Baština > Kajkavski
ŠTEFICA FANJEK: Gospodar je zvonel
Ljudevit Kaj:
Nastavek prethodnoga lista
JULA: Milostiva bute si diganjke zeli?
GROFICA: Hvala, ne mogu više jesti. Može još čaša vina?
JUREK: Evo odma!
GROFICA: Skoro će mrak, dugo ih nema s jahanja.
MIŠKO: Kak to milostiva, da vi neste ž nimi otišli?
GROFICA: Ne znam da li ovdje ima odgovarajući konj za mene? Katarina
sigurno ima dobrog konja kad toliko voli jahati.
JUREK: Ima, jaše na njem saki dan do mile vole. Veli da ju to opušta.
GROFICA: Mene najviše opušta muzika.
ERŽIKA: Milostivo grofico, mi imati mužiko.
GROFICA: O čemu ona priča?
JULA: Oče reči da je mužika vu salonu.
GROFICA: Kakva muzika!
MIŠKO: Domaći dečki, štel je, znate, gospodar da dojdu mađarski cigani
sim igrat. Ali cigani kak cigani, su ga fkanili, nesu došli pak budu dobri i ovi
domači.
GROFICA: Cigani!
MOŠKO: Ne, mužikaši!
GROFICA: Zašto nam malo ne zasviraju?
JULA: Milostiva grofice, ja im nesem dala igrati da vas ne bi zbudili. Poslala
sem je vu salon da čekaju gospodara. Ali, ako vi očete, oni budu došli.
GROFICA: Što se čeka, neka dođu!
JULA: Eržika, odi po mužiku!
ERŽIKA: Igen! (odlazi)
JUREK: Znate milostiva, naš gospodar je jako srečen koj vas je ugostil. Naručil
je mužiku i literatuša da vas čim bole zabavi.
JULA: Male bu mužika igrala, a male literatuš pojeziju govoril.
MIŠKO: I mene je moj deda vučil pojeziju.
JULA: Dej čkomi! Šte te koj pita?
(Dolaze mužikaši, klanjaju se grofici.)
MUŽIKAŠ: Poštovanje, milostiva grofice!
GROFICA: Odsvirajte nešto da vas čujem.
MUŽIKAŠ: Odma, milostiva!
(Muzika svira. Muzika stane, grofica plješće)
GROFICA: Bravo! Toči piti svima!
(Miško i Jurek toče.)
JULA (šapće mužu): Naj tuliko točiti, bude milostive zlo.
MIŠKO: Niš je ne bu, viš da se lepo zabavla.
(Čuje se zvono.)
JULA: Eržika, odi glet šte zvoni, a vi dečki ote vu salon da vas ne bi tu gospodar
zavrnul.
(Eržika i muzika odlaze.)
GROFICA: Nisam ni slutila kako ću se provesti.
ERŽIKA: Gospodaro pitati za grofico!
JULA: Milostiva, za vas pitaju.
GROPFICA: Tko pita za mene?
MIŠKO: Bogme ne pitam ja, nek gospodar Ladislav.
(Grofica se digne i padne, Jurek ju uhvati.)
JULA: Sem ja rekla da nije treba tuliko točiti.
MIŠKO: Im nesmo mi vu nju nalevali.
JUREK: Najte se svaditi, nek rečite koj da delamo?
JULA: Bum je dela male rakije pod nos, morti k sebe dojde.
( Eržika maše sa krpom, Jula stavlja rakiju ispod nosa, grofica i dalje spava.)
( Čuje se zvono.)
JULA: Odi, Eržika! Dej je muti dok mi groficu zbudimo. (Eržika odlazi.)
(Dolazi Ladislav.)
LADISLAV: Šta se ovdje događa?
( Svi se klanjaju, grofica spava.)
JUREK: Milostivi gospon, grofice je došla težina pak ju macamo.
LADISLAV: Kaj se desilo?
JUREK: Ne znamo, samo se je zrušila. Da ju nesem zgrabil, nakel bi opala.
LADISLAV: Zaboga od čega joj je pozlilo?
JULA: Če se mene pita, ja mislim da je luk posredi.
LADISLAV: Luk! Kako luk?
JUREK: Sigurne je luk. Milostiva grofica je male predi jela črleni i beli luk.
Sigurne je od te duhe dobila slablinu.
LADISLAV: Zašto ste joj dali luka?
MIŠKO: Nesmo mi, sama ga je otrgla i pojela kak jabuku.
JUREK: Istina, ja sem svedok.
LADISLAV ( razmišlja): Najbolje da je odnesete u sobu.
( Jurek i Miško nose groficu, Jula sa njima odlazi, dolazi Katarina..)
KATARINA: Gdje si, zaboga? Ne mogu ja sama zabavljati goste.
LADISLAV: Grofici je pozlilo, odnijeli su ju u sobu. Grof to ne smije saznati
prije nego zaključimo ugovor. Vrati se u salon i posveti mu svu pažnju. Zar ne
vidiš da je sav preplašen?
KATARINA: Zar bi ti bolje izgledao da su te netom opljačkali razbojnici. Bilo
bi bolje da i ti izgledaš preplašeno jer ako grof otkrije tvoju prijevaru, od
prodaje neće biti ništa.
LADISLAV: Grof neće ništa otkriti. Idi ga zabavljaj, dok ja donesem pečat.
( Katarina odlazi, Dolazi Jurek.)
LADISLAV: Kako je grofica?
JUREK: Milostivi gospodaru, ide stvar na bole. Čim je sebe hitila luk, mam je je
lakše. Jedino je Miško najebal.
LADISLAV: Zašto?
JUREK: Grofica ga je sega pobluvala, sad se čisti. Ali da vam po istine rečem,
mene je tu nekoj sumnivo.
LADISLAV: Šta to?
JUREK: Ja mislim da je grofica neseća.
LADISLAV: Kako to misliš?
JUREK: Tak je i moja Mara bavila. Više je bila na šekretu nek vu hiži, prije nek
je Gabreka rodila.
LADISLAV: Da nisi to više izustio. Kad bi to čuo grof, odmah bi odustao od
prodaje.
JUREK: Ne bum ja ništa rekel. Samo če me slučajne pita, to je onda druga stvar.
Znate milostivi, lagati je veliki greh i ja ne bi štel dušu grešiti.
LADISLAV: Koliko košta taj tvoj grijeh?
JUREK: Šte dušu zgreši, taj pred dragim Bogom veliku cenu plača.
LADISLAV: Evo ti pet zlatnika i ne kaži se na oči ni meni, ni grofu.
JUREK: Ne bum, milostivi, odma bum dimo otišel, da ne bi grofa videl.
LADISLAV: Idi i da se nisi pojavio do sutra, a ja idem konačno po taj pečat.
(odlazi)
JUREK: Idem odma!
(Dolazi Miško i Jula.)
JUREK: Koj je z groficu?
JULA: Se v redu, došla je k sebe. Sad se preslači, pak pe onda vu salon na
večerju.
MIŠKO: Vrak ti jebi groficu i onoga šte ju je sim dopelal.
JUREK: No, Miško, naj se srditi! Si si bar frišku rubaču preslekel.
( Utrči Eržika.)
ERŽIKA: Brže, gospodaro treba vino.
MIŠKO: Ki se vrag pripetil? Tak si doletela kak da ti gori pod petami.
JUREK: Koj je, Eržika? Koj se dogodile?
ERŽIKA: Gospodaro kupi zemlo. Mora zdravico, a nemati vino.
JULA: Fala Bogu i Majke Bože Bistričke da je kupil, inače nam ne bi bile za
živeti. Bil bi srdit ko vrag. Miško zemi vine, Eržika kupice, a ja bum kolače.
MIŠKO: Sad si bumo i mi nazdravili.
(Miško i Eržika odlaze.)
JULA: A ti, Jurek, koj ti nejdeš?
JUREK: Nejdem, ja sem več dimo otišel, če gospodar pita.
JULA. Istina i Bog, niš te ne razmem, ali če me pita, ja bum tak povedla.
(Jula odlazi.)
JUREK: Tak vam je to negda bile
i pune se toga zbile.
Mnoge su se bitke vodile
da bi nas od tuđina oslobodile.
Konec
* * * * * * * * * *
Gospodar je zvonel 1/3
https://youtu.be/zmi9kf8LgKY
Gospodar je zvonel 2/3
https://youtu.be/xCGquY2wea0
Gospodar je zvonel 3/3
http://youtu.be/EimO463Ucek
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju