HR.KAJ.NĚ? - Lépa naša kajkavska / pregled tisKAJna

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 02.05.2011.

Dnevnik tate Bena

Zeko???

Ali kakve tu sad veze ima zajec? Nikakve! Nego smo i to preuzeli sa zapada. Jer smo takvi. Lako povodljivi. I spremni smo zeti (L.K.: se mrzorazmožavajuče) kaj nam nešči ljepo zapakira i ponudi.

Piše: Tomislav Benčić-Ben
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/bencic.jpg&width=430&height=250


Još jedan blagdan je za nama. Ko i svake godine opet nismo iz toga izvukli ono bitno. Dobro, nekima je najbitnije kaj je bil neradni dan. Uz to se poklopilo i lijepo, sunčano vrijeme pa su mnogi proveli vikend negde. Na moru, u planinama, toplicama ili gde več. Oni koji su ostali doma uglavnom su se u nedjelju ujutro s košaricama pojavili u crkvi. I da ne trošim riječi o tome, znate valjda i sami kak to sve ide.
Međutim, da li ja nisam dobro pazil na vjeronauku, a išel sam na vjeronauk i kad sam išel na pričest, ali i kad su deca išla i na pričest i na firmu, nikak se nemrem zmisliti gde je zeko u cijeloj priči oko uskrsa? Jajca su mi jasna. Ipak iz jajca nastane novi život. I picek mi je jasan. Simbolizira novi život nastal iz jajca. Ali kakve tu sad veze ima zajec? Nikakve! Nego smo i to preuzeli sa zapada. Jer smo takvi. Lako povodljivi. I spremni smo zeti (L.K.: se brzo-razmnažajuče) kaj nam nešči ljepo zapakira i ponudi.

Da ne mislite kak sam nekaj posebno i ja sam užival u biranim, blagoslovljenim delicijama. A da bi sve to priredila žena je morala i malo mira imeti. Tak da sam ja h subotu umesto na utakmicu prešel s Graciom u šetnju. S početka je bilo se h redu dok se vozila h kolicima. Ali u jednom trenutku se več nije htela voziti nego hodati. Niti to nije veliki problem. Jer hoče pomoči h guranju kolica pa se drži za njih dok hoda. Problem nastane kad izgovori jednu od slijedeće dvije riječi: mene ili moja. Obadvije imaju isto značenje. Primi me i nosi. Nije ni nositi Graciu problem. Problem u tom trenutku predstavljaju kolica koja je prilično teško gurati s detetom na rukama.

Prvi radni dan nakon blagdana je i pada kiša. Ovaj put sam joj vesel. Jer ne moram zaljevati vrt. A nakon ove kiše bude sve to kaj je žena posijala počelo bolje rasti.

Prije ovih blagdana smo doma pokosili travu, poštucali živicu i malo sredili dvorište. Pa je žena i cestu ispred dvorišta pomela i počistila. Čini mi se da ona to preveč temeljito dela i ak bu još dva-tri put počistila cestu asfalt bu skroz nestal. Cesta je h takvom stanju da smo več morali po asfaltu i beton metati jer su nastale takve rupe da se nismo več mogli voziti normalno. Iako to več dvije godine spominjem jednom članu Gradskog viječa, pa iako mi je obečal da budu nekaj napravili, očito da je pozabil na nas. A morti zbog toga kaj svako malo spomenem naše gradske očeve i majke mi baš za inat nečeju to popraviti.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8670/dnevnik-tate-bena-zeko.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zâgorsko-lisnati kolumnist Tomislav Benčić-Ben na tur-for-um-u
(vupisati  Benčić vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov „Dnevnik tate Bena“ v Zagorskomu listu:
(vupisati Dnevnik tate Bena v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=Dnevnik+tate+Bena&siteurl=www.zagorje.com%2F#1036
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hura Ben! Ben Tur Hur

Ben-Hur (1959) Trailer Kajler, 04:04
http://www.youtube.com/watch?v=8SOT0ofuscU

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Dječje Pjesmice - Zeko i POtočić - Zdenka Vučković, 02:58

Dječje Pjesmice - Zeko i Potočić - Zdenka Vučković

[Ljudevit Kaj]

Varaždinskě vésti, br. 3461, 03.05.2011.

Klopotec

Ezopuš znovič z nami

Kak naručena je bila večer vu Gradski knižnici minuli tjeden gdi je predstavlena kniga „Ezupušove basne pohorvačene“ koju je pred više od sto let napisal Ignac Kristijanovič, a sad ju je posuvremenil naš Petrijančan, profesor Joža Skok. Bartol me je nazval i rekel da moramo na to iti, ne samo radi profesora i Matice hrvatske i tiskara Štefa Juraniča z Toplic, neg i zato kaj zopet naši susedi hočeju i Gunduliča i Držiča “posrbiti” - samo zato kaj su par put napisali “što”!?

Tak smo, namesto da se žeremo pred televizorima ili kompjuterom, liepo došli vu Knižnicu i skup s puno vrednih ljudi se osečali kak pokret otpora prema bedastoćama naših susedov, a još i poslušali kak naš KAJ liepo govori Vid Balog. Vu publiki je bil i profesor Funda koji se gorljivo zalaže i puno piše na kajkavskomu jeziku, pak nam je on garant da tie liepi horvacki jezik ne buju pozabili nit naši mladi, a susedi si ga ne buju mogli prisvajati jerbo ga ipak - ne razmeju...

Profesor Skok je dobil i srebrnjaka od direktora Knižnice za svoj 80. rođendan i veliku zahvalu za vse kaj je napravil za kajkavski kraj, jezik i za našu Knižnicu. Poštuvanje su mu zrekli i direktorica Kazališča, i direktor Koncetnoga ureda, a mladi glazbeniki Rušeci su tak liepo igrali na orguljama i violi da je ta večer zaprav bila pravi svetek. Tak bu svetek i vsakomu koj si bu zel vu ruke tu prelepu knjigu za čitati i gledati, a Ezupušova naravoučenija su i den-denes tak friška da si bu vsaki mogel najti odgovore na ono kaj ga muči.

A bilo je minuloga tjedna puno toga za stare i mlade, tak da Bartol i ja na vse nesmo stigli. Vu sredu je vu pol šest naše Kazališče s prijatelom Varaždina akademikom Hečimovičom  napravilo izložbu starih kazališnih plakatov i programov, pol vure kesneše je bilo predstavlanje knige “Slovenski umetniki na horvatskim pozornicama”, a vu pol osem je glumica Marija Sekelez igrala predstavu za svoj jubileum... Kak Bartol i ja nemremo tuliko zderžati, odišli smo samo na predstavu.

A več v četrtek su pak održana dva programa z razlikom vu jeni vuri! Naši mladi su v šesti vuri vu HNK-u slavili Svetski den plesa, no Bartol i ja smo odlučili dojti k profesoru Skoku i Ezopušu. Pročelnica za kulturu pak je, kak se i šika, išla gledat mlade plesače, jerbo na mladima i svet ostaje...

Onda je v petek počel VAFI, pak smo Bartol i ja odlučili tri dana polahko hodati od Hercerice do KULT-a i vživati! Prvo vu dječjim filmima, onda na izložbi našega oskarovca Vukotiča, na predavanjima i radionicama Diznija, kak i vu licima vseh teh mladih ljudi z celoga sveta. A došla su deca z Rusije, i z Izraela, Hong Konga, Tajvana i Srbije, a bormeš i z Zaprešiča i Čakovca. Mortik sem koga zabil, ali to buju več naši vredni novinari koje je vodila Julijana Marčecova vse liepo opisali vu novinama i na portalima.

Videl sem da su mnogi Varaždinci došli z svojom decom gledat filme, posebno oni koji su si zeli tu decu z sveta doma za goste. I gradonačelnik je došel otpirati festival z svojom kčerkom, koja je ostala gledat filme, makar je on moral otiti dale. Tak je znovič te dane Varaždin bil i glavni grad vu naši državi, ali i vu svetu, pak se bumo Bartol i ja jedno vrieme napuhavali pred našim prijateljima na portalima!

A več ov pondelek bu vu koncertni dvorani HNK-a i koncert Varaždinskoga kvarteta, kaj ga lajonsi organizeraju za Japan. I VAFI-jevci su skupljali priloge za Japan i delal ždralove, jerbo su Japanci jaki vu animiranom filmu, a dojduče leto buju i oni došli vu Varaždin na VAFI. Dobro, neje bilo puno penez, ali je liepo videti i znati da se jih zmislimo v nevoli, jerbo su Japanci i nama pomagali dok su mogli...


Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/klopotec/ezopus-znovic-z-nami.html

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prelistajtě nôvi broj "Varaždinca"
(živopisano (online) izdâjně "Varaždinske vésti"):
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

pdf-pismohrana:
Varaždinskě vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf-arhiva
Županiske vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/arhiva-zupanijske-vijesti

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Preštimani gospon KloPOTec - kajkavski call-um-nist z «Varaždinske vésti“ na tur-for-um-u
 (vupisati  Klopotec vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Emmerich Kalman: Grofica Marica (2003): Dolazak baruna Kolomana Župana (00.00-04:30) /Hajd'mo u Varaždin (04:30 – 06:28)

Sandra Bagaričova kak Grofica Marica i Vid Balog kak barûn Koloman Župan v poznâte operete Emmericha Imre Kalmana.

Grofica Marica najavlujě zârukě z zmišlenem barûnom Kolomanom Županom kak bi sě réšila dosadne vudvarâčov, no stvari sě zakomplicéraju da nenâdano dohâja prâvi istoimeni barûn, Mađâr z Varaždina, teri jě v novina prečital o svem zârukam.

Silvesterska (i)zvedba 31. prosinca 2003, zagrebečko kazališčě 'Komedija'.
Redatel: Vladek Štefančičov (Vlado Štefančić)

Emmerich Kalman: Grofica Marica (2003): Dolazak baruna Kolomana Župana /Hajd'mo u Varaždin

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Spot  Več tri dana varaždinske grupe Pot*
* Plemenita Občina Turopôlska
www.turopolje.hr
Pot Vec tri dana

[Ljudevit Kaj]

HAŠK(I) GRAĐANSKI IL BEOGRAĐANSKI?  


Međimurske novine, 21.04.2011.

Premišlavanje Jožeka radnika

AGRESORI NAVEK BOLE SPREHAJAJO, A SOCI JIM TO ŠENKAJO!!!

Haški soci so kak farizeji, našaj generalaj Gotovini i Markačo so obečuvali pošteno sođenje, a završili so isto onak kak i Petar Zrinski i Fran Krsto Frankopan vu Bečkomo Novomo Mestu. Kaj se nebodo čudili gda bodo, dok dojdo na Božekov sod, završili vu peklo, jerbo Božek sodi vsakomo prema zaslugama.
Verjemo gda je to nej zadje kaj so soci vu Hago rekli, bodemo se žalili, a unda bi moglo i nekše lepše sonce presvetiti i za naše generale – heroje. Moramo veruvati, to naj je još jedino preostalo.

Piše: Jožek radnik


Čakali smo, čakali, a ve na vse zadje smo se i dočakali kaj haški soci prečitajo svojo presodo za naše heroje vu Domovinskomo rato i generale Čermaka, Gotovino i Markača. Nekak smo se nadjali gda bodo jiv pustili dimo, jer so se sam borili protiv neprijatelja šteri so dojšli zvuna k nam i šteli so pokoriti naše brege i doline, naše ljude, kak stareše, tak i deco, a i starce. Kuliko vidimo nikaj je nej pomoglo to kaj so oni došli k nam vu Lejpo našo, kaj so naše ljude polovili i otpelali jiv vu logore šteri so bili vu Hrvaškoj, Bosni ili pak vu Srbiji, a tam so jiv močili: lačni i ženi so morali delati, popevati vsakefele pesme, a čuda jiv je to nej moglo zdržati, pak so pomrli. Čuda je naše dece ostalo brez roditelov, čuda ženi brez možov, hajdig je roditelov ostalo brez dece, a ne zna se, niti se nigdar ne bode znalo kuliko je puci, ženi i majki bilo silovano… Štiri leti so se okupatori špancerali po Lepoj našoj, a mi smo čakali kaj se predomislijo, kaj odidejo i kaj se stvari postavijo na svoje mesto i kaj počnemo graditi svojo državo, svojo Hrvacko štero smo senjali od stoletja sedmog.

No, nikaj od toga se je nej pripetilo, nepriajatelji, okupatori so sam magadili i dale so delali vse kaj svoje planove o Velikoj Srbiji sprovedejo vu delo. Morali smo nekaj naprajti kaj jiv se rešimo, kaj se oslobodimo od nevole štera nas je tiskala, od okupatorov šteri so gospodarili Lejpom našom. Naši so generali dugo gruntali kak bi to naprajli, kak bi z naših krajov pretirali vse one šteri tu ne spadajo, šteri so dojšli k nam kaj bodo z nami gospodarili. Vsi znamo kak je bila prepravljana i kak je bila uspešna akcija naše hrvaške vojske i policije OLUJA. Neje dugo trajala, ali so vsi hrvaški kraji nazaj bili naši, a posle smo pripojili i Baranjo. Odnavek se znalo gda vu rato nej muoči paziti na vsakoga čoveka i na vsako hižo. Akcija je bila velika, čuda je naših ljudi vu njoj melo nekšo zadačo, ali je vu jako kratkomo vremeno bila završena. Za dva dni več se vijorila velika hrvaška zastav na Kninskoj tvrđavi kaj znači gda je samozvana Srpska Krajina Milana Babiča i Milana Martiča kapitulirala. Sve je to bilo lejpo i dobro, pobedili smo vu štiriletnomo rato i počeli graditi svoju državo Lejpo našo.

Ali unda je došel vrag po svoje. Ameri so zafremali sod vu Hagu kaj bo se sudilo vsim krivcima, onima kaj so delali grehe vu našemo Domovinskomo rato. Vsi smo veruvali gda bodo tej haški soci, tej nejvekši poštejaki na sveto na red pozvali naše neprijatele šteri so započeli rata, šteri so dojšli k nam kaj nas okuperajo, kaj nas zarobijo i kaj na naši zemli svojo veliko državo zafremajo. Ne moram vas zmišluvati kaj so vse prinas naprajli, kuliko je ljudi pobeglo z svojih gruntov, kuliko je ljudi zgubilo svoje živote, kuliko je hiži porušeno i za vse to so tej haški soci, tej poštenjaki odrezali nekše drobne kazne, očem reči, besramno male. Ali nejso z tem bili zadovolni nek so iskali naše heroje, naše generale šteri so bili na čelu naše, na brzino zafremane, vojske štera se je morala boriti protiv jakšega i čuda bole naoružanoga neprijatela. Zmislim se kak dene gda je pred 6 -7 let Karla Del Ponte* vsaki čas bila prinas i iskala je generala Gotovino i baba je bila uporna (kakše so več te stareše žene je) i na vse zadje je Gotovina, uz pomoč naših političarov i naše vlasti, završiov vu Hago. Za njim so dojšli i generali Čermak i Markač.

Sođenje je jako dugo trajalo, duže od pet let, a ve mi ne znamo što je vse od naših hodal vu Hag i tam tužakav naše gerale, jerbo kak bi haški soci vse bole znali od nas. Na vse zadje je zišlo gda ga bilo več Judi, a nej sam jeden, očem reči gda je vsaki general mel svojega Judu jerbo so generali nej skupa ratuvali. Dok sam poslušal presudo, ostal sam brez reči,(a i moja žena je čkomela i sam vu zemljo gledala), nejsam mogel k sebi dojti. Pak kakša so to vremena gda čovek nesme nit svojo zemljo, svojo rodno grudo, svojo domovino, braniti. I nej sam to: vsi drugi vse smejo, a mi Hrvati nikaj.

Ne razmem kakši je to zajednički zločinački pothvat: onda smo vsi krivi, vsi od prvoga do zadjega, a generala Čermaka so oslobodili. Naše generale sodijo gda so krivi kaj so Srbi odhajali z Knina za vreme Oluje, a prek meje vu Bosni, vu novozrasloj državi Republiki Srpskoj živijo sam Srbi i nikomo nikaj. Brzčas je vu Bosni vse dozvoljeno i tam vredijo drugi zakoni i druga pravila igre. Kakše je to pravo, kakša je to pravica štera za vsakoga drugač vredi. Jednima je vse dopuščeno, a nama vu Hrvaškoj nikaj. Još dendenes je nišči nej završil vu rešto zbog Srebrenice i onih osem jezeri mrtvih šteri so nikaj nej bili krivi. Ali i to je bilo vu Bosni. Haški** soci so kak farizeji, našaj generalaj Gotovini i Markačo so obečuvali pošteno sođenje, a završili so isto onak kak i Petar Zrinski i Fran Krsto Frankopan vu Bečkomo Novomo Mestu. Kaj se nebodo čudili gda bodo, dok dojdo na Božekov sod, završili vu peklo, jerbo Božek sodi vsakomo prema zaslugama. Verjemo gda je to nej zadje kaj so soci vu Hago rekli, bodemo se žalili, a unda bi moglo i nekše lepše sonce presvetiti i za naše generale – heroje. Moramo veruvati, to naj je još jedino preostalo.


* Carle del Ponte, vu prevodu, je Moščenička Draga
** HAŠK(I) GRAĐANSKI IL BEOGRAĐANSKI ?


Zvir:
http://www.mnovine.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=5749:agresori-navek-bole-sprehajajo-a-soci-jim-to-enkajo-agresori-navek-bole-sprehajajo-a-soci-jim-to-&catid=68:joek-radnik&Itemid=127

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimurske novine
Živopisano izdâjně (onli. ne-potpuno, html)
http://www.mnovine.hr
Elektrônsko izdâjně (pdf)
http://www.mnovine.hr/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=95

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimursko-novinski premišlant JOŽEK RÂDNIK na tur-for-um-u
(vupisati  Premišlavanje vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žiga i Bandi(s)ti:

Žiga i Bandisti - (S)MEĐI.MURJE, kak si lepo zeleno, 03:55
Žiga i Bandisti - Međimurje, kak si lepo zeleno

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 HASK Gradjanski Zagreb, 02 :11

HASK Gradjanski Zagreb

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 19.4.2011

ZA DUŠU, ZA SPOMENEK

KESNE SE ZA KRIŽI PLAKATI

Dok su drugi frkalji z nosem na semu kaj bi imelji, Tonča je bil srečen i veseljil se semu kaj je imel priljike dobiti. Sigurne je od rane mladosti videl da mu je življenje teže nek je življenje njegve pajdaše. Sigurne je z odrastanjem i ta razlika bila se vekša i vekša. Sigurne da se i on sam hnogi put našel h gruntanju da je napuščeni i od Boga i ljudi. Sigurne je i h njegvomu srcu bilje suzi, tere je čuval gljiboke skrite h srce i duše gda su se njegvi jargani faljilji z kajčesem kaj su dobavljali za prišesti, firme... .

Piše: Nevenka Gregurić
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/greguric.jpg&width=430&height=250



Kak sem se doteknula stare pozabljene povedi, tak mi jih se več dojde na pamet. Navike se nekaj pripeti, a mene mam negdašnja poveda dojde na misel. Tuj i tam se zna dogoditi da nekteri ljudi starinske povede rabiju h spomenku i delu. Ipak, največ tie starinske povede, kak sem več jemptut natipkala, nie moči čujti. Če se ne čujeju h spominke unda baš jih nie moči najti ni h delu.

Kesne se za križi plakati ilji narekuvati je poveda do tere se prie fejst držalje i na nju misljilje kaj se nej pripetilje. Ta se je poveda rabila unda gda se nekomu štelje spoteknuti za nekaj kaj nekomu nie napravil. Križi su značilji da je čovek pokonji i da ga z križi pratime na večni počinek. Zabadave je unda, gda čoveka več nie, iti za križi i sprepitavati se i pošpotavati za nekaj kaj si mogel, a niesi za pokonjuga napravil. On sam od toga nema nikakve koristi. Same narekuvanje i plakanje za križi je unda žuljenje svoje savesti, tera se baš ljehke nemre oprati.

Čovek čez življenje kaj česa doživi, i ljipe i grde cajte. Ljiepem se veselji i kak su ljiepi ostaneju zapisani h srčeka i godiju. Ima i onie tere gda se dogajaju drapljeju po duše kaj oštri nož, boljiju, a nie moči najti vračstva za zljičiti.

Da niesem viernik morti bi se srdila i mislila da je nekterem ovozemaljskie življenje preveč pune trnja i zgrobenke. Ovak, nekak si misljim da su životni putec baš takvi kakvi moraju biti, po onem kaj sem jemput več napisala da je rečene:

„Gda se nekaj grduga dogodi, nie trieba biti hud na nikuga, ni na Boga, jer On je tak napravil radi toga kaj je za nekuga odebral drugi put na kojem ga bu čuval!“

Baš si ove dane tak misljim i nekak mi je lježe  jer imam nadu da je jeden biser z mojuga klaruža življenja, konačne, na onem drugem Svietu našel ljubaf, topljinu i sreču.

Tomu mojemu, biseru z klaruža življenja, đaku Tončeku, kak da se zviezda sreče osmehnula same na kratki cajt. Same unda gda je hdiehnul ovozemaljski zrak. Po onem, gda te oče i poišče te, malje je bilje svietle i radosne cajte h njegvem življenju. Kak nekakvi kmični oblaki, teške življenje, furt mu je veselje nad glavu. Nu i gda bi same kaef malji treček sunca došle na njegvu malu šaku, tielje ilji dom, njegvomu veselju nie bilje kraja. Raduval se on sakomu cukaru, sakomu ljiepomu danu. Raduval se on i sreče svoje pajdaše, a če bi ga prigrnulji k sebe nie njim tak ljehke pozabil ljihovu dobrotu. Vedrina i veselje spunjavale su njegve teške življenje i unda gda je imel komu reči i dober dan i gda bi dobil odgovor.
 
Dok su drugi frkalji z nosem na semu kaj bi imelji, Tonča je bil srečen i veseljil se semu kaj je imel priljike dobiti. Sigurne je od rane mladosti videl da mu je življenje teže nek je življenje njegve pajdaše. Sigurne je z odrastanjem i ta razlika bila se vekša i vekša. Sigurne da se i on sam hnogi put našel h gruntanju da je napuščeni i od Boga i ljudi. Sigurne je i h njegvomu srcu bilje suzi, tere je čuval gljiboke skrite h srce i duše gda su se njegvi jargani faljilji z kajčesem kaj su dobavljali za prišesti, firme... .

Ni tuga ni žal, niesu nigdar zbrisalji smieh z njegvuga ljica i veselje i topljinu duše. Sienjal je on svoj senj, da bu jednuga dana drugač. Nie su ga obeshrabrilji ni oni teri su pred njim zapiralji vrata, nie zameril ni onem teri su ga pod oke lukalji i svoje misljilji. Nie poklekel nek je z veljiku nadu išel napre, k največe želje svojuga življenja da nadoknadi one kaj je čez detinjsteve prepusti, da i on kak negda njegvi vršnjaki dobi znak križa krčenjem, da i on dobi prišesti, da ima kuma na fierme. Kak se velji, da čovek snuje, a Bog određuje, ta mu se želja nie ispunila. Same par dane prie nek bi priel svete sakramente krščenje, prišesti i potvrde, Bog je poslal anđela po njega, jer h svojem mlademu življenju druge ni nie zaslužil.
 
Prešel je h svojem dvatesetprvem ljetu, gda je postajal svoj čovek, tam od kud se ne vrača.
„Tonča, znam da si anđel“, gruntam si tak h moljitve za tvoju dušu. Tvoje odhajanje kak da je poruka za gruntanje, onem teri ostajeju:
„Kesne se za križi plakati!“


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8632/za-dusu-za-spomenek-kesne-se-za-krizi-plakati.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov « ZA DUŠU, ZA SPOMENEK » gospě Nevenkě Gregurić na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  Gregurić v iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov « ZA DUŠU » v Zagorskomu listu:
(vupisati ZA DUŠU, ZA SPOMENEK v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=ZA+DU%C5%A0U%2C+ZA+SPOMENEK&siteurl=www.zagorje.com%2Fclanak%2F8575%2Fza-dusu-za-spomenek-lafre.aspx#1110


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *


Drago Diklić - Gde si sad moj prijatel, 03:28

Drago Diklić - Gde si sad moj prijatel

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 24.04.2011.

Dnevnik tate Bena

Prevaranti

Obično si kupim čim deblje križaljke. Jer če ima več stranic ima i več križaljki i več bum to rješaval. I jemput sam si zel nekakvu križaljku gde je na naslovnici pisalo da ima prek 100 križaljki nutra. Ja naivac sam nasjel na naslov. Jer sam mislil da nutra stvarno ima več od 100 križaljki. Istini za volju h naslovu nisu nič lagali. Zbilja je nutra 100 i nekaj križaljki. Samo kaj su križaljke veličine 5 puta 5 slova ili 6 puta 7 i tome slično. Upišeš 5-6 riječi i gotova križaljka.

Piše: Tomislav Benčić-Ben
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/bencic.jpg&width=430&height=250


S obzirom kolko put sam to napisal sigurno več znate da se na posel, ali i s posla doma peljam s cugom. Relacija Zabok - Zagreb glavni kolodvor ima 39 kilometara i cug to prejde za vuru vremena. To znači da imam vuru vremena kad idem na posel i vuru vremena kad idem doma. Se skupa dvije vure dnevno koje treba nekak ispuniti. Če delam hjutro onda obično zadrijemam malo. Ponekad čitam. Novine ili kakvu knjigu. Za ubiti malo vremena dobre su i križaljke. Pa znam i križaljke h cugu rješavati. I ne samo h cugu. Čitati novine i rješavati križaljke znam i na zahodu.

Čemu je uopče bil potreban ovakav uvod? Da vas upozorim na prevarante. Da, na prevarante. Obično si kupim čim deblje križaljke. Jer če ima več stranic ima i več križaljki i več bum to rješaval. I jemput sam si zel nekakvu križaljku gde je na naslovnici pisalo da ima prek 100 križaljki nutra. Ja naivac sam nasjel na naslov. Jer sam mislil da nutra stvarno ima več od 100 križaljki. Istini za volju h naslovu nisu nič lagali. Zbilja je nutra 100 i nekaj križaljki. Samo kaj su križaljke veličine 5 puta 5 slova ili 6 puta 7 i tome slično. Upišeš 5-6 riječi i gotova križaljka. A zmislim se da su nekad križaljke bile velike. I to tak da su izlazile u nastavcima. Meter križaljke ovaj tjedan, meter drugi tjedan i tak par mjeseci. Ali i to ima svoju manu. Za takvu križaljku rješavati trebaš imeti veliki stol. A rješavanje iste je h cugu gotovo nemoguće.

Osim križaljki varaju nas i na puno drugih stvari. O hrani niti neču pisati jer čak ni oni h dučanima ne znaju kaj prodajeju, a kam bi onda mi jadni kupci znali kaj kupujemo. Evo, recimo cigarete. Kak na kiosku na kojem sam redovito kupoval cigarete, zbog stvari o kojima sam več pisal nedugo, nema cigareta koje inače pušim probal sam pušiti nekaj drugo. Pa sam se zmislil nekih cigaret koje sam svojevremeno znal kupovati po djuti fri šopovima. Ali to nema veze jedno s drugim. Ovo kaj sam tu kupil je razlika od onog kaj sam po djutičima kupoval ko nebo i zemlja. I pogledam malo bolje na kutiju i vidim da su sve te cigarete proizvedene u Poljskoj. Pa mi je odma bilo jasno zakaj nič ne valjaju.

Ste vidli nove cjene benzina? Tri lipe manje od 10 kuna za litru 95-ice. H zadnje dvije ljete je benzin prešel gore za 2 kune po litri. Meni h zadnje dvije godine plača nije zrasla ni lipe, nego je još manja. A nije poskupel samo benzin. I kruh je poskupel. Da ne nabrajam se kaj je poskupelo u zadnje dvije godine. Tak i onak znate i sami kaj je kolko poskupelo.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8641/dnevnik-tate-bena-prevaranti.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zâgorsko-lisnati kolumnist Tomislav Benčić-Ben na tur-for-um-u
(vupisati  Benčić vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov „Dnevnik tate Bena“ v Zagorskomu listu:
(vupisati Dnevnik tate Bena v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=Dnevnik+tate+Bena&siteurl=www.zagorje.com%2F#1036
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hura Ben! Ben Tur Hur

Ben-Hur (1959) Trailer Kajler, 04:04

http://www.youtube.com/watch?v=8SOT0ofuscU

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ak sam te ikada fkanil
(Ak sem ti srčeko ranil)
Spoved - Kvartet Gubec, 03:50

Spoved - Kvartet Gubec

[Ljudevit Kaj]

HAŠK(I) GRAĐANSKI IL BEOGRAĐANSKI ?  (2)
 


Međimurske novine, 28.04.2011.

Premišlavanje Jožeka radnika

KAJ VAM BOM LAGAL, BIL SAM VU KNINO!!!

.... sam sam vam štel reči gda sam bil vu Knino mam posle Oluje i gda sam videl samo jedno par hiži štere so bile malo fkrhjene, a niti jedna rezrušena do fondoša. I zato sam ve najgerek što je, itak, od 1995.  pak do 2010. leta rezrušil pol Knina, kak nam je to lejpo rekel haški sodec Ari i zbogradi tega je rebnul generala Gotovino z 24. leti rešta. Mortik mo je, brzčas, nešči podlečil snimko z Vukovara. Ve vidite kak to zide gda se preveč ljudi mota po Hago i unda je nešči zamenil filme tak gda so Šljivančanina osudili po filmo i slikaj z Knina na 6 let rešta, a Gotovino po filmo i slikaj z Vukovara na 24. leti. Verjem gda ste razmeli, gda je vse bilo na svoji mesti i vsaki bi odnesel svojo kazno

Piše: Jožek radnik


Kaj vam bodem lagal, a i zakaj vam bi, pak smo si mi več odnegda zdobra, i zato vam očem reči gda sam bil vu Knino jeno dva – tri tjende posle Oluje. Bodete se i vi zmislili kak smo se mi strahopezdeci, šteri smo nej vupali iti na front i puško nositi na pleči, zapisali vu civilno zaštito i to sam zato kaj bodemo negdi zapisani. No, kak vsaka rit jempot dojde na šekret, tak je i nas pozval naš glavni komandant (nej Ljubo, a niti Prsan) nek Ferid i dal nam je vu roke potne naloge i pravac vu hrvaški kraljevski grad Knin. Išli smo tua kaj smo iskali i na kup naganjali marho, a i svije štero so nej podletele pod nož za vreme rata ili pak vu Oluji. Isto tak smo lovili i kokoši, race, pak i zajce. Nebrem razmeti, zakaj sam se ve počel faliti, a sam sam vam štel reči gda sam bil vu Knino mam posle Oluje i gda sam videl samo jedno par hiži štere so bile malo fkrhjene, a niti jedna rezrušena do fondoša. I zato sam ve najgerek što je, itak, od 1995.  pak do 2010. leta rezrušil pol Knina, kak nam je to lejpo rekel haški* sodec Ari i zbogradi tega je rebnul generala Gotovino z 24. leti rešta. Mortik mo je, brzčas, nešči podlečil snimko z Vukovara. Ve vidite kak to zide gda se preveč ljudi mota po Hago i unda je nešči zamenil filme tak gda so Šljivančanina osudili po filmo i slikaj z Knina na 6 let rešta, a Gotovino po filmo i slikaj z Vukovara na 24. leti. Verjem gda ste razmeli, gda je vse bilo na svoji mesti i vsaki bi odnesel svojo kazno. Dok se zazvedi što je, ipak, zamenil filme i napravil hurmake z haških socov, bodem mo ja vuha vu mašlin svezal i na Goli otok ga poslal, pak si nek tam premišlavle kakšega je remeka napravil. I to je još nej vse. Za vreme te strašne i za Srbe pogubne Oluje (tak je bar sodec Ari rekel) je vu Knino poginul jeden čovek i za toga jednoga čoveka je general Gotovina dobil 24 leti rešta. Pitam vas lejpo koliko bode Mladić dobil sam za onih osem jezer ljudi štere so potamanili vu Srebrenici?

Neje niti doktoraj vu našoj čakoskoj bolnici lefko. Hipokratova zakletva, štero so potpisali, jiv vuči gda tre betežniko pomoči vu vsemo i dati mo vse one leke šteri ga bodejo zvračili i nazaj med zdrave vrnuli, a naš minister za zdraviče drugač govori i po jemo leke morejo dobiti sam oni šteri so dostik betežni. Očem reči: nejsam dostik betežen, nejsam dostik vudreni vu glavo – malo mi se počeli mešati, a leki me čakajo dok čistam ponorem. Nebre naš čovek biti malo betežen, nebre dobiti leke na porgo, kajbi rekli naprej jerbo dok do kraja čovek ponore unda mo damo vse kaj oče. A unda je, za jega, prekesno i jemo nikaj ne tre jerbo i on koma čeka kaj ga otpelajo na grobje.

Vu celoj Lepoj našoj nejveč težakov z burze je poslano na posel vu našoj Županiji. Tak se bar mi falimo, a kaj bode ve dok naši zidari, tesari, pigeri i ostali meštri z Graditeljstva dojdejo na burzo jerbo naši gracki i selski političari davlejo posla stranjskim meštrima. Mi smo navek bili vekši katoliki od pape, jedino dok idemo glase davat unda nej. Tam se nejpredi prekrižimo, prosimo dragoga Božeka nej nam pomore i nej nam da pravo pamet, unda, z čistoga mira, glasa damo esdepejo.

Opčinari vu Svetoj Mariji so se dugo štricali i na vse zadje so Vatrogasnoga doma dali vatrogascima. Pitate me: kaj je tu, itak, čudnoga? Nikaj, ali kakši so bili spomInki i kakše svaje med vječnikaj, mogli so ga dobiti i lovci. Znate kak je to, dok se nekaj deli vsi dojdejo kcoj. Tak je bilo i prinas dok so japica hmrli.

Vuzem je minul i počele so ferme Ovo leto vam je i moj mali fermanik pak ve mam, kaj nebo prekesno raspišuvlem natječaja za fermanoga kuma. Kum mora biti ozbiljen čovek, nej preveč školani i ne mora bogzna kaj kupiti. Štel sam sam reči budučemo kumo gda je mali, pred dva tjedne, zbavil vozačko dozvolo.


* HAŠK(I) GRAĐANSKI IL BEOGRAĐANSKI ?


Zvir:
http://www.mnovine.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=5817:kaj-vam-bom-lagal-bil-sam-vu-knino&catid=68:joek-radnik&Itemid=127

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Živopisano izdâjně (onli. ne-potpuno, html)
http://www.mnovine.hr
Elektrônsko izdâjně (pdf)
http://www.mnovine.hr/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=95

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimursko-novinski premišlant JOŽEK RÂDNIK na tur-for-um-u
(vupisati  Premišlavanje vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žiga - Da bi se zrušile te Legradske gore, 03:36

Žiga - Da bi se zrušile te Legradske gore

[Ljudevit Kaj]

Varaždinskě vésti, XX.01.2011.

Klopotec

Klopotec kaj klopoče o dobromu

Ja Bartola hočem uveriti da neje vse tak hudo kak su nam novine i televizije i portali vu toj njihovoj - kak veliju -„borbi za tiražu“ ili za posjet na portalima predočili. Jerbo su i sami sebe zameglili, pak več i ne znaju kaj je dobro, a kaj hudo. Nekak ispada, da dobre stvari koje se dogodiju ili bi se trebale zgoditi ne znaju ljudima na profesionalni način prikazati, pak su ljudi prestrašeni više neg bi trebali biti.

I tak je moj stari Varaždinec i pajdaš Milan Remar, a med nami govoreči vujedno najstarejši Klopotec, objavil i tretje, dopunjeno izdanje knjige svojih zapisov i štiklecof. Dej mu Bog zdravlja da klopoče i dale, na našu i svoju radost! Jerbo kak je i sam rekel da mu je želja furt bila razveseliti ljude, pak i gda je malo fpičil koga, je to mam obrnul na veselje. I tak je on z veseljem, i z biciklinom s kojim se još furt vozi, doklopotal do devedesetoga leta svojega živlenja, a zgledi kak da ima sedamdeset. Zato bum med prijatelji delal reklamu toj njegovi knjigi, kaj se čim prije rasproda, pak da se najdemo začas na predstavljanju četrtoga dopunjenoga izdanja...


Lefko je njemu bilo klopotati na veselje, kad neje mel zločestoga Bartola za vratom, kak ja. Makar bi ja štel, kak Remar, klopotati na dobro, jer vu živlenju se ionak zlo samo dogodi, moj prijatel Bartol mi saki čas pošilja mejle o nečemu kaj neje dobro. Več komaj čakam protuletje da konačno zidemo vun z hiži na terase i da se pošteno posvadimo, jer je ležeše z njim diskuterati oči vu oči, nego ovak prek kompjutora...

Najme, dok smo za šankom, čim Bartol počne nekaj grdo, ja ga demanteram, a ovak - dok mi on napiše, ja se prvo moram sesti za kompjutor, a kak sem srdit na to njegovo, onda nekaj krivo stisnem pak još dukše traje dok mu počnem odgovarjati. I dok mu konačno odgovorim, več je prešlo više vur i liepo sem se nasekeral. A veliju doktori da baš sekirancija nikak neje dobra, jerbo otpira vrata betegima. Zato hočem i ja, a bum se i fest potrudil, klopotati na dobro kak prijatel Milan.

Pajdaša Bartola razmem, jerbo on je i vu dobro vrieme furt vu vsemu iskal nekaj hudoga, a vezda dok samo prečitava novine i portale i gledi domaču televiziju, ne mora se niti potruditi da najde črne viesti – oni mu jih liepo serveraju i on uživle. A onda mene s tem bombardera. Istina, ne mislim niti ja da je vse denes dobro, ali znam da je dobro ako čim več ljudi hoče nekaj dobro napraviti, i da ih mora biti više nek onih koji hočeju hudo, da ne velim - zlo. Kak veli ona stara poslovica: "Dva loša ubiše Miloša..."

Ja Bartola hočem uveriti da neje vse tak hudo kak su nam novine i televizije i portali vu toj njihovoj - kak veliju -„borbi za tiražu“ ili za posjet na portalima predočili. Jerbo su i sami sebe zameglili, pak več i ne znaju kaj je dobro, a kaj hudo. Nekak ispada, da dobre stvari koje se dogodiju ili bi se trebale zgoditi ne znaju ljudima na profesionalni način prikazati, pak su ljudi prestrašeni više neg bi trebali biti.

Bartol mi je odmah otpisal da mu dam bar jeden razlog za veruvati da je pri nas, vu Horvatskoj, bolše nek to zgledi na portalima, pak da me ne bu više bombarderal z lošim vestima. I imel sem ga! Ako horvatski predsednik veli da gradimo zemlu z najvišim europskim standardima, kaj to neje razlog da verujem da je bolše nek mi to z novin i televizije i portalof zgledi? Pak nemreš v hudo stoječoj državi i z falšnim ljudima graditi najviše europske standarde!

Jedino, mortik je istina da imamo političke stranke koje su več predugo na najnižim europskim standardima. I tu bi Bartolu dal zaprav da je po tomu pitajnu - hudo. Ali i to bu se nekak rešilo, samo da nam dragi Božek da zdravlja, a našim političarima - jednak onima na vlasti kak i vu oporbi - kaj bi bili malo spametneši i z vekšom brigom za nas, male ljude...


Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/klopotec/klopotec-kaj-klopoce-o-dobromu.html

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prelistajtě nôvi broj "Varaždinca"
(živopisano (online) izdâjně "Varaždinske vésti"):
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

pdf-pismohrana:
Varaždinskě vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf-arhiva
Županiske vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/arhiva-zupanijske-vijesti

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Preštimani gospon KloPOTec - kajkavski call-um-nist z «Varaždinske vésti“ na tur-for-um-u
 (vupisati  Klopotec vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Emmerich Kalman: Grofica Marica (2003): Dolazak baruna Kolomana Župana (00.00-04:30) /Hajd'mo u Varaždin (04:30 – 06:28)

Sandra Bagaričova kak Grofica Marica i Vid Balog kak barûn Koloman Župan v poznâte operete Emmericha Imre Kalmana.

Grofica Marica najavlujě zârukě z zmišlenem barûnom Kolomanom Županom kak bi sě réšila dosadne vudvarâčov, no stvari sě zakomplicéraju da nenâdano dohâja prâvi istoimeni barûn, Mađâr z Varaždina, teri jě v novina prečital o svem zârukam.

Silvesterska (i)zvedba 31. prosinca 2003, zagrebečko kazališčě 'Komedija'.
Redatel: Vladek Štefančičov (Vlado Štefančić)

http://www.youtube.com/watch?v=uDB2rH8WF_U

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Spot  Več tri dana varaždinske grupe Pot*
* Plemenita Občina Turopôlska

www.turopolje.hr
http://www.youtube.com/watch?v=uvcq6Z-wl0U

Nâstavek na sledečomu listu.

[Ljudevit Kaj]

Nâstavek z prethodnoga lista:
 

Milan Remar (90):

Mislim da mi je dosta, idem u penziju

Prošli tjedan bili smo na predstavljanju trećeg izdanja knjige "Klopotec – vinske zdravice i štikleci", kojom je Milan Remar obilježio 70 godina rada i 90 godina života. A ako ste mislil da je na tome stao prevarili ste se, jer on već sprema novu knjigu.

Teško je u nekoliko rečenica predstaviti Milana Remara, čovjek koji iza sebe ima 70 godina sportske, glumačke, novinarske i humorističke karijere. Ova posljednja, možda je i najupečatljivija, jer mnogi ga baš i znaju po liku Jože Klopotca kojeg je osmislio 1966. godine. Nakon toga je godinama pisao stihove za rubriku Klopotec u Varaždinskim vijestima. I iako je rubriku Klopotec pisalo deset različitih autora, čitatelji upravo Remara poistovjećuju s Klopocom... Osim toga, u 70 godina javnog humorističkog djelovanja tijekom kojeg je uveseljavao Varaždince, postao je omiljen kao čovjek "iz naroda" i kao dobri duh grada, u kojem živi, radi i djeluje.

Neumoran i u svojoj 90. godini života piše autobiografiju koja izlazi u studenom ove godine, oko Martinja. U nju je Milan Remar na gotovo 300 stranica pretočio svoje bogato životno iskustvo potkrijepljeno brojnim fotografijama i isječcima iz novina koje je godinama sakupljao i čuvao.

Tim smo povodom s gospodinom Remarom popili kavu u Grofici Marici, a osim o novoj knjizi s dobro raspoloženim Remarom popričali smo i o prošlim vremenima, njegovom angažmanu u Gruntovčanima, a otkrio nam je i boji li se svinjske gripe.

Spomenimo i da za našu ponudu da ga počastimo kavom, nije htio ni čuti.

- Pa ja sam kavalir. Nekad, kad sam bil mlađi sam u dućanu bežal ako sam videl da nekoj gospođi treba otprti vrata. Danas niko na to više ne pazi i to je žalosno – komentirao je 90-godišnji Remar u maniri "bečke škole".

Evo samo prije nekoliko dana bili smo na predstavljanju vaše nove knjige "Klopotec - vinske zdravice i štikleci", a vi ste već najavili novu knjigu. Odakle energija za toliko rada i planirate li možda još pisati?

Nikad ne reci nikad, ali mislim da mi je već lagano dosta. Ovu autobiografiju želim napraviti kao malu historiju grada Varaždina, koju ostavljam u nasljeđe Varaždinu i Varaždincima. Prvi dio autobiografije prati moj rad u kazalištu, u drugom dijelu se bavim Klopocom, Svetim Mikulom i Deda Mrazom, a treći dio uglavnom prati šport. Ali ipak mislim da bude mi to zadnje kaj bum napisal i nakon toga idem u penziju.

Navršili ste devedeset godina koje ste proveli aktivno, pišući, nastupajući... što u penziji?

U penziji ću uživati. Šetati i bavite se svojim stvarima, ali pisati više nemrem. Ja za svoje pisanje uvijek inspiraciju pronalazim u stvarima oko sebe, u stvarnom životu, a kak sve manje i manje mogu hodati okolo, tak više nema smisla ni da pišem... Ono što je sigurno, je da ću u penziji nastaviti hodati svako jutro u grad na kavu, kak sam išel i dosad. A ne propuštam ni odlazak na Varteksov stadion.. Dosad sam išel na svaku utakmicu, a tak bum i nastavil... Moram reći da se Varaždin se nije puno promenil u zadnjih 90 godina, jedino nema više tolko ljudi u gradu. Nekad smo svaki dan od šest do osam navečer čekali puce na korzu, a park je isto svako jutro isto bil pun...Toga sada više nema, ali ja i dalje svako jutro prejdem po gradu...

Kad pogledate unatrag, koji su vam najdraži uspjesi, bilo sportski bilo kazališni..

12. 04. 1921. u Koprivničkoj ulici, sadašnjoj Miškininoj, rodilo se malo grižljavo dijete za koje su ljudi rekli da neće živjeti niti dva tjedna. To malo grižljavo dete doživelo je devedesetu godinu. Tak sam počel svoju autobiografiju u kojoj je zapisano sve s čim sam se bavil. A jako je teško izdvojiti nešto posebno jer sve je bilo lijepo.. Bavil sam se aktivno sportom godinama, od tenisa do ping-ponga. U boksu sam bil čak i prvak Hrvatske. Ali ipak ako moram izdvojiti nekaj, onda su to nastupi s Klopocom.

Možete nam sad reći kako je uopće nastao Klopotec?

Pozval me je ondašnji direktor ugostitelja i tajnik turističkog društva i rekel da bumo nekaj napravili za Martinje u Janjetu. Ja sam si oblekel narodnu nošnju, del batinu v ruke, zel logožar i tak je nastal Klopotec. Taj Klopotec živi i danas iako ga ne ja pišem više. Prestal sam pisati prije šest ili sedam godina, a sad ga piše kolega Vrbanić...

Od vaših brojnih uloga, svakako treba spomenuti onu u Gruntovčanima koji se od večeras opet prikazuju na HTV-u... Kako je bilo raditi Gruntovčane i hoćete li ih gledati večeras?

Ozbiljno? Normalno da si bum pogledal i dobro da ste mi rekli jer ja to opće nisam znal. Tri serije sam nastupal u Gruntovčanima i to je bilo divno društvo. Bilo nam je jako lepo snimati Gruntovčane, a pogotovo snimati s Krešom Golikom. To je bil divan redatelj i šteta kaj je tak rano otišel... Gruntovčani su bili izvorna serija koja pokazuje kaj se stvarno događalo i ljudi se nisu vređali na taj humor. To je bil humor na račun čoveka koji je smešan sam po sebi i to mu ne smeta. Jer mi Zagorci se znamo smijati na tuđi račun ali i na svoj račun. I ja sam se uvek trudil imati humor koji je pikal, ali nije vređal. Današnji humor ili vređa ili nije nikakvi humor...

Jučer je iz Dnevnika otišao Goran Milić poslavši na svoj način poruku da se generacije mijenjaju i da na mladima svijet ostaje. Što bi sad kad najavljujete povlačenje iz javnog života, vi poručili mladima?

Treba učiti i raditi. Jer niko ti nebu dal peneze ako neš niš delal. Treba se baviti i sportom, jer pamet se razvija kad z glavom delaš, a tijelo kad se baviš s fizičkom aktivnošću. Ja sam uvijek aktivan i zato skoro nikad nisam bolestan, ni ova svinjska gripa mi niš nebre. Evo, ja sam vam bil celi svoj život tri put u bolnici. Doktore jako cijenim, samo ih najviše volim videti negde vani. Imam krasnu doktoricu Đurđicu koja mi često veli: Gospon Remar idemo do stotke! I ja se toga držim...


Zvir:
http://www.evarazdin.hr/milan-remar-mislim-da-mi-je-dosta-idem-u-penziju/


Nâstavek na sledečomu listu.

[Ljudevit Kaj]

Nâstavek z prethodnoga lista:


Klopotec:

Još se nesem dodrl, vidimo se za deset let!


Ova knjiga nastala je iz duše čovjeka koji je uvijek kada ga sretnete nasmijan, koji s veseljem dolazi i odlazi, koji živi život iz kojega izviru ljubav, mudrost, veselje i humor, a mnogi Varaždinci ga znaju kao Jožu Klopotca u čiji je lik Milan Remar utkao mnogo od te radosti i ljubavi. Jedan je to od rijetkih Varaždinaca za kojeg se zaista može reći da je dobri duh grada u kojem živi i stvara već 70 godina.

Rekao je to jutros Borislav Šimenc predstavljajući treće preuređeno i dopunjeno izdanje knjige Milana Remara "Klopotec – vinske zdravice i štikleci".
Objasnio je kako treće izdanje knjige vjerno slijedi prethodna izdanja, osim što je autor malo "ušminkao" neke od svojih prethodnih radova, a neke je u međuvremenu i dopisao. Osim toga, knjiga je sadržajno izmijenjena i obogaćena radovima drugih autora, kao i Remarovim ceremonijalnim blagoslovom vina, te drugim "vinskim običajima".

- Ovo izdanje malo je izgubilo specifično varaždinski "štih", ali i dalje odiše vinskim duhom, pajdašijom i veseljem – rekao je urednik izdanja Borislav Šimenc.

Dodao je kako je ovim izdanjem ujedno obilježeno autorovih 90 godina života i 70 godina aktivnog stvaralaštva.

- Ja dodati na ovo kaj je Boris rekel nemam više niš, nego bum vam zrecitiral par štikleca. Jedan planinarski, jedan o seksu i jedan o Varaždinu – nadovezao se uvijek dobro raspoloženi Remar koji je na predstavljanje knjige došao – biciklom. Osim u redovnoj vožnji biciklom, tajna Remarove vedrine i raspoloženosti možda leži i u stihovima planinarskog štikleca kojeg je izrecitirao prisutnima...


Vu prirodu kada zajdeš 
lepote kojekakve najdeš
friškog zraka se nadišeš
lepog cvetja namirišeš.

Osim toga zgubiš i salo 
pak se i posušiš malo 
da te feršlok nebu stresel 
i vrag prije reda odnesel.

Zato ako hočeš zdravi biti 
rujnoga vina još dugo piti 
vu planinare se zapiši 
pak vu brege zbriši.

Tam vu miru i tišini 
kakvu zgodnu pucku primi 
vu ljubavi i sreči snivaj 
na friškom zraku daj uživaj.


Kako kaže, inspiraciju za svoje štiklece Remar pronalazi u svakodnevici i aktualnim životnim događanjima.

- Svoje tekstove pišem kak bi ukazal na probleme, slabosti ili radosti, ali uvijek samo da bi slušatelja, ko god da on bil, razveselil ili nasmijal – objasnio je Remar te u svojem stilu najavio i četvrto izdanje "Klopoteca".

- Vidimo se za deset let kad bum slavil stotu, jer još se nesem dodrl! - poručio je Remar.

Za one rijetke koji ne znaju Milan Remar u varaždinskom kraju poznat je po vlastito osmišljenom liku Jože Klopotca, po likovima Kerempuha i vinskog boga Bakhusa, a likovi su to koje je na brojnim nastupima imala prilike upoznati i publika diljem Hrvatske.


Zvir:
http://www.evarazdin.hr/klopotec-jos-se-nesam-dodrl-vidimo-se-za-deset-let/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ansambel Vrt – Klopotec, 03:17

Ansambel Vrt - Klopotec

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine, 17.05.2011.

Premišlavanje Jožeka radnika

I MI, PAK, KONJA ZA TRKO IMAMO…

Što bi rekel gda bode naš čovek, Međimorec i kajkavec, došel vu Zagreb, vu Lisinski, a na vse zadje i na državno televizijo. Kaj reči, neje več Žiga mačji kašelj, za jega ve zna cela Lejpa naša.
Kaj reči, vsaka čast Žigi i nek se zna gda i mi Međimorci ve imamo svojega konja za trko z pevačaj i mužikašaj, očem reči, bandistaj.

Piše: Jožek radnik


Ako vam bodem povedal gda je naše gore listek Imbra* Švendov popeval vu belom Zagreb grado i to vo nejvekšoj dvorani vu Lepoj našoj, vu Lisinskomo, bodete me blentavo gledali i pitali me: što je, itak, tej Imbra? A gda vam povem gda je tej Imbra poznati pod conom Žiga Ščavski, unda vam se mam bodo žarulice vu glavi presvetile i mam bodete znali o komo vam pripovedam, jerbo Žigu vsi znamo i vsi poznamo. Mam bodete se i vi zmislili kak ste znali gda je naš Žiga z bandistima, mel svojega koncertlina vu Lisinskomo i gda smo mi vsi šteri smo, minulo sredo, nej ftegnuli skočiti do Zagreba, gledali toga koncertlina na državnoj televiziji i to vu živo. Što bi rekel gda bode naš čovek, Međimorec i kajkavec, došel vu Zagreb, vu Lisinski, a na vse zadje i na državno televizijo. Kaj reči, neje več Žiga mačji kašelj, za jega ve zna cela Lejpa naša i to od Ščavca, prek Zagreba, Karlovca, Zadra, Splita, pak do Dubrovnika, a isto tak i vsi od Baranje, Vukovara, Iloka, Županje, pak do Gospiča, Reke, Pule i vsih naših otokov. Kaj reči, vsaka čast Žigi i nek se zna gda i mi Međimorci ve imamo svojega konja za trko z pevačaj i mužikašaj, očem reči, bandistaj.

Kaj nebode zišlo gda je naša Međimorska županija poznata sam po Žigi i bandistima, imamo mi i druge lepote i vrednote kakši ga nej vu Lepoj našoj, a mortik niti nigdi drugdi, kak vu Evropi, tak i vu sveto. Napriliko, prinas vu županiji je David, županova leva roka, vekši od Golijata, očem reči, župana i verjem gda je još nej, bar do ve, nigdi zapisano gda Golijata furt pobeđuvle, gda je on glavni i gda je jegova zadja. Nebrejo ruom vsi mejati povjest. 

Vsa je sreča kaj je istina o nejstarešoj čigi na sveto, z šterom se vlekla na svetlo dneva međimorska nafta vu Peklenici, dojšla na svetlo dneva par dni potlik kak je Bin Laden odišel po riti k meši, jerbo bi se on, kakši je več bil, dotepel k nam na tej naš falačec zemle med dvemi vodami, kak lastavica, i tu bi svoje gezdo napravil, kupil grunta i to sam zato kaj je vu Peklenici nejstareša nafta na sveto, pak unda mora biti i nejbolša. Vsi znamo gda je Bin Laden pušil, a cigare si je vužigal z fercajgom i to zlatnim, a zlatni fercajg mora vužigati i na črno zlato, očem reči, nafto i to na ono nejbolšo. A nafta je kak i vino, čim je stareša tem je bolša. Jedino kaj me tu gvinta je ovo: zakaj mi zapuščamo našo nafto vu Peklenici, štera još dendenes sama vuhaja vum zemle, a kupuvlemo stranjsko i jako drago jo plačamo?

Minuli tjeden so čakoski gracki oci polagali kamena temeljca za vanjske bazene.Tak se bar pripovedalo, a na vse zadje je zišlo gda se bodo delala igrališča za odbojko i rokomet na pesko i to zato kaj nebi prepala građevinska dozvola. Od nečega tre početi. Kuliko sam mel za čuti, pre gracki vuri, polek pesnatih igrališčov se bodo, mesto vanjskih bazenov, postajli veliki levuri kak bi si igrači mogli oprati noge, ak jim pesek, nedaj Božek, med prste odide. Ipak tu nešči misli na vse.

Nebrem veruvati, ali naši međimorski labodoritaški klub bode se pivatizeral i preoblikoval vu poduzeče, očem reči dioničko društvo. Velijo, ak je to mogel Hajduk moremo i mi. To mi dojde kak žaba štera je vidla kak konjo potkovo mečejo, pak je i ona zdigla nogo. Dok si malo pregruntam to bode tak zišlo i kak vanjski bazeni: kamen temeljac je postavleni sam se iščejo strateški partneri i to oni šteri imajo peneze, jerbo nikaj dobro nebode zišlo z toga ak to bode preoblikovanje kak dok od punoglavca postane žaba. No, ak je to tak dobro, zakaj se klubi vu prvoj ligi ne rivlejo vu tej preobražaj nek puščajo nas z druge lige?


* Mirko = Emeric, Emerik, Emericus, Imbra (medmrežje)


Zvir:
http://www.mnovine.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6114:i-mi-pak-konja-za-trko-imamo&catid=68:joek-radnik&Itemid=127

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimurske novine:
Živopisano izdâjně (onli. ne-potpuno, html)
http://www.mnovine.hr
Elektrônsko izdâjně (pdf)
http://www.mnovine.hr/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=95

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimursko-novinski premišlant JOŽEK RÂDNIK na tur-for-um-u
(vupisati  Premišlavanje vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žiga i Bandisti - Vjutro se ja rano stanem, 04:34

Žiga i Bandisti - Vjutro se ja rano stanem

[Ljudevit Kaj]

7 Plus – Regionâlni tjědnik Severozâpadně Hrvackě
2011-05-24, br. 366

Kolumna (Zločesta) Vrtoglavica

Samba po cestama

Ali zato budu puni cajtungi i drugi mediji laprdanja koga budu za novoga trenera Dinama zeli. Na privremeni rad. Od par tjedni. Da im se najde. Dok sapunica Maminjo traje.

Pišě: RADAR 


Nogomet je pak v riti. Nekakvoj. Ne samo  zato kaj nam prva hrvacka nogometna liga zgledi kak šesta vu Španjolskoj i peta vu Italiji, nek više radi tega kaj nogometaši, i oni kaj se oko nogometa motaju i od njega kakti živiju, sranja delaju. Se posud. Dok vu Županijskoj palači pravde v Agramu traje suđenje dečkima iz afere Ofsajd, radi na-meštanja rezultatov utakmici i još nečega, po vulicama metropole naše murija pak lovi pijane nogometaše. Ve je po treći put pijani kaj deva pak bil dinamov brazilski as kaj voli cugu i derneke. Imal je špirita vu krvi tulko da je mesto sambe posavski drmeš z renđ roverom plesal. I na kraju, da dojde k sebi, morat prespati kod murije vu reštu. Ni mu prvi put, kaj takve muke ima. I drugi vu nogometu muke imaju. Vu Velkom Selu pri Dravi još peneze iščeju da moreju plaće igračima i drugima dati. Kajti plače već sedam mesecinisu vidll O finalu nogometnoga kupa nakon „petarde" kaj su dobili vu Agrarnu niko više ne larma. Stadion kaj je pod hipotekom banke, bu pak puni navijačov. Bumo vidli, rekli su slepci. Ali zato budu puni cajtungi i drugi mediji laprdanja koga budu za novoga trenera Dinama zeli. Na privremeni rad. Od par tjedni. Da im se najde. Dok sapunica Maminjo traje.


Zvir :
http://issuu.com/regionalnitjednik/docs/rt_366
http://www.regionalni.com

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled RADARSKE člankov «Vrtoglavica» na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  RADAR vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vrtoglavica - V(e)rtig(lavic)a – Vertigo
Vertigo (1958) Trailer - Alfred Hitchcock, (kajler), 02:24 
http://www.youtube.com/watch?v=9p8SpTfVKpc

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Santana - Samba Pa Ti, 7 min.

http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3DWzSayxVM_E0&sa=U&ei=BADkTZuCDtCdOsiTtcUG&ved=0CBUQtwIwAA&usg=AFQjCNGfpr4adrL-Ht_II-vjBLb_1lFVaA

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 2011 05 13

ZA DUŠU, ZA SPOMENEK

ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU....

I gda se tak ljiepe ide gda čovek luče pod vuhe si meče te nove šege. A gda ide za temi novemi šegami, nie ga strah ni ne črljeni se ni pred Bogem ni ljudmi. Gda je bil cajt, još h maminem krilu trebal je nafčiti onu staru:
„Zaklela se zemlja raju, da se sake tajne deznaju!“

„Pravuga tata i pes pozna i ne laje!“ Alji senek, gda tad velji se :
Dojde cica, na koljica!“

Piše: Nevenka Gregurić
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/greguric.jpg&width=430&height=250


Bože, kak bi bilje ljiepe gda bi stariejši neke moglji nafčiti mlajše. Još bi bilje ljepše gda bi mladi štelji posluhnuti kaj njim te stariejši pripoviedaju. Nekak si gruntam da se pune toga grde dogaja od gda se deca več ne žučeju h babičina ilji mamina krila. Kak su došle nove šege đukanje h krilu, a unda i pripoviedanje jahke kratke traje. Morti baš radi toga nie cajt povedati povede i dati navuk teri važi od gda je vieka. Negda se reklje da se nektere starinske šege nigdar ne zmeniju i navieke dobre dojdeju onomu gdoj jih zna ilji jih se drži.

Denes, gda več panjkrat počne puzati i bacati, osmekne se z krila i krene prema onomu kaj mu cinfra denešnje življenje. Meste babičinuga i maminoga navuka, na vuha panjkrate za najranieše mladosti tučeju mašine i poviedaju sakojačke nove povede. A te povede pripoviedaju tak ljiepe o semu kaj da je se napravljene z nekakvem čarobnem ščapem. K tomu se još lučeju sakojačke sljičice na tere je se tak ljipe kaj nema veze z pravem življenjem.

I gda se tak ljiepe ide gda čovek luče pod vuhe si meče te nove šege. A gda ide za temi novemi šegami, nie ga strah ni ne črljeni se ni pred Bogem ni ljudmi. Gda je bil cajt, još h maminem krilu trebal je nafčiti onu staru:
„Zaklela se zemlja raju, da se sake tajne deznaju!“

Gda sem ja bila mala znalje se reči da se h selu nemre napraviti nič, a da se kad tad ne doznalje. Če si po lucka njiva pobral bažulj ilji donesel k domu buču, mam je sused videl da nekaj nie po pravem. Za kratki cajt se znalje da si nekaj „pocuknul“ kaj nie tvoje. Če si jemal lucki sad, reklji su ljudi da od hkrajenoga se more najesti bol. Unda če te je i malje zašrafilje h želucu, pripisal si h veljikem strahu tomu kaj si jel hkrajene. Strah je bil jakši od želje i unda bi prie dobre pregruntal nek bi posegnul za lucku hrušku. One kaj je još najgorše, gda su te jemput h selu preglasilji za tata, nie bilje tak veljike gumice kaj bi tie prišveljek mogla zbrisati. On se nosil ne ljete ilji dvie nak se prenašal z pokoljenja na pokoljenje.

Gda ove zadnje dane ilji reklji bi mesec dva lučeme h naše moderne obloke z teremi vidime cielji sviet ilji pak obračame sakojačke novine, nemreme se ne pitati kaj su nekteri pozabilji starinske šege. Kak da niesu nigdar čulji da nič nie moči skriti pred Bogem i ljudmi. One kaj se oko nas dogaja nie ljiepe za oči ni vuhe. Skore saki dan nas napadaju z sakojačkemi pričami kak se denes ne krade sakojački sad nek papereki. Papereki oko teruga se se vrti. Nu gda čovek čuje o kuljike se popereke diela zavrti mu se hglave. Baš si i sama gruntam pak kaj zbilja nešče more gruntati da se tak pune papreke more skriti i da se o nje nič ne doznalje. Pak si baš unda gruntam i dalje i pitam se, gde su bilji „peseki“ kaj su te vriedne papereke čuvalji. Morti i tuj veljaja ona stara šega:

„Pravuga tata i pes pozna i ne laje!“ Alji senek, gda tad velji se :
Dojde cica, na koljica!“

Zmisljila sem se stare povede tera je pripoviedala o jednomu gazde teromu su furt tati pobiralji se z polja i trnace. Ginul je žitek, sad i se kaj je imel. Jedne ljete gda mu je zginul ves sad, naredil je da se hloviju tati. Saki tat teri se hlovil dopeljal se pred gazdu. On je pak odredil da mu se te kaj je hkral nabije h rit, kak kaznu. Tak su prielji jednuga teri je kral sljive i sluge su mu po naredbe „odrapile“kaznu. On sam je kričal, branil se, alji nie pomoglje. Pak su hlovilji one teri su kralji grozdje, kupine i jabuke. Saki je dobil istu kaznu i kričal kaj da je ponorel. Gda su hlovilji jednuga teri je hkral jabuku, i gda je čul kaj mu je kazna počel se smejati. Čudilji su se stražari kak se on smieje, a onie teromu su rievalji slivu se plakal. Tie z jabuku je rekel da mu je smiešne  radi toga kaj jedva čaka da hloviju onuga teri je hkral buču. Dobre je znal, da bu kad tad pripeljal i da ga buju našlji, jer:
„Zaklela se zemlja raju da se sake tajne znaju!“


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8709/za-dusu-za-spomenek-zaklela-se-zemlja-raju.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov « ZA DUŠU, ZA SPOMENEK » gospě Nevenkě Gregurić na POTgoričkomu forumu:
(vupisati  Gregurić v iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov « ZA DUŠU » v Zagorskomu listu:
(vupisati ZA DUŠU, ZA SPOMENEK v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=ZA+DU%C5%A0U%2C+ZA+SPOMENEK&siteurl=www.zagorje.com%2Fclanak%2F8575%2Fza-dusu-za-spomenek-lafre.aspx#1110


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ZAGORSKI RAJ

Mmm, jutra dišeča, vun me vleče, na zelena polja, brege i trseke.
Vu trnacu na nakla sem se legel i v oblake zagledel. Sih mustri od oblakof delat moreš. Sem se zdigniu kak bi bolše mogel videt of prelepi zagorski kraj teri zgledi kak da mu nigdi kraja ni.
Bregi i bregi, ledine, trnaci, trseki dobro rodiju. Se zgledi kak da su se cajti zastanovili.
A tam spod briga di štreka stoji, si ljudi nekam se paščiju. A cajti letiju, letiju za saku noriju.
Dojdi sim, počini se, najlepši  je zagorski kraj, živlenje i radošču  mam ti bu dalo.
Dojdi sim, v zagorsku hižicu stare mi mati, vu našu toplu domaču družinu. Tu kadi štrudlin navek diši, tu kadi ti je pajdaš dober zanavek.
Toplinu predragu počutiš i nigdar ne buš pozabil taj lubleni zagorski  raj.

                                                                                                         DENI BAN, 8E

Zvir (.doc):
http://www.google.de/url?q=http://os-aaugustincica-zapresic.skole.hr/upload/os-aaugustincica-zapresic/newsattach/134/kaj%25E8ice%2520i%2520roj%25BEi%25E8ice.doc&sa=U&ei=2f3jTcHDNovtOf-qmMQG&ved=0CCIQFjAF&usg=AFQjCNEuMHkkkXXsOjcGGhkswv2gXHqpWg


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Rajska Djevo, kraljice hrvata - Ljerka Platinus, 3 min.

http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3DeyuQGosNtLU&sa=U&ei=Yv7jTbe0M8-fOrbKvNEG&ved=0CA8QtwIwAA&usg=AFQjCNHzTJqXTDTui1XVHmfBwe5s_SNbQw

[Ljudevit Kaj]

Zagorski list, 2011 05 13

Dnevnik tate Bena

*Red (or blue?)

Znate i sami da je- izborna godina. Hočete, nečete to morate znati, jer kam god da se obrnete, e otprete novine ili vužgete televizor spomina se o izborima. I kad buju i gdo, po anketama vodi. Meni je drago, kaj je izborna godina zbog nekih- vrlo malih stvari. Kakva god bila ova sadašnja vlast, ne bu riskirala, a da ne isplati regres i božičnicu. Je da je malo, ali čoveka veseli.

Kad smo več kod izbora, muči me nekaj drugo. Za koga glasati? Si nudiju isto. I si isto obečavaju. Si govoriju da če buju oni na vlasti, da bu nam bolje. A izborna kampanja još nije počela. Kaj bu tek kad počne? A več sad su mi dosadni.


Piše: Tomislav Benčić-Ben
 
Slika:
http://www.zagorje.com/thumb.ashx?path=/ckfinder/userfiles/images/komentatori/bencic.jpg&width=430&height=250


* Pod ovo, red u naslovu, mislim na nekakav redoslijed -negde. Nekakav poredak, kad se nekaj složi po redu. Zakaj opče pišem o tome. H ponedeljak sam prešel k doktorici. Nije nič strašno, samo sam kašljal, ali kak je to trajalo več od 10 dana i kak mi od kupljenog sirupa h ljekarni to nije prešlo, ipak sam prešel k doktorici. Dojdem do čekaonice, vidim da je tam jedan pacijent koji uredno sjedi i čeka na svoj red. Mislim si, baš super. To je bilo negde oko 8 i možda 5 minuta. Denem zdravstvenu iskaznicu h onu kopanju pokraj vrata. Sednem si i čekam na svoj red. Kad u čekaonicu upada nekakav, valjda narodni heroj, pokuca na vrata, sestra mu otpre i on zajde nutra. Prek reda se porinula i jedna babuskara.

Kaj to zapravo govori? Prvo, govori o osobnoj kulturi to dvoje. Odnosno, o činjenici da je kultura ponašanja za njih nepoznati pojam. A kao drugo, govori o tome kak je nama, kaj smo čakali h redu, zapraf bilo svejedno. Jer smo se več navadili da postoje oni, teri moreju delati kaj hočeju, i mi ostali. Zato nam i je, tak kak nam je. Nije nas za nič briga.

Na kraju sam obavil pregled, dobil ljekove i sve to platil. Ak slučajno ne znate, pregled pri doktoru, če nemate dopunsko, se več ne plača 15, nego 10 kuna.
Znate i sami da je- izborna godina. Hočete, nečete to morate znati, jer kam god da se obrnete, e otprete novine ili vužgete televizor spomina se o izborima. I kad buju i gdo, po anketama vodi. Meni je drago, kaj je izborna godina zbog nekih- vrlo malih stvari. Kakva god bila ova sadašnja vlast, ne bu riskirala, a da ne isplati regres i božičnicu. Je da je malo, ali čoveka veseli. Kad smo več kod izbora, muči me nekaj drugo. Za koga glasati? Si nudiju isto. I si isto obečavaju. Si govoriju da če buju oni na vlasti, da bu nam bolje. A izborna kampanja još nije počela. Kaj bu tek kad počne? A več sad su mi dosadni.

Od ponedeljka sam na godišnjem. Ostalo mi je još par dana lanjskog, pa me je šef steral da to iskoristim. I normalno da več imam plan kaj sve trebam napraviti. Tu su obuhvačeni razni poljoprivredni radovi, ali u malo večem opsegu nego kad delam. Ko i svako proljeće, na red dolazi podrum da ga se počisti. Taj podrum mi se čini ko ona čarobna torbica od Sport Bilija. Oni stareši se buju zmislili tog crtanog. Gde su bili Sport Bili i Lili i Vili, a koji su popravljali kaj god su zločesta Vanda i Alojz napravili.

I taj Sport Bili je imel torbicu iz koje je furt zvljekel baš ono kaj mu treba. Razlika je jedino u tome, kaj je h mojem podrumu imam največ stvari koje več ne trebaju. Mislil sam i više napraviti, kad sam počel planirati, ali za neke radove nisam mogel zatvoriti financijsku konstrukciju, pa su otpali. Pa si mislim, kak neki moreju voziti dobre aute, napraviti radove koje se zmisliju, a imaju isto takvu plaču ko i ja. I skužil sam u čemu je problem. Ne znam raspolagati s penezima.


Zvir:
http://www.zagorje.com/clanak/8706/dnevnik-tate-bena-red.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zâgorsko-lisnati kolumnist Tomislav Benčić-Ben na tur-for-um-u
(vupisati  Benčić vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Provizorna pismohrana člankov „Dnevnik tate Bena“ v Zagorskomu listu:
(vupisati Dnevnik tate Bena v gôrnomu desnomu čošku (Google prilagođeno  pretraživajně) na slede e stranice):
http://www.zagorje.com/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pregled člankov dete do 2011-05-09:
http://www.zagorje.com/pretraga/?cx=005765998322074358781%3Ahserwgt4jb8&cof=FORID%3A11&ie=UTF-8&q=Dnevnik+tate+Bena&siteurl=www.zagorje.com%2F#1036
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Hura Ben! Ben Tur Hur

Ben-Hur (1959) Trailer Kajler, 04:04

http://www.youtube.com/watch?v=8SOT0ofuscU

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Sanja Damjan - Črlena ambrela (poezija) , 00:53

http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3Dnv6kIxvdIc4&sa=U&ei=2vzjTfGqIc2UOrW24NAG&ved=0CA8QtwIwAA&usg=AFQjCNEs2k4DWI2XE_dUVHQ-_OvtxqIWiw

[Ljudevit Kaj]

Međimurske novine, 2011-05-24

Premišlavanje Jožeka radnika

NEJLEŽI SE Z LJUCKE NEVOLE NORCA DELATI

Na kaj smo, itak, mi šoferi došli? Vsi se špotarijo z nami. Policaji nas šimfajo, doktori nas kontrolerajo, jedino nam se krčmari veselijo. Pre par dni so policaji gospono na beciklino zmerili 3,30 promila alkohola vu krvi. Nebrem vam ve reči jeli je gospon mel vozačko dozvolo, ali je, kak zgledi, dosta nevpučeni, jerbo gda je nej unda bi znal gda se z temaj promilaj čuda leži pelati na štiri kotače nek na dva. I nej sam to, čovek treba znati piti: tre piti v rit, a nej v glavo, jerbo gda je pil kak tre nebi ga glava prevagnula i nebi se bil prehitil. Vidite kak sam ve ja spameten kak vrag i nejleži se ljucke nevole norca delati

Piše: Jožek radnik


No, i to je minulo. Jedva smo čakali kaj minejo te humalije i nucvutarije naših maturantov, a ve gda so se maturanti nazaj vu red posprajli ve nam falijo. Nebrete reči, bili so jako fajni, jedni lepši od drugih. Brzčas vam ne moram govoriti gda so maturantice bile čuda lepše od maturantov (dečki, sori!) Dok sam to pripovedal sosedi Franci, ona mi je rekla gda so zato maturanti vejč spili od puci. Malo sam jo zbočki pogledal, ali nejsam nikaj rekel, jerbo ona je još nej zazvedila gda so puce ravnopravne i vu pijači i gda, tu i tam, vejč tu, a meje tam, prestiguvlejo dečke i vu pijači, a dok je soseda Franca bila mlada unda so puce mele kupico vu roki sam do so pile vodo. Čkomel sam i zbog radi tega kaj soseda ima vnuko med maturantaj pak kaj nebi došlo do svaje vu familiji. Špancerala so se tua mlada deca po grado, fučkali so kaj se je vse prašilo (naša preštimana vuha so trpela), a nejduže so se zadržavali i klatarili po parko gde je vsaki razred mel svojega šanka i svoje lege. Nebrem reči gda je pijača tekla potokima, ali hajdig toga se pretočilo z štacunov vu te mlade, suhe i žejne požerake. Vsa je sreča kaj so ovi štiriletni maturanti punoletni pak so nej morali fkajuvati štacunare kaj se pijače dotikavle. Kuliko sam mel za videti ipak so se nejveč pili bambusi, neje preveč drago, a i ne moraš čuda spiti kaj te, bar malo, šusne, a zadje dneve so i domaći brajdaši bili na ceni. Nejfaleši so, a japica so navek bili široke roke. Dobro mi je rekel sosed Pišta, šteri od gda je vu penziji, furt ima na oko te mlade ljude: pak tua ti deca pomalem trenerajo z pijačom od prvoga razreda tak gda dojdejo do mature več so nej tak zeleni i nevpučeni vu grehote i kuraž štero pijača davle. Kak bilo da bilo, maturanti so došli do kraja onoga nejmlajšega i nejlepšega dela živleja, a ve morajo genuti dale. A kam bodo išli, kam? To ja pitam sebe i vas. Nekaj si gruntam gda bodo išli dale vu školo, jerbo smo jiv drugo nikaj ne navčili. No, pak smo jiv niti nej vučili piti, pak vidimo gda znajo.

Nebrem veruvati kaj so vse naši županijski političari prepravili maturantaj za završno fešto na Mesapo, a oni so odišli vu Domašince.  Autobusi so vozili z Čakovca vu Nedelišče, tam jiv je čakal fini domaći bažolj i to zabadav. Isto tak so meli i langoše i cugo i to po izboro. Nabavili so jim dobre mužikaše, došla je Karla Belovari skupa z našim Bojanom Jambrošičom, a maturante si mogel včasi prebrojiti. Znuom ja gda vsaki ftič leti tua gde misli gda mo bode lepše, ali vu ova teška i krizna vremena treba gledati i kuliko tua fešta košta. Vse razmem, ali nikak mi nejdejo vu glavo maturanti ekonomske škole, bar bi oni morali znati kaj se bole splati.

Nikak mi nejde vu glavo zakaj se i maturanti vugiblejo toga Mesapa. Vu tej dvorani kajkaj toga speluvlemo sam nej ono zakaj smo jo zazidali. Tu so kajkakši plesnjaki, bile so i cajke, bili bi i maturanti gda so šteli dojti, a sejmov ga nej. Najgerek sam jeli bode bar of glavni sejam vu junjušo. Od kak je gospon Novak odišel vu penzijo kak gda so Mesapova kola počela iti doli z brega. Nešterni pripovedajo gda se i Mesap ravna vu penzijo jerbo mo gazdi nebrejo nikak najti mesto pod gospodarskim suncom. Najte mi to govoriti, pak dečec ima stopram dvanaest let, neje bil vu saboro, a niti pak nema boračkoga staža.

Na kaj smo, itak, mi šoferi došli? Vsi se špotarijo z nami. Policaji nas šimfajo, doktori nas kontrolerajo, jedino nam se krčmari veselijo. Pre par dni so policaji gospono na beciklino zmerili 3,30 promila alkohola vu krvi. Nebrem vam ve reči jeli je gospon mel vozačko dozvolo, ali je, kak zgledi, dosta nevpučeni, jerbo gda je nej unda bi znal gda se z temaj promilaj čuda leži pelati na štiri kotače nek na dva. I nej sam to, čovek treba znati piti: tre piti v rit, a nej v glavo, jerbo gda je pil kak tre nebi ga glava prevagnula i nebi se bil prehitil. Vidite kak sam ve ja spameten kak vrag i nejleži se ljucke nevole norca delati.


Zvir:
http://www.mnovine.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6226:nejlei-se-z-ljucke-nevole-norca-delati&catid=68:joek-radnik&Itemid=127

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Živopisano izdâjně (onli. ne-potpuno, html)
http://www.mnovine.hr
Elektrônsko izdâjně (pdf)
http://www.mnovine.hr/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=95

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Međimursko-novinski premišlant JOŽEK RÂDNIK na tur-for-um-u
(vupisati  Premišlavanje vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žiga i Bandi(s)ti:

Žiga i Bandisti - (S)MEĐI.MURJE, kak si lepo zeleno, 03:55
Žiga i Bandisti - Međimurje, kak si lepo zeleno

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

NORCI - Neobična predstava na kajkavskom narječju
http://kazalistedubrava.hr/norci/

[Ljudevit Kaj]

Varaždinskě vésti, 2011 05 24

Klopotec

Prvo treba čitati, pak tek onda pisati

Meni je, se razme, najdražejše kaj se more na kajkavskom pisati i čitati, jerbo smo mi kajkavski kraj i moramo si čuvati svojega jezika s kojim govorimo z duše. Kak je spisuvanje takvih, književničkih stvari, malo dukši posel, a i puno toga treba pročitati prije, tak je nova precednica već poslala vun sve natječaje i recitale za celo leto, kak se šika. Oni koji samo čitaju buju znali da moreju čitati ili poslati društvu vu Trakošćanski vulici kajkavske knjige koje su zišle prošlu leto vu celi Hrvacki, pak buju na jesen znali koja je knjiga dobila nagradu za najbolju samostalnu kajkavsku knjigu.Oni kaj pišeju priče, moreju jih do konca lipnja poslati, pak buju jih čitali vu kolovozu na Krklečevoj  „Srebrni cesti“.


Bartolu je ve pak crkel ajfon, onak kompletno. Kak je paklavi, tak mu je opal na pločice i ve neje dosta da ga samo kompjuter- meštri posložiju znutra, neg treba i zvuna, a to bu trajalo. Nazval me je da se odma najdemo, jerbo je baš štel z menom prek imejla prodiskuterati  nekaj kaj mu je zapelo za oko, a veli da mu za ajfon i neje jako žal, jerbo  su ga v zadnje vreme jako srdili komentari jenih  na portalima v kojima je samo zlo, a ništ od prave rasprave o problemu. Pital sem ga kaj mu je to zapelo za oko, pa da se i ja pripremim za naš spomenek, jerbo sem ja pak takvi kaj si volim vu glavi prije posložiti stvari, a onda jih z nekim, kakti drugo mišlenje pri doktorima, vusporediti i ako treba promeniti. Rekel je da je on mislil da su većinoma vu tem komentarima mlajši ljudi, a izgleda da nesu, pak bi to štel z menom prodiskuterati, a onda su  ga, kak z mokrom krpom po glavi, vudrili rezultati županijske ankete o tomu ali naši ljudi hočeju vu Evropu ili ne, pak je ispalo da samo četrdeset i šest postotkof mladih ljudi to hoće. O tomu bi bil z menom naširoko prek imejla po noći pripovedal, ali ve, kak je tak je, moramo se spominati pak se nek ja pripremim.

Moram priznati da mi nije bilo lefko, naročito ak se dela o mladim ljudima, jerbo sem celi život podržaval mlade i nastojal jih razmeti i pomoći. Kak je to o portalima i komentarima  jednak velika pripovest, kak i   ona o mladim ljudima ili našemu pricufuknjanju Evropi, tak sem za Bartola spremil prvu rečenicu. Rekel sem mu da mi stari ionak ništ ne razmemo, a i neje nam za razmeti, nek nam je za gledati. Sve te stvari buju  mladi i stari stručnjaki med sobom razrešili, jerbo su i stručnjaki i roditeli i deca - i  jeni i drugi. A kaj bu njemu ležeše, nek si opet zeme Aristotela, pak nek pročita kaj je on pred hiladama let rekel o mladima. A onda sem mu dal papire našega  Varaždinskoga književnoga društva koje baš kak i ja daje prigodu sakomu koj ima kaj reči i da čita i da piše. Imaju i oni web stranicu, ali na tu stranicu www.vkd.hr Bartol neje išel, nek se samo zazabil na ovim svojim forumima.

Samo je gledal vu te četiri papere, na kojima vidiš da celo leto imaš kaj čitati i pisati, ako hoćeš, a kaj je najvažnejše i na kajkavskom i na hrvatskomu književnom jeziku. Meni je, se razme, najdražejše kaj se more na kajkavskom pisati i čitati, jerbo smo mi kajkavski kraj i moramo si čuvati svojega jezika s kojim govorimo z duše. Kak je spisuvanje takvih, književničkih stvari, malo dukši posel, a i puno toga treba pročitati prije, tak je nova precednica već poslala vun sve natječaje i recitale za celo leto, kak se šika. Oni koji samo čitaju buju znali da moreju čitati ili poslati društvu vu Trakošćanski vulici kajkavske knjige koje su zišle prošlu leto vu celi Hrvacki, pak buju na jesen znali koja je knjiga dobila nagradu za najbolju samostalnu kajkavsku knjigu.Oni kaj pišeju priče, moreju jih do konca lipnja poslati, pak buju jih čitali vu kolovozu na Krklečevoj  „Srebrni cesti“. Za petnajsti Zbornik koj bu zišel do konca leta, do rujna treba poslati pesme, priče, scenarije ili pak putopise i eseje.  Oni koji  pišeju i  kajkavske  i  pesme na standardu, moreju jih do rujna napisati i poslati vu Društvo prek poštara, ali i imejla za devetnajsti recital suvremenog hrvatskog pjesništva „Senje i meteori“.

Videl sem da je Bartolu sve to bilo lepo i drago i da je već počel misliti kaj bu čital i pisal, a pri čitanju o „Senjama i meteorima“ je pogledal vu nebo. Onda sem ga zdigel i rekel da bu bole da idemo malo prošpancerati do anđelinjakof pri Fraterski cerkvi i vu Kranjčevićevi,pak bumo ležeše mislili na poeziju. A ako tam još najdemo turiste, bumo ležeše mislili i na dojduće dane. Ja sam ležeše mislil na dojduće dane i prošlu  nedelju radi četrtoga sejma zdrave i izvorne hrane na placu, na kaj pak Bartol ni  stigel, jerbo mu je još delal ajfon, pak se zaigral.


Zvir:
http://varazdinske-vijesti.hr/klopotec/prvo-treba-citati-pak-tek-onda-pisati.html

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prelistajtě nôvi broj "Varaždinca"
(živopisano (online) izdâjně "Varaždinske vésti"):
http://varazdinske-vijesti.hr/online/Main.php?MagID=1&MagNo=1

pdf-pismohrana:
Varaždinskě vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf-arhiva
Županiske vésti
http://varazdinske-vijesti.hr/arhiva-zupanijske-vijesti

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Preštimani gospon KloPOTec - kajkavski call-um-nist z «Varaždinske vésti“ na tur-for-um-u
 (vupisati  Klopotec vu iskalicu v desnomu gôrnomu čošku na sledeče stranice):
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Emmerich Kalman: Grofica Marica (2003): Dolazak baruna Kolomana Župana (00.00-04:30) /Hajd'mo u Varaždin (04:30 – 06:28)

Sandra Bagaričova kak Grofica Marica i Vid Balog kak barûn Koloman Župan v poznâte operete Emmericha Imre Kalmana.

Grofica Marica najavlujě zârukě z zmišlenem barûnom Kolomanom Županom kak bi sě réšila dosadne vudvarâčov, no stvari sě zakomplicéraju da nenâdano dohâja prâvi istoimeni barûn, Mađâr z Varaždina, teri jě v novina prečital o svem zârukam.

Silvesterska (i)zvedba 31. prosinca 2003, zagrebečko kazališčě 'Komedija'.
Redatel: Vladek Štefančičov (Vlado Štefančić)

http://www.youtube.com/watch?v=uDB2rH8WF_U

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Spot  Več tri dana varaždinske grupe Pot*
* Plemenita Občina Turopôlska

www.turopolje.hr
http://www.youtube.com/watch?v=uvcq6Z-wl0U

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vide(l)o:
Srebrna cesta - Ibrica Jusić, 4 min.

http://www.google.de/url?q=http://www.youtube.com/watch%3Fv%3DEB-QENLmEog&sa=U&ei=0vrjTZLyCouYOsijwMQG&ved=0CBEQtwIwAQ&usg=AFQjCNE6MbgeN87QTzAc5KT96AFQfhp86w