P Oltar - POrtal naš svagdašni PObôžni i vragolasti / Bogoslavija

[Ljudevit Kaj]

Domačinem i posetitelem foruma teri (pravo)slâvě Božiča (Bogeka) po c(es)arskomu julijânskomu kalendâru, čestit.ka:
Hristos se rodi!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

HR.isto.s se rodi.
Isti smo rod.
Gens una sumus*.
(rěkli bi šah.isti)


* slogan mednârodně šahôvničkě organizâcijě

[Ljudevit Kaj]

Bôgekovi (Božični) običaji Podravske Sěsvet

V ostvarejnu filma sudelovali su vučeniki i vučiteli PŠ Podravskě Sěsvetě, ter gospon Josip Cugovčan.


"Božič v Sesvetam"- Božićni običaji Podravskih Sesveta, 06:15

"Božič v Sesvetam"- Božićni običaji Podravskih Sesveta

[Ljudevit Kaj]

ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, SEČEN 2011.

 NEKAJ ZA ČAS KRATITI

PAK PET LET BODE FLETNO MINULO

„Zvona“ i posle petnajst let vsaki mesec zazvonijo i zvonijo.
Morem vam reči gda se ova svecka i hrvaška kriza nekak zarivala i med naše fratre i patre jerbo ga nej bilo domjenka. Rekli so nam gda je to šega sam za okrogle obljetnice, a 15 je nigdar nej biv okrogli broj.
Vse je jasno, pak naši patri hodajo po potima svetoga Franceka, a on je navek živev na slaboj košti i neje se reshitavav. Kuliko sam meuv za čuti nešterni z uredništva, šteri imajo jako radi šveckoga stola, so se žalili svetomo Tončeko.
No, nikaj zato, bode se počakalo do okrogle 20-letnice, pak se unda bode to nadoknadilo, ak več drugač nebre. 

Vu zadjemo brojo minuloga leta sam pripovedav o temo kak so naša i vaša „Zvona“ počela zvoniti, što je za to biv kriv, a što još i denes vože vleče tak gda „Zvona“ i posle petnajst let vsaki mesec zazvonijo i zvonijo. Kak se to šika, za petnajsti rođendan je naš glavni urednik pozvav vse novinare z Čakovca, očem reči, z Međimorja na kup, tak gda smo se i mogli malo pofaliti kaj smo vse napisali črez tulikša leta, a posle spominka jiv je pater gvardjan pozvav na zakusko i druženje v Župni klub kaj bodo znali gda so došli k hiži gde se znajo šege kak tre stranjske pogostiti, jerbo je advent vreme darivanja. A vu nedelo, i to ono zadjo pred Božičom, je bila tribina vu Katoličkomo domo na šteroj so pater Mirko Mataušić i gospa Jasminka Bakoš Kocijan falili nas „zvonare“ tak kaj se vse prašilo. Tak nam i treba gda smo si nej drugo niti zaslužili. Morem vam reči gda se ova svecka i hrvaška kriza nekak zarivala i med naše fratre i patre jerbo ga nej bilo domjenka. Rekli so nam gda je to šega sam za okrogle obljetnice, a 15 je nigdar nej biv okrogli broj. Gvardjan, župnik, glavni i odgovorni urednik so šteli i to zrihtati i mi novinari smo bili za to, ali je, nebodete veruvali, pater Anđelko, kak glavni ekonom farofa,, očem reči, čovek šteri vu rokaj drži ključe od kase, nej biv za to.  Negdi je našev i pred nas je dev, nekše stare samostanske regule gda nebrejo biti dva domjenki za jedno fešto. A rekev sam vam več gda je domjenak biv posle spominka z novinaraj. Če si duže gruntam vse sam sigurneši gda je pater Anđelko meuv praf. Vu temo cajto mi je biv spodoben našemo glavnomo državnomo bankaro, gospono Rohatinskomo, jerbo gda on nekaj veli niti gospa Kosor ne vupa brzčas nikaj pitati. I vam je ve jasno zakaj je pater Stanko nikaj nej pitav. Vse je jasno, pak naši patri hodajo po potima svetoga Franceka, a on je navek živev na slaboj košti i neje se reshitavav. Kuliko sam meuv za čuti nešterni z uredništva, šteri imajo jako radi šveckoga stola, so se žalili svetomo Tončeko, brzčas so to bili oni z juga, ali jim je niti on tu nej mogev nikaj pomoči. No, nikaj zato, bode se počakalo do okrogle 20-letnice, pak se unda bode to nadoknadilo, ak več drugač nebre. A ste vidli gda nebre.
     Kak sam vam i zadjipot napisav, Zvona zvonijo 15 let i furt si gruntam gda sam ve za teh 15 let čuda spametneši nek sam biv 1995. leta gda smo se hapili pisati i gda so „Zvona“ počela zvoniti. Tak sam se i mami pofaliv. Malo me je čudno, i to zbočki, pogledala, čuv sam i ono kaj je mislila, a rekla je: Nej se nikaj faliti, kuliko ja vidim sam smo 15 let stareši. Ima ona, brzčas, praf, samo je jedna mama i ona nejbole vidi.

Vaš Tonček

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                             MÂLA ŠÂLA

                                                            U zatvoru                                                       
Razgovaraju dva zatvorenika pa jedan od njih kaže:
Baš je čudna ta sudbina. Prvi put kad sam bio ovdje, naučili su me pisati, sad su me pak zatvorili zbog falsificiranja dokumenata!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                             Na vjenčanju
Pri kraju obreda vjenčanja svećenik upita prisutne:
    - Govorite sada,  sutra će vam biti prekasno. Ima li tko bilo što protiv ovoga braka?
    - Imam ja – javi se jedan tihi glas.
    - Ti šuti! Ti si mladoženja!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                          Na tržnici
Prodavao Pero na Dolcu diplome pravnika, ekonomista i doktora medicine. Naiđe Štef.
-   Koliko košta ova za doktora medicine?
-   Dvije tisuće eura.
-   Previše, zemljače! Može li za tisuću?
-   Ajde, može. Samo u tom slučaju moram te prvo ipak malo propitati!
-   
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Zvir:
ZVONA, Mesečni list čakovečke žup,
Leto XV, br.11, sečen 2011. l.
Nakladnik: ŽUPA SV. NIKOLE BISKUPA, ČAKOVEC,
http://www.ofm.hr/zupa_cakovec/ , http://www.ofm.hr/zupa_cakovec_jug/
Naklada 750 primjeraka

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kajkavski v cirkvam
Velečâsni Ivan Hrâstovičov, župnik v Loboru v Hrvackomu zâgorju, sě z svemi meštani spomina kajkavski i, ke jě posebno vâžno, na mešami propovéda na kajkavskomu jeziku.
http://www.zagorje.com/articles/2340/show.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAJKAVSKA VEČERNICA I MEŠA
a) pdf oblik (zvirni oblik, z ilustrâcijam):
http://www.esnips.com/r/hmfl/doc/e5f32fb6-9f50-4fc3-8c7b-4629d332d4a2/KAJKAVSKA_VECERNICA_I_MESA
b) editérajuči oblik (ně baš lépo posložen, bez ilustrâcij)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg4294/#msg4294

c) Video:
Kajkavska večernica z mešum: KAJ v Zeline 2008. i 2009.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg21820/#msg21820

Na priliku z leta 2008. (1/5):
Kajkavska večernica KAJ v Zelini 2008. 01.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

(XY ?)
zvona moga grada, 03:22
zvona moga grada

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

PAK PET LET BODE FLETNO MINULO

Šest let mi je minulo, 04:27
(Markobjelovar: Međimurska narodna u mojoj obradi.Ima nekih greškica.....)

Šest let mi je minulo

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

(Mala, velika moja) Buna vs. Morav(sk)a:
KUD Prva Petoletka Trstenik-Bunjevka,
Bunjevka.wmv, 06:15

Bunjevka.wmv

[Ljudevit Kaj]

Gradišćanske „Hrvatske novine“
Pet, 25/03/2011

Crikva i vjera

Skušavanje i križ

Križ nigdor iz svita otkloniti ne more. Samo je pitanje, kako ta križ prihvatiti, nositi. Svaki ima svoju kalvariju i teških situacijov, iz kih ne vidi izlaza. Ćemo Boga upsovati, ….  i će nam biti onda križ laglji. Nikako ne!

..... najbolje, ako se pozivamo na naše stare. Bilo im je teško, nevolje, križa dosta, a i skušavanja ni nje nisu obašla i još su znali reći: Bože, neka bude volja tvoja. Hvala Bogu. U ovi dvi rečenica se krije sva mudrost. Nisu se učili teologiju, ali živili su ju. Nisu teologiju studirali, ali studirali su Boga i položili doktorat života.

Ne hrbat obrnut Bogu, kad nas križ doseže, nego još se jače k njemu obrnuti.


Piše Joško Preč


Nigdor nije slobodan  skušavanj. I sām Sin Božji je bio iskušavan od zaloga. Marija i Jožef su imali velika skušavanja. Križ i skušavanje ni nas nećedu obajti, jer mi nismo svetiji od njih, nego grišni.
Kad je Winston Churchil u Dolnjem domu 13. 5. 1940. ljeta po prvi put nastupio pred vladom, ništa drugo im nije obećao nego pot, trud, suzu i križ. Ove riči bile su izgovorene početkom II. svitskoga boja, a ča bi mogao dobroga obećati svojim, kad na sve kraje padaju bombe i curi krv.

Svaki človik ima križa, nevolje, muke, skušavanjev. Zemlja nije nebo, a človik nije andjeo. Moru ekonomisti, političari svega dobroga obećati, ali križa iz svita ne moru odstraniti. Sa suzom u oku smo se rodili i sa suzom u oku ćemo umriti.

Danas je velik križ i u obitelji. Žena mužu, muž ženi postali su neveselje i neradost, i jedan na livo, drugi na desno. Ostavu jedan drugoga, ali križa se ne moru ostaviti. On će je sprohadjati, dokle živu.
Nekim je postao i Bog križ. Opsuju ga, provociraju, da je spasi od svega zloga, i kad je ne spasi od svega toga, opsuju ga i daju zbogom Bogu. Velu, kako će mi Bog pomoć, kad si još i sam sebi nije znao pomoći, završio je na križu, nemoćno jaukajuć i tužio se je: O Bože moj, Bože moj, zač si me zaostavio! I kad Bog još i Jezušu na križu nije pomogao, kako će meni?

Poglejmo nek, na kakovu kušnju je Bog stavio Mariju i Jožefa. Marija noseća, a Jožef za to ništa ne zna. Marija se muči, ča bi mu rekla, bi joj vjerovao Jožef, da je od Duha Svetoga prijela? Marija trpi i čeka Božju intervenciju, ka nije pak izostala.
Malo kasnije se je Dite narodilo. Još mu se ni zapravo nisu mogi jako veseliti, jur zbog ovoga Diteta je čekao big u Egipat. U njevo veselje se je odmah uvukla žukoća, i počela je njeva Kalvarija, Marijina ča do smrti.

Križ nigdor iz svita otkloniti ne more. Samo je pitanje, kako ta križ prihvatiti, nositi. Svaki ima svoju kalvariju i teških situacijov, iz kih ne vidi izlaza. Ćemo Boga upsovati, kako je to zgora napomenuto i će nam biti onda križ laglji. Nikako ne!
Andjeo veli Jožefu u sanji: „Ne boj se Jožef.“ To veli nam svim, kad nas križ gnjavi do zemlje, i mislimo, da se već niti izravnati ne moremo. Mi znamo da je Bog dobar, sama dobrota, ljubav, milosrdje. On nam neće nikad dati tako ča, ča podnosit ne moremo. Križ koga nam Bog šalje, nam je ne na propast, ili da nas Bog muči, nego na spasenje. Koliko je ljudi, ki su od srca zahvalni Bogu za križ, jer pod križem su našli sami sebe, tako i Boga.
A gdo bi htio pobignuti pred križem, nastane mu duplo težak, jer pred križem se ne dā pobignuti.
Na koncu ovoga razmatranja, najbolje, ako se pozivamo na naše stare. Bilo im je teško, nevolje, križa dosta, a i skušavanja ni nje nisu obašla i još su znali reći: Bože, neka bude volja tvoja. Hvala Bogu. U ovi dvi rečenica se krije sva mudrost. Nisu se učili teologiju, ali živili su ju. Nisu teologiju studirali, ali studirali su Boga i položili doktorat života.

Ne hrbat obrnut Bogu, kad nas križ doseže, nego još se jače k njemu obrnuti. To je rješenje, Bog je riješenje našega križa. Blažen on, ki sve svoje ufanje stavi u Boga, jer se neće razočarati. Ako ne človik, ali Bog će nam pomoć nositi križ, kako je i njemu, Ježušu Simon pomogao križ nositi.
A križ nam ne služi za propast, nego za spas. I blažen je, ki ovo spozna. Svim našim pokojnim smo križ darovali po smrti na cimitoru. I ti križi neka budu znak, da su i oni po smrti u nebo bili zeti, ali bez križa. To je plaća svim onim, ki su u Božju volju podano svoj križ nosili.


Zvir:
http://hrvatskenovine.at/clanak/25-03-2011/skusavanje-i-kriz-pise-josko-prec

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

28 11 2009 KUD SV BENEDIKT IZ MIČEVCA, NASTUP U AUSTRIJI U GRADIŠĆU U CRKVI SV LOVRENCA U TROJŠTOFU 1 DIO, 05:59

28 11 2009 KUD SV BENEDIKT, NASTUP U AUSTRIJI U GRADIŠĆU U CRKVI SV LOVRENCA U TROJŠTOFU 1 DIO

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

28 11 2009 , KUD SV BENEDIKT, NASTUP U AUSTRIJI U GRADIŠĆU U CRKVI SV LOVRENCA U TROJŠTOFU 2 DIO, 05:54

28 11 2009 ,KUD SV BENEDIKT, NASTUP U AUSTRIJI U GRADIŠĆU U CRKVI SV LOVRENCA U TROJŠTOFU 2 DIO

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

28 11 2009 , KUD SV BENEDIKT, NASTUP U AUSTRIJI U GRADIŠĆU U CRKVI SV LOVRENCA U TROJŠTOFU 3 DIO, 04:47

28 11 2009 , KUD SV BENEDIKT, NASTUP U AUSTRIJI U GRADIŠĆU U CRKVI SV LOVRENCA U TROJŠTOFU 3 DIO

[Ljudevit Kaj]

ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, OŽUJEK 2011.

 NEKAJ ZA ČAS KRATITI

Fašnik je minul, maske doli, vu Korizmi smo

Toplo se nadjam gda te navučitelice ne pozabijo na Pepelnico deci reči kak je počela Korizma i kak vu Korizmi treba malo meje cukori, čokoladi i žvakači potamaniti, a nekaj malo penez kaj se prešpara treba dati vu ime Božje za one šteri imajo čuda meje od nas. Vu Korizmi se treba moliti, nej vu petek jesti meso i čuda kredneše se ponašati i kaj je nejglavneše, nesmemo biti jalni jedni drugima.
                                                                                                                                                
 Minuli tjeden je naš južni župnik, pater Tonček, pozval k sebi na farof čakoske i međimorske novinare kaj jim pove vse ono kaj se planera naprajti vu toj mlajšoj čakoskoj župi. Vidim gda me malo čudno gledite, ali istina je. A pozval jiv je zato jerbo vsi novinari ne hodajo vsako nedelo k meši, jer gda bi hodali unda bi znali kaj se planera. Morem vam reči gda bode i južna župa Svetoga Tončeka (mojega imejaka) ovo leto dobila svojo knigo, očem reči, monografijo, kak se to lejpo po štacunsku veli. Znate kak je to: vidla žaba kak kovač konjo potkovo meče, pak je i ona zdighla nogo. No, z tem se nej tre šaliti jerbo so ovi južni farniki i cirkveni večniki to šteli ve naprajti kaj nebodo morali čakati 350 let kak so to čakali verniki pre Svetomo Miklošo.            

Minula nedela je bila fašinska, a na fašinsko nedelo so prinas navek maškori, pak je tak bilo i ovo nedelo. To so dnevi gda si naši ljudi zemejo malo vupeša, pak se delajo norca z političarov, jerbo nas političari vlečejo  za nos celo leto. Kak i vsako leto, tak so i ovo leto maškori nej prešli brez Titija. Nebre on zdržati kaj nebi nas malo došev pogledati svoje drukere z Miholjan i Vanovca, ali je zato nikoga nej bilo z Remetinca. Kak zgledi oni tam ne priznajo fašnika. Što zna, to so dnevi gda maškori okoli hodajo z ljuckaj glavaj, pak se, brzčas, nešterni nebi nazaj vrnuli. Mam posle nedele je i fašinski pondelek, a vu tej den so odnavek žene hodale po kvasa za krofline šteri so se pekli v tork, na fašnik. Tua šega se pomalem zdošla, ali verjem gda ga jo navek je ženi štere nedajo kajbi se to pozabilo. Fašnik je zadji den gda vsaki od nas more biti ono kaj oče, pak unda moremo na vulici ziti i Jadranke, Sanadere, Gadafija, Titija, Šeherzado, Onure, Ezele, a nejveč ga Dudeki. Mel sam za čuti gda na fašnik i nešterne navučitelice dojdejo vu škole z maskaj kaj deca vidijo kak maškori zgledijo.                                                                                                                      

Toplo se nadjam gda te navučitelice ne pozabijo na Pepelnico deci reči kak je počela Korizma i kak vu Korizmi treba malo meje cukori, čokoladi i žvakači potamaniti, a nekaj malo penez kaj se prešpara treba dati vu ime Božje za one šteri imajo čuda meje od nas. Vu Korizmi se treba moliti, nej vu petek jesti meso i čuda kredneše se ponašati i kaj je nejglavneše, nesmemo biti jalni jedni drugima. Kaj se nebodete držali korizmenoga petka kak moj tretji sosed Feri. On vam vsaki petek je pretepeno hrano, bažola ili pak kalampera, za obed, a unda več za večerjo nebre zdržati pak se zapiči vu frižider i nekaj mesnatoga nareže kaj preslavi to kaj je celi den zdržal brez mesa. Pak tre nahraniti teh 130 kil. I ja vam pomalem postim i na šunko mislim štera visi na najži i Vuzma čaka.
    
Pozabil sam vam reči gda se farniki z južne fare ravnajo na hodočašče vu Salzburg. Najme kaj, dobili so poziva z Osterajha: Dojdite k nam, vaš turistički vodič, gospon Ivo je več prinas i čaka vas.

Do drugoč, vaš Tonček


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                             MÂLA ŠÂLA

                                                             Pečenjarnica                                                        
Štef  i Mara šeću gradom i prođu pored pečenjarnice.
Oh, Štef, kako fino miriše! – zavapi Mara.
A Štef će onako kavalirski: - Hoćeš da prođemo još jednom?

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                             Zadnji dan škole
Štefek i Dragec su gledali labudove na Čakovečkom jezeru:
- Kad bih ja imao takav vrat – uzdahne Dragec.
– A zašto bi želio imati takav vrat?
– Zbog prepisivanja!
-   
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Zvir:
ZVONA, Mesečni list čakovečke žup,
Leto XV, br.11, ožujek 2011. l.
Nakladnik: ŽUPA SV. NIKOLE BISKUPA, ČAKOVEC,
http://www.ofm.hr/zupa_cakovec/ , http://www.ofm.hr/zupa_cakovec_jug/
Naklada 750 primerkov

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kajkavski v cirkvam
Velečâsni Ivan Hrâstovičov, župnik v Loboru v Hrvackomu zâgorju, sě z svemi meštani spomina kajkavski i, ke jě posebno vâžno, na mešami propovéda na kajkavskomu jeziku.
http://www.zagorje.com/articles/2340/show.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAJKAVSKA VEČERNICA I MEŠA
a) pdf oblik (zvirni oblik, z ilustrâcijam):
http://www.esnips.com/r/hmfl/doc/e5f32fb6-9f50-4fc3-8c7b-4629d332d4a2/KAJKAVSKA_VECERNICA_I_MESA
b) editérajuči oblik (ně baš lépo posložen, bez ilustrâcij)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg4294/#msg4294

c) Video:
Kajkavska večernica z mešum: KAJ v Zeline 2008. i 2009.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg21820/#msg21820

Na priliku z leta 2008. (1/5):
Kajkavska večernica KAJ v Zelini 2008. 01.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

«Zvona mega grâda »

klapa šufit, zvona moga grada, 03 :26

klapa šufit, zvona moga grada

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

GA Tresnjevka - Tu za repu tu za len, 01:58
Tu za repu, tu za len, tu za masno zelje.
Fašnik se je oženil, pepelnicu zaručil.
Pepelnica zaručnica, Fašnik mladoženja.

GA Tresnjevka - Tu za repu tu za len  

[Ljudevit Kaj]

Gradišćanske „Hrvatske novine“
Sri, 13/04/2011

Crikva i vjera

S Bogom na putu

Budmo uvijek kao suncokret, ki se stalno prema suncu obraća. Ako se već ne kreće prema Suncu, prema Bogu. Ako stanemo na pol puta, mrtvi smo. Izdržati uz Boga u zgodno i nezgodno vrime. Ako nam se sunce i ponekad zaškuri, opet prosviti. Sunce se nikad na vijeke neće shraniti pred nami, a još manje Bog, ki je vječan i nas je za sebe stvorio.

Piše Joško Preč


Imati dobrog prijatelja na životnom putu je velika srića. Najbliži su si suputniki otac, majka, dica, obitelj. Ali bez Boga nam srićan životni put nije osiguran. Bez Boga se zgubimo na putu.
U noći lako zgubimo pravi put, ako hodimo po nepoznatoj krajini. Isto i planinari, ki plaznu na snižne brige. Pa ako im snig jako put zamete, ne putu se, zgubu slijed.
Tako je i na duševnom polju, ali još nesigurnije. Po čem, po kom ćemo se rediti? Ljudi nam svituju ovo i ono, dost puta suprotno tomu, ča su nam jučer svitovali. A zač? Jer se ne redu po tom, ki je put, istina i život, po Kristušu, i njegovom Evandjelju. Naš put neka prosvitljuje lampuš vjere u ovoj škuroj od svakakovih krivih naukov otrovanom životu.

Mi molimo: Pod obrambu tvoju bižimo sveta Božja Mati. Kako je Marija čuvala maloga Jezuša, tako sada i nas čuva od neprijateljev, od krivih prorokov, ki nam sve obiću, kao vrag Jezušu, kad ga je skušavao. Svi smo izvrgnuti svakakovim skušavanjem. Naš neprijatelj nas napadje od naše slabije, najslabije strane. Zburka naše misli, ne znamo ča je pravo, ča je livo. I kad Zali zmuti vodu, pamet, onda nam sije u dušu krive nauke.
Veli Jezuš Tomašu, ki je rekao da ne pozna put, odgovori mu Jezuš: Ja sam put, istina i život.
Koliko je ljudi, ki mislu da sve znaju, da su najspametniji. Nezdavno su anketirali žive nobelovce, koga držu za najvećega znanstvenika naše dobe. Velika većina je glasovala za Alberta Einsteina, ki je pak rekao o sebi riči grčkog filozofa Sokrata: Oh kako je malo ča znam, a kako je veliko ča ne znam!
Svi mi nek tipkamo u škurini u mraku. Jedino svitlo je Bog, ki nam rasvićuje pravi put. Zato zakoracati tim putem, koga nam je Jezuš označio u Evandjelju. To nije zemaljska, to je nebeska mudrost, ka je za mnogo, mnogo mudrija nego sve zemaljske znanosti.

U ovom Evandjelju Jezuš najavljuje svoj odlazak iz ovoga svita, a apoštoli si nisu znali predstaviti, da će je Jezuš ostaviti. Jezuš ide k Ocu, a nje ostavlja. Ali neka se ne žalostu, jer ide, da im pripravi mjesto.
Lučenje je uvijek žalosno. Suze sidu maturantom na oku, kad zbogom davaju profesorom, i jedan drugomu. Suzu i profesori. Ostavlja mjesto, kamo se već nikad vratiti ne hte. Suze sidu junaku, koga pozivaju u vojsku bilo to u boj. Strašno je, ako se pak junak ne vrati domon, pao je — a majka i otac žaluju ga dokle živu.
Ali za mnogo strašnije je, ako je gdo Boga zgubio, Bog je umro u njem navijeke i već se neće vratiti. Sa palim sinom se moru susresti roditelji po smrti, ali ki je Boga zgubio, je sve zgubio, već neće ni po smrti susresti nikoga od njih, ke je ljubio, ako je još ipak nekoga ljubio.
Jezuš je nek za kratak čas ostavio svoje apoštole, ali po duhu Svetom je i nadalje ostao s njimi. Ravnao im je pute, da svi k njemu zajdu. Pitanje je samo, ča se je stalo po smrti s Judašem?
Budmo uvijek kao suncokret, ki se stalno prema suncu obraća. Ako se već ne kreće prema Suncu, prema Bogu. Ako stanemo na pol puta, mrtvi smo. Izdržati uz Boga u zgodno i nezgodno vrime. Ako nam se sunce i ponekad zaškuri, opet prosviti. Sunce se nikad na vijeke neće shraniti pred nami, a još manje Bog, ki je vječan i nas je za sebe stvorio.
Jedan rob se je zahvalio Mariji Nasali Rocci na knjiga, ke mu je poslala, te knjige ga nisu poticale na obraćenje. Potom on veli: „Ali danas jutro sam vidio kroz rešetke prošeciju, u koj je bila u črno opravna i ta žena, koj sam dvanajst ljetnoga sina umorio. Po prošeciji me je pohodila i rekla mi, da je i za mene molila i da mi oprašća, da sam joj sina umorio. Na ove riči žene sam se povrnuo. Mora bit Boga, ki daje ovako veliku ljubav jednomu stvorenju. Ljubav ove žene me je osvidočila, da postoji Bog.“


http://hrvatskenovine.at/clanak/13-04-2011/s-bogom-na-putu-pise-josko-prec


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *


KUD"GRGUR KARLOVČAN"Kalinovac:Uskrsno-vuzmena kola, 05:09

KUD"GRGUR KARLOVČAN"Kalinovac:Uskrsno-vuzmena kola

[Ljudevit Kaj]

ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, TRAVEN 2011.

NEKAJ ZA ČAS KRATITI

K  MEŠI  MOČI  I  Z  BECIKLINOM DOJTI!!!

Pred nami je Vuzem, naš nejvekši svetek za šteri se moramo dobro preprajti. Neje važno sam šunko meti na najži, nek tre znati gda vsi poti prema šunki idejo črez spovedalnico, a ono kaj smo si zaslužili vu spovedalnici to bodemo jeli mesto hrena. Srečnoga, veseloga i blagoslovlenoga Vuzma vam želem!  
                                                                                                                                                
 
      Nebi vam znal reči zakaj mi ljudi mislimo gda se, napriliko, auti nebrejo i neznajo resrditi na nas? Oni isto tak , kak i mi ljudi, imajo pravo na svoje mišleje. Tak vam se pripetilo na Gljuho nedelo kaj je moj prijatel Gusti došel svetešje oblečeni, i hospinklina si je del, vu garažo i kanil je iti k meši. Sel si je vu pleh, kak on z conom zove svojega plehnatoga pajdaša, ali je pleh nej vkresnul. A tulikša leta so se tak lejpo slagali i pleh je navek posluhnul gda je trelo, ali ve je ostal gluhi na vse moljbe i lepe reči (a i one druge) svojega gazde, a mojega pajdaša Gustija. I kaj je drugo preostalo Gustiju nek gda z komore zvleče vum beciklina i požuri se tirati kaj nebode zakesnil na mešo, jerbo pater Tonček nikoga ne čaka. Vsi znamo gda beciklin brže ide ako ga bole tirate. Tak vam je bilo i z Gustijovim beciklinom, no, morem vam reči gda dok je skup zvonilo Gusti je več zaklepal beciklina vu štendero pre Južni cirkvi. Meša je minula vu pesmi i molitvi kak se to i šika vu nedelo, ali gda je Gusti došel vum z cirkve mel je kaj videti: beciklina ga nej bilo tam gde ga je ostavil. Neje mogel veruvati kak je pehljivi, očem reči, hude sreče to nedeljo bil: nejpredi mo je pleh nej vkresnul , a ve pak mo je nešči beciklina fkral. Od jafkanja ga nej bilo hasna i Gusti si je moral poiskati foringo za dimo. Kak je to več red, Gusti je fkrađenoga beciklina mam prijavil vuličnomo policajo šteri se tu polek cirkve španceral, tak gda so mo policaji našli beciklina na Poplevaj polek Kuršanca za tri dni. Najme kaj, naši salhani sosedi z Kuršanca so vam, na Gljuho nedelo medeli utrkivanje vu triatlonu. Pitate me, kaj je to triatlon? To vam je ono gda se nejpredi beži, unda se plava, a na vse zadje se vozite na beciklino. Tak so vam oni bežali do Čakovca, unda so plavali na čakoskaj bazenaj, a za nazaj dimo si je jeden od športašov posodil Gustijovoga beciklina. Na vse zadje je vse dojšlo na svoje, Gusti ima svojega beciklina, a i auto mo je vkresnul, brzčas mo se gazda premilil, ali nej predi dok je nej akomulatora premenil.

     Verjem gda ste čuli kak nas austrijski turistički težaki zovejo nek dojdemno vu Salzburg jerbo je naš turistički vodič, gospon Ivo, več tam. Neje trelo tripot reči i čakoska Južna župa, Svetoga Tončeka, se sprajla na izlet vu Osterajh na molitvo Marijici vu Marija Cel i vu Salzburg kaj vidijo kak je to tam. Morem vam reči gda Austrijanci našega Ivija držijo pod ključom i to vu rešto kaj ga nej što fkral, jerbo je tak čuda vreden. Brzčas imajo praf, jerbo bi ga nešči od nas mogel fkrasti i dimo ga dopelati kaj se mi žnjim malo pospominamo vu štiri oke. Sam bi ga pitali: gde so naši penezi i gda jiv kani vrnuti.

     Pred nami je Vuzem, naš nejvekši svetek za šteri se moramo dobro preprajti. Neje važno sam šunko meti na najži, nek tre znati gda vsi poti prema šunki idejo črez spovedalnico, a ono kaj smo si zaslužili vu spovedalnici to bodemo jeli mesto hrena. Srečnoga, veseloga i blagoslovlenoga Vuzma vam želem!

Vaš Tonček!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                             MÂLA ŠÂLA

                                                            Ograda                                                        
                                                    
               Mali Dragec stoji pred vrtom seoskog župnika i pozorno ga gleda kako popravlja ogradu. Župnik ga upita:
- Što je mali? Učiš kako se zabijaju čavli?
– Ne, oče. Samo sam htio čuti što kaže velečasni kad se udari po prstima!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                            Na sud                                                        

Pita sudac Cigu: - Cigo, zašto si ukrao bicikl?
– Nisam sudac, djece mi!
-   Jesi, Cigo, imamo dva svjedoka koji su te vidjeli!
-   Ma nisam, sudac, imam ja 100 svjedoka koji me nisu vidjeli!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                            Kult sličnosti                                                        

Štef pita Drageca: - Prijatelju, što misliš, na koga mi sin sliči?
- Ma, nema veze! – odvrati ovaj. – Neka je on samo živ i zdrav!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Zvir:
ZVONA, Mesečni list čakovečke žup,
Leto XV, br.11, traven 2011. l.
Nakladnik: ŽUPA SV. NIKOLE BISKUPA, ČAKOVEC,
http://www.ofm.hr/zupa_cakovec/ , http://www.ofm.hr/zupa_cakovec_jug/
Naklada 750 primerkov

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kajkavski v cirkvam
Velečâsni Ivan Hrâstovičov, župnik v Loboru v Hrvackomu zâgorju, sě z svemi meštani spomina kajkavski i, ke jě posebno vâžno, na mešami propovéda na kajkavskomu jeziku.
http://www.zagorje.com/articles/2340/show.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAJKAVSKA VEČERNICA I MEŠA
a) pdf oblik (zvirni oblik, z ilustrâcijam):
http://www.esnips.com/r/hmfl/doc/e5f32fb6-9f50-4fc3-8c7b-4629d332d4a2/KAJKAVSKA_VECERNICA_I_MESA
b) editérajuči oblik (ně baš lépo posložen, bez ilustrâcij)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg4294/#msg4294

c) Video:
Kajkavska večernica z mešum: KAJ v Zeline 2008. i 2009.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg21820/#msg21820

Na priliku z leta 2008. (1/5):
Kajkavska večernica KAJ v Zelini 2008. 01.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

«Zvona mega grâda »

Klapa Šufit - Zvona moga grada (Slime 2008), 03 :38

Klapa Šufit - Zvona moga grada (Slime 2008)

[Ljudevit Kaj]

(TURO)POLSKI SVETEC - Fâla Bogu na brzine ....


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Glasnik Samobora i Svete Nedelje, XX. 05. 2011.

Zvjezdan Linić - DUHOVNI STUPAC
 

Zahvalni Bogu na brzini beatifikacije

Blaženi papa Ivan Pavao II.

Bogu smo zahvalni što je ovako brzo došlo do njegove beatifikacije. Sada imamo i službenog zagovornika na nebu. A čudesno je i to da nas pape u novije vrijeme prihvaćaju i vole. Evo, za mjesec dana i ovaj novi papa, starac od 84 godine, isto će tako dva dana darovati Hrvatskoj, gradu Zagrebu, da s nama podijeli pastirsku ljubav i brigu za naš narod i sve obitelji u njemu. Na nama je da to prepoznamo kao znak Božje ljubavi i velikog blagoslova.


Bili smo svjedoci, vjerujem mnogi preko malih ekrana, svečanog čina beatifikacije blaženoga Ivana Pavla II. Beatifikacija je prvi službeni čin priznanja da je osoba koje se to tiče među onima koji su svojim životom i krepostima sigurno zaslužili blaženu vječnost i da se po pravilima Crkve ona mogu častiti po našim crkvama i oltarima. Takva je osoba stavljena vjernicima kao uzor za nasljedovanje, a kao ugodnik Božji preporučena je vjernicima kao zagovornik u našim vjerničkim potrebama. Ivan Pavao II. to je i po našem pučkom vjerovanju sigurno zaslužio. Pokazalo se to već u stanovitom plebiscitu vjerničkog naroda koji je kod samog svečanog čina ukopa nosio vidljive transparente koji su gledatelje diljem svijeta, ali i pisutne velikodostojanstvenike Crkve, upozoravale na glas naroda: "Santo subito!", što bi otprilike značilo: "Uskoro svetac!" To je bio izazov i Crkvi koja je time bila potaknuta da uskoro pokrene i pravni postupak za proglašenje blaženim netom preminulog papu.

Nama Hrvatima bila je to posebna radost. Brojni hodočasnici iz Hrvatske, a i velik broj naših biskupa, uz predstavnike vlasti, bili su prisutni kod te svečanosti. Bio je to velik znak kako smo osjetljivi na ovaj čin beatifikacije. Ovaj je papa zaista zadužio našu domovinu Hrvatsku. I on je bio glavni u odluci Vatikana kad su dva dana prije većine zemalja Europske Unije priznali nezavisnu i slobodnu Hrvatsku kao posebnu državu. Jedna od najdubljih afirmacija naše domovine Hrvatske bio je događaj kad je taj papa 1994. godine pohodio našu domovinu Hrvatsku. Bilo je tu puno pastoralne ljubavi, ali i državničke hrabrosti u odnosu na Europu koja nije još uvijek gledala na Hrvatsku blagonaklono. Jednako tako nam je ovaj papa darovao veliku radost i blagoslov kad je ponovno 1998. godine pohodio našu domovinu i tom prigodom proglasio blaženim našeg mučenika kardinala Alojzija Stepinca. Bilo je prije toga mnogo pokušaja da se utječe na papu i lobiranja da to ne učini, jer je to velika pljuska cijeloj komunističko-ateističkoj konstrukciji laži i montiranja na kojima je ostvarena osuda bl. Alojzija Stepinca odmah poslije Drugog svjetskog rata. Međutim, ovaj papa, koji dobro pozna smicalice komunističkih režima, nije se dao smesti i došao je u Hrvatsku prvenstveno upravo zbog te beatifikacije. Nadalje, godine 2003. kad je već bio zaista zapaženo nemoćan, dvije godine prije svoje smrti, on je i treći puta pohodio našu domovinu Hrvatsku. To je bio i njegov najduži pohod, koji je trajao gotovo 5 dana. Obogatio nas je novom blaženicom Hrvaticom Marijom Petković od Propetog Isusa.

Bogu smo zahvalni što je ovako brzo došlo do njegove beatifikacije. Sada imamo i službenog zagovornika na nebu. A čudesno je i to da nas pape u novije vrijeme prihvaćaju i vole. Evo, za mjesec dana i ovaj novi papa, starac od 84 godine, isto će tako dva dana darovati Hrvatskoj, gradu Zagrebu, da s nama podijeli pastirsku ljubav i brigu za naš narod i sve obitelji u njemu. Na nama je da to prepoznamo kao znak Božje ljubavi i velikog blagoslova.


Zvir:
http://www.samoborskiglasnik.net/kolumne.asp?tip=108

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kavaliri - "Fala ti bože za ovaj dan", 04:03
(Ivan Brezni i Kavaliri zvode pesmu Ivice Pepelka '' Fala ti Bože za ovaj dan ''. Nastup v Župne cirkve v Bednje.

Kavaliri - "Fala ti bože za ovaj dan"

[Ljudevit Kaj]

Gradišćanske „Hrvatske novine“
Sri, 04/05/2011

Crikva i vjera

Susret s veseljem i tugom

Ljudi bez veselja, ljubavi, su mrtvi, želju si smrt, čemu živim, nikomu nisam na veselje. Jezuš reako je, da je došao, da oganj hiti na svit i da gori, da se važge prava Božja ljubav med nami. A bez ljubavi će nastati svit pakao. Kade nima ljubavi, onda zali vlada. Mržnja, nevolja, smrt. Nekamo dopustiti, da zali zavlada svitom i neće, jer Bog ljubavi je gospodar svita i On će pozvati i mrtve, da se goristanu, da se goristanu u ljubavi. Bog nas poziva, da budemo njegovi suradniki, da djelamo, da se oživi opet ljubav med nami, da se ponovi lice Zemlje. 


Piše Joško Preč


Jedan doživljaj, ki i po dugljem času živi u meni. Jedno malo dite dražesno, ljubezno, puno smiha i jedna majka, gluha turobna, slomljena, izgleda, da je ledična, neudata.
Imam pravicu kad se po ulici šećem u Juri, da najprvo pozdravljam ove male, jer njev nekrivičan smih, njevi mali okaci, lice me uvijek jako jako razveselu.
Ova sirota mama sidi slomljena na ulici i drži ruku, čeka milodare. Ja ju gledam, ali gledam skoro neprestano nje malo dražesno dite. Svaki posmih mi je posmihom vraćalo. Još i moć je ulovio ov smih ovoga diteta u meni.

Imam pravicu, da se trsim, da dam barem nešto tim, ki držu ruku ispruženu i prosu milostinju. Ali kad sam ove dva zagledao i vidio ovu siromašku majku s ovim ditetem dao sam im milodar za mnogo veći nek sam htio dati tim drugim. Kad je zela u ruke ov moj milodar siromaška mlada majka tako se je počela plakati od veselja, da sam počeo i ja plakat s njom. Spunilo se je nad manom, ča nam je Jezuš rekao: veselite se s onimi ki se veselu, ali plačite se s onimi, ki se plaču. A dite se i nadalje šmiši i kad sam htio na majku pogledati, zaplakao sam, ali kad sam htio na dite pogledati, šmišio sam se. Dite puno veselja, radosti, a majka puna tuge.

Kako velim, ovi dvimi me stalno sprohadjaju kad se šećem po ulici i išćem je. Njevo lice se je diboko utislo u moje srce i gledam je i je stalno sprohadjam i molim za nje i blagoslavljam je onde, kade su. Osvidočio sam se, doživio, da je ljubav najveće bogatstvo. Uvijek se radujem, kad na nje mislim. Ljubi i bit ćeš srićan i ti, ki ljubiš, ljubav čudo stvara.

Kad človik sprogna Boga iz sebe, učinio je najveće umorstvo, uništio je sebe, umrla je ljubav u njem i išće po krivi puti sriću, blaženstvo, a ne najde ga.

Kapitalist nikad nije srićan, pinez mu je bog i hoće imati sve već pinez, jer ga ni ti toliki milijardi ne moru usrićiti i misli ako ima još već pinez bit će srićniji, a suprotno, sve je nesrićniji. S milijardi je pokopao i ljubav, na banki puno pinez, a srce prazno. Iako je Jezuš rekao: Joj vam bogatuši, zato da ne ostanu rob pineza, jer su pomilovanja vridni. Ne pomiluju nikoga i zato su pomilovanja vridni, jer su pokopali svoje veselje s pinezi.

Svi mi zajedno moramo prositi, moliti: stani se ljubav od mrtvih! Bezbroj je ljudi u ki je ljubav umrla. Prosite i dat će vam se, rekao je Jezuš. Prosimo Boga, da se vrati ta zgubljena ljubav med nas ljude, da nas oživljava, razveseljuje, sjedini.

Ljudi bez veselja, ljubavi, su mrtvi, želju si smrt, čemu živim, nikomu nisam na veselje. Jezuš reako je, da je došao, da oganj hiti na svit i da gori, da se važge prava Božja ljubav med nami. A bez ljubavi će nastati svit pakao. Kade nima ljubavi, onda zali vlada. Mržnja, nevolja, smrt. Nekamo dopustiti, da zali zavlada svitom i neće, jer Bog ljubavi je gospodar svita i On će pozvati i mrtve, da se goristanu, da se goristanu u ljubavi. Bog nas poziva, da budemo njegovi suradniki, da djelamo, da se oživi opet ljubav med nami, da se ponovi lice Zemlje. 


http://hrvatskenovine.at/clanak/04-05-2011/susret-s-veseljem-i-tugom-pise-josko-prec

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Kavaliri - Veselo, veselo Zagorci, 03:06

Kavaliri - Veselo, veselo Zagorci

[Ljudevit Kaj]

Gradišćanske „Hrvatske novine“
Pet, 20/05/2011

Crikva i vjera

Biti sluga svih

Sveci su zato sveci nastali, jer su služili Boga i človika svom dušom. A bili oni i kralji, kot sv. Štefan i Ladislav ugarski kralj. Oni nisu kraljevali, ovi su služili. A blaženim je Papa proglasio Karla IV. Habsburgovca. I on bio je sluga austrijskoga naroda. Ovakovi kralji su nam potribni, ne nekakovi političari, kim je jedina ambicija, dojti do samitnoga stolca. Jur sam pisao o siromaškom stanju u Ugarskoj, političari bez poštenja i prave volje, da poboljšaju gospodarstveno stanje a moral vjere uopće nije važna, pravi materijalizam! A narod skuči. Ovi nisu zato došli, da nam služu, nego da mi služimo njim. Kade su ovi od Jezuša, ki je rekao o sebi, da nije došao zato, da kraljuje, nego da služi.

Piše Joško Preč


Jer sin človičanski nije došao zato, da mu služu, nego da on „služi“ i da svoj život dā za otkupljenje mnogih.
Apoštoli Jakov i Ivan htili su siditi uz Jezuša na samitni stolci, kad uspostavi Jezuš zemaljsko kraljevstvo Židovov, ki pak onda neka kraljuju nad svitom. Oni nisu razumili, da kraljevstvo Jezuševo nije iz ovoga svita. Ovo je rekao Jezuš pred Pilatušem i kad su ovo apoštoli čuli, ostavili su ga, pobigli su. Ništa iz kraljevstva židovskoga na ovom svitu.

Jezuš nije došao, da mu služu, nego da on služi, u poniznosti. Jezuš šalje i nas, da služimo. Duhovnika ovako pozdravimo: Gospodine. A zadaća mu je, da služi, a ne da gospodina igra. Zadužio nas je, da kad dobro činimo neka naša desna ne zna, ča čini liva.

Jezuš ponizio se je pred svakim. A najsvetije, najveće stvorenje ko je Bog stvorio, Marija, moli u Magnifikatu ovako: „Jer se je ogledao Bog, na ,neznatnost’ službenice svoje. Ugarski tekst veli, da se je Bog ogledao na poniznost službenice svoje, ne, na neznatnost! Ona, od ke se nije rodio veći človik na svit, veli o sebi, da je neznata. Ovo je poniznost. A ona je najznatnije stvorenje, i još veli o sebi, da je neznata.

Svi veliki ljudi, ki su mnogo dobroga učinili, bili su skromni, ponizni. Ponizan človik se ne hvali s tim, ča je učinio, nego kaje se za to, ča nije učinio, a mogao bi je bio učiniti. To su pravi velikani, dobročinitelji človičanstva.

Gdo se na prvo mjesto riva, ta ga nije vridan. Na prvo mjesto neka dojdu oni ki su ponizni i puni ljubavi prema Bogu i človiku. Prvo nego je Jezuš postavio na čelo apoštolov i na čelo Crikve Petra, pitao ga je: Petar, ljubiš li me jače nego ovi drugi? On nije rekao da ga jače ljubi od drugih, nego samo to, da ga ljubi. A kako velika kukavica je bio, da je pred jednom službenjkinjom tajao da k Jezušu sliši, još i ne poznam ga, rekao je. Morao je biti Petar ponizan na čelu Crikve, jer ovo zatajanje je imao uvijek pred očima.

Sveci su zato sveci nastali, jer su služili Boga i človika svom dušom. A bili oni i kralji, kot sv. Štefan i Ladislav ugarski kralj. Oni nisu kraljevali, ovi su služili. A blaženim je Papa proglasio Karla IV. Habsburgovca. I on bio je sluga austrijskoga naroda. Ovakovi kralji su nam potribni, ne nekakovi političari, kim je jedina ambicija, dojti do samitnoga stolca. Jur sam pisao o siromaškom stanju u Ugarskoj, političari bez poštenja i prave volje, da poboljšaju gospodarstveno stanje a moral vjere uopće nije važna, pravi materijalizam! A narod skuči. Ovi nisu zato došli, da nam služu, nego da mi služimo njim. Kade su ovi od Jezuša, ki je rekao o sebi, da nije došao zato, da kraljuje, nego da služi.

Evo ja sam službenica Gospodinova, rekla je Marija o sebi. Čiji su službeniki, ti nimaju ni Boga, ni človika, bog im je pinez.

Bog nas očuvaj od takokovih peljačev, ki se jako za važne držu. Njim su nek oni sami važni, a ne narod.

Kad je umro veliki državnik Francuske Del Gaulle, ostavio je u testamentu da ne kani imat nikakove časti, ni sprohoda, ni govorov, hvalospivanja. Ali u pariškoj katedrali bili su nazoči pri maši, zadušnici, svi veliki državniki svita, i su odali počast ovomu velikanu, človiku, državniku. Pogreb mu je bio jako skroman. Pokopali su ga u rodnom mjestu u jednom malom gradiću. Bilo je nazoči kih 25 pršon, ništa već. A lijes su nosili domaći junaki. Obred u velikoj tišini, ali pun duha, vjere u goristanje.

I ov bio je sluga svojega francuskoga naroda. Da bi se nek ovakovi državniki rodili na svit, bi svit drugačije izgledao.


http://hrvatskenovine.at/clanak/20-05-2011/biti-sluga-svih-pise-josko-prec

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

"Jezuš, dečki, kak me hiče" - Mladen Medak Gaga, 04:18
Glazbeni festivâl "Pesmě Podravině i Pridrâvla", Pitomača 2010.

"Jezuš, dečki, kak me hiče" - Mladen Medak Gaga

[Ljudevit Kaj]

Glasnik Samobora i Svete Nedelje, YY. 05. 2011.

Zvjezdan Linić - DUHOVNI STUPAC
 

U Hrvatsku dolazi papa Benedikt XVI

Kako dočekati papu

Papa Benedikt XVI. dolazi u Hrvatsku. Datumi su nam već dulje vrijeme poznati. Bit će to za vikend, subota 4. i nedjelja 5. lipnja. Programi su detaljno utanačeni i poznati. Po protokolu susrest će se s prestavnicima države i crkve pa s predstavnicima znanosti i kulture. Ono što se tiče šireg dijela održavat će se u subotu na glavnom zagrebačkom Trgu Bana Josipa Jelačića, a centralni događaj svakako je nedjeljna misa u 10 sati na hipodromu.


Za svaki taj susret nazočnici moraju imati ulaznice. One ništa ne koštaju, ali je to potrebno zbog sigurnosti i kontrole. Koliko je poznato, za susret u subotu ulaznice su već podijeljene i nema više mjesta, osim na drugim punktovima grada gdje će se videozidom moći sve to pratiti i na taj način sudjelovati. Taj subotnji susret predviđen je uglavnom za mlade i oni su se za to pripravljali diljem cijele naše domovine. Dolaze i mladi Hrvati iz inozemstva. Bit će to susret u riječi i pjesmi. Bit će molitve i bit će poruka koje će i tom prigodom papa uputiti njima i svima koji će moći i htjeti to pratiti na malim ekranima.

Televizijske kuće pratit će svekoliko zbivanje i svi će moći vidjeti sve papine susrete od silaska u zračnu luku pa sve do trenutka kad bude opet odatle otplovio natrag u Vatikan.
Susret na hipodromu je glavna točka. Tu će biti sveta misa, a pritom se uvijek upućuju i temeljne poruke. Svi će zainteresirani moći vidjeti u potpunosti tijek tog događanja. Očekujemo poruke kojima ćemo biti ohrabreni u vjeri, ali na osobit način i poruke koje će dati nadu i ohrabrenje obiteljima. Godina je obitelji pa želimo osjetiti riječ našeg prvog učitelja u vjeri kako dalje zajedno u Kristu, kako nam to govore sve jasnije i jače plakati u našim gradovima i uz naše ceste.

Ovaj papin dolazak je za sve sudionike zahtjevan i velik. Sigurno da se treba najprije diviti svetom Ocu kako hrabro ostvaruje svoju službu, pa onda i ovakva putovanja, a znamo da je starac od 84 godine. Zato je to poziv da se i mi hrabro odazovemo na ove susrete s papom. Sigurno je da bi čovjeku bilo komotnije sve to pratiti u fotelji pred malim ekranom. Međutim, osjećaj solidarnosti i vjere, zajedništva i odgovornog svjedočenja ljubavi potaknut će sve dobronamjerne građane, a posebno vjernike da dođu i fizički na hipodrom i da tako sudjeluju na ovom jedinstvenom susretu i događaju.

Za sve informacije i mogućnosti dolaska na susret sa svetim Ocem obratite se svom župnom uredu.


Zvir:
http://www.samoborskiglasnik.net/kolumne.asp?tip=108

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kvartet Gubec - Dobro mi došel prijatel - Vici s ljubavlju, 04:11

Kvartet Gubec - Dobro mi došel prijatel - Vici s ljubavlju

[Ljudevit Kaj]

ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, SVIBEN 2011.

NEKAJ ZA ČAS KRATITI

VSI VU ZAGREB, PAPA DOHAJA

Mamice, japice, strine, vujne i stare kume so bile vu cirkvi, ali je zato mlajša muška čeljad vuni pod suncobranom čakala kaj meša mine i kaj dojde Duh Sveti. Negda se je ferma delila vuni pred cirkvom, pak se unda Duh Sveti restepel i po rodbini štera je sedela pre kupicaj, ali ve gda je vse bilo vu cirkvi nesam ruom siguren gda so vsi bili blagoslovleni i posvečeni. Ali so tej vuni prvi stigli na svetešji obed i to tak fletno kaj je gospa sokačica još niti nej ftegnula juho zakuhati.
 

       Verjem gda ste bili doma dok so vas dojšli popišuvat kaj bodete i vi zapisani gda bode naša Vlada pošiljala nas Međimorce i naše sosede z Hrvaške vu Evropo na vuglede kaj nas oni spreglednejo jeli nas bodo zeli pod svoje, očem reči, jeli nas bodo zeli za nevesto vu svojoj velikoj evropskoj familiji. Nej znati kaj so vse vas pitali, ali mene so spituvali kajkaj toga kaj se cirkve i Božeka dotikavle. Pitali so me jeli verjem gda Božek postoji ili gda Božek ne postoji, štera je moja cirkva, kuliko pot na tjeden, mesec, leto hodam vu cirkvo i jeli delam
stisko vu cirkvi? Jako sam najgerek kak bode zišel tej popis i kuliko bode vernikov šteri hodajo vu cirkvo, kuliko onih kaj ne hodajo, ali zalukavlejo, a kuliko pak onih šteri odidejo z doma, tobož vu cirkvo, a tua nigdar ne dojdejo. Ovo zadje so me, brzčas, vupali pitati zato kaj mi ga žene nej bilo doma. Rekel sam vam gda sam jako najgerek kaj se toga popisa dotikavle jerbo so nej zapisali moje dvanajst kokoši i ve se bojim kaj bode, kak je to obično je, ak te moje kokoši počnejo kokodakati mam čim se bode Evropa prinas pojavila. Prosim dragoga
Božeka nek mi pomore gda dojdem vu to nevolo.

Of mesec so ferme po celomo našemo malomo Međimorjo pak tak i vu našaj čakoskaj župaj. Morem vam reči gda se naši župniki, kak pater Stanko na severo, tak i pater Tonček na jugo, morejo pohvaliti gda imajo prek dvjesto fermanikov kaj znači gda so 1997. i 1998. bila jako plodna leta kaj se dece dotikavle. Bil sam na fermi vu cirkvi Svetoga Mikloša i morem vam reči gda ga bilo hajdig rodbine štera je dopratila svoje fermanike, ali vam morem reči gda neje bila stiska vu cirkvi, ali so zato bili puni kafiči okoli cirkve. Mamice, japice, strine,
vujne i stare kume so bile vu cirkvi, ali je zato mlajša muška čeljad vuni pod suncobranom čakala kaj meša mine i kaj dojde Duh Sveti. Negda se je ferma delila vuni pred cirkvom, pak se unda Duh Sveti restepel i po rodbini štera je sedela pre kupicaj, ali ve gda je vse bilo vu cirkvi nesam ruom siguren gda so vsi bili blagoslovleni i posvečeni. Ali so tej vuni prvi stigli na svetešji obed i to tak fletno kaj je gospa sokačica još niti nej ftegnula juho zakuhati.

Pomalem se smicka den za dnevnom i vse smo bliže četrtomo i petomo junjušo, a to več i ftiči po drevjo znajo gda te dneve k nam vu Hrvaško dohaja papa Benedikt XVI. Štel sam vam sam reči kaj bodete išli vu beli Zagreb grad na mešo i kaj ga vsi skupa pozdravimo kak se to šika. Papa Benedikt zna kak smo dočekuvali jegovoga prethodnika, a denes blaženika, Ivana Pavla II, pak vas prosim kaj nebomo ve zahuzali i kaj nas pol nebode došlo. Vse ostalo kaj imate na pameti ostavite za drugoč, vse bode vas počakalo i nikam nebode pobeglo. Ak
ste se vu popis stanovnika dali zapisati kak vjernik – katolik unda vam je mesto vu Zagrebo na Hipodromo i ne pitam vas kak bodete išli: pešice, z beciklinom, busom ili cugom sam vas prosim kaj si nebodete pozabili karto doma jerbo vas nebodo, brez nje, pustili na vuglede z Papom. Nebrete iti vu Zagreb drugo nedelo vu junjušo jerbo je Papa prinas prvo nedelo, a drugo nedelo je proščeje Svetoga Tončeka prinas na jugo kam vas pozivlem i gde vas čakam pre ringišpilo.

Vaš Tonček!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                             MÂLA ŠÂLA

                                                            Čistilišče                                                       

- Zamisli – reče Štef ženi – ovdje u novinama piše: -„Kad god udahnem i izdahnem, jedan čovjek umre!“
– Pa normalno da će umrijeti, kad ne pereš zube!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

                                                            Indulgencije                                                       

Škot se svaki dan molio Bogu: - Bože, daj da dobijem na lotu. Bože, daj da dobijem na lotu. Bože, daj da dobijem na lotu…
Prođe neko vrijeme i dojadi Bogu, pa mu se javi: - Uplati, čovječe, uplati!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Zvir:
ZVONA, Mesečni list čakovečke žup,
Leto XV, br.11, sviben 2011. l.
Nakladnik: ŽUPA SV. NIKOLE BISKUPA, ČAKOVEC,
http://www.ofm.hr/zupa_cakovec/ , http://www.ofm.hr/zupa_cakovec_jug/
Naklada 750 primerkov

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kajkavski v cirkvam
Velečâsni Ivan Hrâstovičov, župnik v Loboru v Hrvackomu zâgorju, sě z svemi meštani spomina kajkavski i, ke jě posebno vâžno, na mešami propovéda na kajkavskomu jeziku.
http://www.zagorje.com/articles/2340/show.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAJKAVSKA VEČERNICA I MEŠA
a) pdf oblik (zvirni oblik, z ilustrâcijam):
http://www.esnips.com/r/hmfl/doc/e5f32fb6-9f50-4fc3-8c7b-4629d332d4a2/KAJKAVSKA_VECERNICA_I_MESA
b) editérajuči oblik (ně baš lépo posložen, bez ilustrâcij)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg4294/#msg4294

c) Video:
Kajkavska večernica z mešum: KAJ v Zeline 2008. i 2009.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg21820/#msg21820

Na priliku z leta 2008. (1/5):
Kajkavska večernica KAJ v Zelini 2008. 01.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

«Zvona mega grâda »

Klapa Fjaka - Zvona moga grada, 04:32

Klapa Fjaka - Zvona moga grada

[Ljudevit Kaj]

7 Plus – Regionâlni tjědnik Severozâpadně Hrvatskě
15.02.2011., br. …

Kolumna Povjestice


Kako je kod Marofa nastao Kardinalov zavoj...

Oni nešto stariji često su u svojim razgovorima o sigurnosti prometa znali spominjati Kardinalov zavoj koji se nalazi na ulazu u Novi Marof kada se dolazi iz pravca Varaždina. Bilo je tamo dosta prometnih nesreća, a nažalost i onih s tragičnim posljedicama.
Treba znati da puna enigmi do današnjih dana ostaje kontroverzna nesreća koja se dogodila 13. veljače 1960. godine.
Tada je teško stradao austrijski kardinal König koji je trebao sudjelovati u ceremonijalnom djelu sahrane svog dobrog prijatelja, kardinala dr. Alojzija Stepinca u Zagrebu.
 
Slika: http://www.regionalni.com/images/stories/sudar%20stari.jpg


Sudar s hladnjačom

Tada se automobil austrijskih registarskih tablica s troje putnika našao pod kotačima jureće hladnjače. Jedna od svjedokinja koja je naišla na stravično mjesto događaja je Barica Maršić, koja je taj dan, kao mlada učiteljica, putovala biciklom u školu u Presečno.
- Sjećam se da je bilo hladno, bilo je i poledice na cesti, a ja sam oko 7:15 sati putovala na svoje radno mjesto. Nije vam onda bilo velikog prometa, rijetko su prolazili auti. S posla sam se vraćala oko podneva i već sam iz daljine vidjela kako se okupilo mnoštvo ljudi, ali nisam znala zbog čega. Kada sam prišla bliže mjestu nesreće, prvo sam zapazila veliki broj naranči koje su bile rasute po cesti. Upitala sam poznanike o čemu se radi, a oni su odgovorili da je stradao austrijski kardinal (dr. Franz König, op. a.) s pratnjom, koji se dolazeći iz pravca Varaždina sudario s hladnjačom koja je dolazila iz suprotnog smjera… Već su tada došli ljudi iz austrijske ambasade i rečeno je kako traje uviđaj. Ozlijeđene su izvukli iz auta, a u njemu je ostao vozač (Martin Stadler, op. a.), koji je bio u sjedećem položaju i glave naslonjene na volan. Na njegovoj lijevoj ruci primijetila sam veliki pečatnjak. Nažalost, on je poginuo prilikom sudara. Teško je bilo gledati taj prizor. Kardinal i njegov suputnik (kardinalov tajnik, Helmuth Krätzl, op. a.) prebačeni su u Varaždin, a kasnije sam čula i to da su prevezeni u Austriju - prisjeća se danas Barica Maršić ove tragične nesreće po kojoj je spomenuti zavoj dobio znakovito ime - Kardinalov zavoj.

Brojne nesreće

Zbog pogrešno projektiranog nagiba kolnika, ovo mjesto postalo je poznato po brojnim nesrećama, da bi kasnijom rekonstrukcijom ceste, sredinom osamdesetih godina prošlog stoljeća, zavoj bio korigiran i sada gotovo da ne postoji. Pedesetak metara nakon pružnog prijelaza kada se izlazi iz Novog Marofa u pravcu Varaždina tako je netragom nestao Kardinalov zavoj. Ali ne samo on! Naime, u arhivi Policijske uprave varaždinske nema ni traga zapisniku o obavljenom očevidu, kao što ni u arhivu suda nema onog koji je na mjestu nesreće načinio sudski vještak. A među arhivskom građom varaždinske bolnice (od 1945. do 1980. godine) koja je kompletna predana na čuvanje Hrvatskom državnom arhivu u Varaždinu, nema povijesti bolesti unesrećenih. Još gore, netragom je nestala dokumentarna građa svih bolničkih odjela koja tangira 1960. godinu…! No spomenuta saznanja do kojih smo došli tijekom našeg istraživanja vjerojatno nemaju nikakve veze s kasnijim tvrdnjama stranih medija kako je nesreću kardinala Königa od prije pola stoljeća savršeno isplanirala jugoslavenska UDBA u suradnji s KGB-om. Neosporno, kardinal Franz König, poglavar Katoličke crkve u Austriji, kao prvi visokopozicionirani zapadni svećenik na dan kobne nesreće putovao je u državu, čvrsto zabarikadiranu iza „željezne zavjese“.

„Ludi popovi“

Imao je za to dobar razlog te svu, pa i diplomatsku potporu Vatikana. Naime, trebao je 13. veljače 1960. godine sudjelovati u ceremonijalnom djelu sahrane svog dobrog prijatelja, kardinala dr. Alojzija Stepinca u Zagrebu. Na put je krenuo na vrijeme, no iz naših izvora doznajemo kako je prvo namjerno zadržan na graničnom prijelazu pri ulasku u Sloveniju. Carinske formalnosti temeljito su obavljene, a potom je kardinalov automobil nekoliko puta zaustavljala „saobraćajna milicija“ glede rutinske provjere tehničke ispravnosti skoro novog Mercedesa. Bilo kako bilo, „ludi popovi“ (i tim su ih nazivom „častili“) stisnuli su gas, a kod Novog Marofa došlo je do fatalne nesreće. Vozač Martin Stadler navodno je obilazio biciklista i pri brzini od 90 km/h frontalno se sudario s nadolazećom hladnjačom zagrebačkog poduzeća Centrošped. Odmah nakon nesreće, sudska komisija je na temelju položaja vozila, tragova kočenja te izjava očevica i neozlijeđenog vozača kamiona utvrdila kako je do nesreće došlo krivnjom poginulog vozača osobnog vozila. Königovu i izjavu njegovog tajnika Krätzla nisu mogli uzeti jer prema sjećanju umirovljenog primariusa dr. Borisa Hainša obojica unesrećenih na Odjel kirurgije varaždinske bolnice stižu u besvjesnom stanju.

Dvojac u komi

- Morate znati da sam u to vrijeme bio sekundarni liječnik, na specijalizaciji kirurgije. Dakle, 13. veljače 1960. godine kad su dovezli unesrećene, dežurali smo kao nespecijalisti. Obojica su na odjel primljena u besvjesnom stanju (kardinal je bio u komi, op. a.) i nismo znali tko su ta dva čovjeka s teškim povredama u svečanim odijelima. Naime, bio im je odstranjen prepoznatljiv ovratnik kako bi im bilo olakšano disanje. Brojne kontuzije i rane na usnici zahtijevale su trenutno čišćenje uz primjenu lokalne anestezije i previjanje. Obavljeno je i rendgensko snimanje, a onda se dogodilo nešto neuobičajeno. Naime, u trenutku kad sam se oblačio i pripremao za daljnju obradu pacijenta, na odjel je utrčao šef nadslužbe i sve nas odstranio uz povik: „Ja preuzimam“! Očigledno, „milicija“ je bila izvan sebe i u prvom trenutku nije znala kome povjeriti istinu o kakvim se tu unesrećenim ljudima zapravo radi… – prisjetio se svog prvog kontakta s kardinalom Franzom Königom primarijus dr. Boris Hainš, danas jedini živući liječnik koji može svjedočiti o nesvakidašnjem događaju na Odjelu kirurgije.

Stepinac ga prizvao k svijesti, a ugledao je Tita!

Već isti dan kad je kardinal König doživio prometnu nesreću, večernja izdanja vodećih svjetskih tiskanih medija donose prve informacije o njoj. U Austriji, televizija i radiopostaje emitiraju izvanredne vijesti, a šok nacije pojačavaju špekulacije o mogućoj zavjeri Titovih tajnih službi. Ovdje moramo istaknuti kako je „ulje na vatru“ glede uzroka nesreće nadolijevao kasnijih godina svojim izjavama i sam kardinal König (primjerice, za Osservatore Romano u siječnju 2003. godine). Za Hrvate, a posebno Varaždince, posebno je zanimljiv kardinalov opis buđenja iz kome. Naime, sasvim je izgledno da su se 1960. dogodila čak dva čuda. Prvo je što su putnici kod Novog Marofa ostali živi - kardinal König (i drugi koji su vodili postupak proglašenja kardinala Stepinca blaženim) kasnije je taj događaj pripisao blaženom Alojziju, koji ga je uz to u bolnici još i prizvao k svijesti! Kad je progledao, na bijelom zidu bolničke sobe u Varaždinu kardinal je ugledao sliku "druga Tita". Za nadbiskupa je to iskustvo bilo početak unutarnjega pokretanja koje ga je dovelo do posebnog suosjećanja s kršćanima u komunističkim zemljama. Radi pružanja bolesničkog pomazanja te pomoći kardinalu i njegovom tajniku, u Varaždin tih dana stižu sveučilišni profesor dr. A. Šercer i dr. D. Juzbašić, kao i kardinalov osobni liječnik dr. Herbert Kraus iz Beča. A u posjet dolaze ministar unutrašnjih poslova Grubhofer, bečki nadbiskup koadjutor dr. Franz Jachym te sva sila istaknutih partijaca - članova Republičkog vijeća Sabora. Spomenimo i to kako su sigurnosno-obavještajne službe bivše države za nadzor nad pacijentima i svima koji su dolazili u „vizitu“ angažirale dr. Edgara Leopolda, opata čiji je samostan u Pleterju tijekom 2. svjetskog rata poslužio kao partizanska baza. Njegovu ulogu u ovom slučaju još treba istražiti, no sudeći po odlikovanjima, bio je itekako podobna persona za obavljanje povjerene mu zadaće.

Osnivač zaklade Pro Oriente

Za nas Hrvate kardinal König (rođen 3. 8. 1905. u Rabensteinu, umro 13. 3. 2004. u Beču) ostat će nesumnjivo u trajnom sjećanju zbog spomenutog događaja koji se zbio u veljači 1960. godine. Detalje o njemu posjetitelji bečkog Stephansdoma (jedne od najpoznatijih katedrala na svijetu) mogu saznati kad pročitaju spomen-ploču na jednom od zidova. Kardinal je nakon oporavka, za koji je najviše zaslužan tim liječnika varaždinske Kirurgije na čelu s pokojnim primariusom dr. Stevanom Nikolićem, brojnim posjetima širom istočnoeuropskih zemalja, susretima s carigradskim patrijarhom Atenagorom te rumunjskim, koptskim i srpskim patrijarsima otvarao 60-ih i 70-ih godina dijalog Istoka i Zapada. Godine 1964. osnovao je zakladu "Pro Oriente", čija je svrha bila davanje impulsa ekumenskim simpozijima i teološkim dijalozima Istoka i Zapada. A te iste godine na Svjetskom euharistijskom kongresu u Bombaju vodio je veliki razgovor između predstavnika svih svjetskih religija…

Radi kardinala Königa bolnica je dobila heliodrom

Nesreća u kojoj je stradao kardinal Franz König s pratnjom potencirala je žurno uređivanje heliodroma u krugu bolnice. Naime, 21. veljače po kardinala i njegovog tajnika Helmutha Krätzla austrijske vlasti šalju dva vojna helikoptera. Aerodrom tada još nije postojao, pa su brojni građani oduševljeno promatrali prvo spuštanje i potom polijetanje stranih zrakoplova u gradu. Pored mnogobrojnog bolničkog osoblja (među kojima je bio i popriličan broj sestara milosrdnica), spektakularnoj zračnoj evakuaciji kardinala Königa nazočili su križevački biskup Gabrijel Bukatko, administrator Zagrebačke nadbiskupije Franjo Šeper i drugi uglednici. No nije nam poznat angažman lokalnog svećenstva u čitavoj priči.

(jn, dp)


http://www.regionalni.com/izdvojeno/povjestice/3644-kako-je-kod-marofa-nastao-kardinalov-zavoj

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vide(l)o prikaz
Franz Kardinal König_Neues Pfingsten, 00:38
(Franz Kardinal König:
Ich erwarte mir vom Weizer Treffen ein Neeus Pfingsten /
Od zestanka v Weizu očekujem nôvě Duh(ov)ě)

Franz Kardinal König_Neues Pfingsten

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Tv kalendar 11.listopad - osuđen Alojzije Stepinac, 02:31

Tv kalendar 11.listopad - osuđen Alojzije Stepinac

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Claudia Cardinale
Bilo jěmput na Divlomu Zâpadu
(C'era una volta il West / Sergio Leone)
Once Upon a Time in The West Trailer, 02:52

Once Upon a Time in The West Trailer

[Ljudevit Kaj]

Gradišćanske „Hrvatske novine“
Sub, 11/06/2011

Crikva i vjera

Duh sveti Duh mudrosti

I danas je moguće, usred ovoga sebičnoga svita po duhu u ljubavi živiti. Duh Sveti je uvijek med nami i on stalno obnavlja sve nas, daje nam Božji život. Po meni, po Duhu živite i imat ćete žitak u punini. A to je nešto jako velikoga, imati žitak u punini, znači biti ispunjeni ljubavlju, mirom, radošću, veseljem. Sve ovo nam nek Duh more dati, ta Duh, koga na Duhe svečujemo.   

Piše Joško Preč


Jezuš govorio je apoštolom po svojem goristanju: Ne bojte se! U svi vjera najdemo strah, človik se boji, je li kršćan ili pogan. Zač?
Kad je Bog prve ljude, Adama i Evu stvorio, oni se nisu Boga bojali, razgovarali su se s njim kao s prijateljem. Ali došao je grih, neposlušnost i kao dite, ko je zagrišilo, shranili su se pred Bogom, jer su se ga bojali. Zbog griha strahujemo od Boga! Zato je pomirenje s Bogom a i med sobom neizbiživo. Pomiriti se s Bogom človikom od srca. Ne moremo imati ovakove izgovore: još ne, pak, znam, more bit, za toga i toga se ne hoću pominati, sve je ovo znak, da se nismo pomirili niti s Bogom, niti s človikom i nimamo mira.
Strahujemo, bojimo se još i toga, čega se ne bi morali bojati. Zato pozdrav Jezušev: Mir s vami.

Čitamo Evandjelje, čujemo prodiku, čujemo kako nas i srce opominja i još ostanemo tvrdi, nepopustljivi i tako ne slobodni, nego robi griha, srde i drugoga. Kaštigujemo sami sebe, kad se ne znamo pomiriti s Bogom i s bližnjim. Čuda krat je na putu pomirenja gizdost najveća pripreka: Ja ću mu ruku dati, ja ću ga pozdraviti, ja ću se poniziti? Još i izrečemo, da se ne kanimo poniziti. A gizdavim se Bog suprotstavlja i ti takovi nikad nimaju mira, niti mira daju drugim. Nije strašno, u nemiru, u srdi preživiti vas život? Kade je duh? Kade je ta Duh Sveti koga usti pozivamo, opjevamo, ali od srca nam je daleko, jer ga ne pustimo, da bi stanovao med nami, u nami, on, ki veli o sebi da je korak i ponizan srcu.

Jezuš rekao je svojm: „Bolje da ja otidem, jer ako ne projdem, Duh Batritelj neće dojti k vam.“ Jezuš je prošao, ali je li Duh Sveti i k nam došao, je li smo ga primili u naše srce?
Pitam se, ča bi se preminilo, kad bi Crikva jednoč izrekla, da Duha Svetoga nije, ništa, sve bi išlo kao i do sada. Duh Sveti je bio ionako stranac med nami. Gledamo ga za stranca, kako su Emauski učeniki gledali Jezuša za stranca.

Gledam ljude, kako se onako mlačno, nespretno, neozbiljno prkrižaju, kad velu: U Ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Ima takov človik vjere u Presveto Trojstvo, u Duha Svetoga. Ako mislim na to, ča govorim i vjerujem, ča govorim, onda se ne morem tako nemarno križati.
Sv. Pavao piše Rimljanom, da se je ljubav Božja prelila, ulazila u nas po Duhu Svetom. Duh Sveti nam ne svidoči samo, da nas Bog voli, nego daje nam snagu da ga i mi ljubimo i u njem i sve človičanstvo.

Svetak Duha Svetoga ne dura samo jedan dan, na Duhe, nego s Duhom Svetim ulazimo u daljnji život. Po Duhu Svetom šalje Jezuš apoštole u svit: Pojte po svem svitu i glasite Evandjelje. Oprašćajte grihe, liječite bolesne, podignite siromahe i recite im: Približilo vam se je kraljevstvo nebesko. Kako velika obećanja, a mi skoro da ništa iz svega ovoga ne primijetimo, opazimo. Dana nam je kroz Duha Svetoga velika moć, a mi onako nemoćno življarimo. Svi se moramo pitati: Opažavamo u sebi tu veliku moć?

Veliki psiholog Carl Gustav Jung je opazio i rekao: Vocatus atque non vocatus, Deus aderit. Zovu ga ili ne, Bog se pojavljuje. On se pojavljuje, a mi to ne zamemo upamet. Živimo kao da ne bi bio došao, da ne bi bio s nami. Bavimo se ovim — onim, djelamo, učimo se, pišemo knjige, novine i projdemo mimo Njega.

Ali gdo je primio Duha Svetoga iz onoga će zvirati voda života, kako je to Jezuš obećao onim, ki vjeruju u Njega.

Ako zna biti i danas ljudi med nami, ki su pripravni još i život dati za drugoga, onda bi barem i mi morali imati toliko snage, da živimo jedan za drugoga, u miru!
I danas je moguće, usred ovoga sebičnoga svita po duhu u ljubavi živiti. Duh Sveti je uvijek med nami i on stalno obnavlja sve nas, daje nam Božji život. Po meni, po Duhu živite i imat ćete žitak u punini. A to je nešto jako velikoga, imati žitak u punini, znači biti ispunjeni ljubavlju, mirom, radošću, veseljem. Sve ovo nam nek Duh more dati, ta Duh, koga na Duhe svečujemo.   


http://hrvatskenovine.at/clanak/11-06-2011/duh-sveti-duh-mudrosti-pise-josko-prec

[Ljudevit Kaj]

Gradišćanske „Hrvatske novine“
Ned, 26/06/2011

Crikva i vjera

Dobaviti se Boga

A koliko je tužnih ljudi med nami, depresivni, a imaju svega. Ča ovim fali, pinez, ne. Onda ča, Bog sām. Depresija je bolest duha i ne more ovakovim pomoć nikakova psihijatrija, samo Bog. Ali ča, ako vjere nima. Onda nosi svoju depresiju do groba. Ča nam nije Bog upravo kao liječnik duše najpotribniji? Mnogo je bolesnih na tijelu, ali još već na duhu.
Zato Bog, zato dati Boga ljudem, zato ljude „zaraziti, inficirati“ s Bogom, jer nek oni ćedu ozdraviti, ki su inficirani s Bogom. Zato i ov naslov, ov izazov, da se približimo Bogu tako blizu, da nas bude mogao infekcirati sa svojom ljubavlju.                     

Piše Joško Preč


Ova rič dobaviti nam je dobro poznata. Dobaviti se moremo bolesti, gripe i tom sličnomu. Zato u času gripe ne pustu nikoga u bolnicu.
Mnogo se govori o Bogu o vjeri, prodike, vjeronauk, sastanki za odrasle, mladinu, hižnike i drugo. Ali kako se kaže sve ovo nije dosta. Ako predavač, ki govori o Bogu, ne „zarazi infekcira“ slušače, sa svojom vjerom, ljubavom, osvidočenjem, ostane sve u starom. Jezuš je znao infekcirati sa svojim evandjeljem slušače, jer on je sām bio Evandjelje.

Takovi su i sveci. Majki Tereziji se je prik četire tisuć sestrov pridužilo i mogla je osnovati red „Misionarkov ljubavi“, jer ona je sa svojom ljubavlju inficirala druge. Veli latinska poslovica: Verba volant, facta manent, po našu: Riči zletu, čini ostanu. Zato je govorio Jezuš apoštolom, da mu budu svidoki, u ponašanju, življenju, u dobri čini i u svi drugi kriposti. Velikomu Indijcu Gandhiju se je jako vidilo naše Evandjelje, ali kad je proputovao naše europske kršćanske kraje, bio je razočaran, jer kršćani ne živu to, ča glasu. A on bio je mudar i trizan človik, pionir „mirne revolucije“ kom je izvojevao slobodu i nezavisnost Indije i još je imao ovakovo mišljenje o nami.

Človik nek to more dati, ča ima. Ako sam nimaš kruha, kako ćeš komu kruha dati. Ako sam ne goriš, kako ćeš drugoga važgati? Ako sām nimaš Boga, u duši u srcu ne moreš ga drugomu dati, jer ne moremo dati, ča nimamo. Zaman najlipši govor, predavanje o Bogu. Ljudi posluhnu, vidilo im se je, pa projdu tako, kako su i došli. ćemo dojti i drugi put velu, kao da bi bilo predavanje o Bogu, vjeri, nekakova zabava, a ne najvažnije pitanje na život i smrt. Tako je, pitanje Boga je na život i smrt. Ni pametno živiti bez Boga, a još manje mudro umriti. Zato darovati Boga ljudem, većega dara im ne moremo dati. Potribna je materijalna pomoć onim, ki su u stiski. Ali hrana se potroši, pinez se izdaje, pa ne ostane ništa.

Nije li Jezuš po povekšavanju kruha odmah govorio o Presvetom oltarskom sakramentu. Nije li htio reži, prvo nek bi bio človika ozdravio: oprošćeni su ti grihi. On nam hoće dati vjekovječni kruh. On nam ne nek učnju daje, nego i sebe. On je ta, ki je kao rič, tijelom postao. Bio je ljubav, dao sve od sebe i život za nas. Ne nek ovo ili ono nam je dao, nego samoga sebe. Majka Terezija, nije li ona svoj život dala za siromahe, bolesne, beskućnike? Ona kao da ne bi bila imala svojega vlašćega života. Vas svoj život posvetila je drugim. Bila je i ona živo Evandjelje.

O Bogu govoriti, kao o nekom, ki postoji, ki je u raju, je premalo. Kako je i premalo govoriti o jednom človiku, ki je daleko od nas, ča imamo od njega? O tom Bogu moramo govoriti, ki nam je blizu, koga smo potrošili pri sv. pričešćanju, s kim smo se nahranili. Bog se je rodio u Betlehemu, ali Betlehem more biti svaka naša hiža. Marija ga je rodila s dušom i tijelom, mi ga samo u duhu moremo roditi, ali more prebivati med nami kao u Mariji: I rič je tijelom postala i med nami prebivala, a prebiva i sada. Rodi se on u srcu mnogih i danas. Ima kristoforusov med nami. Dilu si ga ljudi med sobom u ljubavi. Svagdir, kade ljubav živi, živi Bog.

Ali i danas mnogi i mnogi od Boga nek novac, dobrostanje čekaju. Ali novac nam uopće Bog ne dili, niti očividno ne ozdravi ljude, ako ih je Jezuš ozdravljao, onda ča nam daje, ništa? Ča si moremo od njega očekivati? Ako niti pineza, niti zdravlja, niti dobrostanja, onda to drugo, to najvažnije, vjeru, ljubav, takovu ljubav, kako ju je Majka Terezija imala i ozdravljala je ljude, hranila, povila, liječila. Ča to nije čudo Božje, ča Bog kroz ljubav i danas ne čini čuda? Ako bi mi imali već vjere i već ljubavi, bilo bi i već čudov na zemlji. Čudo bili bi mi sami, ki čuda stvaramo. Da, Jezuš je živio med nami, nije imao ništa, i još je mnoge obogatio, ne s zemaljskim dobrom, nego duševnim. Zanimljivo je, da uz Jezuša nigdor nije zabogatio, niti Judaš ne. A on se je ufao, da će dojti do pinez uza njega, ali ništa iz svega toga i zato se je razočarao i prodao ga za jednu malu svoticu od trideset srebrnjakov. Trideset srebrnjakov bilo je njemu već vridno, nek Jezuš iako je u njegovo ime čuda činio, sve to mu ništa nije reklo. Tako je i danas. Ča mi vjera donese, pitaju se mnogi. Ništa drugo, nek da moram crikveni porez plaćati, a to je malo, zato van iz Crikve.

A koliko je tužnih ljudi med nami, depresivni, a imaju svega. Ča ovim fali, pinez, ne. Onda ča, Bog sām. Depresija je bolest duha i ne more ovakovim pomoć nikakova psihijatrija, samo Bog. Ali ča, ako vjere nima. Onda nosi svoju depresiju do groba. Ča nam nije Bog upravo kao liječnik duše najpotribniji? Mnogo je bolesnih na tijelu, ali još već na duhu.
Zato Bog, zato dati Boga ljudem, zato ljude „zaraziti, inficirati“ s Bogom, jer nek oni ćedu ozdraviti, ki su inficirani s Bogom. Zato i ov naslov, ov izazov, da se približimo Bogu tako blizu, da nas bude mogao infekcirati sa svojom ljubavlju.                   


Zvir:
http://hrvatskenovine.at/clanak/26-06-2011/dobaviti-se-boga-pise-josko-prec