Vidiš, stvar je kaj se ja ne kurčim na svakom koraku da nekaj znam i ne prodajem ovdje mudrosti na princip - ak prođe - prođe. A ti upravo to i radiš
Žao mi je kaj tak shvaćaš. Jasno mi je za neke jalnuše ovdje koji su kivni na sve koji znaju više od njih (a obični svi znaju više od njih). Shvaćanje kurčenja je osobna kategorija. Ako te ja tako želim shvatiti, nećeš si moći pomoći. Tako i ti radiš - no ima li to smisla ovdje? Glede prodavanja pameti i kurčenja, dugo si bio nedodirljiv u tom segmentu - no nisam ti ništa nikada rekao u tom smislu. Kaj to onda tebi treba?
i kaj je najžalosnije, kad te se uhvati na djelu, onda ne samo da se niš ne naučiš iz greške (šupljeg preseravanja), nego ideš druge vrijeđati izrazom "mormoni".
Nema tu nikakvih mormona. Ima morona - što je nešto sasvim drugo.
Svi koji ti ne tepaju nego se usude ukazati ti na tvoje gluposti su za tebe mormoni.
Ne, pojam
moron je rezerviran za one koji se ponašaju kao ti sada i gore - seru i kurče se bez pokrića. Napišu milijun slova bezveze - a ne odgovore ono kaj ih se pita, za što bi nekada bila dovoljna i samo dva slova.
Kaj ti stvarno nemaš pojma o engleskom?
Ili ne znaš niti što su i tko su mormoni??
Vjerujem ti da si htio dobro, i da si htio pomoći kunti, ali često nemaš pojma, nego nešto pretpostavljaš, i onda to ideš prodavati pod "znanje".
Ja nisam ništa prodavao pod znanje - niti sam se izrazio u tom smislu i na taj način. Izrazio sam se mišljenjem, što mi ti osporavaš, jer želiš smatrati da je sve što kažem ZNANJE, dok svi imate pravo palamuditi bedastoće bez granica i to se treba tolerirati kao pravo na mišljenje...
I tako si se zajebo svojom pretpostavkom zakaj je ono gore zeleno.
Ako sam pretpostavljao - onda se valjda smijem i zajebati - jer pretpostavka je nagađanje, a ne činjenica ili fakt. Znači, priznaješ da nisam davao ZNANJE, nego pretpostavku - no to te ne smeta da pljuješ jer ti to tako paše. Jadno... i prijezira vrijedno. Time si sam za sebe potvrdio da sereš, no to te ne smeta nimalo.
No osim toga -
reci mi kaj sam u svojem postu NETOČNO napisao?Ako je WLAN komunikacija zaštićena, na primjer WPA ili WPA2 enkripcijom (šifriranjem), onda je signal u eteru siguran od prisluškivanja. Međutim ako smo negdje na otvorenom, gdje je za svakog pristupačan Internet (WLAN), onda je ta veza do routera nezaštićena (nije šifrirana). Inače bi trebao šifru (key) da se spojiš s Internetom, ali ako ju ne trebaš, onda to znači da je veza nezaštićena. Pri takvoj vezi bi svaki u blizini mogao sa prikladnim programom snimiti podatke koje lete kroz eter, kao na primjer password od tvoje elektronske pošte, ili gdje se već logiraš.
Da se korisnici zaštite od toga, i da se mogu logirati koristeći i takav nezaštićen Internet, "korisni podaci" (user data) se šifriraju između tvog browsera i onog servera s druge strane. Znači ne šifrira se baš sve kaj ide između tvog računala i routera, nego samo "korisni podaci". Drugim riječima - unutar jednog otvorenog kanala djelomično se komunicira zatvorenim kanalom. Međutim, to je samo onda dobro dok niko, ali baš niko drugi to nemre dešifrirati. Da je ta stranica i njen kod šifriranja (SSL šifriranje) sigurna, to dokazuje certifikat te stranice. I to je ono kaj je bilo zeleno na stranici od lutrije. Potvrda (zeleno) da je certifikat uredan i da je komunikacija zaštićena.
Međutim, SSL enkripcija nije poželjna samo zbog otvorene WLAN komunikacije. Podaci se mogu prisluškivati i ako si umrežen (LAN). SSL enkripcija daje sigurnost da su svi "user data" između browsera i aplikacije na serveru cijelim putem sigurni od prisluškivanja, neovisno kojim komunikacijskim kanalima ti podaci sve prolaze (LAN, WLAN,...).
Vidiš, postaješ normalan.
Ovako si trebao odgovoriti odmah, a ne srati i provocirati, i onda kada se odgovori, ispada da sam ja kriv. I to zato jer zloupotrebljavaš pravo da shvatiš nekaj ne onako kako se treba shvatiti, nego onako kako ti tog trena paše. A to je perfidno i pokvareno ponašanje, čemu ima dosta kandidata ovdje - pa svakako mislim da ti nisi potreban (iako nisi nikada ni bio daleko od takvoga ponašanja ili zazirao od njega).
Neću sada reći da mi nisi ništa rekao kaj ne znam, jer je tvoje gornje pojašnjenje maltene nevezano uz zelenu traku, no
ja sam shvatio da su moguće drugačije kombinacije nakon Štefova odgovora (i sada još nisam ziher da imam odgovor na moje pitanje).
Ako je ta boja na traci oznaka certifikata, kojega može imati svaka stranica bez obzira je li free ili ne, zašto je onda imaju samo rijetke? Meni je to pomalo nelogično...
Da ne velim da nisam baš siguran u te tvoje iznesene tvrdnje o "sigurnim" vezama. Koliko znam, sigurni protokoli mogu postojati, kao i enkripcije, samo na računalima koje imaju instalirane posebne programe za to, pri čemu i odlazno i dolazno računalo (ili sva računala u takovoj vezi) moraju imati uprogramiran sigurnosni kod i zadanu određenu enkripciju, nešto tipa kripto-stroja Enigme iz Drugog Svjetskog rata - obje strane su morale imati taj stroj ukoliko su htjele razumjeti podatke.
Ne postoji enkripcija javnog tipa, bez posebnih programa, podešenja i custom-kodova, koja je sigurna od prisluškivanja ili špijunaže (ovo ne pretpostavljam, ovo je tvrdnja ). Da bismo mi ovdje komunicirali na način da nitko osim nas ne može vidjeti i razumjeti o čemu pišemo, morali bi imati neke dodatne programe i podešenja, neke kristale ili drugi hardverski enkripcijski dio koji bi bio prethodno usklađen i podešen na naša računala tako da samo mi možemo kriptirati sadržaj na neki način, no i da tvoje računalo koje to prima prepoznaje na koji način je to ekriptirano i koji je ključ za razumijevanje (x-bitna enkripcija).
Bez toga - ne postoji komunikacija koja je sigurna od prisluškivanja i špijunaže (u apsolutnom smislu to nije niti jedna, no prednost je što za jake enkripcije treba podosta vremena i vrlo jaka računala da bi se iste otključale i vidio sadržaj, što počesto znači da će kada se otkrije sadržaj već biti prekasno za poduzimanje bilo kakovih akcija, pa su neke Vlade u svijetu čak išle za time da se određene razine enkripcije i javno zabrane, a SAD je bio prvi koji je tražio od autora da prvo 128-bitnu, a onda i 256-bitnu enkripciju ne smije davati u javnu upotrebu).
Čak niti bankovni tokeni ne pružaju sustav dovoljne zaštite onome koji stvarno zna što hoće, i spreman je uložiti u to da to i dozna. I uvijek ima onih koji to "legalno" mogu.