Tehnika narodu > Sam svoj majstor
Cvjetnjak, voćnjak, povrtnjak....
Goričanka:
Evo, dragi zainteresirani forumaši, otvaram raspravu na temu uzgoja biljaka, kompostiranja i besplatne rekreacije u vlastitom vrtu ;)
Ove godine sam se opskrbila literaturom o bio uzgoju, koji se prilično razlikuje od klasičnog uzgoja povrća.
Obzirom da mi je ovo prva godina takvog načina sadnje, nisam još pohvatala sve konce, jer mi ni kompost još nije dozrio, ali od nekud se mora početi.
Tako sam se umjesto okopavanja upustila u zastiranje (malčiranje) tla oko biljaka i oduševila se rezultatom.
Zemlja je stalno rahla i duže zadržava vlagu, što je stvarno smanjilo potrebu za zalijevanjem i okopavanjem.
Prihrana koprivinim gnojivom je izvrsna zamjena za stajski gnoj, biljke su otpornije i s manje nametnika.
Poštivanje plodoreda, tj. sadnja biljaka tako da jedne drugima budu dobri susjedi je odlična stvar, jer dodatno pospješuje rast povrća.
Kompostiranje je cijela nauka, ali ništa nedokučivo. Sad sam skužila princip i nadam se vrhunskom kompostu u rano proljeće druge godine.
Jedino što me smeta i na što sam se najteže priviknula je činjenica da samo zemljište ne izgleda onak uredno i lijepo kao što izgledaju klasični vrtovi.
Zemlja zastrta slamom, ili otkosom trave iz dvorišta je zbilja manje lijepa, ali kad se sjetim da motika rijetko dođe u moje ruke, više me ne smeta taj kreativni nered!
Ako vas zanima nešto o takvom načinu uzgoja povrća i voće, pitajte, prepisat ću vam savjete iz knjige koju imam.
Rožica-ljutibijes:
Poštovana Goričanka, lijepo molim, s obzirom na iskustvo, dajte nešto konkretnije ovdje informaciju (jako me to zanima radi primjene u praksi) prihrana koprivinim gnojivom: vrijeme priprave, omjer sastojaka, vremenski rok zrenja ili već čega, način primjene u samom vrtu i sl. detalje. Čula sam o tome ali o detaljima nisam upoznata. Čak sam čula i o koprivi kao eko-zaštitnom sredstvu biljaka u vrtu od nametnika i sl. Pa ako i o tome nešto znate, podijelite s nama.
Molim vas, ako vam nije problem podijelite s nama zainteresiranima vaša iskustva i saznanja, ja osobno ću vam biti vrlo zahvalna.
A sada za vas, mislim da će biti zanimljiv slijedeći podatak: da bi rajčice bile zdrave, otporne na bolesti (plemenjača i sl.) dobro ih je prskati u vremenu rasta s mješavinom 1 litar mlijeka pomješano s 10 litara vode. Stabljiku u toku rasta i razvoja prskati s ovom mješavinom 1 put tjedno, a preporučljivo iza svake kiše ukoliko je u vrijeme rasta stabljike česta izmjena kiše i sunca (jako grijanje nakon kiše). Tako jača stabljika, te plodovi i stabljika ostaju otporni na bolesti uzrokovane velikom količinom vlage i naglim grijanjem sunca. A sve je eko.
Vegi:
I mene jako zanima ova tema isključivo ko amaterskog vrtlara z slabom kičmom :), al ipak aktualnog poljoprivrednika s tri gredice paradajza , paprike i zelene šalate, koji se veseli kad mu nekaj zraste i kolko tolko je domaće ( ovisi o sjemenu), no sad moram iti spat jer zutra rano moram na put no se kaj napišete i savjete date bum pročital , a skomentiral dok se vrnem. Do pondelka lepi pozdrav, nadam se da bu dotle već podosta kojekakvih vrtlarskih tip-trik savjeta.
shaka zulu:
Ja sem letos isto prvi put probal taj bio vrt i morem reči da je ziher mejne posla nek z klasikum.Istina,ni se tak idealno kak piše v knige.Npr.
Veli da su merlin i luk dobri susedi,merlin brani luk od lukove muve a luk merlin od merlinove muve,luk raste bliže površine a merlin v gliblinu.Samo kaj letos sav merlin ni uspel obraniti luk od muv ali zato,brate mili,ima merlina kak v pripovesti,po kvalitete i kvantitete.Kak dober razultat bi još navel i grašek teroga sem letos imal 3x više nek inače.Paradajz,teroga ne volim ali sem ga sadil za kokoši i pure,i idemo reči,kak katalizator za druge kulture,je uspel izvanredno.Najprije se valda saka koščica kaj sem ju za flance piknul prijela a jednak tak i flanci kaj sem je presajeval.Inače ne volim paradajz ali ga imaaaaaaaaaaaaaaa...Rekla mi je suseda da je videla na poloprivredne emisije na TV da je paradajz inače jako jalna bilka tak da ju je dobro saditi stalno na istem mestu,da onda uspeva bole nek lani,i po više v kupu.Ja sem je pikal kak su mi pod ruku došli,od 2-8 komadi.Nekteri ga pelcaju da se bu bole debelil i da ne dale tiral,ja ga ne diram tak da non stop cvete i tira,samo kaj mora imati dost vlage i jake kolce.Ja sem zakrkal nutre "kapitalce z Prkovca" ali če dobro zalevaš zemla omekne i kolci se počmu povijati.Osim paradjza i graška pomak vidim i na sliva i grozdju.Sliv ni ovulko bilo 3-4 lete a prije toga 10 dok grozdje ni brojneje ali je puneje.Ono kaj mi paše letos ni bilo nikakovo;vugorki jedva da su zišli,od cele vrečice koščic jedva četiri a od te su se dva kak flanci prijeli,paprika je kilava i još navek cvete.Nabijem ju.I baburu i onu drugu...Mahune su bile dobre na prve berbe za drugu morem reči da je bil podbačaj jel su je zmasakrerali puži i sunce.Kaj se pužev dotikavle lani sem je napajal z pivum,nemreš veruvati kulko ta marva more popiti,ali bezuspešno a letos sem sebično odlučil tu pivu na se potrošiti i mejne se živcerati.Osim ovoga kaj mi treba sadil sem još po 4-5 kulture po gredice da vidim kak se kaj ponaša,tak se tu našlo;rotkvice,regleca,matovilca (za puže,***li mater svoju),kuruze,blitve,šalate,kopra...,čak sem i lobodu pustil da raste.Kaj se kopriv dotikavle,če rano sadiš onda još nimaš nijovoga gnoja.
Sat držim vrt zaprt il dok ne pojem grozdje il do prvoga mraza a onda puščam kokoši nutre da prebereju i zdepileraju kaj jem paše a posle sledi štihajne.Buduči da budu skup z cuckom to zagazile na proleče bum moral još jenput prije setve biti "obrtnik".Osim kaj me reše trave i drača elegantno i gnoje.Ja niš ne komposteram,gnoj i kučni otpad hitam iza štale a onda to živina bar milijon put okrene,da se oslobodi placa na vrtu onda mejnam odredišče transportov a i pepel z peči hitam po vrtu jel sem negde prečital da mu puži nisu baš veseli.
Malčerajne.Letos sem posle obrezivajna somlel se grajne,bilo ga je negde za 6-7 vreč,a onda sem,kak je Goričanka rekla stem zastrl gredice a ostatek sem pokril slamum,imam stare ječmene i do letos nis imal pojma kaj bi žnum osim hititi ju il kokošam na gnezda metati.Ona,navodno,usporava il onemogučava kretajne pužev.Most,na početku.Ono ščem se pokrije zemla ima i drugu funkciju,sprečava isušivajne zemle a bome i drač rasti.Jedino kaj se primene prebilo van bili su loboda i slak.Kora je posebno zafalna za to jel pušča kiselinu.Če ostavite gredice "čelave" sunce je stalno prži i treba je je više zalevati.
Bilaj:
Ja imam jabuke i ja sam sav sretan kada ih pazim i mazim. :D
Imam ih samo zato da se malo rekreiram u prirodi pod mus. Najviše me mući to što moram kositi i to cijelo vrijeme :-(.
E sada pitanje za vas stručnjake. Kako se boriti s ambrozijom? Meni te beštije samo rastu kao lude. rastu i rastu i rastu. Ja kosim kosim i kosim i nemrem ih se riještiti...
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju