Baština > Tradicija i baština
Ne sadi drvo koje ne rodi
kuntakinte:
NEK SE SPOMINJA I PAMTI!
3. PRID KUĆOM MI ZELEN BOR
Napisa' ćemo jednu priču od koje će "zeleni" još više pozeleniti, ne "mali zeleni", nego oni koji za svako drvce strepe, travku zgazili ne bi. Al', još i vo da kažemo, sve nam meriše, ta morda smo i razotkrili još jednu igru iz prošlog sistema, jedan smišljen plan za zatiranje hrvatskog naroda? Jer, njetko je to morda sve zno? Morda? A, sve je ko lipo počelo, ne more bolje bit.
U ondašnjim mjesnim zajednicama zasjedali, debatirali, pritresali, raspravljali i odlučili, pa posjekli u ne malom broju naši sela orase i dudove još od Krajine po drumu praz (ispred) kuća i stali borove, smreke, jele, čemprese sadit. Jer to je ko ljepše, pa uvik zeleno, ljepše praz novi kuća pasira (ljepše stoji ispred nove kuće), trokrilaca (trokrilnih prozora), roletni i balkona... Pa, ne moraš drum mest (čistiti pješačku stazu i cestu ispred kuće), lista nema... Cure mogu svoju linost sakrit, a taki je danas više već za stari (za vrijeme naših starih), priznajte!
Štitar – svi se baš i nisu držali naredbe o sadnji borova i jela
Cure onda okrenile pjevat:
Posadi ću zelen bor do bora,
Od mojega do dikinog dvora!
Našim šorom sade bor i jele,
Da laduju garave i bijele!
Sumnjamo da je baš tako bilo i da se ispod borova naladovalo, jer i bolje ladovine od bora i jele ima, pjeva se:
Nema lađa nad orava (oraha) mlada,
Ladovine nad oraovine!
Na klupčicama pod orasima se sjedilo odpodne, ladovalo i selo pritresalo, na klupčicama se ašikovalo (ljubovalo), o oras si mogo curi leđa derat, a pritisni ju nuz bor pa ćeš je svu usmolisit (izbockati). Od orasa si bome i korist imo, a šta od borova imaš?! Sa' ćete čut! Nikad nam ti borovi nisu štimali.
Prnjavor – I vaj se baja nije do – šokačka kuća u Rodinom kraju
Bili smo u Vrhovine, a gledamo prid Ba¬bića kućom lipa živa ograda, al' med njom borove posjekli. Snaša Katica će: "Znate kako se kaže - Bor vriž (iznad) kuće, gazda iz kuće! - Bajo mi reko, seko, de to poruši. Kad sam to čula, odma sam za sikeru i borove dol, il brk odsičem. E, nećete gor, rekla sam. Ošli za krizbane!"
Onda nam pokazala kroz selo, eno tamo, zbilja bor kuću nadvisijo, vršika mu priko krova ošla, a sin se objesio, gazda umro, razumrše svi, kaže. Spominja još taki slučajeva u selu, pa i u Brodu u Osječkoj ulice. Tiha jeza da te uvati.
Tetka Tera Babića potvrđiva sve vo i dodade: "Okulirane bagremove treba posadit, to je ko lutke (bebe) imat!"
I u Trnjanskim Kutima smo bili i opet vidimo čempresi u dvoru štucovani, nemaje više od metra i pol. Snaša kaže, štucuje ji da joj sin iz kuće ne ođe, jer kaže se - Kad bor kuću previsi, sin iz kuće! Pa, i ona pokazuje priko druma, ošo sin iz ve kuće, iz ne kuće, iz ne, a sve im borovi, o-ho nadvisili krovove.
U Donjoj Bebrine pitali smo isto i čuli, gegod je u Bebrine bor zasadit, kuća se rasipa, numero ostalo pusto. U Čarini baba Marija zadnja bila, Čakmazovi iseljili na drugo numero (kuću), eno još borići kod babe Ankice, a i ona sama...
U Bickom Selu kažu - Ko bor posadi neće potomstva imat! - a njeki zasadili prid kuća, ta kuće im se od borova ne vide. Ne znaje. O Bože valjda će vo pročitat?!
A Tunja Mumića iz Prnjavora baš dobru od svoji stari upamtijo: "Ne sadi u avlije (dvorištu) drvo koje ne rodi, konja nikom ne posuđuj i ženu nikud samu od sebe ne pušćaj! Moreš ti bor posadit, al - bor gor - kuća dol! - pa biraj. Tako se isto kaže".
Šokci se u Prnjavoru drže starine – svaka čast!
Za vo o borovima znaje Brčinci, znaje u Slatinčiću. Snaša Manda Knezova iz Kobaša, rodita u Bebrini sitila se: "Cimpres je velika nesreća u avliji!" Snaše, Jelena Matkova, Manda Mitrović, Marija Katanić isprva o tom nisu znale, a kad su stale kontat (počele razmišljati), zbilja u Kobašu prazna numera (kuća) digod su borovi zasaditi, kažu.
I šta na kraju kazat? Stari su to većma znali i borove su samo po grobljima sadili. A, vo danas! Pa znate l' vi šta j' to?! Ta sela će nam razumrt! Posicite borove, pa ma kako se zeleni pjenili. Posadite opet orase, dude, japanske šljive ko Varošci. Ne bojte se nisu Varošcima rad ti šljiva japanske bube u glavu udrile. A, sumnja izrečena naprvo ostaje, jer morda je njetko sve zno i s opakom namjerom kroz sela borove zasadijo? ??
http://blog.dnevnik.hr/bacaiva/2008/03/index.html
Jel ima kaj f tem?
Tazika:
Ima puno.
Neki čak tvrde da je Austro-Ugarska vlast namjerno po našim otocima posadila borove zato da se ljudi rasele.
Sadnja borova, pogotovo po plodnom tlu, jest smišljeno zatiranje naroda koji tu živi.
Bor mijenja Ph zemlje iz koje raste i ona uskoro postaje prekisela za voćke i drugo bilje. Ako sadite bor, čak više njih, računajte na to da će vam taj dio zemlje uskoro postati neplodan i da vam ništa drugo u blizini neće rasti, ako je zemlja nakošena također će biti neplodna i nizvodno od bora.
Sjetite se kako izgleda neki borik kojeg poznajete - oko borova sve kao spaljena zemlja, ništa tu ne uspijeva.
Naši otoci i obala su, prije naredbe sa Bečkoga dvora da se posvuda sade borovi, bili kao rajski vrtovi; kultivirani još od doba starog Rima, i prije toga, bili su prepuni smokava, murvi (dudova), puni rodnih vinograda, palmi i cvijeća, povrtnjaka i svega blaga Božijega. Svaki komadić zemlje je bio kultiviran, gnojen i odnjegovan. U takvom okruženju i plodnom zelenilu požar nije imao šanse.
Onda se Beču nije svidjelo što su naše pokrajine tako plodne i narod bogat, htio je raseliti naš narod što je i uspio i to pomoću borova: kako su se borovi širili tako je i zemlja mijenjala Ph i propadala, uništavajući drugo raslinje. Uskoro su došli i prvi požari, jer bor - suh i pun smole - gori kao baklja. Vatra bi zahvatila i plodovito drveće, a nakon požara vlast bi naredila da se na praznoj zemlji sade borovi.
Sada nam otoci i obala imaju posve drukčiji izgled nego prije samo 100-200 godina: goli kamen (jer je kiša otplavila plodnu zemlju koju nije više imalo što zadržavati) i borici koji stalno gore (jer su borici na obali suhi i smolasti) a kad izgore onda se opet sade - borovi. Sada na tako kiseloj zemlji drugo nebi ni uspjevalo.
Srećom kod nas ima malo borova. Tu i tamo poneki bor, neka ga - ovdje je druga, vlažna klima, neće se jedan bor sam zapaliti. Oko njega malo zakiseljene zemlje, ali već malo dalje nije. U Gorskom Kotaru ima borovih šuma, ali ima i toliko kiše i magle da se ne suše kao na priobalju i otocima.
Primijetila sam i ja borove po ovdašnjim dvorištima. Oko borova ništa ne uspijeva, jedva da i trava raste. Pogledajte i vidjet ćete.
kuntakinte:
--- Citat: Tazika - Siječanj 16, 2013, 09:12:06 poslijepodne ---Neki čak tvrde da je Austro-Ugarska vlast namjerno po našim otocima posadila borove zato da se ljudi rasele.
Sadnja borova, pogotovo po plodnom tlu, jest smišljeno zatiranje naroda koji tu živi.
Bor mijenja Ph zemlje iz koje raste i ona uskoro postaje prekisela za voćke i drugo bilje.
--- Kraj citata ---
Prvi glas, o tem nis ni mislil...
Jel kak uteče na ljude? Ono;
--- Citat: kuntakinte - Siječanj 16, 2013, 07:46:25 poslijepodne ---Snaša Katica će: "Znate kako se kaže - Bor vriž (iznad) kuće, gazda iz kuće!
...Onda nam pokazala kroz selo, eno tamo, zbilja bor kuću nadvisijo, vršika mu priko krova ošla, a sin se objesio, gazda umro, razumrše svi, kaže. Spominja još taki slučajeva u selu, pa i u Brodu u Osječkoj ulice. Tiha jeza da te uvati.
...Snaša kaže, štucuje ji da joj sin iz kuće ne ođe, jer kaže se - Kad bor kuću previsi, sin iz kuće! Pa, i ona pokazuje priko druma, ošo sin iz ve kuće, iz ne kuće, iz ne, a sve im borovi, o-ho nadvisili krovove.
U Donjoj Bebrine pitali smo isto i čuli, gegod je u Bebrine bor zasadit, kuća se rasipa, numero ostalo pusto.
...U Bickom Selu kažu - Ko bor posadi neće potomstva imat! - a njeki zasadili prid kuća, ta kuće im se od borova ne vide.
..."Ne sadi u avlije (dvorištu) drvo koje ne rodi,...
Moreš ti bor posadit, al - bor gor - kuća dol! - pa biraj. Tako se isto kaže".
...Snaša Manda Knezova iz Kobaša, rodita u Bebrini sitila se: "Cimpres je velika nesreća u avliji!" Snaše, Jelena Matkova, Manda Mitrović, Marija Katanić isprva o tom nisu znale, a kad su stale kontat (počele razmišljati), zbilja u Kobašu prazna numera (kuća) digod su borovi zasaditi, kažu.
I šta na kraju kazat? Stari su to većma znali i borove su samo po grobljima sadili.
--- Kraj citata ---
Tazika:
To neznam.
Gledam kroz prozor: ovi susedi kaj imaju 1 bor uz kuću imaju troje dece, a ovi kaj imaju 3 bora uz kuću jedva jedno.
A onaj dole, nema bora nijednoga, kuću mu ovila samo loza, al se (još?) ni ni oženil, a sad će mu pedeseta.
Možda ima veze, a možda su ljudi vidjeli kak ispod bora niš ne uspjeva - nisu mjerili kiselost zemlje ali vide da je tako - pa došla priča.
Neznam.
domovinesin:
je, fakat, a kam vozi gvozdeni kojn tu krave ne daju mlieka, a koke neseju šlaprčke
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju