HR.KAJ.NĚ? - Lépa naša kajkavska / pregled tisKAJna

[Ljudevit Kaj]

7 Plus – Regionâlni tjědnik Severozâpadně Hrvackě
31.05.2011., br. 367

Kolumna Vrtoglavica

Eu, auu, ajoj...

Ali EU je naša dika, slika i prilika. Veli neki njihov iz ugarskoga ogranka EU, vu cajtungu, da budu i kolinje mogle biti vu Hrvackoj. Kad dojdemo u Eu. Kajti i on kolje. Pajceke. I čvarke dela. Da mu se najde. Kaj je jako utješno. Za hrvacke odojke i svinje.

Pišě: RADAR


Još malo i Hrvacka bu kak Rumunjska i drugi kaj su vu EU. Ili tak nekak. No, istini za volju, još moramo malo počekati kajti nismo Litva ili Mađarska. Da bi mam nutra vu EU došli. A i još puno posla ima doma za napraviti, vu balkanskoj krčmi. I vu državnim financijama. A i Ememef stišče i veli da Hrvacka mora 12 milijardi eurov čuvati vu rezervama da bi duge imala s čim platiti. Pa je ve i guverner centralne državne banke Rohatinski na mukama. I drugi, vu vlasti, i mimo nje. A izbori su blizu. A vu EU nemaju preveč radi one kaj su puno dužni, a šteli bi dojti nutri kajti su i neki njihovi člani kaj su već nutri dužni kaj Grčka. A i druga su im sranja za vratom. Vu Španjolskoj studenti i ostali štrajkaju kaj je puno ljudi bez posla, vu Češkoj sindikati na vulice ljude pelaju kajti im hočeju vekše poreze deti, Portugal i Irska su vu dugovima do guše, Island je bankrotiral i još fest aktivne vulkane ima, i tak dale, i bliže po šumama i gorama EU. Da ti pamet stane. Ali EU je naša dika, slika i prilika. Veli neki njihov iz ugarskoga ogranka EU, vu cajtungu, da budu i kolinje mogle biti vu Hrvackoj. Kad dojdemo u Eu. Kajti i on kolje. Pajceke. I čvarke dela. Da mu se najde. Kaj je jako utješno. Za hrvacke odojke i svinje.


Zvir:
http://issuu.com/regionalnitjednik/docs/rt_367
 http://www.regionalni.com

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled RADARSKE člankov «Vrtoglavica» na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  RADAR vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vrtoglavica - V(e)rtig(lavic)a – Vertigo
Vertigo (1958) Trailer - Alfred Hitchcock, (kajler), 02:24  
http://www.youtube.com/watch?v=9p8SpTfVKpc

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 23.05.2011

ZA DUŠU, ZA SPOMENEK

KAK LJIEPA JE MLADOST....

Največ njih ni same ne znalje kak je ljipe preslaviti kraj školuvanja. Ni h megle njihove pamameti nebuju zapisani tak ljipei dani, svibnja mesece gda su se za njimi zaprla školska vrata. Možda, čez jeden cajt buju h romare našlji obljeku h tere su trebalji polagati ispit zrelosti. Nu osim obljeke h njihove pometi nebu ostalje nič ljipuga. Možda se bu unda javilje same žaljenje za cajtem h terem je dišala i cviela njihova mladost, alji niesu imelji šnjof da ju osietiju.

Piše: Nevenka Gregurić
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/greguric.jpg&width=430&height=250


.....kak ljiepa je mladost
i moraš ju imeti rad,
jer tak brze prejde,
kak da si se zbudil
i mam ideš spat....


Baš mi se ove dane po glave obračala moja pesmica teru sem več davne napisala. Napisala sem ju poklje kaj sem se spominala z jednu staru babicu, tera je tukla k stotem ljetu. Pitala sem ju e je je život dugi, a ona je rekla da je je mladost i življenje prešlje tak brze kak da se hjutre zbudila i mam se k večerke spravljala spat. Kak su se ove dane oko nas dogajale sakojačke huncutarije tere su nam pririhtavalji mladi, zmislila sem se na tu staru pesmicu. Gruntala sem, e denešnja mladost grunta o tomu, kak je življenje kratke, a kak ga več od mlade dane ljudi potiepljeju. Znam da hnogi znaju da mi stariejši navike mrgujeme na mlade. Tak je te čez se cajte življenja, da mladost i zrenost nejdu pod ruku i da jedni drugem najdeju zamera. Gda denes lučeme kaj se dogaja z mlademi gda skončaju z jednem cajtem svojuga življenja i krečeju h novi, tie cajti su več grdi nek ljiepi. Kak su ove dane naši srednjoškolici skončali svoje sriednje školuvanje štelji su na se načine pokazati kak se veseljiju koncu toga školskuga življenja. I negda su tak, đaki i njihovi starci jedva čakalji da se te preveselji. Kak god da je bila siročija, za konec srednje škole se šparalje i zešilje nekaj kaj je bilje drugačieše nek sakidašnja obljeka, alji ipak takva kaj se nie potepalje i kaj se hu te obljeke još nekam moglje iti. Po vuljica su brunčale kolone đake, z piesmu pozivalje ljudi da dojdu na svoje obloke i pozdraviju mladost. Rievalji bi se i starci, zdiglji nose h zrak, a njihove držanje govorilje je meste njih:
„Vište ljudi i ja imam maturanta!“

Raduvalji su se si podjednak, i veljiki i malji kaj bi z svojem mahanjem pozdravilji buduče, dokrtore, profesore, vetrenare i..bog zna kaj bu od njih.
I denes šare kolone dece maršieraju po vuljica, ne jedene dan nek več dane. Veseljiju se oni, saki na svoj način. Nu, to veselje ž njimi ne deliju ni mlajši, a još menje stari. Saki od njih večinom beži od tie mlade, kak bi reklji, kaj vrag od tamjana. Si su h strahu da od te mladosti ne dobiju h glavu flašicu od spite pijače. Paziju se da nej bilji poljejani i z melju posipani...Ima tuj sakojačke „moderne“hamuljiji z teremi se diči mladost gda skončava pohajanje sriednje škole.

Dršče ju pred njimi ne same ljudi nek i one kaj je posajene i napravljene da bude za cinfranje njihovuga življenja. Hniščavaju se nasadi, trga se se do čega se more dojti. Z praznami falašami ilji na pol spiti duri se po gradu mladost, za teru bi misljili da na njim ostaje sviet. Starci same boga moljiju, da se se ščem prie se skonča i da njihovi ljubimci ne završiju na spumpavanju, negde za plotem ilji nedaj bože kaj goršuga. Ipak, kak si gruntam, da niesu krivi mladi. Krivi sme mi. A unda misljim da su krivi i naši starci. Oni su nas kritikuvalji, alji senek govorilji da na mladem, na nami, ostaje sviet. A mi kaj sme napravilji. Našem mladem dalji da se ne zabavljau i slaviju nek noriju. Baš tak noriju. Radi toga se i njihov konec škole zove, nikak drugač, nek norijada. Onomu teromu nie do norenja i teromu je drage da je kraj škole, neda se mogučnost da ju preslavi h veselju i radosti, kak bi reklji ljudi, kak bog zapovieda. I oni se moraju skrivati i biejžati pred hordu onie teremi sme mi starejši pomoglji da noriju na takef način.

Največ njih ni same ne znalje kak je ljipe preslaviti kraj školuvanja. Ni h megle njihove pamameti nebuju zapisani tak ljipei dani, svibnja mesece gda su se za njimi zaprla školska vrata. Možda, čez jeden cajt buju h romare našlji obljeku h tere su trebalji polagati ispit zrelosti. Nu osim obljeke h njihove pometi nebu ostalje nič ljipuga. Možda se bu unda javilje same žaljenje za cajtem h terem je dišala i cviela njihova mladost, alji niesu imelji šnjof da ju osietiju.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8734/za--dusu-za-spomenek-kak-ljiepa-je-mladost.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov « ZA DUŠU, ZA SPOMENEK » gospě Nevenkě Gregurić na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  Gregurić v iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov « ZA DUŠU » v Zagorskomu listu:
(vupisati ZA DUŠU, ZA SPOMENEK v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-06-13:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=ZA+DU%C5%A0U%2C+ZA+SPOMENEK&siteurl=www.zagorje.com%2F#1067 

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 2011 05 20

Dnevnik tate Bena

Uvijek ista priča

Opet su maturanti norili. I to danima. Lako za to kaj su oni danima norili. Muči me kaj sad ja još danima nemrem s detetom h park prejti.
Park smrdi po pišalini ko neki zahod kaj se nije kaj ja znam kolko počistil. A o potrganim igračkama da ne govorim. Vrtuljak se več ne vrti. A znate zakaj? Zato jer su ga spuknuli iz zemlje. Jednostavno ga nema. Sreča pa ima normalnih ljudi pa je vrtuljak več otpeljan na popravak. Niti ona ljuljačka kaj zgleda ko paukova mreža nije preživela. Kante za smeče sve do jedne portgane ili bar prevrnute.


Piše: Tomislav Benčić-Ben
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/bencic.jpg&width=430&height=250


Kad sam smišljal o čemu bi pisal mislil sam jedan veči dio posvetiti novim izmjenama Kaznenog zakona i Zakona o kaznenom postupku. Oni buju vrijedili od prvog devetog. Po tim zakonima murijak bu mi mogel dojti doma dok me nema i postaviti mi uređaj za prisluškivanje. Tome i nisam strahu. Iz nekoliko razloga. Teško da bu to nešči uspel izvesti da ga nišči ne vidi.

Osim toga imam i pesa doma pa da vidim gdo bu kraj njega hodil po hiži. I najbitnije nisam nič napravil da bi me trebali prisluškivati. Smeli buju ti i kopati po kompjuteru. E, tu sam najebal. Če mi nešči zajde h kompjuter i pogleda slike mam me buju optužili za dječju pornografiju. Jer imam slike kad je žena prematala Graciu dok je z rodilišta došla. A na nekim slikama je pucka gola. Ne gine mi 150 ljet robije.

Opet su maturanti norili. I to danima. Lako za to kaj su oni danima norili. Muči me kaj sad ja još danima nemrem s detetom h park prejti. Ovi s Plavinke (za čitatelje van Zaboka - Plavinka je gradska firma koja se između ostalog bavi i čiščenjem gradskih ulica, trgova i parkova) buju to z večega počistili. A oni su druga ruka čiščenja. Prva ruka je još za vrijeme divljanja tih raznih uglavnom alkoholiziranih skupina pokupila ono kaj se more vrnuti h dučan za pol kune po komadu.

Ali neke stvari se nemreju sam tak počistiti. Kaj mislite kam su se ti kaj su bludeli po parku išli olakšati kad ih je stisnulo? Morti h javni WC? Hmm… to h Zaboku nemamo. Znači da su se olakšali gde su stigli. Park smrdi po pišalini ko neki zahod kaj se nije kaj ja znam kolko počistil. A o potrganim igračkama da ne govorim. Vrtuljak se več ne vrti. A znate zakaj? Zato jer su ga spuknuli iz zemlje. Jednostavno ga nema. Sreča pa ima normalnih ljudi pa je vrtuljak več otpeljan na popravak. Niti ona ljuljačka kaj zgleda ko paukova mreža nije preživela. Kante za smeče sve do jedne portgane ili bar prevrnute.

I nije mi jasno zakaj moraju ti maturanti noriti danima? Da sam ja nekakva vlast dal bi im da noriju jen dan i to na točno određenom mestu. Jer ak se ponašaju ko stoka, onda ih ko stoku treba i tretirati.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8726/dnevnik-tate-bena-uvijek-ista-prica.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zâgorsko-lisnati kolumnist Tomislav Benčić-Ben na tur-for-um-u
(vupisati  Benčić vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov „Dnevnik tate Bena“ v Zagorskomu listu:
(vupisati Dnevnik tate Bena v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=Dnevnik+tate+Bena&siteurl=www.zagorje.com%2F#1036
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hura Ben! Ben Tur Hur

Ben-Hur (1959) Trailer Kajler, 04:04

http://www.youtube.com/watch?v=8SOT0ofuscU

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine, 17.05.2011.

Premišlavanje Jožeka radnika

I UNDA NEŠ PIL

Vse nevole idejo na nas ljude. Verjem gda ste čuli kaj se nesmejo jesti sirovi vugurki, sirovi paradajz i vse ostalo kaj nam na vrčako raste. Tak so rekli nemački doktori, jerbo je povrtnina z Španjolske donesla nevole Nemcima. Zato, prosim vas lejpo, nejte kupuvati stranjsko nek sam domače. Ak več nemate svojega vrčaka i svoje povrtele, unda ječte z sosedovoga vrčaka, jerbo sosedovo je kak i vaše,a domače je navek domače. More biti gda vam negda dojde želja kaj bi pojeli sirovoga paradajz, kak i meni, unda si lejpo spite jedno žganičko predi i jedno posle, tak gda vam ona poništi vse bakterije i gliste štere se morejo vu paradjzo najti. Pak je žganička, ruom tak, domača i dvapot pečena.

Piše: Jožek radnik


Jako sam najgerek komo itak trebajo te vse fešte i ceremonije za Den Grada Čakovca? Najte me nikaj čudno gledati: jeli je to tre Čakovčancima, kajbi rekli građanima, jeli je to tre političarima, očem reči, grackim ocima, jeli je to tre krčmarima, bandistima, deci, školarcima ili pak nekomo čistam trinajstomo. Vidim gda vam je nikaj nej jasno i gda me bledo gledite zakaj vas to spituvlem i nej sam vas nek i sebe?  Pak kak vas nebodem spituval gda naši gracki oci vu toj krizi i recesiji tuliko vsega denejo na dnevni red i na vse znane i neznane trge i pozornice vu čakoskoj varoši, a nigdi nikoga kaj bi došel poslušat, a isto tak nigdi nikoga kajbi sedel pod šatorom na glavnomo čakoskomo trgo makar se roštilj kuri i meso cmari po cele dneve. Nebreš nikoga, niti za lek najti, kajbi žnjim pojel naše autohtone (kak se to preštimano veli) čevape i spil dva tri gemištece. I nebi vam znal reči što je tomo kriv, jerbo so naši vrli gracki oci tuliko vsega nametali vu teh osem dni fešte gda si običen čovek jako teško nekaj spametnoga zbere, pak unda rajši niti ne dojde. Nebrem reči, vu temo semo se najde i dostik toga lejpoga. Isto tak se čakoska mladež, na čelo z Vanjom Ovčarom, nej pobrigala za lepo vreme tak gda so programi vu soboto dopolne ostali sam na papero jerbo je dežđ curel pak se nej moglo po glavnomo čakoskomo placo cupkati, hupsati i plesati. A gracki oci so zafremali to mlado gracko vječe ruom za takše špecijalne prilike. Morem vam reči gda je svetešja sjednica Grackoga vječa održana vu petek i bila je čistam lepo popujena velika dvorana Kulturnoga centra, no, brzčas je to bilo zato kaj se podelilo hajdig zahvalnici i to vsima onima šteri so pripomogli kaj je Grad Čakovec doživel svojo osamnajsto leto. Tu se gradonačelnik skazal i vsaki je mesni odbor nekaj dobil, kaj se ne bi moglo reči za gracke kotare, ali nej vu penezi nek so dobili zahvalnice. A zahvalnice so dobili sam zebrani, a morem vam reči gda so si mesni odbori sami zbirali što bode dobil zahvalnice, kaj ne bi nešči rekel kak je demokracija vu Čakovco još vu pelenaj. Baš čistam kontra, gracki oci navek poslušajo glas naroda i unda napravijo kak oni mislijo gda je nejbole za građane.

Čistam drugač je bilo na Urbanovo, a to so vam dnevi vina vu našem malom Međimorjo. Morem vam reči gda je jako lejpo bilo vu Štrigovskoj šporckoj dvorani gde smo sprobavali tua naša nejbolša vina, a kcoj je bilo nekaj i za pod zob deti, jerbo lačen čovek nebre piti, očem reči, sprobavati vina. Nejga bilo hudoga vina, bila so sam dobra, bolša i nejbolša, brzčas so, oni šteri imajo ona vina po šterima se lakti sučejo, niti nej došli. Što bi rekel, imajo huda vina, a tak so spametni. Ne moram vam govoriti gda je vu dvorani bila velika stiska, a tua stiska se posle preselila i pod šator gde se kajkaj toga cmarilo na roštiljo, a vino i gemište sam niti nej ftegnul brojiti. Minuli vikend pak so vsi vinoljupci lojsali po goricaj, od pelnice do pelnice, neje trelo ranjkati po vrati jerbo so pelnice bile otprte. Bilo je vsega: jesti, pijača, pesma i tamburaši. A kaj nam drugo i tre. Vse je bilo domače i jako dobro. I unda neš pil?

Vse nevole idejo na nas ljude. Verjem gda ste čuli kaj se nesmejo jesti sirovi vugurki, sirovi paradajz i vse ostalo kaj nam na vrčako raste. Tak so rekli nemački doktori, jerbo je povrtnina z Španjolske donesla nevole Nemcima. Zato, prosim vas lejpo, nejte kupuvati stranjsko nek sam domače. Ak več nemate svojega vrčaka i svoje povrtele, unda ječte z sosedovoga vrčaka, jerbo sosedovo je kak i vaše,a domače je navek domače. More biti gda vam negda dojde želja kaj bi pojeli sirovoga paradajz, kak i meni, unda si lejpo spite jedno žganičko predi i jedno posle, tak gda vam ona poništi vse bakterije i gliste štere se morejo vu paradjzo najti. Pak je žganička, ruom tak, domača i dvapot pečena.


Zvir:
http://www.mnovine.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6313:i-unda-ne-pil&catid=68:joek-radnik&Itemid=127

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimurske novine:
Živopisano izdâjně (onli. ne-potpuno, html)
http://www.mnovine.hr
Elektrônsko izdâjně (pdf)
http://www.mnovine.hr/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=95

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimursko-novinski premišlant JOŽEK RÂDNIK na tur-for-um-u
(vupisati  Premišlavanje vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vide(l)o-vezilo:

I onda neš pil... , 03:39

tekst: Pajo Kanižaj,
prečital: Dražen Marek,
pesmu “Podravski ambijenti” odigral Andrija Maronič na cimbulam (cimbal)

I onda neš pil... text: Pajo Kanižaj, pročitao: Dražen Marek, glazba Andrija Maronić (cimbal)   

[Ljudevit Kaj]

Varaždinskě vésti, 2011 05 31

Klopotec

Nagrade mlajšima i starejšima

… ali je jako srečen gda pročita da su naše glumice dobile nagrade i to Jagoda „Nazora“ za monodramu „Familija u prahu“, a Ljiljana „Šovagovića“ za Labudanku vu „Brezi“. Moral sem mu brže otpisati da  je previdel da je još jeden Varaždinec, histrion Zlatko, dobil „Nazora“ za životno djelo. Snašel se je, spreten kakvi je, pak mi je odgovoril da ne stigne niti pobrojiti sve nagrade kaj su dobili Varaždinci

Taman sem mislil malo z njim proanalizerati te nagrade, kak je to lepo da su vu tem nagradama i starejši i mlajši, i književni i kajkavski jezik, i stare i nove stvari, a Bartol već pošilja novi imejl o novim nagradama. 


Bartolu su pak popravili ajfona i saki čas me na  nekaj lepoga upozoravle, kak da i ja sam rajši ne iščem lepe obavesti, a ne grde. Jasno, opet ima izgovor da nejde vun na priredbe i koncerte, jer veli da je hudi zrak i da mu se vrti, ali je jako srečen gda pročita da su naše glumice dobile nagrade i to Jagoda „Nazora“ za monodramu „Familija u prahu“, a Ljiljana „Šovagovića“ za Labudanku vu „Brezi“. Moral sem mu brže otpisati da  je previdel da je još jeden Varaždinec, histrion Zlatko, dobil „Nazora“ za životno djelo. Snašel se je, spreten kakvi je, pak mi je odgovoril da ne stigne niti pobrojiti sve nagrade kaj su dobili Varaždinci, jerbo su već drugi den Varteksovi tamburaši z mladim dirigentom Tiborom vu Osijeku, na trideset i četrtom tamburaškom festivalu dobili zlatnu medalju za igranje i starih i novih pesmi, a naš skladatelj Davor srebrnu za nove note za tamburicu.

Taman sem mislil malo z njim proanalizerati te nagrade, kak je to lepo da su vu tem nagradama i starejši i mlajši, i književni i kajkavski jezik, i stare i nove stvari, a Bartol već pošilja novi imejl o novim nagradama. Ve su jih dobili i VAFI, festival dečjega animiranoga filma kojega su Sandra i Hrvoje zdigli z VANIME vu koji su još kak mali delali crtiće, ali i Varaždin. VAFI je dobil prvu nagradu kakti najbol kreativen program vu kulturi i umjetnosti, a Varaždin kakti grad koji najbole omogućavle kreativnost. A to su sve dobili i od državne udruge kreativcof, ali i ministarstvi poduzetnikof i obrazovanja. A još su skoro nagradu dobili i kreativna industrija Tehnološkoga parka i „Sigurna zajednica“ udruge INVOLVO. Pak onda ne buš srečen da tuliki i mladi i stari, bolje reći i mlajši i malo starejši, tak puno i lepo delaju. Bartol i ja imamo kaj čitati i pisati si cele dane, a gda nas vreme i noge služiju, moremo si i sve to pogledati i poslušati.

Gda sem mu sve to otčital i otpisal, sem počel razmišlati kaj je još lepo bilo ovih dnevof, a znal sem da me je nekaj jako razveselilo i prije teh nagradi. I zmislil sem se i odmah mu otpisal. Jako sem bil srečen gda sem videl da su i župan i gradonačelnik i dogradonačelnik išli vu Zagreb zboriti se za pomoć našim fabrikama Mundusu i Varteksu, koje kak i drugi muku mučiju, pak gda već drugima država pomaže, red je da pomogne i našima, da ljudi moreju delati. A eto, Slobodna zona je popunila i zadnju parcelu z novom fabrikom, pak bu nekaj.

Ali, kak velike fabrike ne delaju na veliko, tak se i gradska blagajna smanjila, pak se bumo svi morali stisnuti gdi moremo, jerbo su gradski večniki morali smanjiti proračuna za ovo leto. Ipak, za nas starejše i one koji baš nebreju hoditi, budeju ostali naši gradski buseki da nas dopelaju do doktora ili prijatelja na drugi strani grada. Zgledi da bi se moglo nekaj kuni najti kaj nas ne bi karta puno koštala.  No i mlajši bi se mogli z njimi voziti dok curi dežđ ili jim se jako žuri, kaj ne buju morali voziti bicikline kaj na trkališču, a naročito ne poprečki prek Korza.


Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/klopotec/nagrade-mlajsima-i-starejsima.html

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prelistajtě nôvi broj "Varaždinca"
(živopisano (online) izdâjně "Varaždinske vésti"):
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

pdf-pismohrana:
Varaždinskě vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf-arhiva
Županiske vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/arhiva-zupanijske-vijesti

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Preštimani gospon KloPOTec - kajkavski call-um-nist z «Varaždinske vésti“ na tur-for-um-u
 (vupisati  Klopotec vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Emmerich Kalman: Grofica Marica (2003): Dolazak baruna Kolomana Župana (00.00-04:30) /Hajd'mo u Varaždin (04:30 – 06:28)

Sandra Bagaričova kak Grofica Marica i Vid Balog kak barûn Koloman Župan v poznâte operete Emmericha Imre Kalmana.

Grofica Marica najavlujě zârukě z zmišlenem barûnom Kolomanom Županom kak bi sě réšila dosadne vudvarâčov, no stvari sě zakomplicéraju da nenâdano dohâja prâvi istoimeni barûn, Mađâr z Varaždina, teri jě v novina prečital o svem zârukam.

Silvesterska (i)zvedba 31. prosinca 2003, zagrebečko kazališčě 'Komedija'.
Redatel: Vladek Štefančičov (Vlado Štefančić)

http://www.youtube.com/watch?v=uDB2rH8WF_U

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Spot  Več tri dana varaždinske grupe Pot*
* Plemenita Občina Turopôlska

www.turopolje.hr
http://www.youtube.com/watch?v=uvcq6Z-wl0U

[Ljudevit Kaj]

GLAS ZAGORJA 01. SVIBNJA 2011. / ZAGORJE INFO

REČ ZAGORSKOG MUŽA

H pleče gledeti!

Pajdaštve je trieba dragati fletne, pajdaštvu nam trieba popevati tihe, navek nam trieba poljek mu biti.
Trieba se žnjem mutiti navek, trieba mu smieh je postati, jer vsem bu nam lježe, vsem nam bu bolše, kak denes tak i za navek. Vse te skup ne najde se vsigde, vse te skup šteli bi navek i za navek. Vsakomu med nami drage je dok z nekem pospominati se more, dok nehči ga zgreje, dok mile mu je. Nigdar naj nigdar, naj nigdar pobeči. Naj pajdašu nigdar pleče obračat, jer nigdar ti neš si oprostiti mogel, jar te gda napraviš – kak tat buš najvekši. Pajdaša naj nigdar od sebe ti hitat, naj hraj ga metat, naj zvezde mu zibat, jer nigdar ti neznaš niti znal te nebuš - e i sam buš igdar nate ti došel.


Piše: Rajko Fureš

Glediš pajdaše kak zubljaju z pravami  zubačami, a takve zubače nie ti same tak najti moči. Iste tak z temi zubačicami nie ti moči same tak ni delati, a ni krmaniti, te po istine je priznati trieba da te nis same tak moči. Još do hčera pune lježe je bile do praveh drveneh zubačic dojti, mnogi su ih delati znali, a denes – denes same maš une kaj od plastičice su zvite, kaj mam se spigaju. Denes se iste tak več teške more meste za zubljanje najti, mnogi bi zubljati šteli – a nemaju zubljati niti gde, a niti kam. Vsaki med nami morti je došel do toga da hgreznul je, nie puta teri nejde negdar i čistem drugam od unoga kam sme si premišljavali i kaj sme šteli. Življenjska doba, tie življenjski cajti kaj su nam navek se šteli skriti, vse te skup niti nie nigdar mele pune vraštviča kaj bi vsem na pomoči bile. Te kaj je – je, da navek se neda navek same tak ljehke po pravice obrnuti te je tak, ali da se navek nesme naopačne jemati kak putec pravi – i te stoji.

Vse te skup niti nemre drugač se obrnuti, jer niti se niesme drugač mogli otprieti, niti se niesme, a ni smeli pred drugami rastepsti, jer čem bolj kažeš une kaj na srčeku maš, tem te prie nekteri pajdaši po plečami stepeju. Življenje tu, kak god da zanjega povedali da morti i nie bile unak kak sme se od njega nadali, življenje za vsakoga med nami mesta ma. Negdar do toga nie ljehke dojti, negdar se je trieba dobre spomučiti i za najmenjše veseljiče, ali unda gda dojde poljek, unda vse te skup nemre drugač ziti ti nek same unak kak i štele. Najgorše ti je unda gda nehči te hpiči, a ti hutom cajtu niti neznaš zakaj te hpičil je. Još je gorše ak te pajdaš hpiči, jer tomu se nikak ni nadati nemreš. Te po pravice je une kaj od vsega na svietu ne same da bolše peče nek te i fundati skore če. Moreš povedati te da vsakomu se dogoditi more, moreš povedati da nihči nie mel drugoga posljeka, a moreš povedati i vsemi da se morti još triebaš pospominati otom kaj je spelati najbolše. Une kaj nemreš je vrnuti une kaj najvrednejše je bile, a vsi sme si te zeli tak k sebe, kak da nič te nie, kak da je te same tak.

A najgorše je gda ti tu veseljiče, vse une kaj najbolše je, vsa ta doba najvrednejša – življenjska, gda vse te skup ti prejde i zgine, a ti razmeti nemreš niti kam se bi del. A kam se bi del i zakaj bi se tuj i tam del, te je une za kaj se je jedine vriedne boriti. I zate se nigdar nesmeš boriti prestati, jer tuj je pravica, tuj vse je une kaj najvrednejše nam je. Nesmeš nigdar pajdaštve odhititi, još ti je gorše ak pajdaša hkaniš, jer pajdaštve je une kaj najvekše je od najvekšega. Pajdaštve je une očem ne same da vsi skup senjati triebali bi, nek je une najvrednejše kaj bi nam vsemi triebale na pameti biti. Te je jedine, te jedine je prave, te je une kaj je najvekša vriednost je življenjska. Pajdaštve ja najvrednejše od najvrednejšoga, te nigdar nie preveč put povedati, te se niti z rečmi nemre rastumačiti, te une je kaj življenje kak jedine ma i meti more, za vse une kaj najžmekšejše i je. Pajdaštve je vraštve najbolše, vraštve kaj vsaki nam beteg odtirati more, pajdaštve je popevka kaj najlepše nas draga, pajdaštve je dekla najlepša, dekla teru vsaku noč senjaš, z teru se mutiš, teru i čakaš. Zate ti pajdaštve čuvati je trieba, da ga pospraviš za najbolše cajte, jer pajdaštve nie sopun da navek nam tuj bu, da nigdar se ne znuca ak preveč ga žmičeš.

Pajdaštve je trieba dragati fletne, pajdaštvu nam trieba popevati tihe, navek nam trieba poljek mu biti. Trieba se žnjem mutiti navek, trieba mu smieh je postati, jer vsem bu nam lježe, vsem nam bu bolše, kak denes tak i za navek. Vse te skup ne najde se vsigde, vse te skup šteli bi navek i za navek. Vsakomu med nami drage je dok z nekem pospominati se more, dok nehči ga zgreje, dok mile mu je. Nigdar naj nigdar, naj nigdar pobeči. Naj pajdašu nigdar pleče obračat, jer nigdar ti neš si oprostiti mogel, jar te gda napraviš – kak tat buš najvekši. Pajdaša naj nigdar od sebe ti hitat, naj hraj ga metat, naj zvezde mu zibat, jer nigdar ti neznaš niti znal te nebuš - e i sam buš igdar nate ti došel.


Zvir:
http://www.radio-krapina.hr/wp-content/uploads/vjesnik/broj-80.pdf , str.41

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vide(l)o:
Teta Liza i Lado - Sedi se kraj mene stari moj pajdas, 4 min.
http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3D43vnSJ-CwiY&sa=U&ei=q-j4TbCbFM6e-waBhsXeDw&ved=0CBUQtwIwAw&usg=AFQjCNEoVWktsiblLo3wEr-X_fl01W9Xww

[Ljudevit Kaj]

7 Plus – Regionâlni tjědnik Severozâpadně Hrvackě
07.06.2011., br. 368

Kolumna Vrtoglavica

Kiseli krastavci

Ali koga briga za zračenja. Kajti svud okolo zrači na sve strane. I bez mobitelov i bakteriji. Sranja sih vrsta je i onak prek glave. Dok nam ne smrkne...

Pišě: RADAR


Još leto ni počelo a već su kiseli krastavci došli na red. Oni iz Španjolske za koje su Švabi rekli da su krivi kaj vu zadnje vre-me mutirane bakterije ešerihije koli ima kaj šodra vu svetu. I zbog koje je ve velka frka kajti ljudi od te bakterije hmiraju. Bogme s tim se ni šaliti, kajti je sve preveč ozbiljno. I s krastavcima ili vugorkima. Kajti ve njih niko neće kupovati makar su stručnjaki rekli da krastavci, španjolski, i oni drugi, praf zapraf s epidemijom bakterije nemaju nikakve veze. Pa ve išćeju ko praf zapraf s epidemijom bakterije kaj sije smrt ima veze. A svi boga moliju da to čim prije najdeju. Da ne bi bakterija došla sim. Od nekud. 

A ve su stručnjaki iz SZO-a zveknuli vun, da mobiteli ipak imaju veze s karcinomima. Mozga. Zato kaj zračiju. A si rivlemo mobitele na glavu. A neki bi ih rajše od vuha na lubanji vidli. Puno se i prije o tome pripovedalo ali je na kraju zišlo po onoj: puno larme a za ništ Pa i dalje puno njih mesto jenoga pet mobi-telov nosi sa sobom. Da im se najde. Ali koga briga za zračenja. Kajti svud okolo zrači na sve strane. I bez mobitelov i bakteriji. Sranja sih vrsta je i onak prek glave. Dok nam ne smrkne...



Zvir:
http://issuu.com/regionalnitjednik/docs/rt_368
http://www.regionalni.com

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled RADARSKE člankov «Vrtoglavica» na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  RADAR vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vrtoglavica - V(e)rtig(lavic)a – Vertigo
Vertigo (1958) Trailer - Alfred Hitchcock, (kajler), 02:24 
http://www.youtube.com/watch?v=9p8SpTfVKpc

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 30.05.2011

ZA DUŠU, ZA SPOMENEK

MESEC POBOŽNOSTI, MATERI I FAMILJIJE

Po žila je zaboljelje gda su pokazalji i babicu h jedenem staračem domu. Pogrbljena, oslonjena na ščap, nie dala da se vidi kuljike je njenje srce pune rani i suzi gda je rekla:
„Odhranila sem četvoreo dece i deset hnuke. Imam sedamnejst prehnuke. H domu sem i nišče mi ne dojde ni za Vuzem, ni za Božič, a kamolji za Majčin dan. A poke bi i došlji?. Se sem njim dala kaj sem imiela i zdej njim več ne triebam!“

Piše: Nevenka Gregurić
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/greguric.jpg&width=430&height=250


Svibenj je mesec dišečeče rojžic. Cinfraju se oko nas sakojački cveteki čieva ljepota miri oči, a duha draži nosnice. Zelene huste skrivaju tičeke i drugu živinu od onie teri njim očeju napraviti štetu. Polja su  zašarane z rojžicami sakojačke farbi tere nišče ne sadi i ne vodi brigu onji, nek one same. Morti baš hu tem najrascvieteniejšemu mesecu od vajkada se posebne poštivala Majka Božja, mater Isusova. Poštivala se i još navieke poštiva, ona tera je rodila spasitelja Svieta. H negdašnjem cajtu, gda su bile nektere druge šege nek denes, nie se moglje ni pomisljiti da se nej išlje k večerke h cirkvu. Odhajanje h cirkvu bilje je radi moljenje krunice i litanije kak dar Majke Božje. Čez cielji mesec, več nek h druge cajte, misljilje se na sveticu tera je čez življenje imiela sakojačke patnje, alji se nie žaljila. I denes se održavaju Svibanjske pobožnosti, alji pune menje ljudi te ima na pameti.

Kak je te mesec Majke Božje baš se unda hu tem mesecu salvi i  Dan majki i Dan obitelji. Morti baš radi toga kaj je Marija ilji Majka Božja bila mati na teru se saki more ogledeti. Marija kak žena bila je i ostala temelj familjije, pak je unda te se skup malje zvezane i h redu da se baš hu tem majčinem mesecu spomenu i slaviju. Pune se denes govori o obitelji ilji familjije na se kraje, alji z moderni cajti ona poljehku i gubi one kaj je negda imiela. Se grduga kaj se denes dogaja h familjija kriviju se grdi cajti, pune posla, prazni žepi... . Se je te iste istina, i da su grdi cajti i da nie penez, alji baš radi toga triebalji bi si skup familjije deti glave skupa i unda bi lježe pretrpelji se kaj se dogaja. Ovak, kak da si od doma bežiju i z lajkanjem okolji misliju riešiti se one kaj tišči jednu familjiju.

Gda se držiš one stare:„Naj pitati onuga gdoj brke frče, nek gdoj šmrklje srče“ i malje popitaš kaj je te familjija, deca povieju se kak je. Oni još niesu premazanemi z semi maščami kak veljiki ljudi i od njih je moči čujti kaj česa, kaj čoveka žalosti. Familjija ilji obitelj več put se skriva h načenčurena hiža čievi zidi niesu toplji dom nek ledvenica. Če je več kute pri hiže veča je mogučnost da se onie teri nutre živiju ščem menje zestajeju, kaj niesu na putu jedni drugem. Žalosne je čujti da se deca teške moreju zmisljiti gda jih pitate gda su si skupa za stoljem jelji.

Žalosne je i te kaj deca dobiju sakojačke moderne čačke z teremi si kratiju cajte, a pajdašiju z starci i braču največ put nemaju. Unda gda se dogodi kakve zlo h familjije si veljiju kak je nešči bil miren i dobri, a da pri tomu ni najbljiži niesu znalji kaj se praf za praf dogaja. Sikak da je bil nešče miren i tih kad ga hižni niesu ni dobre viđavalji. Če se te i dogajalje unda je te bilje same unda gda je bile za setajanje z „žepi“. Ljiepe je imeti hu tem rascvietenomu mesecu Dan obitelji, kaj se barem jemput na ljetu more zmisljiti da familjija trieba skupa sesti i pospominati se. Kak je mesec svibenj i mesec Majke Božje unda je tuj i zmišljavanje na ovozemaljske matere, pak se uda o ovršava Majčin dan.

I pak i za tie cajt, če kaj nie dobre vadiju se z brzem življenjem. Nu smicati riti po kaj kut se najde cajta, a za otprieti vrate starcof teške je najti. Baš sem na Majčin dan lukala, veseljice tere su bile na tie dan. Tak sem vidla ženjsku, tera je odhranila pune lucke dece i teri su zdej odrasli ljudi. Nu niesu pozabilji tu ženjsku tera njim je bila kak mati i furt prihajaju k njoj.
Po žila je zaboljelje gda su pokazalji i babicu h jedenem staračem domu. Pogrbljena, oslonjena na ščap, nie dala da se vidi kuljike je njenje srce pune rani i suzi gda je rekla:
„Odhranila sem četvoreo dece i deset hnuke. Imam sedamnejst prehnuke. H domu sem i nišče mi ne dojde ni za Vuzem, ni za Božič, a kamolji za Majčin dan. A poke bi i došlji?. Se sem njim dala kaj sem imiela i zdej njim več ne triebam!“

Rekla je te starica, obrnula se, ponosne zdigla glavu zrak i prešla po ganjku doma dalje. Morti je baš bila odebrana po nekave volje božje kaj bi svoju materinsku poruku poslala dalje. Ona bi sikak bila, ne same mamam nek i tatam:
„Pamet h glavu, kaj nej moralji sami potpirati vugljiče i čakati božje milosti!“


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8750/za-dusu-za-spomenek-mesec-poboznosti-materi-i-familjije.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov « ZA DUŠU, ZA SPOMENEK » gospě Nevenkě Gregurić na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  Gregurić v iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov « ZA DUŠU » v Zagorskomu listu:
(vupisati ZA DUŠU, ZA SPOMENEK v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-06-13:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=ZA+DU%C5%A0U%2C+ZA+SPOMENEK&siteurl=www.zagorje.com%2F#1067 

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 2011 05 27

Dnevnik tate Bena

Zgorel sam

Zapraf sam na početku vam počel pisati o tome kak sam zgorel. Sunčeko je prilično peklo, ja sam bil bez majce, bral šumske jagode, ali ne u šumi i koža na ramenima, leđima, rukama, a i na prsima mi je malo zmenila boju. Pocrvenela je.

Ima to i jednu dobru stranu. Kad se vrnem z godišnjeg h Zagreb na posel imel bum ljepi preplanuli ten, pa buju ljudi mislili da sam bil ko zna gde. Kaj moraju znati da sam dobil farbu dok sam nekaj delal. Ne moraju.


Piše: Tomislav Benčić-Ben
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/bencic.jpg&width=430&height=250


Krenul sam ovo pisati, a neda mi se. Lud sam. Denes sam zgorel. Bili smo na bregu. Žena je nekaj presađivala. Čini mi se zelje (hrv. Kupus, lat. Brassica oleracea) i tikvice (hrv. Tikvice, lat. Cucurbita), a nakon toga je išla pljet mrkvu (hrv. Mrkva, lat. Daucus carota), peršin (hrv. Peršin, lat. Petroselinum crispum) i još nekaj, ne znam kaj. Ja sam priredil i popikal granje za grašak (hrv. Grašak, lat. Pisum sativum), zrušil sam jednu gaciju (hrv. Bagrem ili Akacija, lat. Robinia pseudoacacia) i kak mi se baš po onoj vručini nije dalo nič delati, prešel sam brati šumske jagode (hrv. Jagode šumske, lat. Fragaria vesca).

Več sam napisal da je bilo- vruče. I kak je bilo vruče sljekel sam majcu. Osim toga, nije mi jasno zakaj se te jagode zoveju šumske, kad ih nigdar nisam videl h šumi. Obično ih berem na nekakvim škarpama ili livadama. Gracia ih obožava jesti. I meni su fine. Kad sam ih bral tak su mi dišale… tak si bi ih bil pojel. Berem ih svake godine, a nisam ih jel … več se niti ne zmislim kad. Več dugo ih berem Patriciji i Sandri. Kad su one malo zrasle, pak sam ih bral, donesel doma pa ih je pojel- gdo je stigel. Ja nisam. Obično sam ih ostavil h frižideru i kad sam ga sljedeči put otprl, več ih nije bilo. Sad sam se zmislil da h frižideru imam kremšnite. Idem si koju pojesti pa bum nastavil pisanje. (sad si zamislite da jedem kremšnite) Odma mi je lakše.

Doduše, nemrem se skoncentrirati na pisanje, jer Gracia neče spati. Sandra ju pokušava uspavati, ali joj nekak baš i nejde. Gracia divlja po sobi. Da ju samo vidite kak tamani šumske jagode. Kad sam ju zel h vrtiču, prešli smo na brijeg. Tam su ju več čekale jagode. Na tanjur sam joj prvo del pol od onoga kaj sam nabral. To je vrlo brzo nestalo. Pa joj je žena dela još pol, od one druge polovice kaj je ostala. I to je h času nestalo. Onda si je Gracia sama stresla na tanjur sve kaj je ostalo i to je smazala do zadnje. Pa smo još prešli nabrati koju, na mesto gde nisam bral, nego sam to ostavil za rezervu, jer je mesto jako pristupačno, pa i Gracia more do toga dojti. I kad sam mislil da smo sve pobrali, Gracia meni kaže „tu“ i pokaže na jagodu koju sam preskočil.

Zapraf sam na početku vam počel pisati o tome kak sam zgorel. Sunčeko je prilično peklo, ja sam bil bez majce, bral šumske jagode, ali ne u šumi i koža na ramenima, leđima, rukama, a i na prsima mi je malo zmenila boju. Pocrvenela je. Pa je to malo peklo. Sve dok mi žena to nije z nečim namazala. Pa me je prestalo peči, ali još uvjek je nekakav neugodan osječaj.

Ima to i jednu dobru stranu. Kad se vrnem z godišnjeg h Zagreb na posel imel bum ljepi preplanuli ten, pa buju ljudi mislili da sam bil ko zna gde. Kaj moraju znati da sam dobil farbu dok sam nekaj delal. Ne moraju.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8746/dnevnik-tate-bena-zgorel-sam.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zâgorsko-lisnati kolumnist Tomislav Benčić-Ben na tur-for-um-u
(vupisati  Benčić vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov „Dnevnik tate Bena“ v Zagorskomu listu:
(vupisati Dnevnik tate Bena v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=Dnevnik+tate+Bena&siteurl=www.zagorje.com%2F#1036
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hura Ben! Ben Tur Hur

Ben-Hur (1959) Trailer Kajler, 04:04

http://www.youtube.com/watch?v=8SOT0ofuscU

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Gruntovčani-Sunčece mu presvetlo, 5 min
http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3Dsg-GParGSRE&sa=U&ei=UVv2TZi3GI2c-wb7ydz5Bg&ved=0CBAQtwIwAA&usg=AFQjCNE24Z1jGLMZcGnDMb5wC0x5cx6vjQ

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine, 09.06.2011.

Premišlavanje Jožeka radnika

KAK JE PAPA, ITAK, ZAZVEDIL ZA VSE NAŠE FALINGE???!

Piše: Jožek radnik

Minulo soboto i nedelo je vu Lepoj našoj bil Sveti Otec Papa, Benedikt XVI. To je jako lejpo od jega jerbo je došel glet kaj je to za narod i državo vu šteroj je jegov prethodnik Ivek Pavel II bil tripot, a ima svoje blaženike i svece, a nikak kaj jo Evropa prizna i zeme pod svoje. Pravzaprav Papa nam je došel reči kaj si bodemo bole zdobra, kaj bodemo vejč molili, a meje kleli, gombali, meje jalni jedni drugima bili i meje figo vu žepo držali dok se med sobom spominamo. Nej znati kak so vse te naše falinge došle do Pape? Brzčas so jedni hodočastili  vu Rim, dok so drugi putuvali za Hag.


Dok so na jenoj strani maturanti bnorevali i feštali kaj so se rešili škole, na drugoj strani smo zazvedili kak imamo spametno deco i kako so naša deca vse bolša i bolša na vsakefele natjecanjima vu Lepoj našoj. Deca skorom vse glavneše znajo z biologije, matematike, povjesti, zemljopisa, pravi so maheri i na kompjuteraj jedino nam vjeronauk ide nekak slabo, ali i tu smo se morali poprajti kaj smo se nej osramotili pred Papom. Ste vidli kak je i naš precednik Ivo, antikristoš, vse znal, brzčas je hodal na Kaptol vu večernjo školo. Štel sam pravzaprav pitati: Otkod polek tuliko norih, očem reči, bedastih roditelov tak čuda spametne dece? Najbrž je tu odgoj moral odigrati glavno ulogo.

Več hajdig dugo si premišlavlem jeli je zdraveša jabuka ili pak banana. Mi prinas vu Lepoj našoj i vu Evropi navijamo za jabuke, a oni vu Afriki, Ameriki, Aziji i vsi majmuni na sveto so za banane. Nekak si gruntam, gda je banana tak dobra i tak zdrava, gda je vu njoj tuliko vitaminov i gda se po njoj pamet dobi, brzčas bi majmuni još dendenes bili po drevaj, a ne kaj so doli došli, pak ve morajo delati, a i banane so ostale gori.

Zadnjega dneva vu majušo smo obilježili Sveckoga dneva nepušenja. Vsi znajo gda pušenje škodi zdravljo kak moškima tak i ženama. Ovo leto je to obilježeno pod conom : Pljuga je mrak! Ve vam je jasno zakaj nam žene pušijo skrivečki i vu mrako!

Vse gosteše i gosteše čujemo gda je naša županija vu krizi i gda je županiska kasa prazna, a župan nebre nikak povezati kraj z krajom. Ali naš župan je kak maček, neda se zbuniti, furt je z vse štiri na zemli i obečuvle kak na vse zadje ipak bode vse vu redo. Dok to čitam i poslušam zmislil sam se na ono pričo gda je Tončijov japa došel z krčme z vrugom na čeli i objasnil je svojemo sineko kak ga je nekši pijanec pre šanko plahnul med oči i z to z čistoga mira. Tonča je zel japo i išli so skupa nazaj vu krčmo gde je japa pokazal mamlaza šteri ga je zkaramboleral. Tonča je rekel: - Vudri ga ve ak vupaš! A of niti pet niti šest, plahne japo još jempot. Tonča je odma skočil, ali nej na mamlaza, nek kaj zdigne japo. Malo ga je skefal, poravnal, stal si je polek jega i rekel je: - Vudri ga još jempot, ak vupaš! Ovomo mamlazo je nej trelo tripot reči i plahne japo, kak bika, po čeli tak kaj je odletel tijam vu kot. Tonča je mam poletel za japom, pobral ga je skupa, stepel mo je opravo i zbrisal krvavoga nosa, pak je preštimano rekel: - Japa, idemo dimo, of hrmak bi vas mogel zatuči. Tak si nekak gruntam gda bi moglo ziti i z našom županijom. Nas bi tej dugi i tej pauki vu kasi mogli dotuči. Naš se župan briga za  nas Međimorce nekak tak kak se i Tonča pobrigal za svojega japo. Čuda je leži zmagaditi gda po drugomo tučejo, a kak je japi bilo jega je nišči nej nikaj pital.

A mortik se zato naš župan veseli kaj bodo ukinuli županije tak gda bode on, šteri nas bode herbal, povrnul i vse ono kaj je on zahuzal. Najte me krivo razmeti, ali neje to niti tak hudo biti zadnji, bar kaj se nas moških dotikavle. Znate kak je negda bilo, vsaki moški je senjal kaj si bode našel puco šteroj bode prvi vu posteli, a denes so to mladi čistam spremenili, tak gda oni očejo biti zadnji. Pak je to čuda bole, moreš i neka herbati!


Zvir:
http://www.mnovine.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6391:kak-je-papa-itak-zazvedil-za-vse-nae-falinge&catid=68:joek-radnik&Itemid=127


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimurske novine:
Živopisano izdâjně (onli. ne-potpuno, html)
http://www.mnovine.hr
Elektrônsko izdâjně (pdf)
http://www.mnovine.hr/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=95

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimursko-novinski premišlant JOŽEK RÂDNIK na tur-for-um-u
(vupisati  Premišlavanje vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Oliver Dragojevic - Oprosti Mi Pape (Live U Areni), 5 min
http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3DZv5NAJceHN0&sa=U&ei=Kl_2TY2TPMns-ga_5bSDBw&ved=0CA8QtwIwAA&usg=AFQjCNFKZB4KCJVP6zWJcJ-_HCHe19IjLw

[Ljudevit Kaj]

Klopotec 2011 05 31

Varaždinskě vésti, 2011 05 31

Uvodnik
Izak Vrtarić 

Biciklisti 
Naš dugogodišnji suradnik Milan Remar – Klopotec još prije 15 godina napisao je štiklec o potrebi zabrane vožnje biciklima u pojedinim dijelovima našega grada. Budući da je tema naročito aktualna ovih dana, objavljujemo ga u cijelosti:


Biciklisti

Vezda nam je došlo lepo protuletje,
V parku i cintoru več klija cvetje;
I bilo bi se lepo tu prošetat,
Da te nekaj ne bi moralo zasmetat:

Čez naše šetališče bicikli letiju,
Na njima se mladi i starši voziju...
Nemreš se, bormeš, niti v miru sesti,
Kajti je promet vekši, nek na auto-cesti!

Neščima se nekam tak jako žuri,
Da čak s motorčekom čez park projuri.
A videl sem gde se i po dva pelaju,
Pak na biciklima akrobacije delaju.

Ako tim vozačima nišči ne vupa prigovorit,
Mogli bi se ipak nekaj dogovorit:
Bar table sa „zabranom“ na prilaze postavit,
A probat i s globama reda napravit.

Na groblju sem videl sličnu sliku,
Ali ipak nekaj vu manjem obliku.
Pa nek bar pokojnike vsaki poštivle,
I nek po cintoru bicikl rivle.

Na „Korzu“ moraš takaj oprezen biti,
Da te nešči s biciklom ne prehiti.
Zato prosim vse one vozače-pajdaše,
Nek poštivaju gradske regule naše!

Zdaj proljetno cvetje povsud miriše,
A v našu varoš prihaja turistov vse više.
Pak bi i od njih štel čuti jako rad,
Da smo i po tome evropski grad.


Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/uvodnik/
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3466.pdf (str.2)

[Ljudevit Kaj]

Klopotec 2011 06 07

Varaždinskě vésti, 2011 06 07

Klopotec

Kaj zbrati-vugurek ili mobitel?

Bartol je ves zvun sebe, nebre bez mobitela, a niti bez vugurka, a ispalo je da su i jeden i drugi opasni. Znanstveniki su se odlučili da ipak jeni  mobiteli izazivaju rak, a mediji su puni ovih dnevof vesti da su španjolski vugurki zarazili ljude z bakterijom eširihijom koli.Vmiril sem ga da mu mobitel ionak ne treba za drugo nek za hitne pozive i da njegova lublena zna gdi je ako se odtepe nekam dale, a vugurke ionak ne treba jesti prije nek jih kumice doneseju na varaždinski plac.  Tak i tak i njemu i ovima okoli sebe to govorim već letima, ali su me saki put potrli s tem da treba živeti vu današnjici, pak sem jim dal zapraf, jerbo sako vreme svoje nosi.

Tak je i ovo vreme doneslo kraj školske godine, gda su i deca i vučiteli i roditeli malo nervoznejši, jerbo treba sve te teste obaviti, ocjene ispraviti, a naročito osmaši i maturanti keri se buju vupisuvali vu srednje škole i na fakultete drugi mesec.  A k semu je još i puno dagađanjof na kojima bi svi šteli biti. Meni je problem kaj bi z vnukima štel obiti sve te lepe stvari koje organizeraju Varaždin i vekša mesta vu naši i okolnih županijah, kak su na primer „Varaždin pod zvezdama“, pak Lepoglavski dani, pak „Dani šibe i ribe“, pak Dani arboretuma Opeka, pak „Varaždinske povijesne svečanosti“, Den Novoga Marofa i čega sega sve ne, a Bartol je štel s svojima još i na Papu vu Zagreb. Tak smo se dosta natezali ja s svojima, a Bartol s svojima i na kraju se dogovorili da nas dva idemo kam i gda mi hoćemo, a deci je prvo škola, pak buju pod ferjem još puno toga stigli, jer bu i onda puno toga lepoga okoli nas.

Za osmaše je ipak malo lekše se upisati, jerbo ima više srednjih školi nek prije, jene  firme, kak je na priliku Zagorje-Thnobeton, dajeju i stipendije, a Veleučilište se još proširuvle i z novinarskim studijem, tak da bu i za maturante sve bolše. Eto i naši prvi gimnazijalci su ipak otišli v Ameriku i lepo se iskazali vu informatičkomu znanju, kak se i šika vu gradu koji ima Fakultet organizacije i informatike. Verovatno je radi toga srečen i ovih dnevof zbrani  novi dekan FOI-ja,  doktor Strahonja. Njemu Bartol i ja nismo stigli čestitati, jerbo smo ovih dnevof čestitali ljudima koji su zbrani na izborima za mesne odbore iliti naše gradske kvarte. Kak god nas je  malo zišlo na ove naše, za svakodnevicu važne izbore,tak se nadjam da buju ovi ljudi rešuvali sve kaj moreju da bu nam je lepše i ležeše vu kvartu živeti. Bartol se malo s svojimi susedima posvadil, jerbo gda je koga pital ali ide na biračko mesto glasati, rekel je da bu ili v goricama ili na moru, a par danof posle je čul jenoga da je rekel kak grad neje dosta napravil da jih nagovori da ljudi dojdu glasati. Bole da vam ne prenašam kaj mu je srditi Bartol sve nagovoril.

Dok se Bartol svadil s svojimi susedima, ja sem se malo odmeknul, jerbo moji su susedi z menom lepo oblečeni išli glasat, i tak odmeknut sem se zmislil kak je slično bilo i tjeden dni prije gda su jeni ugledniki organizerali dobrotvorni koncert za Japan,  a onda niti oni sami nesu na koncert došli. I još su onda pripovedali kak su naši ljudi huda publika. Jenima furt neko drugi mora biti kriv.

Kak je Bartol bil vu hajcu od svaje s susedima, čim se vrnul k meni, nastavil je i na mene kričati; te kak nisem prošli tjeden napisal da su i Obrtnički tamburaši z dirigentom Mumlekom dobili srebrnu medalju na Osječkom međunarodnom  festivalu vu Somboru, te kak nisem napisal da je i Rajko Novakov dobil nagradu LUV-a, a naročito ga je rasrdilo da nisem jakše naglasil da je Varaždin dobil hrvatsku nagradu za poticanje kreativnosti. Dok se spuhal sem mu mirno pojasnil da ja nisem njegov portal z ajfona ( gda neje pokvareni) i da nebrem pisati o onomu kaj se još neje dogodilo dok pišem, a za ovo treće sem priznal krivicu. Najme kaj; kak su deca dobila prvu nagradu, a kak mi baš potičemo decu i kreativnost, tak se vu prvim javlanjima više falilo decu. A jasno je da bez varaždinskoga poticanja i podržavanja kreativnosti ne bi bilo pa ni dece ni nagrade. I dobro je da nam je to priznala Hrvatska, da si i sami to priznamo i vidimo se vu lepšem svetlu.


Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/klopotec/kaj-zbrati-vugurek-ili-mobitel.html

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prelistajtě nôvi broj "Varaždinca"
(živopisano (online) izdâjně "Varaždinske vésti"):
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

pdf-pismohrana:
Varaždinskě vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf-arhiva
Županiske vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/arhiva-zupanijske-vijesti

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Preštimani gospon KloPOTec - kajkavski call-um-nist z «Varaždinske vésti“ na tur-for-um-u
 (vupisati  Klopotec vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Emmerich Kalman: Grofica Marica (2003): Dolazak baruna Kolomana Župana (00.00-04:30) /Hajd'mo u Varaždin (04:30 – 06:28)

Sandra Bagaričova kak Grofica Marica i Vid Balog kak barûn Koloman Župan v poznâte operete Emmericha Imre Kalmana.

Grofica Marica najavlujě zârukě z zmišlenem barûnom Kolomanom Županom kak bi sě réšila dosadne vudvarâčov, no stvari sě zakomplicéraju da nenâdano dohâja prâvi istoimeni barûn, Mađâr z Varaždina, teri jě v novina prečital o svem zârukam.

Silvesterska (i)zvedba 31. prosinca 2003, zagrebečko kazališčě 'Komedija'.
Redatel: Vladek Štefančičov (Vlado Štefančić)

http://www.youtube.com/watch?v=uDB2rH8WF_U

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Spot  Več tri dana varaždinske grupe Pot*
* Plemenita Občina Turopôlska

www.turopolje.hr
http://www.youtube.com/watch?v=uvcq6Z-wl0U

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vu-gor(k)i raste ...... zelen bor
U gori raste zelen bor domaci film, 5 min
http://www.google.de/url?q=http://www.natelki.com/video/1542/U-gori-raste-zelen-bor-domaci-film&sa=U&ei=_WL2TcPVLYqa-wachenwBg&ved=0CBYQtwIwAg&usg=AFQjCNFL6PpDaj_ryDlrJX_h_PsOTc0pJw

[Ljudevit Kaj]

7 Plus – Regionâlni tjědnik Severozâpadně Hrvackě
14.06.2011., br. 369

Kolumna Vrtoglavica

Kastracija političkih funkcija

Veliju da više gradonačelniki i načelniki i  njima slični neju mogli biti vu istom času i zastupniki vu parlamentu kajti dvostrukih političkih funkciji više nebu.
Ve bu pred njima dilema kaj zbrati: ili biti lokalni šerif ili zgubidan vu nacionalnom parlamentu

Ali čim je puknula vu javnosti nakana o kastraciji političkih funkciji, neki su se našli osupnuti. Pa im je teško bilo. Pa su počeli larmati o prednostima dvostrukih funkciji vu politiki. Tak da naciji daju na znanje da homo duplexa vu politiki više nebu kad na vrbi rodi grozdje.

Pišě: RADAR


Veliju da više gradonačelniki i načelniki i  njima slični neju mogli biti vu istom času i zastupniki vu parlamentu kajti dvostrukih političkih funkciji više nebu. Ve se budu kakti morali odrediti kaj budu šteli biti ak ih birači zbereju tam di bi šteli biti. Ve bu pred njima dilema kaj zbrati: ili biti lokalni šerif ili zgubidan vu nacionalnom parlamentu. Ili nekaj treće, kaj vrla politika i partija daju. Ve su neki političari i oni kaj si umišljaju da su političari imali tulko funkciji da nisu prafzapraf ni znali gde sve jesu ili bolše rečeno gde sve nisu. Bilo ih je se posud, kaj šodra, da ne velim kak psečega dreka na cesti. A se kaj su kakti vrlo delali na tim funkcijami zapraf nisu delali ili su na pol delali. Ili su imali dvostruke uloge. Neki i više njih.Da im se najde. Malo vu parlamentu, malo vu gradu, malo vu nadzornim odborima poduzeća, malo vu nekakvim školama, malo vu sportskim klubovima, malo vu društvu mrtvih pjesnika... Čast izuzecima, ali kaj je preveč je preveč. Kak god okreneš. Ali čim je puknula vu javnosti nakana o kastraciji političkih funkciji, neki su se našli osupnuti. Pa im je teško bilo. Pa su počeli larmati o prednostima dvostrukih funkciji vu politiki. Tak da naciji daju na znanje da homo duplexa vu politiki više nebu kad na vrbi rodi grozdje.


Zvir:
http://issuu.com/regionalnitjednik/docs/rt_369
http://www.regionalni.com

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled RADARSKE člankov «Vrtoglavica» na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  RADAR vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vrtoglavica - V(e)rtig(lavic)a – Vertigo
Vertigo (1958) Trailer - Alfred Hitchcock, (kajler), 02:24 
http://www.youtube.com/watch?v=9p8SpTfVKpc

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 09.06.2011

ZA DUŠU, ZA SPOMENEK

SPOMENEK NA RUDARE

Zmisljila sem se rudare teri su h noči z vužganami karabitericami išlji na posel ilji sposla. Svietile su njim one putec, a zgledale su h noči kaj svietlji kukčeki, teri dučeju malje sim malje tam. Gda su išlji na posel čulje se veselje larmanje, a gda su išlji sposla bila je tišina. Od truda njim nie bilje do spomenka.

Piše: Nevenka Gregurić
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/greguric.jpg&width=430&height=250


Malje teri čovek zriela ljieta, a kamolji mlađarija zna da se je negda h našem ljiepem Zagorju kopal vugljen. Vugljen, kak ga još negda znaju zvati črne zlate, prehranil je hnogu familjiju h našem dragom kraju. Još same nekteri učitelji znaju spomenuti dece da je pri nas bilje prec rudnikof i da nie bilje negda hiže z tere nie nešče delal h rudniku. Rudniki su bilji h Golubofcu, Konjščine, Vučaku, Špičkovine, Humu i još na nektera mesta.

Hu onem cajtu prie več od pedeset ljiet bilje je te meste na terem su hnogi zaslužilji dinare i ž nju popravilji gospodaru. Hnogem je te bilje prve meste gde su počelji delati i kak je te bil fejst grdi posel jedva čakalji da se odnjuga odmekneju. Denes se česte čuje kak se po svietu dogajaju sakojačke zloče rudarem i nekteri nigdar ne zideju z jami živi van. Pri nas kak da jih je Bog čuval nie su se dogajala veče zloče i nesreče. Sv. Barbara je bila svetica tere su se pri nas rudari i njihove familjije moljilji gda su išlji h rove. I baš radi toga na mestu gde je negda bil rudnik, h Dubrave postavljena je maljička kapieljica sv. Barče, kak spomen na sveticu tera je čuvala naše rudare.

H ovu nedelju se na tomu mestu održala meša za se one teri su služilji ilji služiju kruh h matere zemlje. Dok sem lukala nektere več fejst stariejše ljudi teri su svoje radičke življenje započelji, baš na tomu mestu, baš h rudniku, pred sobu sem vidla pune sljik. Sljike tere mi se sprehajaju h mislji su tak žive kak da se kopanja vugljena nie dogajalje prie pedeseet i više ljite nek zdej. Još mi je živa sljika pred menu, gda sem pred črnu ljuknju iznat tere je z veljikem slovami pisalje SRETNO, čakala vujca da zide van. Kak da sem i zdej čula ropanje šplehnate vagune teri su se prazni spuščalji po malje štrekice hu tu rupu. Iste tak mogla sem čujti cviljenje natrpane vagune teri su se poljehku vljieklji z te črne rupe. Na vagune, pune vugljena, sedelji su rudari terem je bila gotova smena. Nekteri su pak poljehku išlji pešice van z rudnika. Zamusikani po ljica jedva bi se respoznalje gdoj je teri. Same bi njim se na zašmucane obraze bljesikal smieh. Smieh z teruga se mogla prečitati veljika radost sakuga rudara teri je srečne zišel z jame. Saki rudar je h ruka imel kramp, rudarsku motiku i karabitericu.

Negda je kre karabiterice ropala špleknata kantica h tere su si rudari nosilji sobu jesti. A gda su zišli z jame, trudni krenulji su saki k svojemu domu. Jedni prema svoje brešcece, a drugi po malje štrekice. Mala štrekica po tere se je vugljen vozil do štreka po terem je vozil cug, zavijala je čez selje. Kre štrekice, kak da ju prati i ž nju i voguni se spomina, tekel je malji potočesc. Na jednomu mestu su se odvajalji. On na svomu putu prema rieke Krapine tera ga je ponesla sviet, a štrekica drugem putem prema mestu gde se z malje vagunčeke vugljen metal h veljike. Veljiki vaguni otpeljalji su vugljen gdoj zna kam i čieve su se hiže i ljudi ž njim grelji. Malji cugeg od vagune tere je vljiekla rajža ropal je čez sela. Čulje se te ropanje i po danu i po noči. Ljudem je bilje važne da ga čujeju po noči. Točne se čulje gda je rajža kretala z rudnika. Skriti h noči, gda nie bilje mesečine, ljudi bi počakalji malji cugek, duknulji na vaguneke i hitalji grudje vugljena ž njega. Poklje bi došlji z košaru, tačkami ilji hludem i odneslji doma. Če bi osmeknulji vekšu grudu, gda bi ju doneslji dima mam bi ju resciepalji. Bilji su strahu da nej došlji žandari i vidlji hkrajeni vugljen. Ovak sitnuga našlje se pri sake hiže jer su deca pobiralji oko štrekice sitne vugljeneke teri bi opadalji čez reške vaguna gda se droncal.

Zmisljila sem se rudare teri su h noči z vužganami karabitericami išlji na posel ilji sposla. Svietile su njim one putec, a zgledale su h noči kaj svietlji kukčeki, teri dučeju malje sim malje tam. Gda su išlji na posel čulje se veselje larmanje, a gda su išlji sposla bila je tišina. Od truda njim nie bilje do spomenka.

Sega toga denes več nie. Ostal je same jeden črni porihtani vagun kak spomenek na prešle cajte. Hgasel je rudnik, alji ostal je potočec teri i dalje brboče i skače na putu prema nekam. Miješalje se ovu nedelju njegve brbotanje, z moljitvu onie teri su se štelji zmisljiti na življenje rudarof h našemu kraju.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8785/za-dusu-za-spomenek-spomenek-na-rudare.aspx


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov « ZA DUŠU, ZA SPOMENEK » gospě Nevenkě Gregurić na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  Gregurić v iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov « ZA DUŠU » v Zagorskomu listu:
(vupisati ZA DUŠU, ZA SPOMENEK v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-06-28:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=ZA+DU%C5%A0U%2C+ZA+SPOMENEK&siteurl=www.zagorje.com%2F#1067 

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 2011 06 06

Dnevnik tate Bena

Jabotke

Več neko vrijeme nisam imel problema s onom našom firmom u švapskom vlasništvu prek koje imam Internet i televiziju. Ali, se kaj je lijepo kratko traje.

Nije mi jasno, zakaj se ti koje nazoveš zoveju služba za korisnike? Kad god sam ih nazval nisu mi nič pomogli. Mislim da bi se to trebalo preimenovati u službu za odje… korisnika.


Piše: Tomislav Benčić-Ben
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/bencic.jpg&width=430&height=250


Kaj se čudite naslovu? Nije vam nič jasno? Sad si mislite kaj su to jabotke. Da si ne morate razbijati glavu bum vam rekel. Jabotke su voće. I to ne, bilo kakvo voće. To su vam jagode. Tak ih Gracia zove. Nema veze bile to šumske jagode ili one uzgojene. Iako su joj finije- šumske. Kak dozrijeva i drugo voće probal sam joj i nekaj drugo dati. Višnje definitivno- ne voli. Dal sam joj jednu i pljunula ju je prije nego kaj ju je h usta dela. Trešnje joj se s početka nisu dopadale, ali ih sad tamani skoro ko jagode.

Več neko vrijeme nisam imel problema s onom našom firmom u švapskom vlasništvu prek koje imam Internet i televiziju. Ali, se kaj je lijepo kratko traje. Problemi su opet došli. Ničim izazvani. Prvo sam prije više od mesec dana zatražil da televiziju morem gledeti na dva televizora i da mi daju još jen prijemnik.

Dva, tri dana nakon toga dobil sam doma kovertu s pismom da je se h redu i da buju me kontaktirali u roku od največ 30 dana da se dogovorimo kad i kak buju mi to došli postaviti. Prešlo je več od trideset dana, a od njih ni traga ni glasa. Pa sam prešel tam gde sam to dogovoril. Da pitam kaj je. Normalno, da mi tam nisu znali reči gde je problem, ali su mi obečali da buju to požureli. Još me nišči nije zval.

U međuvremenu, mi je i to kaj imam doma krepalo. Prvo smo skužili da televizija ne dela. Napisal mi je na ekranu da je kanal privremeno nedostupan i da pričekam ili da zmenim kanal. Ali, to je pisalo na svim kanalima. Trebal sam i na zagorje.com deti rezultate utakmica od nedelje, ali ni to nisam mogel, jer mi ni Internet ne dela. A onaj, vebendvolk stik nisam mogel najti. Pa sam onda nazval službu za korisnike. Ali, mi ni oni nisu mogli nič pomoči. Niti oko ovoga kaj mi ne dela, a niti oko ovoga kaj mi još nisu došli postaviti drugi prijemnik. I kaj god da ih pitaš oni ne znaju, nisu sigurni, nisu ovlašteni ili jednostavno ne mogu trenutno na to odgovoriti.

I sad ja takav kakav jesam pak nekaj ne razmem. Nije mi jasno, zakaj se ti koje nazoveš zoveju služba za korisnike? Kad god sam ih nazval nisu mi nič pomogli. Mislim da bi se to trebalo preimenovati u službu za odje… korisnika.
 

Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8768/dnevnik-tate-bena-jabotke.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zâgorsko-lisnati kolumnist Tomislav Benčić-Ben na tur-for-um-u
(vupisati  Benčić vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov „Dnevnik tate Bena“ v Zagorskomu listu:
(vupisati Dnevnik tate Bena v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-06-28:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=Dnevnik+tate+Bena&siteurl=www.zagorje.com%2F#994 
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hura Ben! Ben Tur Hur

Ben-Hur (1959) Trailer Kajler, 04:04

http://www.youtube.com/watch?v=8SOT0ofuscU