rod, svojta - jen za drugoga = zadruga - žive v sliedu na jednomu zemnomu sedištu, session, od vieka zapamčenoga ili nezapamčenoga prvuga zaposedača.
Zadruge je dvorno mesto, dom v okružju inih domova dalnih i dvorno osamostalenih srodnikov teri su si si susedi i domači. Oni su družba domorodna v trajajnu života. I uprav se te trajnosti i žnye proizlazeče zadači v životu ima biti veren, duševno - z mišlu, rečmi i delom - podaten. V takve podatnosti i odprtosti se nekak naselujemo v području
opravdanosti za trajajne, opstojajne, živlejne. Tek s tem v biti jesmo, bitkujemo. To je pravo liudsko nastrojejne kak istomtak i pravilo, norma, normalnost v prosuđivajnu onoga kaej je včineno, za včiniti a istomtak oneh na tere to spada.
Živeči v zajedničkomu i navek dinamički neizvesnomu prirodnomu okolišu briguju domači suovisnu brigu opstanka zaizres (zaistinu) onda gda se sproave hižegospodari skup v sproavišče zbog radi premišlejna o onomu keaj i kak je bilo a kak je moglo i biti daje više predhodeče pameti ili sreče bilo i o tomu keaj i kak bi za doiduče doba bilo za predvideti a onda z takvuga nakanejna poprav postupiti trebalo. Uprav za to «poprav v postupajnu» je razbor prosuđejna najodlučnejši, pouk su takove - liude za pravdu - probali najti za suce zebrati. Saka godina dana je leto dan, preleti i vrne se na koncu na početek. A leto je dobro i život raste ak dobra godina i više put opane a liudi se zajnu z delom priprave. Pamet, tera mudrosti je v susedstvu, je vu tom da se v lietu godine dana provide i provedu postupki iznalažejna i uspostavlajna životnoga suklađa z onim prirodnim oko i vu nami kak istom tak z onim keaj glibšim dielom duše čutimo kak višje spram vremenitosti od tere nikak pobeči a ni trajno izbeči nie čoveku moči.
V tak oslikanomu okružju i vidokrugu v liudem i zajednice živučeh i nezableneh srodnikov z nutra niče, obnoavla se i smislom plodi razkrito pole slobode živlejna. A negov tiek nie onda podložen i uciejnen dikterajučem ritmom mehanički mierlivuga vremena. I ne prilagođava se ljudstvo tad takovomu ritmu iskrivlujuči svoju prirodnost i unizujuči duh u ropsku podvrgnutost takove prirodnosti.
Živemo v takozvanom Novom dobu, vieku. Po čem je ono novo? Po tomu keaj stalno, vekivečno znovič novo v živlejnu i novi život iščemo. To je doba nezadovolstva i duševne mrzovolnosti, voajnskomu se bogoatstvu, bezmerne moči i spektaklima hlepi neumereno. Zmajnila se do zagublejna vera v večni život posle ovoga zemalskuga kratkuga trajajna. Tie se preokret zbival -počevši v Italije - pred petsto let. Mesto temelite pobožnosti čoveka kak negova dana osebine počela se isticati negova osobitost u samohtijuče, sebepotrđujuče i sebeopravdajuče spoznajne, kreativno proizvodilačke i političke djelotvornosti v prirode i med ljudmi. Čovek nie čovek po milosti Božje neg po tiem kaej, kak i kuliko zgleda da je napravil. Po tomu mu pravo, moč i dostojanstvo.
Ovuliko premišlajna za početek!
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:28:11 poslijepodne
Zvir:
DOMEK TUROPOLSKI
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 04
DOMEK ZMIŠLEN, DOMEK TUROPOLSKI OSNOVOAN
Kad mi je gloavni i odgovorni urednik rekel da predsiednik Upravnog odbora i ja moramo za prvi broj DOMEKA turopolskuga napisati tri kartice teksta o nastanku Udruge, nisem znala keaj mi bu teže: 1. to keaj ga treba napisati, 2. to keaj ga treba pisati na turopolskom ili 3. to keaj moram pisati z nekim!
Noajte me krivo razmeti, deajte da vam malo rastumačim:
Ja seam kakti tajnica Udruge DOMEK turopolski zadužena da se javnost informera o tom keaj naša Udruga dela. Gda seam videla to zadužejne v Statutu, seam si mislila, dobro, negdo bu to napisal, ja bum prepisala i poslala v se novine i televizije, pa koje hočeju nek o nami pišu i pripoviedaju.
Al ' Glavni je rekel: Ne, ne, ne bu to tak išlo, to tak nejde, ti to moraš napisati na turoplskom! Nek kak! Na čijem bi ti?! I kuliko god seam probala, nies se mogla zvleči.
Onda seam si mislila, dobro, bum nekeaj napisala samo da ga se riešim, bu i sam videl da to ni baš Bog zna keaj, pak bu nekomu drugomu dal da to napiše (a mogel bi i on, pa nie biti Glavni samo funkcija, čoast, nek i obaveza, posel, seam si još mislila! To da bi se on špinčil i bršunil a joa bi samo delala nies štela ni pomisliti.).
I počnem joa prekapati po paperi Udruge keaj su se pri meni skupili - a več ih je fajn - poak ih počmem slagati po redu. Je, več seam je par put složila i presložila, nu saki čas još nekeaj iščem, zvadim z reda a posproavlajne ostavim za drugi put.
Onda sam se dosetila poak ih sad sloažem i odma na komad papera pišem kak to mora biti složeno po redu. A red je i bu, za ove put, po datume.
Ak vas baš zanima, ispalo je ovak: 3. srpnja 2010. se v TUR-u skupilo desetek ljudi teri su se na početku zvali prijateli i podržavateli DOMEKA keaj ga je napisal, složil i izdal Zdravko Lučić. Gda su se razilazili su več bili Inicijativni odbor za osnivajne Udruge DOMEK turopolski. I kak se šika, mam su održali izbore i za 7-muga srpna zakazali Osnivačku skupštinu. Rekel je Utemelitel da se nema keaj čakati nit velike skupe za slikajne skuplati. Ak nam je misel vredu ljudi buju prihajali, program se bu stvoarjal a izborna i roadna
se mesta budu popujnavala. Za predsednika Odbora su zebrali Slobodana pl. Pukanića, za tajnicu Marijanu Kovačić, a Melani Nemešković je zebrana za blagajnicu.
Teaj vam se Inicijativni odbor fest prijel posla, cieli vikend su zvonili telefoni i mobiteli, frcale su ideje i paperi, pak novi paperi i ideje, kratki zestanek tu, još krajši tam, malo duži tu, pak v pondelek tam, a v tork tu i se dok nie došel
7. srpanj gda se je v 6 vur popoldan na terase Veleučilišta skupil skoro cieli Inicijativni odbor , malo se pospominal med sobom, sad i z nekem novem ljudmi teri su med tem toga prišli, i odlučil da bu se v 7 vur vu Gasilane održala Osnivačka skupština Udruge DOMEK turopolski.
I bila je, donesla je skoro cieli Statut, zebrala predsednike Udruge, Upravnuga i Nadzornoga odbora i nijove čloane (ne se!) te privremenu tajnicu i blagajnicu. Zaklučila je da se bumo registrirali i da se Upravni odbor mora najti za tri doana i mam početi delati. Tak smo došli do
9. srpnja i prvoga zestanka Upravnuga odbora. Oveaj put je to bilo na terase središne kavane Stoari groad.
Puno se pripovedalo, nekeaj se zapisalo, nekeaj se dokončalo, a nekeaj bome i nie. Komu je spočetka se jasno? O tomu vam ne bum niš rekla (ne veli se zaboadov da tajnik je zaprav da taji!) nu rekla vam bum da smo dokončali da bu naša Udruga štampala novine kak znovični noastavek DOMEKA, tere se od sad buju zvale kak i
ona - DOMEK turopolski. I mam su imenovani glavni i odgovorni urednik Zdravko Lučić, a u ime nakladnika Slobodan pl. Pukanić.
Morate mi dati za prav da napraviti novine ni moali posel. I to još po oveaj vručine i sparine!
Kak bi se točno znalo gdo keaj i kak treba delati, gdo keaj je ili ni i zakeaj ni napravil Upravni odbor se opetuvano zestal i to
16. srpnja na terase Pivnice Turopolje. I tu se je puno pripovedalo. Si su imali nekeaj za reči (osim konobara, nie se petlal). Gda smo se razilazili znali smo sekaj novoga o Udruge : da su skoro si paperi za registraciju prikupleni i napravleni (Samo ih sad treba odnesti v Zagreb!), da Udruga momentoalno ima 27 članov, da imamo Obaviesno pristupni listek, da bu pečat v ploave boje, da imamo Izdavački soavet i da su mu v ploanu pravno-poviesne studije Poglediča i Breszcenskoga, zemlopisno-poviesna dizertacija o području Turopola te o zaštite materijaloalne kulture, da nam fletno treba noajti nekakvu sobicu jer burno inače obišli se goričke bertije (a ni jena se ni javila d|i bi bila podupiratel! Dobro, morti bu!),...
A da ja malo stoanem, am su paperi složeni po redu!
Sad bi ja triebala s predsednikom Upravnog odbora o tomu semu keaj je bilo od onda do sad nekeaj napisati. I to na turopolskom! Znate vi kakva je to meni muka. Ne jena nek tri!
1. Gdo ima i malo smisla lako bu z ove mojeh složene paperov zvlekel poar reči i poar svoje dodal i tak nekeaj napisal. I onak veliju da paper trpi se. Je, paper trpi, a keaj z onemi teri buju to čitali?
Slika 1.:
Prvi i jedini zestanek podrzavatelov v TURu keaj su se mam v Inicijativni odbor pretvorili
Slika 2.:
Prvi zestanek Upravnuga odbora. Predsiednik Nadzornuga odbora Vlado Hrenkovič nadzira
Slika 3.:
Franc Leder zafrkoava, Slobodan odmeroava, predsiednik nadgledava postavlajne poštanskog ormariča
Slika 4.:
Drugi zestanek UO. Doktorica stoječa je maloprie vujnega koopterana. Nek diela
2. Kad seam počela iti v školu najpredi me je učiteljica, onda drugarica nastavnica, a na kraju profesorica vučila pisati, čitati i govoriti kak se spoada: pazi na ije i je, pazi na č i ć, đ i dž, pazi na gramatiku, pravopis, naglasak ti nije dobar!
To sam nekak prerivala, al je onda došlo drugo vrieme, mejnale su se rieči, slova vu jnemi, nagloaski. Puk onda novi problemi, jel prijem ili prijam, jel glasanje ili glasovanje, jel Banija ili je Banovina, jel dobro i smie se ovak ili onak il jemore bit obadvoje dobro? I sad na kraju meni Gloavni veli da moram pisati na kajkavskem jezikom i turopolskom govoru! A po negvumu zmiščenomu pravopisu! O Bog moj! A kak da ja to znoam?! Gdo me tomu vučil i privčil?
Morem probati, a keaj bu ispalo Bog znoa! I keaj si buju mislile moje vučitelice i drugarice nastavnice gda to prečitaju?
3. V cele te več spomenute škola (a i v uve, nove, tera stoalno troaja) te vuče da misliš z svojum glavum, da ne prepisavaš z tuđega, da buš svoj i kak si onda Gloavni to zamišla da ja pišem skup z nekim? Pa makar on bil i predsiednik.
Nit ja znoam kaj on ima v gloave, a borme niti on keaj je v moje (ak keaj je!).
Da se mi razmemo, nemam ja niš ni protiv predsiednika UO ni protiv Gloavnuga, ali ak im ovo nie dobro, nek si bolše napišu soami. Ja više ni rieči ni slova! (Tajnica, deaj noaj! - nap. Gloavnuga)
Marijana Kovačić
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:37:52 poslijepodne
DOMEK TUROPOLSKI
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 12
PRVI KORAK K TUROPOLJSKOMU PISANOM GOVORU
Sliedeči teksti su strukturoalno zamišleni, nu ne baš s prevelikem trudom izebroani. Verujem da su dovolno ilustrativni, da niesu loši i da za početek moru biti pobudni, dielom i uzorni.
Poznato je da je nastareši sačuvani kajkavski dokument pisan v Kouča 1521-vuga leta, v kurije Štefana Čunčiča. To je oporučni tekst v terom se i plemenita zemla Kneje spomina.
Potom su u istomu 16-omu stoleču nastali tiskani teksti. Najznačajneši je Pergošičev prievod Verbecijeva Tripartituma. To je gloavni zakonik keaj se v Horvatske a onda od 18-uga stoleča i v Slavonije (negdašnjem dolnom Slovinju, Sclavonia inferior) primenival do 1848. Vidi se da je to bil službeni, državnopravni, politički, vojnički i historiografski jezek.
Od 17-uga stoleča je to jezek pobožne i nabožne knig. Naš Jurek Habdelič (Rođen v staročičke župe a Janko Barle, najpoznateši crkveni historik, piše da je v Kouča rođen.) je bil vrhunski stilist. I tak je to išlo do denešnega doana.
Gda se z političkuga roazloga objedinjavanja južne Slavenov ustanovila novoštokavska ijekavica kak politički i književni jezek v Horvatske i Slavonije istovremeno se kajkavica progloasila provincijoalnem dijalektom (Bog moj, a teruga jezika?!). Po Vuku Karađiću delani pravopisi i riečniki starodavnu nam rieč v govoru i pismu zameču, mi više to ne znamo čitati i privačamo podsmejoavajne kak normoalno stoajne. Neznoajne je kakti na diku postoalo. Gdo mejne znoa je pametneši i napredneši. Baš liepo, uznosito, a o duhovne i duševne plodonosnosti da se i ne govori!
Zastanemo, razmislimo, pospominajmo se. Dokončki budu nadošli.
Anno 1634. 16. augusti. In curia Erpenia.
Ban Sigismund Erdeody nalaže županu turopoljskomu, da podje čuvati prelaze na Kupi kod Pokupskoga i Sredičkoga
Egregie domine nobis honorande.
Neka znate kako zmo razumilj da turzke chete guzstokrat na Kupu dohode, a y Kupa im ie na gaz dosla. Za tho uam zapouidamo authoritate nostra, qua fungimur banali, da imate polouiczu Turopolzkim plemenitim liudem zapouidati, da idu na Pokupzkj brodou chuuatj poitj, a polouicza na Zredichkj takaise y brodou chuuati i na chete turzke pazitj. Drugache ne uchinite. Bogh zuamj. Datum in curia nostra Erpenia, 16. augustu 1634.
Comes Sigismundus Erdeody m. p.
Ban Josip Eszterhazy proglašuje općini turopoljskoj red, koji se ima obdržavati prigodom izbora časnika iste općine
Mi grof Eszterhazy Joseph od Galanthe, vekovečni vu Fraknu, orsagov Dalmatinskoga, Horvatskoga i Slovenskoga ban, i isteh orsagov krain Kupskih i Vunskih najvekši kapitan,...
Viteškim i plemenitim španu, ašešorom, notariušu, fiškušu, sucem, i sučijam, zadnič vse občine brače Turovoga Polya dobrovolno prozdravlenie!
Poklamkam za istinu ni prez velikoga čuda, leta sada preidučega, vu mesecu grudnu ili velikobožičnjaku, razumeli smo, zkakvum krikum velikum i nečujenum, pri drugeh narodeh halabukum, larmum, zbog slobodnih votumov vu zbiranyu časnikov, iliti oficirov, Turovoga Polya k tomu spraviti se navadni prez vsakoga preštimanya vekših iliti stareših, i rečenoga Polya, potrevši naimre stole i klupi, kakti skoro na pomor šetujuči zadnie kapitanovo zbiranye vučinjeno jest.
Antun Mihanovich:
Rech Domovini od hasznovitozti piszanya vu Domorodnom Jeziku
VuBechul815.
transkribirano:
Zvekšinum čudimose, da stari Rimljanov i Gerkov Pisci vse, kotero od Vekov skvarenja občuvano predobilismo, z-neizmernum mislih i rečih jasnostjum tak zgovoriti, kak i s perom napervodonesti razmeli jesu. Naj bolši drugeh nam znaneh narodov Kniževniki peldu Njih nasledujuč med Domorodnemi i Stranskemi Prijetnost i nevmertelnosti Diku zadobilisu; ar
vsa osebujnesa pisma Jednakogodneh po včinjenom prispodablanju k-Starih Delami ali odhitimo, ali z-jednakum hlepnostjum čtejemo. Čistoću i kratkoću Izgovora, pravi red Pripovesti z-vugodnum Celoga slogum zjedinjen pred vsem želimo, i kajti vse ovo poglavito vu Knigah prešestnih vekov nahađamo, z-vekšum Vučeneh stranum valujemo: da gledeč na Znanje vu občinskom, osebito pako vu Hitrogovornosti i Pesmoznanstvu Starem pred nami Izvišenost dopuščati moraše.
Kip domovine vu početku leta 1831.
Anda vu morje vre vekivečno Jedno nam leto kapnulo srečno! Narode druge svetlost opstira, A z mene črna senca potpira; Drugem vre sunce sveti po noči, Mu tmicu v doanu tipat je moči; Noarod se drugi sebe raduje, A z menum sinko moj se sramuje: Vre i svoj jezik zabit Horvati Hote, ter drugi noarod postati;
Pavel Štoos
* Voz Naroda,
Vu vozu naroda je szvora materinzki jezik; zprednya osz je vera; a zadnya vereszia [kredit]; zprednyi kotachi szu ufanye y lyubav; zadnya kola pako marlyivozt y tergovina; szvornyak je domoszlavni zakon ili konstituczia; rudo je szloboschina. Zaprezi vuchenozt y vitestvo, y podaj vojke krepozti, neka tira napred; szamo naj sze guztoput na zadnya kola ogleda y pazi, da sze szvora nepretergne y da kotachem mazila nezmanyka, najbolye pako da sze rudo iz szvornyaka nezpukne y da vozczi z nyim nepobegnu.
Ljudevit Gaj
Planetarijum (ulomek) - Balade Petrice Kerempuha
V megle sem videl, videl sem v megle:
seh križne putov konec i kraj...
V meglenom blatu, v pogrebnom maršu,
otkud nas nigdar ne bu nazaj,
Ileri kak pilki, faklonosi,
pokapali su paradno starinsku rieč: KAJ.
Kak zvon je KEAJ germelo,
kak krie je KEAJ plamtelo,
kak jogen, kak harfa vekomaj, a oberpilko v gali,
s pogrebnem faklom vrouke,
med eleskem fanti,
mertvečkemi snuboke,
španceral se
doktor Ludwig von Gay.
Miroslav Krleža
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Poezija na turopôlskomu pisanomu govoru:
http://www.forumgorica.com/kultura-i-umjetnost/poezija/msg22252/#msg22252 (http://www.forumgorica.com/kultura-i-umjetnost/poezija/msg22252/#msg22252)
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:40:26 poslijepodne
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 16
PODUPIRATELI
Pripremu i tisak broja poduprli
Željko Ličko
Franjo Kos
Đurđa Parać
Aleksa Bjeliš
Zoran Pišl
Radivoje Jovičić
Stjepan Dehin
Franjo Lučić
Stjepan Rakarec
Božidar Deverić
Goran Beus Richembergh
Mustafa Forto
Marija Labaš
Drago Trupčević
Mario Ivić
Marijan Tomašić
Ivan Rožić
Branko Fabijančić
Vlado Grbavac
Josip Jančić
Mirko Žužić
I još nekteri!
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 09:42:00 poslijepodne
DOMEK TUROPOLSKI
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
str. 16
NAPOMENA PRAVOPISNA
Kak vidite, osnovno je pravilo čitaj kak govoriš a piši kak se piše da bi se slovi na govor napučevalo.
Ne vuči se čoviek govoru iz čitajna neg od slušajna. Načitani znoaju čitajuči čuti misleni govor piscov. Čita se z mozgom (velikem)a ne z vusnicami. To je samo v početku kad se sriču slova.
Kajkavski je bogat z gloasi i glazben je, more se reči, kreativen je tvorbeno i pravopisno, bogat je z mogučnosti. Pisajne je tomu podložno. Zbog toga bute videli različitosti. S pisajnem, z roazgovori i rasprava se bu došlo do osnovne pa i detalneše pravilnosti. Onda se one budu mogle ustaliti.
Kajkavski nie jezik zapoviedajna, stroge močnosti i birokratske jednoznačnosti. Vu jnom je duhovitosti lagodno, ironija cvete, pametna rieč liepo zvuči. Vu jnemu ak je v duše duha sloboda prebiva.
Zdravko Lučič
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 18, 2010, 10:58:28 poslijepodne
DOMEK TUROPOLSKI
POVODIČ ZA ONE S PITAJNI A NA TROAGU ZAVIČAJNOSTI I OSOBNOSTI
Miesečni dobopis
Broj 1. / Velika Gorica 27. srpnja 2010. leta / Doarek za strošek!
Vezila na sě stranicě 1. broja Domeka pojedinačno:
http://www.forumgorica.com/turopolje/domek-turopolski/msg22263/#msg22263 (http://www.forumgorica.com/turopolje/domek-turopolski/msg22263/#msg22263)
Autor: Ljudevit Kaj - Listopad 02, 2010, 02:11:45 prijepodne
http://www.gorica.hr/2010/09/zaklju (http://www.gorica.hr/2010/09/zaklju)cak-o-potpisivanju-sporazuma-o-sufinanciranju-programa-predskolskog-odgoja-s-djecjim-vrticom-suma-striborova-2/
VRTIĆOM???
http://www.forumgorica.com/kultura-i-umjetnost/malo-pismenosti-molim (http://www.forumgorica.com/kultura-i-umjetnost/malo-pismenosti-molim)!/msg22828/#msg22828
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Osobno mě višě sméta «faličnost» interpunkcij, nek ć v izrazu vrtićom
(kajkavci némaju ć)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Glede vrtiča: Vrtni* z Velikě Mlâkě bi rěkli z vrtičom
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Na Mlâke sě govori(lo) ovak:
BÂRKA – list župě Sv. Barbara Velika Mlâka – elektroničko izdâjně
br. 46, Rujen, 2003., Leto 5.
Pût v povest / pišě: Nikola Maković
Ivina iža vuke je živel z sini Ivičom, Pavičom i čerjum Magdum je bila zajdna zdesna pri Kovače. Čer Reza je bila vdana za Števeka Lacković Kolaričkinoga.
Na istom dvorišču vuz drevenu bila je zezidana iža vuku se preselil Pavič z ženum Baričom rodom od Glagolića, sestrum Juriča i Mijiča kem su govorili *vrtni.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/o-pole-mi(l)o-lepa-nasa-turopolska-po-tisek-turopolski-tisek-na-kajkavskomu/msg1676/#msg1676 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/o-pole-mi(l)o-lepa-nasa-turopolska-po-tisek-turopolski-tisek-na-kajkavskomu/msg1676/#msg1676)
Daklem, PO kajkavski sě veli:
- z «Odranskem ribičom»
- z odranskem Ivičom Pašaličom
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Primene i pri Kunte sě na priliku veli z bičom
Citat:
Kaj je to onaj Tobi kaj je popil batin i batin z bičom?A merlin niš..?
http://www.forumgorica.com/o-forumgorica-com-stranici/novi-global-moderator-sledgehammer/msg20631/#msg20631 (http://www.forumgorica.com/o-forumgorica-com-stranici/novi-global-moderator-sledgehammer/msg20631/#msg20631)
V TuroPOlukajkavskomu jě hohštaplerski, kulturtrégerski, šekspiromalograđanski z pismenem il vusmenem bičom tûči po «kajkavskem vulezem» v hrvatištadardu. Sramota i špôt!
Pocetnik:
dr. Zvonimir Bartolić:
Ali mi kajkavski Horvati nigdar nismo rekli kaj nam Karadžić bude krojil jezikoslovnu budućnost. Vezda dok imamo samostalnu Horvatsku Državu potrebno je nekoje, i one najvekše, pogreške ispraviti.
Moramo mahomice reči da se .... misli na .... na novu politiku daljnjega izgrađivanja horvatskoga književnoga jezika. Rečenička zakladnica horvatskoga kajkavskoga i horvatskoga čakavskoga jezika mora biti prevzeta v horvatski književni jezik«.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3332/#msg3332 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3332/#msg3332)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
(PO slovački)
Plieskanie bičom, 00:46
Plieskanie bičom (http://www.youtube.com/watch?v=u5f9YHJchR8#)
Autor: Ljudevit Kaj - Listopad 02, 2010, 02:36:18 prijepodne
Ono kě jě «nepismeno» na jenomu hrvackomu jeziku, morě biti pismeno na drugomu (i obratno).
Hrvâti su višějězični nârod (imaju hrvatištan.dardni i gradiščansko-hrvacki, ter nestandardizérani kajkavski i čakavski jězek).
Kak primer «nepismenosti» spomenut jě izraz s vrtićom.
POzadina morě (al i němûra) biti kajkavska deklinâcija zvirno štokavskě réči (vumajnenicě) vrtić (kajkavski nâziv bi bil vrtek ili vrtec).
Kajkavski instrumentâl navedenoga izraza glâsi: z vrtičom.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Željko Funda: Mala kajkavska gramatika, str. 21.
9. Imenke
9.1 Deklinacija imenki mužkoga roda
Jednina
Nominativ: človek / zid / konj / kukec / pocek / špot / Zagorec
Instrumental: človekom / zidom / konjom / kukcom / pocekom / špotom / Zagorcom
MKG.pdf:
MALA KAJKAVSKA GRAMATIKA.pdf
http://www.esnips.com/doc/3ad8343b-3512-41a2-9d1e-b1fd4da2cce8/MALA-KAJKAVSKA-GRAMATIKA (http://www.esnips.com/doc/3ad8343b-3512-41a2-9d1e-b1fd4da2cce8/MALA-KAJKAVSKA-GRAMATIKA)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/mala-kajkavska-gramatika/msg4330/#msg4330 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/mala-kajkavska-gramatika/msg4330/#msg4330)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
V slovačkomu jeziku instrumentâl imenic mûškoga roda jě sličen hrvackomu kajkavskomu
(Slovâki, kak ni kajkavci, némaju vokativ (râbi sě nominativ)):
Jednina
Nominativ: chlap (dečko), dedo, hrdina(heroj), dub (râst), stroj, bič
Instrumentâl: chlapom, dedom, hrdinom, dubom, strojom, bičom
http://sk.wikipedia.org/wiki/Sklo%C5%88ovanie_v_sloven%C4%8Dine (http://sk.wikipedia.org/wiki/Sklo%C5%88ovanie_v_sloven%C4%8Dine)
Lovec v kâlne vode
Lubav za kajkavsku réč
Ali zato itak ostane naš gorni govor - nam najdragši. Pak, dragi amice, ta naša kajkavska reč, to je kakti mati svih dijalektušov slavjanskih. [/b] Am dobro veli fabula, da su Ček, Leh i Meh iz Krapine! Kajkavca razme i Rus i Čeh i svaki Slavjan.
Gospodin s Kaptola, Ksaver Šandor Gjalski
http://lovec.iz.vg/citati/2008/06/08/lubav-za-kajkavsku-rec#comments (http://lovec.iz.vg/citati/2008/06/08/lubav-za-kajkavsku-rec#comments)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Kritizérajně gôrně «nepismenosti» pocéča na izjavu gospona Fuléra:
Relja Bašić
- Bio sam peta generacija zagrebačke Akademije za dramsku umjetnost, i u toj petoj generaciji bio sam prvi Zagrepčanin koji je uspio ući. Smatralo se da Zagrepčani, bez obzira na urbanost, zbog kajkavskog okruženja akcentološki nisu pravi, dobri štokavci, za razliku od mojih prijatelja Vanje Dracha, pokojnog Fabijana Šovagovića ili pokojne Semke Sokolović.)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3161/#msg3161 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3161/#msg3161)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
dr Mate Kapović
Skandalozno je što djecu u školi optužuju da ne znaju materinji jezik: standard je bitan još samo starim rigidnim jezikoslovcima
Protivnik sam negativna odnosa prema nestandardnomu jeziku. Pogotovo u osnovnim školama gdje mnogi profesori govore učenicima «nemoj tako govoriti», «ružno govoriš», «krivo govoriš», što je skandalozno!. Nekome govoriti da nepravilno govori materinji jezik!
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3151/#msg3151 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3151/#msg3151)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
MIJO LONČARIĆ
Nakon roditeljskoga doma, veoma su važne jaslice i vrtići, jer oni su zamjena za roditeljski dom. Tamo se djeca sada uče samo književni jezik. Trebalo bi razmisliti bi li uz njega bilo dobro služiti se i dijalektom, kao što se to primjerice radi u takvim ustanovama u Gradišću, u Austriji, gdje djeca uče i književni njemački, a služe se i hrvatskogradišćanskim jezikom.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg14822/#msg14822 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg14822/#msg14822)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Jězično-politički stavi i vukusi su râzličiti.
Za nekě su ispravki spomenute i slične POgr(j)eški kristalno jasno vu korist pismenosti.
Za jězično neodzavičajeně turopôlskě kajkavcě, imajuč vu vidu srâmni POložaj turopolskôga pisanoga govora, ovakvo isprâvlajně jě antikrist.alna kâlna pissmen.ost.
Dosti jě instrumental.izérajna na račun tura i kaja!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
vrtič, vritič, turič, turek
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
literate & ill-literate, («betěžno» pismen / nepismen)
literate i zliterate,
alfabeti i anal.fakbeti (nem. Bett = POstel)
alfabeti i komegazeti (kome-ga-zeti)
Autor: Ljudevit Kaj - Listopad 07, 2010, 11:55:07 poslijepodne
Beus. ripid: Kiks i lopovluk na scene Gorica
Ov tjěden bila jě (trémi i) premijera prectavě Kiklop po Euripidu na turbine sceně Gorica.
Kiklopovo imě* morebitno jě imelo (i) znâčejne "kradlivec stokě" (od indoevropskoga korena za stoku i grčkoga korena klop, klep- za lôpova i krađu).
Tâti stokavski, kradlivci tura, věč po 17., 18. pût za redom jězično-temacki POnižâvaju domâču kajkavščinu i Turopolě.
Homer pripovéda jě zatočeni Odisej kiklopu Polifemu dâl nerazređénoga vina da ga napijě. Da ga jě Polifem pital kak sě zově, Odisej jě rěkel - Nigdo. Da jě div pijan zaspal, Odisej i negvi ludi su ga očoraveli.
Polifem jě jâfkal i zapomagâl, a drugi su ga Kiklopi čuli i pitali dô mu jě prěbil oko. On jě povedal -Nigdo. Kiklopi su otišli misleči da jě polûdel ii jě žrtva bogôv.
Dô jě kriv kě na POzornice jedinoga turopôlskoga profesionâlnoga kazališča néma mesta za turopôlski govor?
Nigdo, daklem, latinski rečěno (HaNSov kapetân) Nemomučeči na jâfkajně i zapomâgajně tura i kaja.
Hrvacki nârodni strânci, demokroati, teri na scene Goranica hohštaplerski, kulturtrégerski, šekspiromalograđanski, pijano procesuéraju i beskonačno POTkrâdaju tur i ostalu domâču stoku (sitnoga i krupnoga zûba) nésu nikakvi demokrati, nek idemo.krasti.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Ko to kaže, ko to laže ... da prectava Kiklop néma vezě z Turovem Polem?
Kiklopi su imě za plemě divov z jeném okom, daklem plemenitâši.
Kiklop Polifem jě zapraf Turopolifem.
Homer = Homek = Domek turopôlski
Bulić jě Turič, Turek.
Buljan jě (Hača) Turjan.
LET3 = Turopolet3
LET3 = SLÉTNA, POLETNA I PRELETNA STEZA (PLESO3)
LET3 = GODINE3.
Kiklop Polifem jě sin Posejdona i netjak Zeusa. Prectava Kiklop posredni jě gréj (engl. sin) Beusa.
Euripid, Euritid, Euturid = europski tur.
Satir (ska igra) = sa-tur= z turom (nem. : Tier = životina)
Satir(a) / Satura quidem tota nostra est: „Satura (satira) medtém POTpuno jě naša“.
Vuostalom, mislim da Kajtagu tréba satirati.
Relkovič: satir iliti divlji čovik, beustija (tal. bestia, bestiame = stoka)
De jě (velika) gorica (trsjě) tu jě navék i neki klopotec.
De jě Euripid, Grk(lan) tu jě i podgutnica.
De jě Kiklop tu jě i kikla
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Drâma / engl. drum ---> drumski râzbojniki oko sceně Gorica.
De jě scena tu jě i me(s)cena. Proračunska céna né v pitajnu.
Zamazani teater:
Zoran Prodanović Prlja vu kazališču. Ja – Senka- Huraaa (nem. Hure = kurva, b(ull)itch)
Prljavo kazalište – Jasenko Houra.
BakanalijěKiklopa scene Gorica – balkanalijě, balkan(anom)alijě
Deveto pevajně Homerově Odisejě – Turopôlci pâk (i)zdevetani.
Odiseja – Odi Seja (proč).
Valda je jě Kiklop labudovo popévajně na scene Gorica.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Ko to kaže, ko to laže ... da prectava Kiklop néma veze z kajkavščinum?
Ima (maker né z hrvackum i né na scene Gorica)
Let 3 - Kiklop
Petek, 01 Oktober 2010, 20:07
Je čas za tragedijo in je čas za komedijo. Nova predstava gledališča Scena Gorica vam ponuja nekaj vmes. Edina ohranjena Evripidova satirična drama ‘KIKLOP’ v režiji Ivice Buljana in v priredbi Gorana Ferčeca je premierna uprizoritev besedila za katerega je, zaradi njegove izredne žanrske neopredeljenosti, vedno primanjkovalo pogumnih.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/kaj-kaj-kajzertum-slicnost-i-razlikovnost-hr-i-si-kajkavscine/msg23140/#msg23140 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/kaj-kaj-kajzertum-slicnost-i-razlikovnost-hr-i-si-kajkavscine/msg23140/#msg23140)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
* Κύκλωψ zvedenica jě od grčkě réči "kotâč" (κύκλος) i "oko" (ωψ). Mogûče jě i da jě imelo znâčejně "kradlivec stokě" (od indoevropskoga korena za stoku i grčkoga korena klep- za lôpova i krađu).
KIKLOP - nova premijera Scene Gorica
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-'scene-gorica'-puckoga-oprtoga-vucilisca-velika-gortica/msg23141/#msg23141 (http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-'scene-gorica'-puckoga-oprtoga-vucilisca-velika-gortica/msg23141/#msg23141)
Autor: shaka zulu - Listopad 21, 2010, 02:11:11 prijepodne
Dr. sc. Ivana Kurtović-Budja
Kravarsko važan kamenčić u kajkavskom mozaiku
U Institutu za hrvatski jezik i jezikoslovlje u Zagrebu prije nekoliko je godina pokrenut projekt
Proučavanje kajkavskih govora. Zašto kajkavskih i kako proučavati kajkavske govore danas kad se pod utjecajem globalizacije sve jače potiru razlike među narodima, ljudima, jezicima i govorima?
Hrvatski su kajkavski govori bogatstvo hrvatskoga jezika. Oni su, uz čakavske i štokavske govore, nositelji hrvatske tradicije i različitosti u svijetu. Suvremeni način života sve više utječe na nestajanje mjesnih govora - oni se polako mijenjaju
pod utjecajem škole, medija, ali i zbog prestiža. Često se govornici kojega lokalnoga govora srame svojega govora
pa ga u svakoj prilici pokušavaju prikriti prestižnim, u naše vrijeme, zagrebačkim gradskim govorom. Tako dolazi do smiješnih situacija da kajkavci mijenjaju svoj govor zbog zagrebačkoga gradskog govora kojemu je osnovica također kajkavska, ali su se u njemu izgubile, na primjer, fonetsko-fonološke karakteristike kajkavštine. Najbolje će se to vidjeti iz primjera. Kako bi svaki učenik koji je rodom iz Kravarskoga i okolice spontano rekao da nema čarape? Naravno, rekao bi da nema lačice. Ali, tako sigurno neće reći kad je u Zagrebu ili gdje drugo. Razumljivo je, jer standardni jezik i služi tomu da se ljudi iz različitih govornih područja razumiju. No, polako će se i u Kravarskom umjesto lačica sve više moći čuti čarape.
Ili, umjesto un sve više će se govoriti on, a i megla, laket i ogen polako će postajati samo magla, lakat i oganj. O fonetskim osobinama govora, osobinama koje moramo čuti jer se odnose na izgovor glasova ne može se napisati. Njih je najbolje čuti. Eto, na primjer, izbrojimo do deset na kravarskom i na književnom pa ćemo čuti da je glas a u broju ‘dva’ nekako bliži glasu o, a da je glas e u ‘deset’ nekako “otvoreniji”, bliži glasu a. Te “zvučne” crte kravarskoga govora lako će se potisnuti kada se ne govori s Kravarščanima. Zagrebački ih je gradski govor davno izgubio. Zbog svega toga začet je projekt proučavanja kajkavštine i jedan od stotinjak tzv. punktova, mjesta čiji se govor istražuje, jest i Kravarsko.
Izabrati najboljeg predstavnika svojega govora može biti veoma teško i mučno. Nerijetko se dogodi da tjedan dana dijalektolozi hodaju po selu tražeći pouzdanoga ispitanika. No, doskoči se i tome raznim “trikovima”. Onaj koji najbolj “pali” jest zamoliti mjesnoga župnika, ravnatelja škole ili kolegu, profesora hrvatskoga jezika, da nas upoznaju s ljudima za koje drže da su dobri govornici lokalnoga govora. Nerijetko tada ispitanici postaju najstariji stanovnici kojega sela. Na primjer, ja sam prije tri godine istraživala govor Podgore, u Makarskome primorju, i većina ispitanika je imala između 80 i 86 godina!
Govor Kravarskoga se istraživao i prije. Vrijedna je i ugledna studija Antuna Šojata o turopoljskim govorima gdje je i Kravarsko jedno od istraženih sela. U toj su studiji istraženi još i Mraclin, Dragonožec, Šiljakovina, Dubranec, Lomnica i ostali.
Podrobno istraživanje kravrskoga govora povjereno je meni uz nadzor dr. Mije Lončarića, koji je voditelj cijeloga projketa i koji je do sada napisao nekoliko knjiga i mnoštvo članaka posvećenih kajkavštini. Uz njegove upute i nakon što sam pročitala literaturu u kojoj se spominje govor Kravarskoga preko ravnatelja škole, gosp. Nikole Tonkovića došla sam do profesorice Komljenović koja mi je predložila troje ispitanika: dva Štefa (učenici Stjepan Pejak i Stjepan Gvozdanić) i gospođu Maricu Trnjar, spremačicu u školi. Izborom tih govornika prof. Anastazija Komljenović je obavila trećinu ispitivanja
jer su sve troje bili izvrsni – ni na jednom terenu nisam imala tako sjajne ispitanike. Radili smo prema zadanom upitniku. Njih troje su tako dobro “kužili” što hoću da smo za nekoliko sati ispunili skoro polovicu upitnika od oko 1000 pitanja. Nevjerojatno! Kad je dr. Lončarić u Zagrebu provjeravao popunjeno rekao je: “Dečeci su sjajni!” U Kravarsko moram doći još nekoliko puta, ispuniti i pregledati što lani u studenome nismo dovršili. Ne sumnjam da ćemo zajedno opet uspjeti spasiti govor Kravarskoga od nestanka. Zašto sam još sigurna da je govor Kravarskoga još živ i da ljudi rado govore njime? Zato što se ne može opisati radost i zanos kojim su dečki govorili kad sam ih upitala kako se u Kravarskom
reče za pticu čeljugar. Rekli su: štiglec i o tom ispripovijedali takve zgode da bi i sam Slavko Kolar ostao začuđen!
Učeći književni hrvatski jezik možemo postati svjesniji i ponosniji na svoj govor. I njegujući svoj materinski
govor značajno sudjelujemo u njezi i književnoga jezika te u očuvanju hrvatske jezične baštine.
http://www.os-skolara-kravarsko.skole.hr/upload/os-skolara-kravarsko/multistatic/42/breza004.pdf (http://www.os-skolara-kravarsko.skole.hr/upload/os-skolara-kravarsko/multistatic/42/breza004.pdf)
Autor: Ljudevit Kaj - Prosinac 17, 2010, 11:30:44 poslijepodne
Citat:
sused: ........ tzv. turopoljski jezik .....
Velika Gorica - Sûsedgrâd
Né šija nek jě vrât
Kineska POslovica veli da né vâžno kakvě jě fârbě mačka – glâvno jě da mišě lovi.
Mejně jě vâžno jel sě bû râbil nâziv turopôlski jězek, govor, nârečjě, izvustjě, dijalekt, subdijalekt, ili neke skrôz drugo.
Bitno jě da sě turopôlski râbi prvenstveno v slušno-vidne mediji (krugovaldio, dalěTěVidnica).
Némci na priliku, nominalno gledeč; némaju jězek – imaj govor (Sprache).
Turopôlski kajkavski tâl jě hrvackoga kajkavskoga jezika.
»Konstataciju da je kajkavski – jezik više ne treba »braniti«. Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu (nekadašnja JAZU) objavljuje Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika već 15 godina.»
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg23621/#msg23621 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg23621/#msg23621)
Turopôlski govor
http://www.forumgorica.com/kajkavski/predlogi-za-po(pu)larizaciju-turopola-i-turopolske-kajkavscine/msg2502/#msg2502 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/predlogi-za-po(pu)larizaciju-turopola-i-turopolske-kajkavscine/msg2502/#msg2502)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Komšija kom vrât
Ak nés PObrkal lončekě forumski sûsed deli POlitičkě svetonâzorě Demokrackoga Centra.
Ak bi Demokracki Center delil sûsedově jězično-političkě stavě i teorecki i praktično negéral turopôlski (jězik, govor, ...), onda bi tzv. DC za jězično neodzavičajeně turopôlskě kajkavcě bil pemokrastki center, idemokrastki center, něbi vrédel ni cent(r )a.
Bil bi to POs(t)rani VéŠ od DeCe, protuturopôlskě (ma)škare iliti fâšnik od jězičně ravnoprâvnosti.
* * * * * * * * * * * *
DC / Douglas Caravelle / daglas karavela / dâ-glâs kara-vesna ( tur(opôlsk)ski: kara = crna)
* * * * * * * * * * * *
Zlobniki bi, sûdeč po sûsedovomu jězično-političkem stajališču, mogli pomisliti da jě sûsed shortkrat.ica za igranku: «Igrale (su) se delije, nasred zemlje ....», ili pâk za suspected, sumlivo licě (B. Njušić: The Suspect).
* * * * * * * * * * * *
Kad su se dva bracanina ..
Ansambl Dalmacija - Dva Bracanina, 02:07
Ansambl Dalmacija - Dva Bracanina (http://www.youtube.com/watch?v=YjGq20cwJNU#)
Autor: Ljudevit Kaj - Prosinac 17, 2010, 11:38:38 poslijepodne
TURO.POLISRANKOVIĆA ALEKSANDRA
Kajkavsko-turopoljski POsranče, pazi da ŠTO rabiš u Velikoj Gorici *
Na stranicam elektrônskě tiskovině nâziva „Moja Gorica“ Aleksandar Božić tobož(ić)ě od jutrenoga kol.umnista Branimira Pofuka (štovatela Scenkě B(ul)itch) brâni Goricu i Turopolě, „turopôlski selački folklôr i vatrogâsně zâbavě“.
O tempora, o mores!
Jěn vûk sě našel braniti ovcě od drugoga (Po)fuka, jěn lisec brâni kokoši od drugoga (PO)fuksa (nem. Fuchs = lisec, lisica).
Licemerjě na kvadrât!
Vera vu (mâloga) Boga (Božića) i selačka slova
Pocetnik na posranicu Aleksandra Božića (Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski):
“No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“ u osnovne škole ?!“
Štokavska slôga (nem. štok, Stok = batina)
Poréklom (okolo)sisečki štokavec Aleksa Božič poručil jě domorodnem turopôlskem kajkavcem da jě (POfuk.ultativno) vučejne nijovoga materinskoga jezika v škôla dalek.san-dar teri bûju dočekali na sveto nigdârjevo.
Isto to podupira Branimir POfuk brâneč bivšu sravnatelicu POV-a Velika Gorica, Senku Buličovu, za čijoga velikoštokajna sě v napravlene (17-18) prectavi v nijéne né mogla čuti ni kajkavska réč, ni turopôlska tema.
Kajkavsko-hrvatogâsci
Něznaš teri jě vekši hohštapler i kulturtréger, teri PO fuka višě: Aleksandar Pofuk il Branimir Božić.
Gâsnik Turopola
(kajkavskoga)
Na portâlu Moja (štokavska) Gorica dosledno sě ignoréra turopôlski kajkavski.
Da sě očě moglo bi sě neke nafčiti na priliku od Šibenčanof:
Šibenski leksikon
http://www.sibenskileksikon.com/ (http://www.sibenskileksikon.com/)
Jenâko tak v
Kak sě jězično POštenešě déla morě sě videti čitajûč kajkavskě kolumně v Zâgorskomu listu, Međimurske novina, Varaždinske vésti, 7plus Regionâlnomu tjědniku, ili pak listajuč bogâtu čakavsku/ikavsku kolumnistiku v Nôvomu listu (Beseda – 4 stranicě v četrtek, S kamika i mora), Šibenskomu listu, Glâsu Istrě, ...
Tjědnik „Šibenski list“, br. 2403, 23.01.2010.
6 člankov na nestandardne hrvacke
http://www.forumgorica.com/kajkavski/pocakaj-(po-ca-kaj)-lipa-nasa-cakavska/msg11336/#msg11336 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/pocakaj-(po-ca-kaj)-lipa-nasa-cakavska/msg11336/#msg11336)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
PO(T) – Plemenita Občina (Turopôlska)
www.turopolje.hr (http://www.turopolje.hr)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Turopôlski govor
http://www.forumgorica.com/kajkavski/predlogi-za-po(pu)larizaciju-turopola-i-turopolske-kajkavscine/msg2502/#msg2502 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/predlogi-za-po(pu)larizaciju-turopola-i-turopolske-kajkavscine/msg2502/#msg2502)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
DOMEK TUROPOLSKI
Vezila na sě stranicě pojedinačno:
http://www.forumgorica.com/turopolje/domek-turopolski/msg22263/#msg22263 (http://www.forumgorica.com/turopolje/domek-turopolski/msg22263/#msg22263)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
* Stranče, pazi što radiš u Velikoj Gorici
TUROPOLIS Aleksandra Božića
http://www.mojagorica.com/strance-pazi-sto-radis-u-velikoj-gorici/ (http://www.mojagorica.com/strance-pazi-sto-radis-u-velikoj-gorici/)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Turushit tjedna
Aleksandar Božić: Lučićev kajkavski (Reporter 256, str. 4.)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/predlogi-za-po(pu)larizaciju-turopola-i-turopolske-kajkavscine/msg2500/#msg2500 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/predlogi-za-po(pu)larizaciju-turopola-i-turopolske-kajkavscine/msg2500/#msg2500)
Autor: kuntakinte - Veljača 08, 2011, 10:06:57 poslijepodne
Ponedjeljak, 07 Veljača 2011 14:54
Gradska knjižnica Dugo Selo u subotu 5. veljače predstavila je svoje izdanje - prvu dugoselsku kajkavsku slikovnicu „Zabava pri patulku“ prema tekstu Milana Dobrovoljca Žmigavca, a ilustrirano od strane djece iz skupine „Mali knjigoljupci“ čija je voditeljica Maja Mihaliček Ožvatić.
Inače, slikovnica je 12 izdanje Gradske knjižnice Dugo Selo, rekao je Predrag Topić, urednik ovoga izdanja u uvodu te nadodao kako je Milan Dobrovoljac Žmigavac bio vrlo plodan kajkavski pjesnik koji je između ostalog neke od svojih radove posvetio i najmlađima. Upravo jedan od takvih radova je i ova vesela priča o patuljcima i kukcima koja je objavljena prvi puta u jesen 1935. godine u dječjem prilogu zagrebačkog dnevnika „Jutarnji list“.
Velik doprinos u nastanku ove slikovnice dala su i djeca iz skupine „Mali knjigoljupci“ koji su nažalost prošle godine prestali sa radom tako da su oslikavanjem ove slikovnice zaokružili svoje djelovanje. Njihova voditeljica Maja Mihaliček Ožvatić izrazila je žaljenje radi prestanka rada koji se dogodio prvenstveno zbog nedostatka prostora.
Brojni mali posjetitelji ovoga predstavljanja uživjeli su se u ovu veselu priču koju je vjerodostojnim kajkavskim govorom prikazao Želimir Novak, član Glumačke družine KUD-a „Preporod“.
Osim toga, za bolju atmosferu pobrinuli su se i članovi Glazbene škole Dugo Selo koji su glazbenim trenucima uljepšali ovo predstavljanje
http://www.dugoselo.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=1167:predstavljena-prva-dugoselska-kajkavska-slikovnica-zabava-pri-patulku&catid=3:novosti&Itemid=88 (http://www.dugoselo.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=1167:predstavljena-prva-dugoselska-kajkavska-slikovnica-zabava-pri-patulku&catid=3:novosti&Itemid=88)
Autor: kuntakinte - Ožujak 08, 2011, 04:31:55 prijepodne
RADOBOJ
ORGANIZIRAJU
FAŠNIK H RADOBOJU
H NEDELJU, 06.03.2011. OB 2 VURE POPOLDAN
SVI ZAMASKIRANI NEK DOJDEJU NA IGRALIŠTE PRI OSNOVNE ŠKOLE POLEG ŠPORTSKE DVORANE. IGRALA NAM BU JEDNA OD NAŠE TRI PLEH MUŽIKE A NAJBOLJE ZAMASKIRANI BUJU DOBILI NAGRADE. SVI STE POZVANI DA DOJDETE ZAMASKIRANI.
P.S. LJETES BUJU NAČELNIK OPČINE I NJEGOV ZAMENIK OB SVOJEM TROŠKU SKUHALI VINE, ČAJ I KLOBASE
http://www.radoboj.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=97:fanik&catid=1:latest-news&Itemid=50 (http://www.radoboj.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=97:fanik&catid=1:latest-news&Itemid=50)
d d d
Autor: Ljudevit Kaj - Svibanj 26, 2011, 11:04:09 poslijepodne
Kompliménti „delta force“ na vuporabe zavičajně kajkavščině.
Samo naprovo!
Negâtori višějězičnosti (bitnoga eleměnta našoga nacionalnoga identitéta) standardno «dél(t)a.JU norcě» z horvatskoga, severnohrvatskoga iliti kajkavskoga (nestandardizéranoga oblika hrvatskoga jezika). Věč viđeně, déjà-vu-érajučě spač(k)ě (z) lab.oratorijě velikoštokavske.
----------------------
Pogledaj medalju s druge strane, dok se ni parkiranje plačalo kod D.Zdravlja, nikad nisi mogel najti mesta za stati (već od 7 vur v jutro), kad si išel k doktoru (sad ga navek imaš koliko očeš).
Jeli znaš kak je bilo stanarima na Trgu M.Tita, Magdaleničevoj, M.Hrvatske itd. dok se ni naplačivalo i biloogranićevo parkiranje, je bilo je grozno. Dojdeš doma, a nemaš de stati, jer je parking pun padobrancov kaj tu parkeraju i idu vu Zagreb na posel, ti odi v Kurilovec, ostavi tam auto, odi doma pešice i razmišljaj jel ti ga bu ko fkral ili oštetil.
Od kad se tam naplačuje navek ima mesta za stati, a i imaš prav kupiti parkirnu kartu za stanare za smešnih 30 kn/mj (1kn/dan).
E sad je frka stanarima oko T.S.Radića jer su se svi ti padobranci preselili tam, a i tak je tam bilo ludilo i parkeralo se sekud, nisi se ni mogel voziti po ceste, ni sparkerati da podigneš dete z vrtića. I tam se bu problem rešil s naplatom parkiranja i s kaznama prometnih i komunalnih redara (na žalost, naš čovek razme samo kad ga se vudri po žepu), a i pauk bi dobro došel za ove kaj se parkeraju po tratuvaru, biciklističke staze, ispred smetlarnikov, na izlazima s parkirališta ....
Pa ko voli nek izvoli, nek se parkera de nesme, pa kad plati kaznu, drugi put bu pazil de se bu stal.
Svuda (van HR) se moremo pridržavati reda i diviti se kak je vani sve lepo i organizerano, samo doma ne.
Kad se vu dvorišču oće napraviti reda, odma neko ima nekaj protiv, odma tu ima prste HDZ, SDP, HSS, HNS i ostala bagra. Ja nis vu ničijem stranačkom toru,ali pozdravljam dobre poteze s kojeg god čopora dolaze, reda treba biti, ali za sve, za vuke i ovce.
Daj se prvo nauči pisati pa se onda javi, mogao bi malo pogledati osnove hrvatskog jezika.
Autor: Ljudevit Kaj - Lipanj 13, 2011, 10:19:28 poslijepodne
Citat:
“Hrvatski učenici bolji su od srpskih, a lošiji od slovenskih“
Iz čitalačke pismenosti zauzeli su 36. mjesto, iz prirodoslovne 37., a iz matematičke 40. mjesto. To je lošije čak i od rezultata koje su hrvatski učenici postigli 2006. kada smo prvi put sudjelovali u tom istraživanju.
Z gledišča jezično neodzavičajenoga hrvatskoga kajkavca gorna tvrdna (o čitalačke pismenosti) samo je v morti jene trejtine točna / reprezentativna, z obzirom da hrvatski kajkavski i čakavski govoreča deca nemaju mogučnost ne samo proveruvati znajne svega materinskoga (hrvatskoga kajkavskoga / čakavskoga) jezika, nek ni vučiti se istoga.
Kad se pak zna na teri način kajkavska deca puno put vuče štokavski standard (na račun negerajna i ponižavajna kajkavskoga/čakavskoga jezika*), zabegne neodzavičajenomu kajkavcu sako vesele na morebitno postignutomu vuspehu kajkavske dece z piss-men-osti v (osakačenomu) hrvatskomu standardu.
Citat:
* Za “štiri” umjesto četiri zaradila se sočna pljuska, nepodobni pa “krušku” po glavi
Dozvoljavalo se tući djecu, maltretirati izgovorom. Tako na primjer za “štiri” umjesto četiri zaradila se sočna pljuska, nepodobni pa “krušku” po glavi. Djeca su pišala od straha (nešto je bilo objavljeno i u vašome listu!), padala u nesvijest. O ocjenama da ne govorim. Danas je situacija sofisticiranija. Mobing nad djecom od strane pojedinih učitelja, djece nad djecom gori je od starih batina. U novije doba Štrigovom su prodefilirale sve moguće kombinacije učitelja iz RH i Bosne. U većini djece prevladao je duh “domaćeg”, pa se u općoj upotrebi i dalje govori “štiri”, dedek i babica itd. Zašto taj kontroverzni pristup odgoju naše djece? Želite uništiti kajkavski jezik? Štrigovsku kulturu i identitet? Na to nemate pravo!!
Međimurje, br. 2896, 26.10.2010 / Premali interes za učenje slovenskog jezika (2.)
http://www.medjimurje.hr/clanak/2896/2010-10-26/premali-interes-za-ucenje-slovenskog-jezika-2 (http://www.medjimurje.hr/clanak/2896/2010-10-26/premali-interes-za-ucenje-slovenskog-jezika-2)
Usmenost i piss-men-ost
Još je vekši problem (ne)usmenosti v hrvatskomu kajkavskomu / čakavskomu jeziku. Za javne medije (daleTeVidnicu, krugovadio) su, čak i na regionalne razine, kajkavski i čakavski parole non grate. Sramota i špot.
Vevo se vidi kak to (na TV, jezično nestandardno) delaju nemačko govoreči Švicarci:
Na švicarsko-nemačkomu radiju i TV širom su oprta vrata nestandardizeranomu schwitzerdütschu (s tem da su germanski Helvečani totalno nepismeni v svemu govoru – praktički nigdar najnemu nesu pisali; pišu samo na standardu).
Evo primera zajne “TV-Arene” (alla parlaonica / latinica) posvečene otklonu od koriščejna nuklearne energije v CH. Si gosti (vuklučivo predsednike vodeče švicarske stranki) vuru i pol se spominaju na (saki svemu) nestandardizeranomu jeziku. Samo predsedniki SP-a (z francuskoga tala CH) i FDP-a (z taljanskoga tala CH) se spominaju na kniževnomu nemačkomu, z tem da razmu švicarsko-nemački nestandard i ne im za istoga treba prevoditela.
Obširneše:
http://www.forumgorica.com/zabava/mala-svicarska/msg33114/#msg33114 (http://www.forumgorica.com/zabava/mala-svicarska/msg33114/#msg33114)
Zašto intelektualci u kajkavskim krajevima ne govore kajkavski
Citat:
Školovani ljudi u kajkavskim krajevima govore štokavski. Koriste se samo pokojom kajkavskom riječju ili frazom. Školovani kajkavci već misle na štokavskom, a ne na svojem materinskom kajkavskom jeziku.... Je li ikad župan varaždinski ili onaj međimurski održao svoj referat (govor) na kajkavskom, što bi bilo normalno s obzirom na kajkavsko pučanstvo?
Hoćemo li dočekati da listovi u kajkavskoj Hrvatskoj objavljuju uvodnike na kajkavskom, kao što čini primorski »Novi list« na čakavštini?
Gjalski spočitava hrvatskim vukovcima što su »svu svoju dušu dali obrani Vukovoj i zagospodovanju seljačkog ličko-hercegovačkog govora u sferama knjige i književnosti. Nije se našao nijedan, ama nijedan jezikoslovac koji bi se latio posla da proučava hrvatsku kajkavštinu. A ipak je ta kajkavština toga vrijedna...« U najuglednijim se salonima govorilo i pisalo domaćim kajkavskim govorom, pa su se doseljeni Nijemci morali naučiti hrvatski i postali su Hrvati, kako nam to potvrđuju ugledne aristokratske obitelji, npr. Rauch, Kulmer, Cavanagh i drugi.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg24204/#msg24204 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg24204/#msg24204)
Autor: Ljudevit Kaj - Lipanj 13, 2011, 10:21:49 poslijepodne
Citat:
... od-329-studenata-bas-nitko-nije-rijesio-test-pismenosti
To ja tvrdim već godinama. Dovoljno je pogledati i na ovom forumu - većih dokaza ne treba...
http://www.forumgorica.com/odgoj-i-obrazovanje/hrvatski-ucenici-bolji-su-od-srpskih-a-losiji-od-slovenskih/msg33098/#msg33098 (http://www.forumgorica.com/odgoj-i-obrazovanje/hrvatski-ucenici-bolji-su-od-srpskih-a-losiji-od-slovenskih/msg33098/#msg33098)
Na žalost, neki još navek pismenost v hrvatskomu jeziku (i na ovomu forumu) ograničavaju na sadašni velikoštokavski standard, zanemarujuči da je jezična raznolikost biten element našega nacionalnoga identiteta.
Jezično neozdavičajeni hrvatski kajkavci, naravno, misle drugač.
»Vi štokavci i jezično odzavičajeni (negdašni) kajkavci volite vašega (štokavskoga standarda) ne zato ča je veći od mojga nego zato ča je vaš, ja volin svojga, ne zato ča je mići nego zato ča je moj." (Vedrana Rudan, kolumistica «Nacionala»).
Bartolić: »Mi kajkavski Horvati, iz negdašnjih ostanjkov svete nam Horvatske zemlje složili smo se da nam štokavsko izvustje bude skupno izvustje za celi narod horvatski. Ali mi kajkavski Horvati nigdar nismo rekli kaj nam Karadžić bude krojil jezikoslovnu budućnost. Vezda dok imamo samostalnu Horvatsku Državu potrebno je nekoje, i one najvekše, pogreške ispraviti.
Denes vnogi narodi, kojih je jezik imel takvu sudbinu kak i horvatski, obnavljaju svoj jezik. To delaju Velšani, Škoti, Katalonci, Bretonci, tulikajše i Hebreji (Židovi), kak i drugi. To moramo napraviti i mi Horvati.
Gda se o tomu govori, misli se na novu politiku daljnjega izgrađivanja horvatskoga književnoga jezika. Rečenička zakladnica horvatskoga kajkavskoga i horvatskoga čakavskoga jezika mora biti prevzeta v horvatski književni jezik«.
Citat:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hrvacki-trojezicni-pluralizem-ili-sto-jenoumle/msg3332/#msg3332
Autor: kuntakinte - Kolovoz 27, 2011, 02:09:34 prijepodne
...
04.09.2011 - 11.09.2011
Trg Ljudevita Gaja, Galerija grada Krapine, Festivalska dvorana ,ulicama i trgovima Grada Krapine
Tjedan kajkavske kulture
46. Tjedan kajkavske kulture tradicionalna je manifestacija kojom se nastoji kajkavski jezik i običaji Zagorja sačuvati i obogatiti. Izložbe, „Kaj u riječi, slici, pjesmi i plesu“, „Kaj najmlajši je najslajši“, sajam „Gde se još to kupiti more“, 20 novih kajkavskih popevki, samo su neka događanja u sklopu Tjedna. (www.kajkavske.popevke.hr (http://www.kajkavske.popevke.hr))
rujan 2011.
Klanjec
Svečanost obilježavanja 150. godišnjice smrti Antuna Mihanovića
Pod visokim pokroviteljstvom predsjednika Republike Hrvatske obilježava se 150. godišnjica smrti Antuna Mihanovića, autora hrvatske himne uz brojne kulturne, znanstvene i druge programe te otvaranjenovouređenog Spomen parka kao dijela turističkog puta vezanog uz ime Antuna Mihanovića
...
16.09.2011
Kumrovec - Stara škola
Kumrovečke plave kmice
Na toj večeri kajkavski pjesnici predstavljaju svoje pjesme. Dobrodošli su svi koji pišu kajkavskim jezikom neovisno o tematici. Čujte kako zvuče kajkavske popevke u kumrovečkoj staroj školi iz doba austrougarskog cara Franza Jozefa I . (www.kumrovec.hr (http://www.kumrovec.hr)) (www.tz-zagorje.hr (http://www.tz-zagorje.hr))
...
17. rujan 2011. g. subota, 17:00 sati
prostor Muzeja ˝Staro selo˝ Kumrovec
Zagorska svadba (subota)
posjetitelji se mogu upoznati sa tijekom tradicijske svadbe kumrovečkog kraja (od prošnje mladenke, zaruka, vjenčanja, do skidanja venčeca tj. trenutka kada mladenka postaje mladom ženom). Cijeli tijek svadbene svečanosti odvija se po starim regulama kumrovečkog kraja s prijelaza iz 19. st. u 20. st. (www.kumrovec.hr (http://www.kumrovec.hr)) (www.mhz.hr (http://www.mhz.hr))
...
zadnji vikend u rujnu
Pregrada
Branje grojzdja
Manifestacija kojom se njeguju kulturno-etnološka obilježja kraja te običaj branja i prerade grožđa u vino. Organizira se prikaz odlaska u berbu ili iz berbe uz mnoštvo starih alata i pomagala koje su koristili "naši stari". (www.pregrada.hr (http://www.pregrada.hr))
posljednji vikend u rujnu
Zlatar
Dani kajkavske riječi
Program se odvija u nekoliko dana (izložbe u Galeriji izvorne umjetnosti, promocije knjiga u Gradskoj knjižnici, dječja likovna priredba, festival dječje kajkavske popevke…). U sklopu manifestacije održava se i cijeli niz sportskih i zabavnih priredbi, a vrhunac je PAJDAŠKO SPREHAJANJE s prikazom starih običaja. (www.zlatar.hr (http://www.zlatar.hr))
http://www.tzkzz.hr/hr/dogadjanja/2011/09/ (http://www.tzkzz.hr/hr/dogadjanja/2011/09/)
