Jedna zgodna priča, pa tko želi može je i pročitati.
I da , ne treba to nikome reći ,da je pročitao....
Moj VELIKI PRIJATELJ s križa
U nedjeljno predvečerje Dječak se iskrao iz kuće i umjesto da ide prema bakinoj i djedovoj kući uputio se do obližnjega brijega. Otkako je počela korizma mučila ga je jedna misao, ali nije znao kako će je ostvariti. Danas se toplo obukao i krenuo je prema brdu na kome je bio križni put. Dobro je poznavao dio puta od svoje kuće do brda jer je već dva petka uzastopno išao s djedom i bakom tamo dok je svećenik molio, a svi ostali pjevali.
Došavši pod brdo, lagano je hodio od postaje do postaje. Nije mu se previše žurilo, kako žure ljudi u petak kada tu bude puno, puno ljudi. Pomno je promatrao svaku postaju. Došavši do dvanaeste postaje najprije je dugo obilazio oko nje, a zatim je stao i zagledao se u Isusa. U očima mu se mogla vidjeti radost i tuga, djetinja radoznalost i mnoštvo pitanja i odgovora koji su izvirali iz njegovih očiju.
To je bio cilj njegova bijega od kuće – govorile su njegove radoznale oči. Kad je tu bio u petak nije mogao dobro vidjeti Isusovo lice, a od kako zna za sebe uvijek mu je netko govorio o njemu. Osobito mu se usjekla priča njegove Tete, koja mu je neprestano govorila o tom Velikom Isusu i njegovom licu. Rekla mu je da svaki čovjek treba dobro vidjeti to Isusovo lice i da će mu onda Isus sigurno nešto reći jer je i njoj puno toga rekao kada je bila kao on. (Za vas koji je ne poznate ona sad više nije tako mala. Ona je isto velika kao mama i strina, ali još je nisam vidio da stoji na svojim nogama, one su samo onako pored nje dok ona sjedi na svome krevetu ili se vozi u kolicima.)
Ispod velikoga Isusova raspela pisalo je: XII. Postaja, Isus umire na križu. Iako njemu taj natpis nije previše značio, jer tek je počeo da prepoznaje slova svoga imena, najprije je prepoznao da ima jednom prvo slovo, jednom drugo slovo, jednom treće slovo, dva puta četvrto slovo i jednom peto slovo njegova imena Dječak ispod Isusova križa. To je dobra ideje – pomislio je u sebi – pa i moje ime je upisano ispod Isusova križa.
Nakon nekoga vremena počeo je razgovarati s Isusom:
„Isuse, ja ne očekujem da mi odmah odgovoriš, ali ću te svašta pitati, a ti samo slušaj. Prvo ću te pitati zašto si Ti, Isuse, završio na križu? Je li to možda zbog mene jer sam nekada bio neposlušan roditeljima ili zbog svih onih drugih koji misle da su bolje znali od tebe, ili zbog svih onih koji se ubijaju na televiziji, na dnevniku i na filmovima?
Pričala mi je moja teta da te je tvoj prijatelj Juda izdao za neke sitne novce. Ja baš nemam toliko novaca, ali mislim da ću dobiti nešto za Uskrs, pa bih rado sve dao tome Judi samo da te više ne izdaje i da Ti više ne visiš tamo gore.
Znaš Isuse, moja Teta zna puno toga i ima vremena i živaca preko mile volje da me uvijek hoće slušati. Ona mi je rekla da si Ti ipak morao završiti na križu, bez obzira na Judinu izdaju, i da si ti tako spasio cijeli svijet i mene i Tetu. Zato mi ne moraš odgovarati na to pitanje.
Meni nije jasno hoću li i ja morati završiti kao Ti na križu kada budem tako velik kao Ti ili je tvoja žrtva dovoljna i za mene? Teta mi je rekla da te danas ljudi ne razumiju, da ne žele pogledati na tebe, kao što često ne vide ni ljude koji žive uz njih same, ne primjećuju ni male ni velike ljude, nego ih samo vide kada su im potrebni. Ja sam jako žalostan kada Teta tako priča jer i ona bude pomalo tužna, a nekad zbog toga plaće pa i ja onda moram s njom plakati dok se ne počnemo zajedno smijati.
Isuse, meni je žao zato što su te vojnici tako izranili. Žao mi je što su te udarali da ti je krv morala teći. Žao mi je što Ti stalno umireš na tom svojem križu.
Znaš, Ti si mi pomalo dosadan jer ne želiš sići sa svoga križa kada ja razgovaram s Tobom isto kao što ni Teta neće da se digne iz svojih kolica i da se igra na travi sa mnom, nego me samo onako gleda kao i Ti.
Bez obzira na to, Isuse, ja sam Ti došao da mi budeš prijatelj. Ali ja želim da Ti budeš meni onaj pravi prijatelj za zbilju, koji me neće nikada ostaviti, pa makar završio kao i Ti na križu ili kao Teta na dva kotača u svojim kolicima. Ja želim da Ti budeš moji VELIKI PRIJATELJ kojega se nikada neću stidjeti. Onda ću moći reći svima da i ja imam VELIKOGA PRIJATELJA. Da ti mene voliš do smrti. Znam da Ti ne možeš govoriti jer su Ti usta krvava, ali samo klimni glavom da pristaješ na moju ideju.“
Dječak je neko vrijeme samo šutio i dugo gledao u Isusov lik. Na jednom mu se u očima mogla pročitati beskrajna radost, a onda je naglas rekao:
„To! Baš si ti dobar Prijatelj. Sada mogu ići kući i reći Teti da mi je sve jasno, da mi više nitko ne mora govoriti o Tebi kada ćeš mi Ti dati odgovor na sve što budem tražio. Rekao si mi da se ti našega prijateljstva nikada, baš nikada nećeš sramiti, ali si mi još rekao da ćeš za mene moliti da se ja ne počnem sramiti tebe kada odrastem jer će me navodno drugi tjerati na to.“
Nakon tih riječi Dječak je brzo strčao niz brijeg i doletio do bakine kuće. Otvorivši širom kućna vrata zaletio se Teti u zagrljaj. Čvrsto je uhvatio svojim hladnim rukama oko vrata, nekoliko puta poljubio u obraz i rekao: „Teta! Istina je što si mi govorila! Bio sam kod Isusa! Vidio sam njegovo lice! Sada i ja imam VELIKGA PRIJATELJA na križu kao ti.“
Fra Zvonko Benković, OFM
