Etno udruga Kurilovec

[Stjepan]

@Newbie: sitničariš, greška u tipkanju. I još jedan koji se drznuo nešto raditi oko Turopolja, a nije tu rođen. Emilij Laszowski - Brlog kraj Ozlja. Da je po tebi ni Povijesti Turopolja ne bi imali.

Zapravo je ispravno licemjerje ili hipokrizija.

@kuntakinte: nemam pojma, vidim ga tu i tamo u dućanu i uvijek ima problema s karticom. :-)

[Newbie]

@Newbie: sitničariš, greška u tipkanju. I još jedan koji se drznuo nešto raditi oko Turopolja, a nije tu rođen. Emilij Laszowski - Brlog kraj Ozlja. Da je po tebi ni Povijesti Turopolja ne bi imali.

Zapravo je ispravno licemjerje ili hipokrizija.

@kuntakinte: nemam pojma, vidim ga tu i tamo u dućanu i uvijek ima problema s karticom. :-)

Kad se vec motas tuda, da ti velim oko Lucica... dva tri susreta sa njime i pokusaj vlastitog misljenja, promjenili bi tvoje misljenje o njemu.

[Stjepan]

Nemoj sad ti koristiti Lučića da skreneš pažnju sa svoje kronične ksenofobije.

Da spomenem još jednog dotepenca...Slavko Kolar (Palešnik, Garešnica). Na 22 kilometra razrovane ceste od željeznice i pošte, 6 kilometara od prve škole i crkve nalazi svoju najdragocjeniju rudaču iz koje će iskovati svoja najpoznatija djela koja su poznatijim učinila brege kojima je on tepao Bikovske Gorice.

[shaka zulu]

Ako se želite uključiti u rad Etno udruge Kurilovec nazovite Baricu Tomašić na tel 6218 132.

U okviru udruge djeluje mješoviti pjevački zbor,a učlaniti se možete kod voditeljice zbora Martine Ivanović na broj 099 691 4387, u vremenu od 19.00 do 22.00 sata.

[koko-vg]

http://www.hrt.hr/?id=enz&tx_ttnews[cat]=370

Doobar primjer u Pešćenici, gdje je povratnik iz Njemačke obnovio i uredio staru drvenu kuću s okućnicom, povukao je za sobom i Nijemca, dizajnera koji mu je to dizajnirao i pritom se zaljubio u drvenu gradnju da je i sam ostao u Pešćenici i kupio imanje, te je do sada ako se ne varam obnovio 3 ili 4 drvene kuće, pogledati prilog iz Htrvatska uživo od 07.09.
Primjer za svaku pohvalu i pažnje vrijedan, prekrasno su uredili sve tako da sada imaju to sve i zajednički povezano, stare drvene kuće u sređenoj i lijepoj okućnici, prekrasno.

... radi se o našem čovjeku, svečeniku, imao sam prilike razgledati taj posjed iznutra... super je sređeno ....

[Goričanka]

Da, jako lijepo je to uređeno i održavano.
A Pešćenica bu sad izdala i Monografiju mjesta povodom mislim 700. obljetnice i kak imam čuti celo selo je uključeno u izradu iste.
Drago mi je da su se Pešćenci zbudili i da ne dozvole da Pešćenica bude zaboravljena.

[kuntakinte]

Etno udruga Kurilovec,2011 04 28

[kuntakinte]

http://youtu.be/DxC1yPUxEBE

[kuntakinte]

Zutra k sedme vure na večer v Gasilane skupština udruge.

[kuntakinte]

Članovi  ETNO  UDRUGE  KURILOVEC , u nastojanju da se  stara znanja ne zaborave, će u petak, 12.04.2013. u 17,00 sati  održati  radionicu   izrade   predmeta od  vrbovih  šiba  -  osnove pletarstva i košaraštva , te radionicu  zlatoveza i pećkog veza.
Zainteresirani  se mogu priključiti  radionicama   koje    će se održavati u sjedištu  Udruge,  Horvatova  ulica 57, u sklopu  zgrade DVD Kurilovec.

[Ljudevit Kaj]

STJEPAN LEDER

Otišel si zanaviek. Ni zbogom nisi rekel, a vrnul se nigdar ne buš....
Jako nam buš falel. A dô bu sad naš Japa?


ETNO VUDRUGA KURILOVEC

Jožekov čošek
VGdanas, 11.02.2014, br. 037, www.vgdanas.hr

[kuntakinte]

 Aktivno promoviranje kulturne i prirodne baštine Kurilovca; organiziranje radionica u cilju prijenosa znanja i vještina; revitalizacija starih narodnih običaja i svetkovina; organiziranje i provođenje manifestacija i izložbi radova svojih članova na kojima će se predstavljati kulturna baština Kurilovca
http://www.etno-udruga-kurilovec.hr/

[Ljudevit Kaj]

VGdes
VGdanas, 15.01.2015.
Broj 058, www.vgdanas.hr

JOŽEKOV ČOŠEK
RIČET (jagli, ječmena kaša)

Liepo mi je majka rekla da zemem samo malo kaše z torbice, a jô sem svu kašu oprala i diela kuvat. Pitaj dragoga Boga, de mi je bila pamet…


Taj dôn je majka otišla kopat kukuruzu. Zdigla se rano, još za mrôka, zela je motiku, flašičku z vodum i otišla.

Dôn prije, rekla mi je da bum jô zutra kuvala ričet. Navek mi je govorila: „Kad se vudaš (otideš zumuš) jednoga dôna i ak dojdeš v hižu de je huda svekrva, a nebuš znôla kuvati, saki dôn te bu klela i špotala“.

Priredila m je vrečice z bažulom i z ječmenum kašum.
Zebrala sem liepo bažul i oprôla ga. Dela sem ga kuvat. K bažulu sem narezala luka, merlina, celera, špeka, pak sem sé to posolila i pobiberila.
V drugom loncu je kipela voda i nutre sem nasipala opranu ječmenu kašu. Za pol vure, ta se ječmena kaša tak „napuhala“ (napunula), da lonec f teromu  se kuvala, više ni bil dosta veliki; sem kašu zesipala u veči lonec i pridôla vode.
Pôk je prešlo pol vure, ali ni taj vekši lonec ni bil dosta veliki – kaša je samo rôsla  i rôsla. Zela sem treči (trejti) lonec i pôk vujnega presipala kašu i pôk prilejôla vode.
Kad sem se okrenula oko sebe, imela sem kaj videti. Svi lonci su bili od kaše, više v kredencu ni bilo niti jednoga. Nu, na moju sreču, bažul se skuval. Dela sem vujnega malo skuvane ječmene kaše  i napravila zafrik.
Ali, Bože moj, am je te kaše još tuliko ostalo, tak puno da bi bilo dosta za cielu vulicu. Ajoooj, a kam bum sad žnum?
Zela sem lonec s kašum, žlicu i otišla na dvorišče. Kašu sem dôla kokóšami, racami i môčku, a ono kaj je ostalo sem hitila na vrt.
ómm
Majka se oko pol dôn vrnula s pola i liepo se najela ričeta (jaglof). Bil je dober il je ona bila jôko glôdna. Ali, kad je otišla vôn da s pumpe donese mrzle vode, imala je kaj videti: kuvane ječmene kaše bilo je po cielomu dvorišču.
Môček se kaše tak najel da su mu oči postale pučkaste. Ne bilo druge, nek je zela lopatu, pobrala kašu po dvorišču i hitila ju na gnoj.

Liepo mi je majka rekla da zemem samo malo kaše z torbice, a jô sem svu kašu oprala i diela kuvat. Pitaj dragoga Boga, de mi je bila pamet… Majka me prijela za šišek i malo stepla. Je, tak je to bilo, nigdôr to nebum pozôbila. Sva je sreča da mi se to dogodilo kak curičke. A kaj bi bilo da sem pri svekrve skuvala tak puno ječmene kaše? Gundrala bi i čavrala i špotala bi me po cielomu selu.


* * * * * * * *

KUD Bukovac - Stal se jesam, 03:47

http://www.youtube.com/watch?v=IO0C0qvFl_8#ws

[Ljudevit Kaj]

VGdes
VGdanas, 28.01.2015.
Broj 059, str. 30, www.vgdanas.hr

JOŽEKOV ČOŠEK
PLEMEKOV MELEN

      Kad je drugi veliki rat prešel, došla je Plemeku noredba od partizonskoga odbora da mora iti z drešom delat v Sisek. Drugovi z Goričkoga komiteta su mu rekli nek samo on i dale dela doma, da ga budu zaštitili, če bu trebalo. Kad su v partizonskomu odboru videli da se naš Plemek, kak su rekli „oglušil o naredbu“, koznili su ga tak da su mu dosudili jedno leto zatvora. Nigdo z Goričkoga komiteta ni rekel ni jenu liepu rieč zajnega. Nigdo ga ni zaštitil. I dale si moreš misliti kaj je bilo – Števiča su deli 1948. v zatvor. Bogi čovek, a ni kriv ni dužen…


      Pitala si me zajni put za sé melene tere se siečam da su bili v Kurilovcu i po Gorice. Siečam se stôroga melena na Gorice, pri Zomule. Tam je bil, vuz stôri vatrogasni dom. Bum ti jemput ojnem se pripovedal, To je bilo tak dôvno, am onda nigdo drugi ni niti imal melen, neg Zomula. I  stôrom semišču na Gorice ti bum pripovedal… valda nam pozôbil.

      A v Kurilovcu, em znôš i sôma da su meleni bili pri Pukaniču, pri Mateku Odrčiču i pri Plemeku. Mi smu navek išli na dreš k Plemeku. Števiča Stepaniča smo zvali Plemek. On je počel delati taj posel za vrieme drugoga velikoga rata, mislim da je to bilo 1943. Vu tu dobu su još Stepaniči živeli na stôrom gruntu, tam v Stepaničeve vulice, a dreš je bil ovde, v Kurilovečke vulice.
      Bil je tam dreš i melen. Vozili smu s pola k Plemeku žitek na drešajne, a bome smu posle cielo leto nosili v melen taj žitek. Plemek ga je mlel za vujem. Kad si mu donesel vreču žitka ili kukuruze, za čas je bila mela somleta, a jeden del te mele si moral dati za posel, za plôču. E….to ti se zove vujem.

      Kad je drugi veliki rat prešel, došla je Plemeku noredba od partizonskoga odbora da mora iti z drešom delat v Sisek. Rekli su mu da tam ma zajnega puno posla.
      Po istine govoreč, on ti je imal jôko puno posla i tu, v Kurilovcu. Rekli su mu drugovi z Goričkoga komiteta nek samo on i dale dela doma, da ga budu zaštitili, če bu trebalo. Kad su v partizonskomu odboru videli da se naš Plemek, kak su rekli „oglušil o naredbu“, koznili su ga tak da su mu dosudili jedno leto zatvora. Nigdo z Goričkoga komiteta ni rekel ni jenu liepu rieč zajnega. Nigdo ga ni zaštitil. I dale si moreš misliti kaj je bilo – Števiča su deli 1948. v zatvor. Bogi čovek, a ni kriv ni dužen…

      Plemek je vmrl 1963., a negov posel je triebal nastaviti sin, Ivek. Mi smo ga zvali Ica. Vu tu dobu je bilo malo kamijonof, a Ica je vozil jen veliki kamijon. Dečku se bole dopalo voziti, neg mleti. Kaj češ, morala je dale posel voditi negva mati, Milka.
      Žena je znôla posel, ni kaj za reči…

      Ali posla v melenu je bilo se mejne. Vu tu dobu se melu več moglo kupiti i v dučonu. Tak su pri       Plemeku mleli nôjviše šrot i su hranu za blâgo.
Milka je na kraju zaprla melen 1974.

      Je, saki put kad prejdem vuz Plemekov grunt, okrenem se, pok si zdehnem. Ni več Milke, Ica je dôvno mrl, a i žena mu. Se mučí, se stojí, ne vrtiju se kameni v melenu. Ne diši friško somleta mela. Ni več Plemekovoga melena.

Mlinar v krčmi

Žena išla v melin, nesla vreče,
mlinar pak jo dzodi požegeče.

Naj me, dragi mlinar, žegetati,
kaj mi nebo fertof ves meljnati.


Nastavek:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/msg34552/#msg34552

Išla žen v melin
Žiga i Bandisti - Međimurska Erotska, 04:08

Žiga i Bandisti - Međimurska Erotska

[Ljudevit Kaj]

VGdes
VGdanas, 31.03.2015.
Broj 063, str. 30, www.vgdanas.hr

JOŽEKOV ČOŠEK
ČETRTEK NA GORICE

Sekak je trebalo i kojne pogledati. Moj Bog, kak je to bilo liepo! Čmi kojni su mi navek bili nôjlepši. Držal sem se za oca, bilo me strof kad bi teri kojn onak frktal kak da oče skočiti. To ti je se bilo tam de su osnovne  škole v sredine Gorice, još nisu bili kostájni posečeni kak denes. Hame i sú ormu  tera  trieba  za kojne se moglo tam kupiti, remenar  Kluk je se to delal i tržil.
Kupci i pretršci, gospe i gosponi, se je to stôlno išlo sim - tam. Ludi su se pogajali za marvu ... krika i vika.


A ti si...dobro da si došla. Denes mi je bole, nikaj me ne prebôda. Buš si z menum kôvu popila a jô bi ti štel pripovedati o tom kak je negda zgledal gorički sejem. To ti je bilo v četrtek...je, je, dobro ti velim. Ni bilo f petek kak denes.
Posluni.... večer prije je navek došla kuma ze Šilakovine i dotirala pure, tere bi tržila na placu. Z bregof je v sredu navečer puno ludi dohajalo f Kurilovec ze svojemi kojni, kravicami, teleki i pajceki. Oni teri su došli  z Pokupskoga celi dôn su hodili vuz svoju marvu, teru na plac tiraju, pok jem je pod večer bilo jôko žmefko. Na kopájne vuz naš zdenec vmivali su  se i pili vodu, prôli si obojke i opajnke,  napojali  marvu.
Si smu skupa znali večerati i spominati se do kesno v noč, a onda bi oni otišli spôt v naš  veliki  štôgel. Tak je bilo skoro pri sake kurilovečke  hiže.
Japica bi me rano zbudil. "Ajde sinek,  četrtek  je, trieba iti  na Goricu na plac. Liepi je dôn, dišeče je proleče. "
Mati  bi me  oblekla, podragala po glave  i dela na kola zmed  oca i japice. Rekla bi: "Nôj preveč jesti slôtka čisla i sladoled, da te ne  drobec bolel."
I tak bi japica potiral kola i kojne. Kad bi došli na Goricu, privezal bi kojne tam na Havidičevom, otec bi me del dole i krenuli bi gledet svijne. Japica je štel kupiti provoga pikastoga bicka, turopolske pasmine. A kuliko je tam bilo svijn....
Sekak je trebalo i kojne pogledati. Moj Bog, kak je to bilo liepo! Čmi kojni su mi navek bili nôjlepši. Držal sem se za oca, bilo me strof kad bi teri kojn onak frktal kak da oče skočiti. To ti je se bilo tam de su osnovne  škole v sredine Gorice, još nisu bili kostájni posečeni kak denes. Hame i sú ormu  tera  trieba  za kojne   se  moglo  tam  kupiti, remenar  Kluk  je se to delal i tržil.

Kupci i pretršci, gospe i gosponi, se je to stôlno išlo sim - tam. Ludi su se pogajali za marvu ... krika i vika.
Bilo mi je več i vruče, dobro da je bila senca od kostajnof. Išel sem za  japicum  teri je  preglédal  teliče. Da je mati bila tu sigurno bi pogledala  pure, guske, race, kokoši i piceke. Veli da je dobro znati ciene... Kad smu došli do vôge za živinu, mene su več noge bolele, pok je japica rekel da si idemu malo sesti i nekaj pojesti.
Se je dišalo po  friško  pečene  kobase i kotlovine, pečejnôri  su imali štande jen do drugoga -od vôge do Hrvačičevoga grunta.
Kobase su bile jôko fine, odmah  sem bil žeden.
Japica je štel sekak pogledati po čem se trži sieno. Kola puna siena za kojne i krave, jena vuz druge  su stôla tam de je denes ona velika steklena zgrada tera je jenu dobu bila gorička tržnica, a sad moja  sneja veli da su nutre  v sredinu  narivali dučone.
Sieno je dišalo, otec se pogajal z jenem  čovekom z Žažine za dvoja kola siena, a jô ...
Jô sem samo gledel štande vuz  vulicu - se do store menze; de su vésela liepa šôra  čisla i srčeka, dugi bomboni, liepa stekelca i sekakve igračke i obleča, kojneki i bebice od cukora, sladoled i još sekaj finoga. Tak sem dugo zdihoval dok me otec ni zdigel i pital kaj mi je. Rekel sem da bi štel sladoled i jeno črleno čislo, samo jeno.
Násmejal  se i odnesel me do drvene slastičarske kolic.  Kupil mi  je sladoled. To je bilo i prefino. Poveč ti mene, zôkaj denes ni tak finoga   sladoleda...
I kupil mi je  črlenoga  kojneka od cukora, teroga sem lizal se do doma ...


Etno vudruga Kurilovec

* * * * * * * *

Buševčica Vanda Vintarova  ov je put dobila strostruko pojačajne! 'Lubav se ne trži' grupe 'Coprnice' ('Veštice') (zab)lesiknula se je v novomu ruvu. Poglečte!
http://dnevnik.hr/showbuzz/celebrity/stella-lani-i-matiji-se-prikljucila-i-maja-u-obradi-hita-ljubav-se-ne-trzi---313392.html

Lana, Matija i Maja popevaju "Lubav se ne trži"
(vr)aktori: Vanda Winterova, Vedran Komerički, Ana Kraljevičova

Stella - Lana, Matija i Maja - Ljubav se ne trzi, 02:05

Stella - Lana, Matija i Maja - Ljubav se ne trzi