Svakidašnje teme > Povijest
Hrvacki križni pûti
Ljudevit Kaj:
Hrvacka od pokolj(ejn)a do pokolj(ejn)a /
Selačkě i građanskě vojně vu Hrvâtov
Ljudevit Kaj:
Mesec svi(je)ben jě tradicionalno POsvečen prepucâvajnu kaubojov i indijâncov, odnosno prepucâvajnu o negdašnem pucâvajnu med (kom)parti.zânem i (janka.p)ustašem.
Od leta 1945. do 1990. žrtvě su sě brojilě samo na jene strâne (pobedničke) i pri tomu (na priliku broj poginule v Jasenovcu) množil z faktorom (Upravě Državně) Bezbédnosti 10 (děset) i višě.
Broj po kom.parti.zânem vubite pripadnikov „porâžene vojski“ (i prateče civilov) množen jě z faktorom verovatnosti 0 (nula). Nijovo brojno stâjně (i na Zěmle i na nebu): prâzen skup.
Od 90-te lét prěšloga stôletja „hrvacki antifašisti“ (obično jě podržava Levičar.dak (n)i na nebu (n)i na Zěmle) govore da, ak jě morti i bilo po kom.parti.zânem vubite protivnikov, delalo sě tu samo o koljâčem žen, dece i stârcov, terě bi saki pošteni nârodni sûd ionak osûdil na 10- (i več)-kratnu smrt.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
--- Citat: Ljudevit Kaj - Svibanj 24, 2010, 02:06:18 prijepodne ---(I)steknuti turopôlski političar strâdal od "nârodně vlâsti" leta 1945.
KOVAČEVIĆ, STJEPAN Načelnik
(Buševec, 1899 - Kerestinec (?), 1945)
--- Kraj citata ---
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Crveno i crno o komunističkom antifašizmu
Fašizam je bio zlo i svaki onaj antifašizam koji je prepoznao narav tog zla i zbog toga mu se usprotivio dobit će pozitivan predznak. Ali nije jasno da su komunisti ikada to stvarno prepoznali. Prije svega, oni to nisu ni mogli jer njihov vlastiti pokret ima toliko sličnosti s fašizmom da se ta dva režima (“heterozigotni blizanci”, kako ih je nazvao povjesničar Pierre Chaunu) u političkoj literaturi obično zajedno klasificiraju kao potpuno nov i drastični oblik opresivnog političkog sustava koji se naziva totalitarizmom.
http://www.jutarnji.hr/crveno-i-crno-o-komunistickom-antifasizmu/260811/
Ljudevit Kaj:
Hrvacki (i) jugokomunisti, „antifašisti“ rad “zaborâvlaju“ da su bili i profašisti i pronacisti i to (ně samo):
1)
od potpisivajna sporazuma Hitler-Stalin 23. kolovoza 1939. do nâpada Hitlera na SSSR 22. lipna.1941.
K(l)atinska šuma i stradâvajně (žubro i turo)polske (ně samo vojně) inteligencijě jěn jě od primerov pronacističke prakse komunistov.
NKVD jě likviděral oko 14.500 (turo)polske čâsnikov i 11.000 civilne zaroblenikov.
(Okupâciju i raspad krâlevině Jugoslavijě i formérajně NDH balkanski komunisti dočekali su benevolentno i koncilijarno. Vodili su sě i pregovori o vulasku komunistov v Paveličovu vlâdu (resôr nutrašne dél), kě jě bilo dost škaklivo jel jě „prâve“ ustašov bilo stotinek, a „prâve“ komunistov više od iladu.
Tek posle nâpada Hitlera na SSSR hrvacki (i) jugokomunisti okrenuli su sě protiv NDH.)
2)
„Tito je radi ostvarenja svoga glavnoga ratnog cilja bio spreman na kolaboraciju čak i s Hitlerovim vojnim i civilnim zastupnicima u okupiranoj Jugoslaviji. Ožujka 1943., kada su nagađanja o iskrcavanju zapadnih saveznika na jugoslavensku obalu Jadranskog mora dostignula vrhunac, Tito je Nijemcima ponudio sporazum o suradnji. Plašeći se da bi dolazak Engleza i Amerikanaca mogao ojačati pozicije prosrpskog četničkog pokreta generala Dragoljuba Mihailovića, komandanta Jugoslavenske vojske u „otadžbini“.“
Ad 1.1) Pakt Ribbentrop-Molotov
http://hr.wikipedia.org/wiki/Pakt_Ribbentrop-Molotov
ad 1.2) K(l)atinska šuma:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Pokolj_u_Katinskoj_%C5%A1umi
Ljudevit Kaj:
croatia.ch, 2010.05.15
Pogledajte prilog Filipa Ćorlukića o tim za Hrvatsku tragičnim danima, objavljen na našem portalu i preko linkova na kraju toga priloga i predhodne priloge istog autora, a ako još niste pročitali knjigu Zvonimira Springera o tim događajima i o Križnom putu, koju smo u 27 nastavaka na hrvatskom i engleskom jeziku objavili na portalu, učinite to sada – to je zaista potresno svjedočanstvo tragičnih događaja tih dana:
Dida priča - Sjećanje na davne ratne godine: Povlačenje iz Zagreba i povratak
http://www.croatia.ch/zanimljivosti/080515.php
Zvonko Springer: BEZ KRIVNJE IZOPĆEN ili MOJ KRIŽNI PUT
http://www.croatia.ch/kultura/knjizevnost/zvonko_springer.php
Ljudevit Kaj:
--- Citat: Ljudevit Kaj - Lipanj 11, 2010, 11:45:05 poslijepodne ---ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, LIPEN 2010.
NEKAJ ZA ČAS KRATITI
ZVONA ZVONIJO, A MI SLABO ČUJEMO...
Vu minulo nedelo je obslužavana obletnica i služena meša za vse one šteri so 1945. leta skončali na križnomo poto i bili zakopani vu Maceljskim šumama. Z Čakovca je na to mešo išev jeden bus ljudi i to je bilo nejveč nas stareših. Nebrem razmeti zakaj nas je tak malo išlo, pak kaj so tej ljudi šteri so poginuli pred 65 let, niti krivi niti dužni, nej zaslužili kajbi se mi dojšli malo pomoliti za jiv. A zna se gda jiv je bilo cirka dvanajst jezeri. Nebrem to razmeti, kak smo jedva napunili jednoga busa, i to obedve cirkve, južna i severna, a dok se ide vu Kumrovec unda se dva busi napunijo za jedno vuro. Brzčas je nekaj znami nej vredo, jerbo je vu Maclju naš negdašji gvardjan i župnik, pater Drago Brgles, zazidav cirkvo Muke Isusove i briga se za to hodočasničko mesto, jer Macelj spada vu župo Đurmanec gde je fra-pater Drago župnik več jedenajst let. Nejsam misliv šinfati, ali nebrem več zdržati.
Obširnešě:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg18126/#msg18126
--- Kraj citata ---
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju