Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 15, 2009, 01:38:05 prijepodne
sréda, 9. rujna 2009.
Napokon do Grofa i nazaj poprečki asfaltom
Slika:
http://picasaweb.google.com/lh/photo/HD7NJTVKcZKbjDY9ig2Zfg?feat=embedwebsite (http://picasaweb.google.com/lh/photo/HD7NJTVKcZKbjDY9ig2Zfg?feat=embedwebsite)
Normalno da ne mora biti samo do tam, more se i v berbu za teri dan, do još ni posekel trse. Uglavnom prema Male Bune od Mraclina sad se bude dolazilo sam tak, za par minuti, čak i z beciklinom, a o potencijalu novega asfalta za isprobavanje mogučnosti kakvih drugih prevoznih sredstvov da uopče ne govorim. No vredi upozoriti na oprez, jer skoči li vam srna pred motor ili na šoferšajbu ili bilo teri dio auta nebute se dobro proveli. Pamet v glavu!
Slika:
http://picasaweb.google.com/lh/photo/-x-arXevJUY6JWn-3Ycs8g?feat=embedwebsite (http://picasaweb.google.com/lh/photo/-x-arXevJUY6JWn-3Ycs8g?feat=embedwebsite)
Zvir:
http://mraclin.bloger.hr/post/napokon-do-grofa-i-nazaj-poprecki-asfaltom/1732380.aspx (http://mraclin.bloger.hr/post/napokon-do-grofa-i-nazaj-poprecki-asfaltom/1732380.aspx)
" Sě najfrižešě vésti mraclinskě:
http://mraclin.bloger.hr (http://mraclin.bloger.hr)
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 15, 2009, 01:43:51 prijepodne
Službeně stranicě Grâda Velikě Goricě
Osigurano dodatne 200 mest v vrtekem
27.08.2009.
Kak jě gradonâčelnik Dražen Barišić i najavil v svem prvem istupu pred Grackem véčem, v Velike Gorice jě za prectoječo pedagoško leto osigurano dodatne 200 mest v vrtekem. V dvâ velikogorička vrteka, na 19 lokacij, smeščeno jě vukupno 88 vrtečke skupin. Z dodatnem zapošlavâjnem stručnoga osobla i z adaptacijum prostora, osigurano jě preširejně sakě vrtečkě skupině za jěno do tri mest. Z prevuređejnem prostora v Podbrežnice, stvorjěni su vuveti za smeštaj dvajsetero dece jasličkě době, dok bu sě još 20 mest oprlo, da bu gotova adaptâcija prostora v škôle v Dôlne Lomnice.
V grâdu naglašâvaju, kak jěn od prioritetov v mandâtu gradonâčelnika Barišića i negve zâmenikov, ostajě izgrâdna nôvoga vrteka.
Zvir:
http://www.gorica.hr/novosti/osigurano-dodatnih-200-mjesta-u-vrti-ima (http://www.gorica.hr/novosti/osigurano-dodatnih-200-mjesta-u-vrti-ima)
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 15, 2009, 01:46:25 prijepodne
Održâna tradicionâlna Žirovina v Turopôlskomu lûgu
Ponedelek, 31.08.2009.
Manifestâciju pod nâzivom Žirovina i ovo je leto organizérala Plemenita občina turopôlska, a réč jě o stôletne tradicije proverě plodnosti žira, a prema tere se onda procejnuje vuspešnost dôjdučoga leta.
Višě poglěčtě v prilogu/zviru:
http://www.tvg.hr/news.php?kat_id=183&news_id=1594 (http://www.tvg.hr/news.php?kat_id=183&news_id=1594)
PS
Bara, žira i vina dě!
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 15, 2009, 01:50:50 prijepodne
br. 46, Rujen, 2003., Leto 5.
Pût v povest
pišě: Nikola Maković
46
Cujnkovi, Crniči, ...
Zvir / slikôvnica
Slika: č.s. Lovrina Glagolić z betežniki (V.B. Koševo-Sarajevo, 1941.g.)
http://www.barka.com.hr/barka46/put%20u%20povijest.htm (http://www.barka.com.hr/barka46/put%20u%20povijest.htm)
Prvi odvojek iza križnoga dreva na levo kad se išlo z Mlake prama Mičevcu i Jakuševcu, a pokom se išlo na zemle Zavrtnice, Šamice, Popovčice i dale na Jelačičke, reklo se Kovači. A zemlam na samom početku zdesna ke vlečeju do prve linije pri šupe, reklo se Parasajke. Prvi vlasniki su bili Cujnkovi: Imbrič Dajdek, Markica i Jujeta Čvinkov otec. Med prvemi je komadič od dedovine Parasajke odsekel i prodal Dragec Cujnkov Dajdekof, potlem i drugi. Dojne je ižu naredil Jurki Novosel, nuk Imbriča Krilčič Štefanovoga. Imbrič ili Imbrač teromu su govorili i Niger, tu je zemlu mejnal z bratom Miškom za pašuš. Da ni posreduvala vujna Rokovica moj tetec Miško bi ostavil ženu Magdicu skum se kratko prije toga oženil i otišel v Ameriku. Nu, Parasajku više ni dobil.
Ja pametim da je pri Kovače bilo nekuliko ižice, a glavno prezime je bilo Crnič. Od se Crničov mene najstareji poznati je bil Iva Crnič Kovačev. Sestre su mu bile Jaga pri Kramariču, Dora pri Iviču Cundekoviču Drobaku i Janič ka je zela dovca Mateka Lackovića Šnajderovoga. Jagu sem poznal, a ove dve nis. Ivina iža vuke je živel z sini Ivičom, Pavičom i čerjum Magdum je bila zajdna zdesna pri Kovače. Čer Reza je bila vdana za Števeka Lacković Kolaričkinoga.
Na istom dvorišču vuz drevenu bila je zezidana iža vuku se preselil Pavič z ženum Baričom rodom od Glagolića, sestrum Juriča i Mijiča kem su govorili vrtni. Pavić je z Baričom imal Maricu, jedinicu moje starosti. Ivič je bil ožejnen z Jagum, čerjum moje tece Dore Makovičeve vdane za Tomička Krilčić Štefanovoga komu je ona bila druga žena. Ivič je z Jagum imal jedinca Jureka. Po delidbe grunta Ivič se z familijum odselil fižu ku su napravili na Parasajke. Na starom gruntu je ostal Pavič svojemi i z prižejnencom Jožekom Koprjnakovem z Rašča. Jurek, Ivičov sin se oženil z Kuč, župa Vukovina i od troje dece ima muškoga potomka pokom bu to staro Velikomlačko prezime dale trajalo.
Predzajdna na iste strane je bila ižica Joška Arbanas z Rašč komu su govorili Lajič. Taj grunt su on i prva žena Katič, čer Lojze Crnića, kupili od Jandraša Crnič, jedinca Pavlovoga. Taj Pavel, je osim opisanoga Ive Crnič Kovačevoga st. imal još i brata Marka. Jandraš je oženil Danicu, sestru Grgine, Jože i Mikeka Lacković Matijaškinove. Po smrti prve žene Katiča skum je imal čer Bareka ka je zela Jožića Lacković Beničkinoga, Joško se oženil z Dragum Novosel, sestrum Juristinum, Števičovum i Miškovum komu su govorili Pajuta. Z Dragum je Lajić imal dvoje dece. Števeka komu rečeju Ribica i Ankicu ka se v Relič vdala za mesara Miška Matuna. Ankičin sin Renato žive na tem gruntu z vujcom Ribicum ki je ledičen. I Lojz Crnič Joškof prvi tast se isto dvaput ženil. Prva žena ke su govorili Kudica bila je sestra Tončice i Jurice Lacković Šnajderove, a druga žena ke su govorili opatica je bila od Mudiča. Mam do Lajiča je bila drevena iža Lojzeka Crnič komu su govorili Klepec. Osim nega otec Marko je imal Jožu ki je otišel v Ameriku i mrl ledičen, Klaru ka je zela Števiča Novosela Pubu skem je živela na Gorice, Barića ka je otišla vzamuš k Pisačiću i Nikolu komu su govorili Žmika ki se oženil z Milkum Novosel Popinum. Lojzek je bil ožejnen z Malomlačicum Marum i žnum je imal jedinca Iveka. Ivek se oženil z Vrhovlja i ima dve čeri. Žnem prezime Crnič na tem gruntu mira. Mam do Lojzekovoga bil je grunt Lajičove švogorof po prve žene: Drageca komu su govorili Cinek i Imbreka komu su govorili Tajnik.
Nijov je negda grunt bil v komadu, a najnem na levo velika drevena iža. Nijovi nasledniki imaju saki svoju ižu i dvorišče. Dragec je bil ožejnen z Baričom kaj su je rekli Lola, čerjum Lojzeka i Jelke Lacković Matijaškinove. Imali su jedinicu Vericu. K Verice se priženil Zukanović z Rašča s kem ima dvoje dece. Dragecov brat Imbrek je bil ožejnen z Baričom, čerjum Jele i Drageca Munđer komu su govorili Dragojna.
Jela, Dragojnina žena je bila sestra Jakopa Martinkovič, od Pažula rodom. Imbrek i Barič su imali jedinicu Katicu k tere se priženil Ivica Župetič s Korilofca komu veliju Čumpek. Imaju dva sine.
Po braće Dragecu i Imbreku prezime Crnić na tem gruntu vmira. Izgleda da bu prezime Crnić neko vreme preživlevalo po nuke spomenutoga Ive i Števe Crniča komu su govorili Cogar. Števa, Cogar je bil ožejnen z Katičom, čerjum Korliča Munđerovoga. Števa i Katič su imali Drageca, Števiča, Milku vzamuže za Markicu Cundekovič i Mariča ke su govorili Maruška, a vzamuže pri Ive Krajačiču v Rašču. Na Števinom gruntu ki je neteknut kuliko ja pametim, žive još samo Števič, ledičen, od mirovine ku je zaslužil dok je delal Francuske. I na gruntu Matiča Crnič Kovačevoga polek Cogarovoga se prezime Crnič zatrlo. Matičeva mama Barić, je bila od Glagoliča, mega jape staroga Jankića sestra. Matič se malo stareji ženil z puno mlajšum deklum odsebe, Baričom Tuškan z Jakuševca, ke su govorili Baričica. Imali su samo jedinicu Rožicu k tere se priženil Malomlačanin Ivek Naglič. Rožica i Ivek su imali sina Jureka i čer Katicu. Katica je vzamuš otišla v Buzin za mesara Iveka Krajnčinu kaj mu veliju Đek. Na gruntu sad žive Jurek z ženum Milkicum, sinom Nikolum i mamum Rožicum, a Jurekova čer Mirela se vdala na Posavinu.
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
Miroslav Krleža
Balade Petrice Kerempuha
TUROPOLSKA REŠTAURACIJA
A. D. 1848
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
kak đemant blisiče naša đunđanosna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Hapšpurg i Šenprun i Prag i Beč . . .
kak dijamant blisiče naša biserna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Habsburg i Schönbrunn i Prag i Beč . . .
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Video:Naše selo Mlaka je, 02:43
Velikomlačka himna u izvođenju Miroslava Lackovića Mimija i TS Svibanjska noć
www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q (http://www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q#)
Autor: Ljudevit Kaj - Rujan 15, 2009, 02:57:50 prijepodne
veno-vevo.iz.vg
(veno-vevo-)Vele-časni
plemenitashica | 06 Kolovoz, 2009
Sem pogledala na lokalne TVG televizije na internetu "Konstituirajuću sjednicu GV VG", pok me moriju nekakove nejasnoće.
Jel ni onaj vijećnik Šimunović, teri vusput, ne zna kak se novoizabrani precednik GV zove ili mu je tak mrsko na glos izgovoriti njegovo ime i prezime (ma ne, ne zna čovek niti hrvatski, niti nemački, on ZNA SE kaj zna: predhodnik, osoba koja je prethodno govorila, onaj, predloženi), morti na sjednicami samo zoto da se zdiže, prešeta i natrak seda na svoje mesto? Pak stolno taj čovek ima nekaj za dodati. Te ima repliku, te ima odgovor na repliku, te ima odgovor na odgovor replike, ponovla po dva put jedne te iste reči, a ima pravo na repliku od 2 minute, a se skupa se ne drži teme.
Bi i jo rada bila tam "od naroda izabrana" samo da se čuje muj glos. Možda si čovek misli da ima lepi glos. Ma zabodof je i imati lepi glos ako nisi na lepom glosu, a oti čovek-vijećnik bome ni.
Če vam ni kaj jasno, morete si pogledati na:
http://www.tvg.hr/video.php?vkat_id=36&v=225 (http://www.tvg.hr/video.php?vkat_id=36&v=225)
Tam pred kraj po prilike na 09,20 se čovek-glos odlučil biti velečasni i nafčiti nevernika Beusa kak se spovieda.
Rekel je, doduše Beusu, ali svako more nojti sebe vu ote njegve govorancije: ".....jesam, kriv sam, molim da prihvatite moju ispriku, a one koji su zbog vas nastradali, ne znam kako ćete se njima ispričati".
I prosim lepo, i mene je savjetoval i jo sem se nekaj nafčila.
Gospon precednik GV Goran Beus Richembergh ja sem "živući svjedok" i zbog vas sem nastrodala, pa prosim, izvolte mi se ispričati.
E sad Beusa sigurno zanima zokaj. Ajmo po redu:
1. Zoto kaj moram trpeti, gledeti i poslušati ovoga čoveka-glos (je, ne tak kuliko vi, ali i ovo je za mene preveć).
2. Zoto kaj čovek-glos veli da su oni pobednici i od naroda izabrani. E sad, znomu da ste vijećnik teri je zebran od većine većnikof za precednika GV. Ako su oni ZNA SE pobedili i narod ih je zebral, onda kak su vas zebrali ostali teri nisu pobedili?
Znoči vi ste zebroni od one tere je zebral narod-izrod.
3. Zoto kaj se ne šetate po većnice nek i ostalem većnikom dozvoljavate da nekaj pametnoga veliju, kao npr. g. Piculi.
Vusput, dajte tomu čoveku-glosu skrenete pažnju da nek se nafči od gospona Picule (njega valda pozna teri je, iako ga je nazval "bivši") govoriti pred mikrofonom: potrebno je biti pristojan, smiren, govoriti da te se razumije, poštivati bonton, i nadasve govoriti kvalitetno, a ne količinski mnogo.
4. Zoto kaj ste neopredeljeni. Ili budete Nemec ili budete Zogorec. Nemrete i jeno i drugo.
Rekli ste da bute čoveka-glos z velikim guštom tužili (ne dao bog dugog čekanja), a znomu da je v Zogorju poznato: "Bum te tužil".
5. Čujem da niste došli na prvu sednicu?! Kak niste došli, kaj vam je trieba posebna pozivnica i črleni tepih? Da ne bi morti šteli da vas i narod-izrod dočekuva i maše z zastavicami? Kaj vam ni dosti da vas ovaj čovek-glos non-stop prati?
Osim toga, neki od narod-izroda moraju i delati, pak nemreju na sednice iti, a ne bežiju z posla na sednicu, a onda opet pobegneju i ze sednice. To ni za veruvati, a kam tek biti svedokom.
Poštivancija.
Zvir:
http://veno-vevo.iz.vg/otvoreno-pismo/2009/08/06/vele-asni (http://veno-vevo.iz.vg/otvoreno-pismo/2009/08/06/vele-asni)
http://veno-vevo.iz.vg/ (http://veno-vevo.iz.vg/)
Autor: Ljudevit Kaj - Listopad 30, 2009, 12:14:16 prijepodne
Izgledao je kao svemirski brod: 'Da je išao više udesno, udario bi nam u kuću'
Pred samom kućom mještanina otoka Sita, zaustavio se trajekt Marko Polo.
Turopolě:
Tur: Pred sâmum ižum meštana otoka Sita, zastavil sě trajekt Marko Polo.
Marko Polo ---> Marko Lôpo(v) v CH
http://www.forumgorica.com/zabava/mala-svicarska/msg4958/#msg4958 (http://www.forumgorica.com/zabava/mala-svicarska/msg4958/#msg4958)
Autor: Ljudevit Kaj - Listopad 30, 2009, 01:23:07 prijepodne
(http://img98.imageshack.us/img98/9718/pepek.jpg)
Pepekova zgrada vu centru Mraclina 1940-ih
Kiša golov v nedelu na Mraclinske grabe, al bome i čera z neba iznad Mraclina.„Napokon,napokon kiša“mislili su si jedni, dok je za druge i morti malo prekasno opala, a treći…treće opče ni bilo briga, imeli su ambrelu za silu, ali još važnejše imeju plenatoga ljubimca na kotače teri ih od kiše zaštiti i odveze kam god očeju i kišu skoro pa da nisu ni osetili, vidli ju ipak jesu. Zgazili se ionak nadeju, am je se v asfaltu,istina na mestima morti malo pregrbavomu, čak i nektera dvorišća. E a negda, negda ni bilo sam tak lako ostati ne zakalan v mraclinskomu blatu do kolena posle onakove kiše ko čera. Kad je prije jedno čertdeset i neke let z neba znalo onak cureti drugi dan je selo zgledalo kak na ove slike gore, znači čak i v centu sela. Mi mlajše generacije si moremo samo probati zamisliti ke je tek bilo okolo po selskemi pute.
IZVOR: mraclin.bloger.hr
Autor: Ljudevit Kaj - Studeni 10, 2009, 11:22:49 poslijepodne
cyber (cipek) parikôžar
Martinovo
Došel je došel, sveti Martin,
on ga bu krstil, ja ga bum pil.
Posle bu došel sveti Jandraš,
on me bu pital, pošto ga daš.
Cijena litre, jedan je groš,
kad ga buš popil, došel buš još.
Neke bum popil, a neke prodal,
pak bum rajši oko trsja hodal.
Njegovom rodu bum se veselil,
pak bum z njim veselje i tugu delil.
Vinček me jača, daje mi snagu,
jakši sam odma pri svakom radu.
Delati morem, kad popijem bolje,
od te vinske moči,
ja sam navek dobre volje.
Antun Galeković
Zvir:
http://mraclin.bloger.hr/post/martinovo/1901565.aspx (http://mraclin.bloger.hr/post/martinovo/1901565.aspx)
*****************************************
A ovak jě bilo pred 2 letě:
11. studenoga 2007.
Došel je, došel Sveti Martin !
Leto dan je prešlo i tradicionalno okupljanje stare ekipe povodom obreda krštenja mošta v vino, pri Olasu v kleti na Podvornice, dogovoreno je za subotu navečer 10.11.2007.
Šršekova kotlovina i Jurin roštilj uz mlado olasovo vino i kaj reči: „Ne,ne zanima njih ništa osim dobrega gemišta“.Točno v pol noći mešter ceremonijala, biškup Brko i pomočnik Vito pozvali su mošta: „Mošte stupi napred da te krstimo“.
Pristupilo se obredu uz Martinjske regule, kojim je mošt prekršten v vino. Uz neizostavne recitacije pjesnika Alxa i prepričavanje zgodi iz bliže i dalje povijesti, prigodne pjesme: „kulko kapljic tulko let“ i druge, te puno puno vina, razlaz ekipe je bil tek v ranu zoru. Martinama i Martinima čestitamo njihov imendan uz onu narodnu: "pamet v glavu".
Živeli !!!
Video:Mladen Š.
Martinje_kod_Olasa, 02:21
Martinje_kod_Olasa (http://www.youtube.com/watch?v=5ayzf0Jy0c0#)
http://mraclin.bloger.hr/post/dosel-je--dosel-sveti-martin-/515914.aspx (http://mraclin.bloger.hr/post/dosel-je--dosel-sveti-martin-/515914.aspx)
*****************************************
Vinska Kaplja - Kvartet Gubec, 02:19
Vinska Kaplja - Kvartet Gubec (http://www.youtube.com/watch?v=aGmXoGo-H38#)
Autor: Ljudevit Kaj - Prosinac 03, 2009, 10:42:28 poslijepodne
Cyber (cipek) parikôžar:
(Sě nâjfrižešě vésti mraclinskě)
četrtek, 3. prosinca 2009.
Franjo, Franjo...
Iako se po starom običaju trebalo nazdravlati čera, Sveti Franjo iliti Frajno, po staromraclinski,je denes. Znači imendan svih Francov,Francekov i svih varijanti tog starog imena. V našem selu imamo četrnajst naših mještanov kaj nose to ime. Najstareši ima već devedeset, a najmlajši čini mi se deset. Janekin, Čikov, Črnićov, Vukašinčev, Ferdin, Katunčev, Čunćićov, Jankeca,Đefekov, Odakov, Ožinčekov, Matušin, Kokošar, Klipin...sve su to još i ajd bumo rekli špicnameti teri nam govoriju o terom Franje je reć kad ih se spominje. Uz već gore spomenute, par naših Francov ne živi stalno v Mraclinu, ali se redovito navraćaju v selo kad god im to posel zahteva ili im tak dojde. To su još tri naša Franca: Jovačov(Pap), Ritakov i Jaguštićov. Nadam se da nis niti jednoga izostavil i kaj na kraju reći...onda Franci naši, sreten vam imandan uz stare stihove za nazdravlajne:
Franjo,Franjo
Franjo,Franjo Bog te živi
U toj našoj Domovini
Franjo, Franjo daj se stani
Pa pogledaj ko je vani
Vani ti je staro društvo
Pod rakitjom s praznom litrom
Franjo, Franjo daj se trzni
Već su nam se prsti smrzli
Zvir :
http://mraclin.bloger.hr/post/franjofranjo/1986178.aspx (http://mraclin.bloger.hr/post/franjofranjo/1986178.aspx)
Autor: Ljudevit Kaj - Prosinac 26, 2009, 12:49:16 poslijepodne
Cyber (cipek) parikôžar
(lâjnskě i) nâjfrižešě vésti mraclinskě
sobota, prosinec 27, 2008
Božični koncert KUD Dučec
Božični koncert KUD-a Dučec ovo leto je bil v tork dvajstrejtega prosinca, a de drugde nek v mraclinskom društvenom domu. I kak veli jen naš starejši gospon: "Ko je ovo prepustil nek mu bu žal, jer se stvarno imelo kaj za videti."
VIDeo: Božični koncert KUD Dučec 23 12 2008 (Mraclin), 08:13
Božični koncert KUD Dučec 23 12 2008 (http://www.youtube.com/watch?v=DvlwUevMAyI#)
Autor: Ljudevit Kaj - Prosinac 31, 2009, 01:09:50 prijepodne
BÂRKA – list župě Sv. Barbara Velika Mlâka – elektroničko izdâjně
br. 47, Listopad, 2003., Leto 5.
Pût v povest
pišě: Nikola Maković
47
Jelka Crnič, Mikič Crnič, ...
Slika:
http://www.barka.com.hr/images_povijest/47.jpg (http://www.barka.com.hr/images_povijest/47.jpg)
Osim Matičove mame Bariča, pri Crniču je v zamuže bila još jedna sestra mega jape staroga Jankiča Glagoličevoga, po imenu Jelka. Jelka je imala čer Rožu, Janu i Bariča. Janič se ni vdavala, a Barič se vdala v Rašče za Filipa Koprjnaka kaj su mu govorili i Filip s konopel. Roža ili kak je se reklo Kovačica je bila vdana k Makoviču, za Petričovoga sina Lovreka. Lovrek je bil četrti od četrnajst dece kuliko je je moja mama stara Kata rođ. pl. Lacković zrodila. Roža je z Lovrekom imala pet sinof. To su moji bratiči ali jem zaradi velike razlike v leta med nami, ja i moje sestre Zlata i Janica govorimu "stric". Več sem ranije pisal da se najmlajši Pepek priženil k Mudiču. Ovi četiri su bračni život počimali pri Makoviću, v kujne, vuve drevene iže ka je još i sad, kak je bila i za onda. Vute kujne je na zajdne živel i život svršil Ivič, teromu su govorili Majek. On je bil sin najstarejega Rožinoga sina Matiča i Rože Vučič z Odre. Zarad tešnevine pri Makoviču i kazajna druge životne putov resajali su se po svetu trbuvom za kruvom. Jožič i Jurič su delali v Francuske, a Imbrek v Nemačke. Kak su se ženili počeli su se deliti i malo pomalo kučiti i skrbeti. Od četiri, na Makovičevom gruntu su ostali Matič i Jožič, a Jurič i Imbrek su se nastanili pri Kovaču, na gruntu svoje tece i mame stare.
Tik do Matiča Crniča je bil Jurič a vužnega Imbrek. Jurič se dok je koj dečko delal v Francuske spoznal z deklum Maricum po prezimenu Viher ka je bila rodom z Vivojdine na Žumberku. Pri Kovaču su jem se rodili sin Marcel Ivan koga su zvali Majso i čer Đurđica. Jurič je bil zvučen za kovača a delal je najviše koj traktorist v svetoklarske zadruge a onda v Poljoopskrbe. Marica je bila doma.
Nezin materijni govor ni bil čisti kajkavski i mesto "sve" govorila je "se" pak su je ludi mam zmislili Semarica. Po tem se znalo o tere Marice se dela, jerbo je i Imbrekove žena Marica. Juričof sin Marcel Ivan se oženil z Mirum od Čižmara z Male Mlake. Imali su jedinca Zdenka ki je odrasel v Nemačke de su delali. Na zajdne su se rezišli, a onda je Ivič Majsek mrl i tam zakopan. Đurđica žive v Zagrebu.
V sretnom braku z Pepijem Fabečičom z Gradič komu su govorili Frater ima jedinicu Irenu ka je visoko zeškolana. Imbrek z ženum Maricum ka je z Dolenca od Jude i Mijeka pl. Trumbetaš komu se govorilo Pidi ima dvoje dece. Števek je stareji i ožejnen je z Vericum od preštimane Severof z Rakitovca. Sigurno se rad imaju kad imaju troje dece, od tere se Ančica več vdala na Ples, pak su Števek i Verica lepo deda i baka. Još imaju sina Mirka, spametnoga tehničara i lepu črnomajnastu čer Božicu. Ojnemi neznam drugo. Štefica se prvi put vdala na Lukovec za Tončeka Drka, a otkak su se rezišli žive v Nemačke z drugem čovekom s kem ima i dece.
Do Imbrekove je iža Mikiča Crniča komu su govorili Žmika. On je z ženum Milkum devojačkoga prezimena Novosel, od Popine z Dolenca, imal jedinca Števeka. Rad su ga imali i zajnega se mučili. Sečam se kak su nam 1952. išle skomine na zube kad nas je vučitel Vinko Jurković pelal na izlet v Maksimir. Števek je imal penez i v Zagrebu na kolodvoru si je kupil sendvič od žemle nafilan somericum, a nam je mama doma naredila sendvič s pekmezom namazenem na kruf. Števek se oženil od Koprjnaka z Rašč, z mirnum i dobrum ženicum Baricum skum je imal dve čeri. Snežana je v zamuže v Rašče, a Mirjana žive z mamum na gruntu. Drugi su si pomrli i na tem gruntu se prezime Crnić zatrlo. Nijova je iža v mem detinstvu bila prva zdesna v vulice Kovači, gledeč z denešne Zamlačke vulice. Put pri Kovače je posle kiše redovito bil pod vodum. Posebno kak je dejnen asfalt. Vozeč se pote vulice imal si osečaj da su iže koj na breg zdignene. Posebno kad se vozilo na bagrlinu napole. Mi smu tud išli na Zavrtnicu i na Popovčicu, dok ni pokojni inđinir Tot na navirajne Jožeka Krilčič Jankecovoga skockal gradilišta. Med našum Zavrtnicum i ižum Drageca Plepelič je bila zemla ku je po žene Katiču priženil Pavec Trumbetaš, a sad su strajnski ludi, Juretiči. . Od tu se dečko priženil k Snežane, čeri pokojnoga Tomeka Krilčić i Katice, na grunt Vida Tomička Štefanovoga. Kad smu na Zavrtnice ožejali išli smu se vode napiti na pumpu k Dragecu Plepeliču, Plešanu. Negva je iža bila zajdna zleva, gledeč od denešne Zamlačke. Za onda je imal pristojnu zidanu ižicu vuke je živel z ženum Barekom, čerju Mateka Lackoviča Šnajderovoga i negve prve žene Janiča. Dragec je mladi mrl. Za sobum je ostavil čer Janeka ka sad žive v Rašču pri Bačurinu i sina Mateka komu veliju Braco. Na tem gruntu sad žive Matek z svojum familijum i mamum Barekom.
Med Barekom Matekovum i Francekom Ilenič Bajsmenovem je bila zemla Rokine, Rendulićof. Prodali su ju strajnskem. Francekova iža je na grunteku bila zleva, a štala prejdnum. Gnojčina je ze štale išla na put. Malo pametim i Francekovoga oca Štefeka. Francekova žena Rezica je od Šnajderove. Imali su dve čeri. Za Janekom je norel i oženil ju Ivič Šešlagin. Katica se vdala v Mičevec. Na žalost, mlada je mrla. Stoga grunta su: Katič ka se vdala v Dolence za Miška Novosela Šaroga, Marič Tončeka Cundekovič Iščevoga i Janek pri Bakranu v Rašču. Po vuske linijice iza Francekove iže išlo se k negvomu bratiču Jožiču, ki se od tu z ženum Dragum, ocom Ifkom i mamum Baričom Ledarkum preselil v Draginu rodnu ižu k Čačkoviču...
Zvir:
http://www.barka.com.hr/barka47/put%20u%20povijest.htm (http://www.barka.com.hr/barka47/put%20u%20povijest.htm)
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
Miroslav Krleža
Balade Petrice Kerempuha
TUROPOLSKA REŠTAURACIJA
A. D. 1848
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
kak đemant blisiče naša đunđanosna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Hapšpurg i Šenprun i Prag i Beč . . .
kak dijamant blisiče naša biserna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Habsburg i Schönbrunn i Prag i Beč . . .
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Video:Naše selo Mlaka je, 02:43
Velikomlačka himna u izvođenju Miroslava Lackovića Mimija i TS Svibanjska noć
www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q (http://www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q#)
Autor: Ljudevit Kaj - Siječanj 26, 2010, 11:48:11 poslijepodne
Cyber (cipek) parikôžar
(predpredpredlâjnskě i) nâjfrižešě vésti mraclinskě
tork, 29. kolovoza leta 2006.
Intervju s dobrim duhom Mraclina – Čomijom
CyberParikožar: Jel imaš putovnicu?
Čomi: Sad imam, zeli su mi ju 71./72.g, jer sem bil veliki Hrvat, su mi rekli da sam ustaša, davali smo izjavu u katoličkim novinama «Veritas», to je bil Milek, Franek, Mika Esperantov, Joškec, moj kum Stanko, ke ja znam…rekli su da smo pri Franeke imeli neznam kakvo oružje, to su nas Kralj pokojni i Luja osudili, pušku sem jedino imal u vojske pa sam se tresel na gađanju, a kam da bi ju imel doma, …. Onda su došli tu; Miličević milicajec z Gorice, mraclinski zet, tu je i živel v Mraclinu, došel k mene po putovnicu i zel mi ju je, su se bojali da nebum ja zbrisal z Hrvatske, kam bi ja zbrisal kad ja Hrvatsku volim više nek ike.…
Čistokrvni Mraclinec par exellence, veliki domoljub i lokalpatriot, plemenit ne samo po porijeklu već i u srcu, istinski ljubitelj domaće turopoljske i mraclinske reči i popevke, ljubitelj nogometa, pogotovo onog mraclinskog i dugogodišnji klupski blagajnik, vatrogasac i vatrogasni spremištar, folklorni plesač i bajsista, društveni domar, zeleni redar i neumorni lovac na ambroziju, dobra duša i duša od čovjeka, poštenjak, veseljak i jedan od važnih kotačića mraclinskog društvenog života, vitalni umirovljenik nemirna duha-sve se to može reći u samo jednoj jedinoj riječi: Čomi!
Sve ovo poviše navedeno uz Čomijev neprijeporni altruizam i ljubav prema subratu čovjeku, pogotovo Mraclincu, razlog je što ga u najavi ovog intervjua proglasih dobrim duhom Mraclina i što je kao pravi Mraclinec starog kova bio zanimljiv mom kolegi blogosuuredniku/foto-munji i meni hobi-nadripiskaralu u našem pokušaju da kroz jednu tipično žurnalističku formu kao što je intervju prikažemo određene uske aspekte mraclinskog stanja svijesti, načina razmišljanja kao i cjelokupnog života u Mraclinu nekad i danas; njegove probleme i specifičnosti, a sve to iz kuta nekoga tko već dugi niz godina ima izravan uvid u mraclinski sportski, kulturni, vjerski i društveni život, Čomi tu je svakako pravi izbor.
Prije nego što pročita cjelokupni transkript intervjua s Čomijom, valja mi upozoriti cijenjenog čitatelja/icu da je naš junak Čomi, vodeći se sebi toliko svojstvenom brigom za druge, na naša pitanja odgovarao pomalo oprezno, reklo bi se skoro plaho i u rukavicama, često zastajući usred rečenica u brizi da svojim mišljenjem ili britkim i jednostavnim iznošenjem bolne istine ne povrijedi nečije osjećaje ili se pak nekome zamjeri, takav je naš Čomi, u svojoj jednostavnosti navek prvo misli da nekomu zlo ne napravi! Nažalost ili na sreću; na taj smo kompromis morali pristati, ah mi sitne duše nikad zadovoljni!
Dosta sam se pravil pametan, vrijeme je da Čomi koju veli koju pametnu!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
CyberParikožar: Kak si dobil nadimak?
Čomi: Još sam bil mladi vatrogasec, vežbali smo usisni vod, na natjecanju u Gorice sam zaribal vežbu kada sem zajahal usisni vod jer me Franek tak navčil, pa sam tak navek vežbal, a on me ni nikad upozoril, trebali smo iti na natjecanje u Trogir, al zbog toga nismo išli, pa su me svi vatrogasci zezali «kako je Mićo spasio vlak za Trogir», po one priče o hrabromu Miće koji je mahal s crvenom zastavom i zaustavil vlak i sprečil nesreću, tak me zval i moj sused Blaž Pevačov i nakon par godina me pokojni Brko okrenul iz Miće u Čomi, tak me svi u selu zovu, kolki i neznaju da mi je ime Drago.
CyberParikožar: Jel imaš putovnicu?
Čomi: Sad imam, zeli su mi ju 71./72.g, jer sem bil veliki Hrvat, su mi rekli da sam ustaša, davali smo izjavu u katoličkim novinama «Veritas», to je bil Milek, Franek, Mika Esperantov, Joškec, moj kum Stanko, ke ja znam…rekli su da smo pri Franeke imeli neznam kakvo oružje, to su nas Kralj pokojni i Luja osudili, pušku sem jedino imal u vojske pa sam se tresel na gađanju, a kam da bi ju imel doma, …. Onda su došli tu; Miličević milicajec z Gorice, mraclinski zet, tu je i živel v Mraclinu, došel k mene po putovnicu i zel mi ju je, su se bojali da nebum ja zbrisal z Hrvatske, kam bi ja zbrisal kad ja Hrvatsku volim više nek ike.…to je bilo za Hrvatskog proljeća 71/72, onda sam baš bil na poslu, delal sam v bertije kad su došli po putovnicu, ja i moja žena, Ben me zamenil dok sem se ja vrnul, tu sam putovnicu digal možda nakon deset let, mogel sam ju i prije dobiti al nis štel, nabum je zbrisal nikam iz Hrvatske jer ju volim, više nek… ,čim si pošteniji-više nastradaš, to ja stalno govorim, ak si pošten i pravedan, niko te ne cjeni, a ja sem pošten i čistokrvni Mraclinec, mati mi je Mraclinčica, otec Mraclinec, ostal sem bez oca kad sem imal 6 meseci i 13 dana, ostale su tu moja mama, mamica i 2 sestre, mama mi je pokojna već 20 let, sestra mi je isto jedna umrla pred 10 let, mamica kad sem bil u vojske, još imam sestru Katicu….
CyberParikožar: Jesi išel z ovima ke su sir krali po selu?
Čomi: Jesem, kak ne, sir i jabuke smo krali, da, bilo je svakakvih slučajeva, išli smo mi dečki sire krast, večer, pogotovo subotu, idemo po selu, tam smo se de je nekad pošta bila skupljali, jemput smo išli tak k Empare, a Empara je bil mudrijaš isto, pokojni, i mi sirnicu, već zeli druge (duga batina, štap) i sve, da bumo dohvatili, a sirnica se samo povleče nuter na najže, jemput su posle moje generacije išli i mlađi, tak su išli su k Šmine krast, Lacku Čunčićovomu, jemput su krali, a drugi put je napravil i podvrgel im sir z gipsa …i jabuke smo nekad krali i ruške, isusek mili i dragi, i kokoši, posle smo na pustim sinokošama pekli, to je bilo sekakvo, nepečeno, svega, i žuči, to smo jeli, to je nevjerojatno, i šunku smo jemput pri Mišku Kundićovomu krali, bila nas je klapa, večer, nas puno; od Grajfove strane, z drugom mi šunku jenu dovlekli, išli smo tam kraj pošte jest, onda smo išli luk po vrtu ili domom krast, i mi režemo, režemo i jemo, jemo, i ljudi se svi češu, pa ki je vrag, a Joža Čunčićov, tišlar, otide po bateriju, a kad tam to su samo črvi nutre bili, to je bila šunka sred leta i to smo mi jeli i ni niko obolel, svi smo zdravi, takvo je nekad društvo bilo, ni kak je des, ti se drogiraju, drugde naveliko kradu, mi smo samo te sitnice: sire, šunke, jabuke, tak, i tu smo navek bili za selom ili na puste sinokoša, lepo je to bilo nekad, lepša vremena nek des…
CyberParikožar: Kojih si sve udruga u selu član i otkad?
Čomi: Ehe, član sam svih udruga v Mracline, član sem NK 34 godine, 17 godina sam bil blagajnik s Benom tajnikom, on je bil tajnik 20, a možda i više let i sad sam u Uprave, berem ulaz na svake utakmice…v Dučecu sam član, nekad sam tancal i sviral bajs, igrali smo: ja, Papan, Milek, Joškec pokojni, Vladek Keksov…još sem i tancal, išli smo i v Italiju, davali smo i program u JNA 25. svibnja kad je bil Titov rođendan, v Belgiju nismo išli nažalost, 72. je to bilo kad su mene, Mileku, Franeku, Mike, neznam komu još zeli putovnice, veliju: ovi drugi mogu ići, a vi ne, nas 5-6, bez nas se možda moglo iti, a bez Mileka ne, jer je bil vođa, folklor je vučil i tamburaše i sve, nažalost nismo išli, a bilo je to sve osigurano, to je Olga Novoselova i taj turistički neki iz Zagreba, to nebi Gorica niš platila, mi bi dobili sve, avionom bi išli, besplatno sve, u Belgiju…onda su bili v Gorice komunisti, onaj neznam kak se zval, Srbin, i tak su nam zabranili iti, putovnice su nam zeli… onda je Dučec bil super, Milek je vodil, a sad…, je i sad samo…, neću niš reći…, treba više penez, nažalost i tak, ovi voditelji; folklora, voditelj tamburašov, voditelj mladih tamburašov, voditeljica mladih, to su svi plaćeni, kolko-neznam, a meni ni fala; a treba je svetlo uključiti i isključiti i sve ke treba u vezi Doma de Dučec sad ima probe, imam brigu i z grijanjem 4 puta tjedno, uključiti i isključiti, a probe su do kasno navečer, niko drugi nesme petlati po kotlovnice jer sam ja odgovoran za to, zadužen od Mjesnog odbora, nadam se da na ovu zime neću više kuriti ak nebum u dogovoru s Upravom Dučeca …vatrogasec sem od 69./70. tak, bili smo ja i moj sused Miloš Šikanić spremištari vatrogasni, dok je pokojni Vid bil predsjednik, Crnić…a sad nisem više, sad…
CyberParikožar: Tera udruga v selu sad najbolje dela po tvojem mišljenju i zake?
Čomi: NK mi se najviše sviđa, volim taj NK od nekad, a nikad nis nogomet igral, a volim ga neverojatno, žrtvujem se za klub, Mraclinec sam čistokrvni i volim NK Mraclin.
CyberParikožar: Nijen čistokrvni Mraclinec ne igra više v Mraclinu nogomet.
Čomi: Nažalost, treba trenirati, a Mraclinci neće trenirati, par Mraclincov je bilo pozvano na trening, pa nisu došli, a des nema nogometa bez treninga, moraš imeti kondicije, kak nebi igrali …
CyberParikožar: Pitanje za Čomija vezano za ovu temu koje je postavil jedan «Mraclinec» prek interneta: «Jel istina da je Čomi napravil fasadu kad je bil blagajnik NK?»
Čomi: To je samo nečija zafrkancija ili provokacija. Iz vremena kad sam bil blagajnik NK još negde postoje zapisnici, uplatnice, isplatnice, računi i slično koje je svaki put na sastanku pred skupštinu pregledal i potvrdil da sve štima Nadzorni odbor u sastavu Ribič, Majstor, Dragec Crnić i tajnik Ben….NK je u to vreme svakih par meseci menjal predsjednika pa su predsjednici bili i Šafar, Šera stariji, Vladek Keksov, Milek….
CyberParikožar: Kakva je situacija sad u selu z ambrozijom?
Čomi: Za tu ambroziju me pred par godina predložil predsjednik Mjesnog odbora Števek Kos, tam na općine, ja za ambroziju obavještavam ljude dosta i svakud de vidim, a doživel sem svega i kletve i vrijeđanja i sve, a neki ljudi su pošteno i lepo pokosili, stanjurali ili zaorali, a ambrozije sve više, nažalost, a to sem već rekel, to bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo neke poduzeti… jačmen, šenica se požela, pokombajnirala i nakon tjeden dan je ambrozija velika, a ja se vozim i obavještavam i doživim svega, i špota i vrijeđanja, nažalost, a ima ljudi ke samo vele budem, budem i niš….
CyberParikožar:Kad si postal domar?
Čomi: Ima već 10 let možda više, neznam, još sem bil u radnom odnosu, teško je to: te te niko te ne cjeni, te su godišnje skupštine: izdam suđe, tanjure, čaše, stole, beštek, pehare, sve ke god treba, a neka društva su mi dužna još od prvog meseca, nisu mi vratili, umivaonik je u WC-u razbit posle godišnje skupštine jednog društva, ja sam obavjestil Upravu, niko ne reagira, neću sad više niš reći…nažalost…ima društva ke ne vele ni fala, i još se prema tebi ponašaju ko da si sekakvoga špota i prezira vreden, ipak je to velika odgovornost i briga skrbiti za društvenu imovinu, jedino mi se sviđa NK i Seljačka stranka, ti su prema meni navek pošteni, a ova druga društva…neznam, nažalost…Mraclincu ko god treba stole ili bilo ke, to neću čoveku zeti niti lipe, ipak su Mraclinci, to je mraclinsko, stoli i sve, to je sve Mjesni odbor kupil i dal napraviti, stole je nekad DVD dal delati, Vid Crnić kad je bil, Franek je delal i ja pri Franeku…..
CyberParikožar: Jesi u Udruge umirovljenika?
Čomi: Nisem….nisem…
CyberParikožar: Zake?
Čomi: Ja sem penzioner, ali nisem se odlučil da budem u Udruge kad…. neću sad niš reći…. nažalost…
Tekst vuz sliku:
Čomijove voćke, njegov hobi, na njih je jako ponosan kak lepo rode...
CyberParikožar: Kak ste krenuli s «Dobrim dušama»?
Čomi: Za imendane smo išli čestitat, Dragecima, Stjepanima, Ivićima… i za rođendane i to, prvo smo išli u bertiju pri cirkve, bil je sastav z ramunikum i tamburami i popevali smo, čak su nekad i pojednici na stolu tancali i ja isto, posle nam se videlo da nas je prepuno, pa smo se preselili u Društveni Dom, glavni je Joža Jantačov ja mislim, tu smo mi stariji ljudi, popevamo samo domaće pesme, jemo, pijemo i svaki put je nevjerojatno živo i veselo, trebala bi to videti i iti ova gospoda ke su…neću sad baš imenovati…, idu većinom svi Mraclinci stariji, ima nas 20-30, probe imamo prije fešti, većinom pri Slavku Babiću, on je malo izvan sela i pri njemu nam je lepo, financiramo sami sebe, sami smo se setili da prije Vidova idemo po selu čestitat od Obreži do kraja sela, pešice, Benđo siromak najviše nastrada jer mora tak dugo bajs nositi, meni je lako teri samo popevam i niš ne nosim, to nema nijedno selo, prije su ljudi više išli na ulice, ceste, a u današnje vreme niko neće ni gledeti…
CyberParikožar: Ke fali v današnjem Mraclinu?
Čomi: Poštu smo nekad imali, prvi u okolice, pa su nam ju zeli i premestili u Vukovinu, imali smo prvi i zdravstvenu ambulantu i zubariju, teru su nam zeli, sad imamo samo zdravstvo, des, zutra možda budu i to zeli, prvi smo imeli ambulantu, bil je doktor Lopek, taj je poznat, bilo je to možda prije nek ju je i Gorica imala, kad se ova Zgrada napravila 1933…, delal ju je ovaj…Nijemec, Rokfeler, sad smo ju obnovili, sad je ljepotica Zgrada, sad to treba čuvati, treba paziti na nju, ne uništavati, da nadu krali ove žlebi bakrene, kak se već krade po cirkve, da nadu ovi cigani krali, toga se bojim najviše… v selu Mraclinu bi trebalo napraviti ceste, kanale, neznam, ja se borim za to, a kad neke velim onda me se našpotaju, Mraclinu treba napraviti i vraga, Vukovina je bolja, Kuče, Rakitovec, Buševec, svi su bolje asfaltirani i napravljeni nek Mraclin, a Mraclin je bil nekad najjače selo u okolice…
CyberParikožar: Jel ti teško kositi travu oko Doma i u parku oko Zgrade?
Čomi: Kosim 10 put na leto, možda i više, više put mi sin pomaže, niko mi ni fala ne veli, ne dobim ni peneze, al to nema veze, onda kad je veća trava mještani već pitaju: «Čomi, zake nisi pokosil travu?», a rekli su da bu to Velkom kosil z Gorice, oni dojdu samo jemput prije Vidova, a da Čomi ne kosi bila bi do kolena trava, nažalost…
CyberParikožar: Jesi u tere stranke?
Čomi: Bil sem u vojske u Banja Luke 75.-77.g,u ono vreme su poštivali vojnike, šteli su me u ono vreme da idem u Partiju, rekoh: «Fala lepa, nejdem», onda sem postal desetar, a nis išel na školovanje za desetara, oni su mene kao primjerenog vojnika i dobrog čoveka nagradili desetarom… bil sem 90./91.g u HDZ-u, bil sem i bili su sastanci i mene nisu opće zvali, onda sem se rasrdil i sad sam u Seljačke stranke, jer je moj tata pokojni teri je umrl 1946 u 5. mesecu od sušice., ja sem imel 6 mesec i 13 dana, on je bil Mačekovac, partizani su ga za rata šteli odvleči tu v čret i vubiti, neznam jesem li onda opće bil živ, ali ih je stric Čvrčko odgovoril jer im je rekel da je taj čovek betežen i ovak bu doma sam umrl, ja sem Hrvat i ostat ću Hrvat, neznam jel za reći ili za ni al kolki su bili v Partije za vreme Jugoslavije sad su na položaju de jesu, kolko takve ima, nažalost, i ti su sad glavni, a Čomi je nula, v Mraclinu i okolice, a ja se ne stidim, ja se osjećam pošten i pravedan, samo mi je za pravdu i poštenje, i zato nikam nemrem dogurati, penzije su slabe i sve, 36 godina staža, a kakvu penziju imam, žalosno….
CyberParikožar: Usporedi jel prije bilo bolje, jel sad bolje, kak je bilo prije kak je sad živeti?
Čomi: Meni je bilo bolje za vreme one vlade, komunizma, ja sem imal više penez i bolje sem živel nego des, nažalost, a svi smo glasali da se rešimo toga, svi do jednoga, svih 100%, i svi smo se nadali da će biti bolje, a kad tam svaku godinu sve teže i teže živeti, plaće su sve menje, penzije nikakve, a cijene idu gore; gorivo, lož ulje, plin, drva, sve, žalosno, al je tak…. ja bi toga još puno vam rekel, al nesmem reći jel bum nastradal, gdo zna ke bi bilo….
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Na koncu red bi bil da se zahvalim Dragi Kosu-popularnom Čomiju jer je udovoljio našoj želji i dugotrajnom insistiranju na intervjuu, znamo da se on puno sekira jer ne voli nepravdu, a voli poštenje i molimo da nam oprosti jer smo mu dali još jednu brigu više, fala mu i na razumijevanju, strpljenju, gostoprimstvu i njegovom dragocjenom vremenu kojega smo mu dio ukrali, znam da je suvišno reći kako bez njegove dobre volje ne bi bilo ovoga intervjua, nadam se da će on bar malo pomoći da Mraclinci ubuduće više cijene sve kaj on radi za selo, koji put bi mogli i pomoći Čomiju, a reći fala nije nikad na odmet… iako on stalno govori: «čim si bolji, tim bolje nastradaš» nadam se da nebu nastradal jer je bil prema nama dobar, na kraju nam je Čomi priznal da neće i nesme baš reći sve ke misli i zna, pa smo dogovorili još jedan intervju k letu, a Čomi se samo fakinski nasmejal i rekel: «ak bum živ»; Čomi, Bog te živi!
P.S.: Špecijalna fala i Matije Čomijovomu, bez njega teško da bi opće dobili intervju, a fala mu i na pomoći u obradi istog; fala i gosponu Benu na dobrim idejama i asistenciji u sastavljanju pitanja, na kraju fala i našim vjernim čitateljima na strpljenju, podršci i na požurivanju intervjua.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Nakon što je Čomi probio led, Cyber Parikožar planira napraviti cijelu seriju intervjua s raznoraznim temama; od prošlosti, sadašnjosti, budućnost Mraclina do mraclinskog športa, kulture, privrede, poljoprivrede, vjerskog života..., u Mraclinu zasigurno ima pregršt zanimljivih ljudi koji bi rado rekli koju pametnu, pozivamo naš cjelokupni čitateljski puk da predloži žrtvu za sljedeći intervju. Predlažite! Komentirajte!
Zvir:
http://www.mraclin.bloger.hr/post/intervju-s-dobrim-duhom-mraclina--comijom/59780.aspx (http://www.mraclin.bloger.hr/post/intervju-s-dobrim-duhom-mraclina--comijom/59780.aspx)
Autor: Ljudevit Kaj - Siječanj 26, 2010, 11:51:06 poslijepodne
BÂRKA – list župě Sv. Barbara Velika Mlâka – elektroničko izdâjně
br. 48, Studeni, 2003., Leto 5.
Pűt v povest
pišě: Nikola Maković
48
Tonček Lacković Pinđok, Dragec Števe Cogarovoga, Ivič Cundekovič Sigeta, ....
Slika:
http://www.barka.com.hr/images_povijest/48.jpg (http://www.barka.com.hr/images_povijest/48.jpg)
Na zemle ka je bila med tum linijicum i Tončekom Lacković komu su govorili Pinđok je drevenu ižu naredil Dragec Števe Cogarovoga i vujne živel z ženum Katičom, Jože Glagolićevoga čerjum. Imali su dvoje dece: Drageca i Bareka, teri su tu i odrasli. Katič je puno let delala v Nemačke. Priskrbela je tuliko da su si naredili lepu zidanu ižu v Dolcu, na Katičeve zemle v denešne Kramaričeve vulice. Otec Dragec se je zamantral na motorčeku i mlad vmrl. Sin Dragec se oženil z Šteficum, čerju Mijeka Cundekovič kaj mu veliju Pišlek. Imaju sina Karla na teromu još traje prezime Crnič i čer. Živeju skup s mamum Katičom. Na Dragecof grunt pri Kovače se doselil Branko Krojc z Čutarjeva. Gore sem spomenul Tončeka Lacković Pinđoka. S Pinđokovoga grunta su vzamuš otišle: 1. Roža ke se govorilo Drina je otišla k Imbriču Cundekoviču i ima živu čer Jeleka Ilenič, a Janek je vmrla; 2. Jaga ku su zvali Babica, a zela je Pavla Lackovič i žnem imala četiri čeri: Katiča ka je zela Pavca Trumbetaša ke su govorili Kika, Bariča pri Lukše v Korilofcu, Rožicu pri Iviču Vugrinoviču na male Gorice i Janiča ka je zela Mateka Šnajderovoga skem je imala ćer Bareka vdanu za Drageca Plepeliča. Tonček je mene ostal v glave koj veselak i šalivđija, navek nasmejan. Zafrkant bi se reklo i dobričina.
Po ocu Jankiču spada v Šnajderovu zadrugu. Negov otec je bil brat Mikcu Šnajderovomu, Števiču (otec Rokojne zbrega), Đure (oca moje mame stare) i Lacku Šnajderovomu, z iže de je sad vatrogasni dom. Jankič se priženil na grunt k Mare tere su govorili Pinđa. Imali su sina spomenutoga Tončeka i čer Lubicu ka se vdala za Števiča Korilofčan komu su govorili Štefinec ili Papek. Po dogovoru starcof kak je to za onda bilo, naređena je zamena. Tonček je zel Janiča, Papekovu sestru, a Papek je dobil Lubicu. Tonček i Janič su imali dva sine: Števiča i Stanka. Mladost nam se sprepletala do svršetka pučke škole. I Števek i Stanko su bili vrsni nogometaši. Števek je veči del dosadajnega života v Nemačke. Ožejnen z ženum Vikicum ima dve čeri, a ižu je naredil na mestu de je negda bila ižica Jankičove sestre ex časne ku smu zvali tetka Juda. To je vuz Baricu Lackovič Kolaričkinu k tere se priženil Jožek Mirenič z Rakarja. Na tem gruntu žive Števekova čer Vesna z mužom Marijanom i dečecom. Žnemi je i Vikica. Čer Ksenija je naredila ižu v "Otočecu" i tam žive z mužom i dečecom. Stanek se oženil z zagorčicum Verum skum ima dve čeri. Ojnemi neznam puno. Polek Tončeka Pinđinoga je bila zemla Drageca Cujnkovoga Dajdekovoga. Prodal ju je doselencu Milanu Đuđiču, Stojanovomu bratu, za gradilište. O temi neznam puno jerbo vuvo vreme tero opiševam nis knem na blagoslov iže z župnikom zalazil. Vužnega je ižu naredil Jožič Lackovič Beničkin ki se oženil z Barekom, od Joška Arbanasa-Lajiča.
Jožič je sin Bariča Beničke ka je mlada z puno dece ostala dovica. Vu takve, brojne familije, nafčil se teškomu životu. Celi radni vek je bil uzoren majstor v Gredelju i dober nogometaš v Mlačkom "Traktoristu". Z onemi dečki ke sem prije v Barke spomijnal i on je utemelitel nogometa na Mlake. Imaju dva sine ki su potrdili da plod ne opada od stebla dalko. Ivek je prižejnen k jedinice Bareku, čeri jedinice Imbroške Cundekovič Iščevoga Štefe i Jureka Solić z Rašč. Ivek z Barekom ima jedinicu Ninu. Mirek je ožejnen z Nadicum, po roditele Cebin z Buzina, a odrasla je pri tecu Cvetkoviču v Rašču. Imaju dvoje dece. Sina Tomislava ki se oženil i žive v Rašču pri tecu, i lepu čer Martinu ka žive žnemi i ide v visoke škole.
Na zavijutku prama Mičevcu i k Kovačom išlo se na dvorišče Iviča Cundekovič komu su govorili Sigeta. Bil je zvučeni opajnčar i koj v megle mi je da mu je ižica bila vuz denešnu ižu Ratka Kušena, okomito na Zamlačku. S prve strane su bila vrata v radionicu. Kuliko je on opajnčariju delal ja se ne sečam. Sečam ga se koj čuvara v šupe pri O.P.Z. Velika Mlaka i koj vatrenoga potrošača nikotina. Znam da je bil dobričina i v šupe če baš ni trebal, pomagal je Joceku Glagoliču zadružne teliče raniti. Od tu je i umirovlen. Ožejnen z mirnum i kuliko sem mogel spoznati dobrum ženum Dragum, po rodu Zagorčicum. Imali su čeri Danicu i Božicu i sina Vladeka. Danica je završila srednu ekonomsku školu, za onda kad su još dekle i dečki na selu doma ostajali. Mislim da je radni vek prebavila v Zagrebačke mlekare i odonud umirovlena.
Vdana za Iveka Rendulič Rokinoga ima sina Kruneka ki je več ožejnen i ima curicu a živeju na vulice zaku se reče Prilaz Zagrebačke ceste. Božica je moja vršnakina 1945. Skup smu išli prve četiri razlede na Mlake a onda smu se odvojili. Ja sem otišel v peti do osmoga razleda na Goricu a ona v Mičevec. Prve razlede je bila odličen dijak a tak je ostala čez celo školajne. Poradi izražene otvorenosti spram ludem na pomoč je bila sakomu do ju je trebal. To je iskazivala kak prema drugemi tak i prama svojemi. Zajdne dane života svoje mame bila je vužnu i povezanu z Bogom ju otpravila na večni počinek. Nažalost i ona je otišla zajnum, samo po svoje vole.
Siguren sem da je pri Bogu našla onu lepotu za terum je čeznula v zajdne vreme v tero je rado dolazila v cirkvu Svete Barbare, k meše. Nu sem prama iskrenomu veruvajnu doživel koj jedinoga doslednoga konvertita vuve tranzicije. I Božičin brat Vladek ki se priženil na Rakarje je nažalost mladi vmrl...
Zvir:
http://www.barka.com.hr/barka48/put%20u%20povijest.htm (http://www.barka.com.hr/barka48/put%20u%20povijest.htm)
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
Miroslav Krleža
Balade Petrice Kerempuha
TUROPOLSKA REŠTAURACIJA
A. D. 1848
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
kak đemant blisiče naša đunđanosna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Hapšpurg i Šenprun i Prag i Beč . . .
kak dijamant blisiče naša biserna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Habsburg i Schönbrunn i Prag i Beč . . .
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Video:Naše selo Mlaka je, 02:43
Velikomlačka himna u izvođenju Miroslava Lackovića Mimija i TS Svibanjska noć
www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q (http://www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q#)
Autor: Ljudevit Kaj - Ožujak 19, 2010, 12:19:13 prijepodne
cyber parikožar
(cipek parikôžar)
Pari-kožar gasi-požar, (b)ogen
petek, 12. ožujka 2010.
(Sv.) Video zâpisi z 122. redovně izveštajně (bi)skupštině DVD-a Mraclin
1. tâl
122.REDOVNA IZVJEŠTAJNA SKUPŠTINA DVD-a MRACLIN-part.1 (http://vimeo.com/9800382)
2. tâl
122.REDOVNA IZVJEŠTANJA SKUPŠTINA DVD-a MRACLIN -part.2 (http://vimeo.com/9933926)
Ogen gâsi, brata spâsi!
Zvir:
http://mraclin.bloger.hr/post/video-zapisi-s-122redovne-izvjestajne-skupstine-dvda-mraclin/2504661.aspx (http://mraclin.bloger.hr/post/video-zapisi-s-122redovne-izvjestajne-skupstine-dvda-mraclin/2504661.aspx)
Mraclinski blog – cyber parikôžar
Sě nâjfrižešě vesti mraclinske!
http://mraclin.bloger.hr (http://mraclin.bloger.hr)
Autor: Ljudevit Kaj - Listopad 02, 2010, 01:40:00 prijepodne
BÂRKA – list župě Sv. Barbara Velika Mlâka – elektroničko izdâjně
br. 49, Prosinac, 2003., Leto 5.
Pűt v povest
pišě: Nikola Maković
49
K Markice sem ja koj mali zalazil svojum Janicum, jerbo je negva Katek bila vršnakijna i skup su išle na Mlake v školu. Na kraju života Markica je siromak zbog betega ostal bez nog, pa su mu kupili invalidska kolica vukemi se vozil, i više put vuz cestu zaspal.
Krpa zemle, od Jureka z Brckovoga ižice do Jožića Beničkinoga pri Kovače, bila je jedna loza Cundekovič tere se, kaj bi ja znal, ni nikak po špotu reklo. Tu su bili Juda i Đuro pl. Cundekovič, ki su osim Iviča, komu se govorilo Sigeta o teromu sem pisal prošli put, imali još i: Imbriča, ki je z Janekom pl. Plepelič z Plesa (sestra Barek je bila žena od Miška Lackovič sina Roka z brega) imal jedinca, Drageca. Dragec je ožejnen z Baričom z Dolenca, čerjum Iviča Trumbetaša komu se reklo Čaruga, i Dore rodom Kunič. Dragec i Barič imaju dva sine, ožejnene. Stareji Čedo je bil ožejnen z dolenčicu Maricum, čerjum Števiča Trumbetaš komu su govorili Pilekof. Marica je bila visoko zeškolana, za zubaricu.
Zrodila je dvoje lepe dece, i rano, v četrdesetom letu je vmrla. Čedek je do denes ostal dovec i sam skrbi za decu. Zlatko, mlajši Dragecof i Baričof sin se oženil z Jakuševca i ima čer. Ojnem neznam više. Med Imbričom, Dragecovem ocom i druge dve bratof, Juriča komu su govorili Jujeta i Markice je bila, i sad je, vulička. Ta je vulička išla k jedne drevene iže ke se ja malo sečam, a vujne je pod starost živela dovica Juda. Ja sem koj dete vujne bil kad je Juda mrla, znekem od svoje. Te iže više ni. Na kraju vuličke je živel Markica. On je bil ožejnen z Milkum, čerjum Števe komu su govorili Cogar, i Katiča od Korliča Munđera. Markica i Milka su bili skromni ludi i život su preživeli v drevene ižice ka je još i sad.
Čedo Cundeković, prvi zleva
Imali su dve čeri ke su po lepote bile prave mamine čeri. Stareja Draga se vdala na Odru k Vučiću, a mlajša Katek v Rašče, k Iveku Koprjnaku komu je Filip s konopel bil stric. Ivek je puno let bil na velikomlačke zadruge blagajnik. Otut je taj vredni i pošteni čovek otišel v mirovinu ku uživa v svem domu, v Rašču. Čini mi se da obadve imaju jedince, a ak ni točno, nek oprostiju.
K Markice sem ja koj mali zalazil svojum Janicum, jerbo je negva Katek bila vršnakijna i skup su išle na Mlake v školu. Na kraju života Markica je siromak zbog betega ostal bez nog, pa su mu kupili invalidska kolica vukemi se vozil, i više put vuz cestu zaspal. To sem videl i žnem sem se znal spominati kad sem išel na zemlu v "Otočec", po ječmen, kukuruzu. Mam do puta je bila iža Markičinoga brata Juriča ili kak mu se reklo Jujeta. Toga se ja čoveka ne sečam, ali sem poznal negvu ženu Lubu rodom z Dolenca, sestra od Pavca, Miška čoveka, Iviča Čaruge, Bariča ka je zela Franceka Malarovoga i Mariča pri Črjnaku z Gorice. Luba je z Jujetum imala sina Miška komu su govorili Čvink, i čer Janeka ka je v zamuš otišla na Malu Mlaku za mesara Juru Cvetkoviča. Zrodila je tri prelepe čeri. Miško se oženil z Marum, Raščankum, skum je imal jedinca Pepeka, ki se z avutom zabušil v drevo negde pri Čutarjevu, i na žalost, na mestu se vubil. Pepek je bil ožejnen z zagorčicum Milenum. Imali su lepu curicu Danijelu. Sad se več i ona oženila, tak da je Pepek živ, bil bi deda.
Komačec vrta je Miško prodal doselencom, Tončeku i Dragice Kušen, ki su po sina Ratka žene Davorke povezani z starum velikomlačkum familijum Imbre Lackoviča Todeka. Osim ove četiri sinof, Juda i Đuro su imali i dve čeri: Janiča ka je život preživela v Amerike z Ivičom Kunič, Pažulevoga Roka bratom, i Rožu ke su govorili Čopica, vdanu na Odru k Bačurinu. Roža je imala sina Drageca koga sem i ja poznal, jerbo sem ojdnega v mesnice na Lomice D. više put kupuval meso i kobase. Dragec je bil dober i pošten mesar, s čem se baš pravi Odrci nemreju poštimati. Sigurno je da je poštejne i obzir spram ludem nasledil po mame, ali i po familije Cundekovič s tere je potekel. Na velikom placu zmed Drageca Cujnkovoga Dajdeka i Črdaka je bila najviše praznina. Tu su bili vrti bratof Lackovič, Pavla i Jureka. Negda su se stareji zagnezdili na gruntu, a mlajši morali otijti. Tak je bilo z Pavlom i Jurekom zbrckova. Na kraju vrta ižicu si je naredil Jurek. Oženil se i okučil z Barbarum, rodom z brojne i siromašne familije Jagnič, z Rašč. Imali su čer Dragicu, starosti moje Janice, tak da sem i knem koj mali višeput zalazil. Negda je to bilo radi igrajna, a negda i radi poslušajna radija koga su oni med prvemi na Mlake imali. Na mestu te ižice sad je velika duplična zidanica, na kat, vuke živeju Dragine čeri ke ima z Mijom Krilčič komu račeju Štefanov. V sečajnu mi je i Dragina stara majka Dora Jagnička ka nas je navek lepo prijela i ak je kaj slatko imala ponudila nam.
Jurek je bil fajn stareji od žene Barbare, tak da je več fajn let prešlo kak je on vmrl, a Barbara dovica. Ona je kak i puno našega sveta otišla v Nemačku de još i sad dela, za marke, ke davleju sigurnost nezine čeri i zetu, a osetiju to i nučiči Krilčič, Domovič i Peček. Gledeč s ceste, brate Paviča i Jureka Lackovič kaj jem se veli Zbrckova deli starinski, na pol dreveni, a na pol zidani Črdak. Vujnem je več sekaj bilo.
V mojem detinstvu v dolnem delu drevene polovice je bil dučan. Na katu je stanuval Francek Vučko z ženum Marijum ke se govorilo Micika. Oni su rodom bili Slovenci. V dučan se išlo po industrijsku robu ke je za onda bilo malo. To je bil cukor, volje, ocet cukorvanilija, čikulada i napolitanke Adrija, cigaretlini, žigice, marmelada. Ja i pokojni Jurič Brozovič smu se namerili na nekakvi plesnivi čokoladni desert ki je Francek tržil, komad po dva dinare. Ni nam niš bilo ojdnega, samo nas je tuliko omrsil, da smu doma svojemi peneze krali kaj smu to išli kupuvat.
Na slike:
- Čedo Cundeković, prvi zleva
- Vladimir Domović i sin Juraj, a nalukavaju se Nana i strina Vera
Zvir:
http://www.barka.com.hr/barka49/put%20u%20povijest.htm (http://www.barka.com.hr/barka49/put%20u%20povijest.htm)
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
Miroslav Krleža
Balade Petrice Kerempuha
TUROPOLSKA REŠTAURACIJA
A. D. 1848
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
kak đemant blisiče naša đunđanosna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Hapšpurg i Šenprun i Prag i Beč . . .
kak dijamant blisiče naša biserna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Habsburg i Schönbrunn i Prag i Beč . . .
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Video:Naše selo Mlaka je, 02:43
Velikomlačka himna u izvođenju Miroslava Lackovića Mimija i TS Svibanjska noć
www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q (http://www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q#)
Autor: shaka zulu - Listopad 21, 2010, 02:09:00 prijepodne
Ja sem Pepa Pejak z Strezojeva v Vukomerič goric.
Bum vam povedal o svoje iže i kraju. Tam žive moji
prijatelji i ja. V zime kad se zbudimo čez oblog
vidimo vane sve prekriveno belim snegom. Po pol
den volimo se iti sanjkat. Tada je sve belo, a samo se
na iže crveni črep. Pevci i kokoši pomudro odaju po
snegu zato kaj ih zebe. Moje selo tad zgledi kak da je
vreme stalo, a samo vura svoje čase tuče. Na večer
kad čoveka vani više ni i kad sunce zajde, zapalimo
svetlo v sobe i otec i mati zakure peč.
Sada je jesen, stari ljudi svoje blago vode na pašu
veleč jedan drugome: Bogdaj! A mladi ljudi i deca
ideju brat grojzde, pa posle dobimo fini mošt. Deda
i baba oružđe kokuruzu pa dobimo klepinje z kojum
zakurimo vatru. Pobranu kokuruzu mećemo na
naižu, deca se skupe oko lotrama dok stari sipaju.
Zjutra deca ideju brat kostanje. Pečemo ih na plovu
i mečemo u rajndek. A moja lajka mota se oko dece
koja se z njum veselo igraju.
Stjepan Pejak, 8.b razred
MOJE SELO
Tu vam ni škola ni tvornica,
tu su vam bregi okruženi šumom,
sinokoša, spašnik
i jen potok kaj teče i ledine razdvaja.
Na jednem bregu je i moje selo,
malo, raštrkano, ali lepo.
Nigde ni tak lepo kak v mem selu.
Jutre te pevci bude,
a navečer je se tak tiho,
da deca mam zaspiju.
Moje selo ima se kaj priroda da.
V zimi kad sa sanima krenemo,
naši su bregi najveseliji.
Čuje se pesma i vika, a deca uživaju u snegu
koji je tak lepo opal po bregu.
Zato dojdite u naše selo, moj Čakanec,
to videti morate.
Dojdite na naš breg
kad bude lepi beli sneg.
Ivana Antolović, 5.b razred
http://www.os-skolara-kravarsko.skole.hr/upload/os-skolara-kravarsko/multistatic/42/breza004.pdf (http://www.os-skolara-kravarsko.skole.hr/upload/os-skolara-kravarsko/multistatic/42/breza004.pdf)
Autor: shaka zulu - Listopad 21, 2010, 02:09:55 prijepodne
Lepe gorice, još lepše mladice,
U slivaru se šire i rastu,
A kravice na ledine zelenje pasu.
Vedro je nebo, sunce sja,
Jel to proletje ili jesen došla?
Tam dalje med granjem
Ptičice pevaju kak da slave.
Crikva v podne zvoni
I celi kraj se beli,
Radost se razešla svud...
Jesen raširila svoj skut.
Veronika Skrbin, 6.b razred
MALJI VRAPCEK
Vrapček sedi na grane
kak neki bogec
i misli un kak bu
i kaj bu ž njem.
Broji un
zadnja zrna šenice
i misli un kak bu
i kaj bu ž njem.
Vrapček sedi sam i u nebo gledi.
Tak misli un, pita se un,
a zna da nekak bu,
jer navek nekak je.
Josip Tačković, 5.b razred
JESEN JE DOŠLA V MOJ KRAJ
Tice više ne popevaju,
otišle su na jug,
ostavile za sobum onaj lepi lug.
Šara lišće pada s drva,
a ni onaj lepi zeleni cvrček
više me ne pozdravla.
Počinju padati jesenske kiše,
tem v šumarku
saki je dan se tiše.
Kostanjov je zemla puna
Tikvajne su žute,
šaro lišće
prekrilo je naše pute.
Se je mirno i tiho,
još more dugo biti,
takva se lepota
nemre kupiti.
Tiho, šaro,
se je baš kak pravi raj….
Tiho, šaro,
jesen je došla v moj kraj.
Elena Vujnović, 5.a razred
http://www.os-skolara-kravarsko.skole.hr/upload/os-skolara-kravarsko/multistatic/42/breza004.pdf (http://www.os-skolara-kravarsko.skole.hr/upload/os-skolara-kravarsko/multistatic/42/breza004.pdf)
Autor: Ljudevit Kaj - Siječanj 06, 2011, 06:39:38 poslijepodne
6.sečajn 2009
Blagdan svete Tri Kralof na Lomnice
Božični blagdani su završili z blagdanof svete Tri Kralof a na Lomice je to naveči blagdan jel su oni patroni naše fare. Zapraf to je sečajne na stara vremena dok su još po Turopolu haračili Turci i sve zništovali ali su je naši vuz Božu pomoč posekli i pobedili. Za zafalu Bogu zezidali su denešnu cirkvu jel je stara bila drvena. Negda je na svete Tri Krale došlo je puno stranjskog sveta na proščenje, po zagovoru išli su sa svečami i telcima(zavetne voštane figurice) oko ontara, a popoldan se kušuval križec isto kak i na Štefanje i Novo leto. Denes je isto bilo puno sveta pri meše teru je predvodil salezijanec don Ivan Stojanović inače je na službe f Gane koj misionar. Bilo je tu još plebanušof: dekan Josip Ružman i Vlado Razum z Gorice, Đuro Sabolek z Vukovine, Zdenko Perija ze Zagreba, Mladen Sinković z Velike Mlake i plebanuš Dragutin Šarc z Lukafca.
Vide(l)o
Sveti Tri Krali - proščejne na Lomice 6.sečajn 2009.leta, 02:13
Sveti Tri Krali - proščejne na Lomice 6.sečajn 2009.leta (http://video.google.com/videoplay?docid=7086827044052813531)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Malo etimologijě iliVi nâzivoslovja:
nâziv krâl(j) dolazi od Karl (Veliki). Karol, Król, král, kralj, kyrol, kyrali , Karolj - sě to znâči krâl.
Autor: Ljudevit Kaj - Lipanj 13, 2011, 10:46:52 poslijepodne
BÂRKA – list župě Sv. Barbara Velika Mlâka – elektroničko izdâjně
br. 50, Sečen, 2004., Leto 6.
Pût v povest
pišě: Nikola Maković
50
Bertaši i bertašice su se i onda mejnali ali ne radi toga kaj nisu bile plavuše, nek zato kaj su si morti našli sigurneji posel.
Na katu črdaka ober bertije su negda doktori dohajali cepit decu, i mene je mama pelala. Jedno vreme je tu bila selska uprava. Tajnik je bil Imbrek Crnič. Sečam se da su k nemu ludi išli po osobne iskaznice i kučne broje. Mi smu kučni broj 20 zamenili za 172. Pred Imbrekom se moralo potpisati da si dokument dobil. Kad je uprava preselena na Goricu na črdak su počeli dohajati i mejnati se stanari. Najviše selski vučiteli skursani posle II svetskoga rata. Svetozar Vulič, onda nekakov Cvjetko pa Radojka Vujovič, dale se ne sečam. Posle jne, tu je O.P.Z. imala fajn let koncelarije. Od tu su počimali i tu su radne naloge traktoristi predavali na obračun. Kak i denes i onda su ludi jamrali na iznos računof ali se plačajne navek dogovorilo na mirni način z zadružnemi službeniki. Denes ti odma na računu piše doklem ga moraš podmiriti a ako nebuš peš v rešt.
Zvir / slikôvnica
Slika:
Za uspomenu, staro križno drevo je naslikal naš slikar svetskoga glasa Dragec Trumbetaš. Ovo sadajne je naređeno v trokut kak idu ceste, z gornum pločum koj lampuš, a relefi su na bakrenom plehu ki ne hrđa.
V desne, zidane polovice črdaka se puno toga do denes zmenilo i puno ludi prešlo. Najviše je one ki više nemreju niš reči niti ovo pismo čitati. Si mi nek oprostiju ke sem nenamerno pozabil spomenuti, a oni ki su morti još med nami nek moju nakanu ne zemeju za zlo. Ki su pomrli kak i oni na životu, svedoki su svega vremena i saki bu za način trošejna talentof odgovoren pred Bogom. Pametim da sem tu, koj dečec bil na svadbe Števeka zbrega kad se prvi put ženil z Janičom Imbriča Jurekovoga Lacković. Osim svadbe tu su bili masovni zestanki, sačkojačke priredbe, predstave i zabave, a kad je počela delati Zagrebačka televizija deli su nutre televizor teroga je selo kupilo. Na zajdne, tu je puno let bila bertija, ke vuto vreme ni bilo na sakom koraku kak denes. Bertija je za onda vuz cirkvu i školu bila jedino informacijsko središće. Nikakve novine nit radija ni bilo, ni televizije. Bertaši i bertašice su se i onda mejnali ali ne radi toga kaj nisu bile plavuše, nek zato kaj su si morti našli sigurneji posel. Moralneje ili obzirneje je to vreme bilo. Nu i za onda si je nogi pijanec dozvolil bertašicu za rit ščeknuti. Zato se iskal drugi posel. V bertije se jedino ni mejnal lucki inventar.
Pred oči mi dohaja slika kojnekof, rage, ke su potpregnute v kola stale i pred bertijum kujnale dok su, najviše f sredu, gospodari zalevali dobru trgovinu v Reliču. Za moje mladosti, pozitivci i skoro legende vutom su bili sad več pokojni Joško Mudičof i Mija Pučkof. Joško je bil kravski i kojnski trgovec, a Mija je stare šporete kupuval, popravlal i pokrpane tržil v Reliče na placu. I pokojni Joško Lajič Arbanas, Ivič Trumbetaš Čaruga i moj švogor Štefan bi teri put z neprodanum kravicum privezanum za ograju križnoga dreva nutre kokodakali. Tak su z leta v leto z blagom ograju rescukali. Na kraju me župnik vlč. Loina prosil da reskopam ograju, kaj sem s pokojnem Števičom Krilčić Telebekom i naredil. Tak je na križajnu pred črdakom ostalo, vlažno, od cigla zezidano križno drevo, tero je župnik Bosancu Jakovu z Maglaja dal zrušati i po škice inž. Gadže z Kramaričeve vulice scimenterati ovo ko je sad. Staro je bilo četverokutno i v niša je imalo slike na plehu ke je obnavlal maler Dragec, šumasti, z Gorice.
Za uspomenu, staro križno drevo je naslikal naš slikar svetskoga glasa Dragec Trumbetaš. Ovo sadajne je naređeno v trokut kak idu ceste, z gornum pločum koj lampuš, a relefi su na bakrenom plehu ki ne hrđa. Ludi stalno ovomu sadajnemu križnomu drevu priprdavaju a nigdo se ni štel zameriti onemi ki su krave i kojne za ograju staroga križnoga dreva vezali, na nišami šajbe rezbijali, dreka nutre metali i slike precrtavali. Na primopredaje župe Sv. Barbare nake smu bili ja i Ivek Lacković Kolaričkin, msgr. Loina je brigu oko grajejna križnoga dreva prenesel na vlč. Sinkovića. Do denes to ni naređeno.
Od križnoga dreva su negda počimali redi vozof ječmena ili šenice ki su bili za mlačejne. Jeden red prama šupe na zadružni dreš a drugi prama gasilane ka je bila ozde de je Tehnička roba. Tu su dreš imali Lackovići Anđelori Zemperi z Mudičke, Matek i Števič. V zabavni iventar bertije treba pribrojiti i Miška Novosel Pajutu, Jandreka Ive Barekovoga, Žireka i Jankiča Novosel z Dolenca, a z Gorenca Drageca Crnič Cogarovoga, Iviča Lackovič Muženičevoga, Tončeka Lacković Pinđoka, Števiča Todeka i brata Iveka ki su zletuvali z melena i žurno se vračali vujnega. Jurek Banijašev i Bugarof su isto nadrčeč pred bertijum znali ostaviti Zetor ili Ferguson, potegnuti teru čašicu gemišteka i beži dale. V noveje vreme su i kumi Branko Korilofčan Pinkič i Mirko Lacković Pavin poluskrivečki znali vuz plot dojti i na drčečke nekaj potrošiti tak da nijove žene nebi ni osetile da je ni doma.
Ja to nebi znal da me ni nekuliko put Braco Kovačić Pavičin prosil da ga zamenim dok je on bil bertaš, a on je išel staterat nekterem glumcom f kazališče. Takve zafrkancije i šale kakve su ovi jednostavni i dragi ludi v bertije spelavali denes više ni. Ali i ondašna piča su na denešna gledeč bila lek. Denešna su više umetna, nenaravna, jača i otrovneja, pak je i narod ki v bertije gušče zalazi nabrušeneji i agresivneji. Na sreću tu više bertija ni, nek vutom prostoru Đurđa Havidić čer Joška Mudičevoga i Mare okupla žene i dekle ke imaju smisla i voliju tancati i pevati. Nijovu vrednost su spoznali ludi po cele Hrvacke, ki to razmeju. Takvo družejne je preporučlivo posebice mladem jerbo budu srca imali ispujnena veseljem a ne čežnum za porokima denešnice.
Na katu črdaka ober bertije su negda doktori dohajali cepit decu, i mene je mama pelala. Jedno vreme je tu bila selska uprava. Tajnik je bil Imbrek Crnič. Sečam se da su k nemu ludi išli po osobne iskaznice i kučne broje. Mi smu kučni broj 20 zamenili za 172. Pred Imbrekom se moralo potpisati da si dokument dobil. Kad je uprava preselena na Goricu na črdak su počeli dohajati i mejnati se stanari. Najviše selski vučiteli skursani posle II svetskoga rata. Svetozar Vulič, onda nekakov Cvjetko pa Radojka Vujovič, dale se ne sečam. Posle jne, tu je O.P.Z. imala fajn let koncelarije. Od tu su počimali i tu su radne naloge traktoristi predavali na obračun. Kak i denes i onda su ludi jamrali na iznos računof ali se plačajne navek dogovorilo na mirni način z zadružnemi službeniki. Denes ti odma na računu piše doklem ga moraš podmiriti a ako nebuš peš v rešt.
http://www.barka.com.hr/barka50/put%20u%20povijest.htm (http://www.barka.com.hr/barka50/put%20u%20povijest.htm)
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
Miroslav Krleža
Balade Petrice Kerempuha
TUROPOLSKA REŠTAURACIJA
A. D. 1848
Mi nedamo jezika kaj v Lukavcu i v Mlaki
kak đemant blisiče naša đunđanosna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Hapšpurg i Šenprun i Prag i Beč . . .
kak dijamant blisiče naša biserna reč,
kaj tverja je neg jesu
i Habsburg i Schönbrunn i Prag i Beč . . .
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Video:Naše selo Mlaka je, 02:43
Velikomlačka himna u izvođenju Miroslava Lackovića Mimija i TS Svibanjska noć
www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q (http://www.youtube.com/watch?v=hgCXcxrU29Q#)
Velika Mlaka, 02:37
Naše selo mlaka je.....Velikomlačka himna u izvođenju Miroslava Lackovića Mimija i TS Svibanjska noć
Velika Mlaka (http://www.youtube.com/watch?v=VexbEuvItj4#)
Autor: Ljudevit Kaj - Kolovoz 22, 2012, 10:42:15 poslijepodne
Morti je to ov Hrastovec:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Donji_Hrastovac (http://hr.wikipedia.org/wiki/Donji_Hrastovac)
Il je Gustlov Hrastovec samo vumetnička fikcija?
Citat:
To je biblioteka od svih župnika onamo od provale Tatara. Prvu knjigu donese jamačno kralj Bela, koji — kako veli ujak — prenoći u toj slavnoj kuriji, poklonivši Hrastovac, alem plemenite turopoljske doline, županu Vukmaniću svojeručnom darovnicom.
Nekad bilo — sad se spominjalo
Antun Gustav Matoš
http://hr.wikisource.org/wiki/Nekad_bilo_%E2%80%94_sad_se_spominjalo (http://hr.wikisource.org/wiki/Nekad_bilo_%E2%80%94_sad_se_spominjalo)
Citat:
Zate se pitam kam bi bila dospela hrvatska književnost da smo išli po tragu kojemu je kajkavščina shodna točka. Od gda smo pričeli zgrađivati jedinstveni književni jezik, kaj je bilo neizbežno, kajkavski je nestal z književnosti, se dok A.G. Matoš nie napisal “Hrastovečki nokturno”, lirski dodatek svojemi uspomenami na ljetovanje vu Turopolju.
Pesmicu je završil praf cukreno: “Hajči, Smiljček, hajči, picek moj.” (Smiljček je zaprav pucica zlatih lasi, Smiljka, a to velim zate kaj je jena osobitost kajkavščine da se i imenice ženskoga roda jake često deminutivizieraju vu muškem rodu: Marek, Janek, Katek, pa tak i Smiljček. O tem sam se več z jenim jako važnim gosponom prepirala, ali mi tie Matošev argument nie pal na pamet.)
Matoš je morti uspaval svojega Smiljčeka, ali je z tiem probudil pesnike Drageca Domjanića i Frana Galovića i z njimi se kajkavščina vrnula v književnost, maker na mala vrata i sramežljivo.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/msg45467/#msg45467 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/msg45467/#msg45467)
Autor: kuntakinte - Kolovoz 24, 2012, 12:28:13 prijepodne
Antun Gustav Matoš (Tovarnik, 13. lipnja 1873. – Zagreb, 17. ožujka 1914.),
...U drugoj godini života seli se s roditeljima u Zagreb, pa je znao reći da je: "Bunjevac porijeklom, Srijemac rodom, a Zagrebčanin odgojem". Do sedmoga razreda gimnazije bio je učenik gornjogradske gimnazije
...Godine 1893. odlazi u vojsku, ali slijedeće 1894. dezertira, pa iz Hrvatske tj. Austrije bježi u Srbiju
...Godine 1904. opet je u Beogradu, da bi - još uvijek kao vojni bjegunac - u četiri navrata potajno dolazio u Zagreb tijekom 1905, 1906. i 1907. godine. Konačno, 1908., poslije trinaestogodišnjeg izbivanja iz Hrvatske, pomilovan je i definitivno se vraća u Zagreb.
...Književni rad
S obzirom na Matoševu stvaralačku tehniku, metode i stilske postupke u ostvarivanju fabula pripovijedaka, a prije svega s obzirom na tematske interese i ostvaraje, poznata je već standardna podjela njegova pripovjedačkog opusa na dva temeljna tematska kruga:
- jedan s tematikom iz domaće zagrebačko-zagorske sredine i stvarnim junacima što ih je sretao u životu,
- te drugi s novelama bizarnog sadržaja s dominacijom čudaka, tipova posve individualnoga karaktera. Zajednički nazivnik jednoga i drugoga kruga naglašena je lirska nota i nazočnost ljubavnih motiva.
...Poezija
Dok je novele, putopise, kritičke članke i feljtone pisao i objavljivao usporedo od samog početka svojeg pisanja, poezijom se kontinuirano počeo javljati u časopisima dosta kasno, tek oko 1906. godine, i do kraja života napisao je u svemu 80-ak pjesama.
...No, i onda kad je bio najviše obuzet intimnim dilemama i formiranjem vlastitih koncepcija života i svijeta, traženjem puta do ljepote i harmonije, kad je svoja emocionalna stanja izražavao u poetskim pejsažima "Jesenje veče", "Notturno", on je, istodobno, izražavao i svoja patriotska osjećanja koja su bila neraskidiv, sastavni dio njegove ličnosti.
-
http://hr.wikisource.org/wiki/Nekad_bilo_%E2%80%94_sad_se_spominjalo (http://hr.wikisource.org/wiki/Nekad_bilo_%E2%80%94_sad_se_spominjalo)
...Veče... Groblje sa mršavim, naherenim križevima, a na groblju pase junac. Škura, mahovinastom šindrom pokrivena crkva sa dva tornja džamijskog oblika. Ogromno, ogromnim proštacima ograđeno, zeleno dvorište; ogromna lipa; ogromna stara jednokatnica. Prizemlje joj zidano, gornji sprat drven poput okolnih zgrada, a na krovu na dva sljemenska roga dva su crvena metalna barjačića.
...Sve je tu staro, latinsko i katoličko, i čisto se prepadnem opazivši u kutu paklenu voltersku naslonjaču, na kojoj se izvalio onaj koji iščupa austrijskom orlu dvoglavcu među inim perjem i ponosni Hrastovac. Napoleon baca sa naslonjače, to jest sa broda, svojoj ljubi Francuskoj tužan pogled i poljupce. Sjetivši se na moju majku i gledajući kroz onaj prozor na bijeli Zagreb, na moju Francusku i moj Pariz, pritisnem mom prognaničkom sapatniku na prašno korzikansko lice svjež poljubac pa sjednem snujući, pored njega na stolicu... Što bi bilo, da je Hrastovac i danas biser na ilirskoj kruni kakog Napoleonovića?
...Zazvonilo na misu, a ja se vratim preko groblja i pročitam ovo na jedinom kamenitom krstu:
Muzsek dole skerlyak kayti nasz gespen
LUSTRISSIMUSZ SZTIEFF ZSUGECZ DE BATINABREG TUTU JEJE.
Oko crkve »cintor« sa niskim zidom, kao da su ga ovčas ostavili Avari ili Obri, a na cintoru mlade šljive i bijele guske. Crkva miri kao magazin starih kožuha — pusta sirotinjska vidi se da joj se kolator probećario. Na zelenoj, staroj propovjedaonici ima i bijelih jelovih dasaka, kao da su od vješte desnice našeg Šarla. Kako sv. Antuna Padovanskog obezglavljena baciše pod pijevnicu, ostade na nekom oltaru samo njegov simbol: neka glava koja bi htjela da bude svinjska. Crkva je napola okrečena, i mjesto nekog sveca vidi se samo parče čudnog mesa na mučeniku ražnju na koji škilji ispod vapna rutava njuška nekakvog biblijskog Čivutina. Od one poznate scene ostade u hrastovačkoj crkvi samo par golih nogu u vrsti zdjele — šta li! Za jednu se nogu zakačila neka debela, predebela ženska ruka, a druga ruka pritisnula na drugo koljeno kao pramove Magdalenine kose ili hrastovačke slame. Taj »srcedrapatelni« prizor gleda neka — bit će ženska — njuškica sa sentimentalnim prstićem u djevičanskim sanjarskim usnama.
...Kad puranbaron izjede svoje plave suze u jednom konvulzivnom gulašu — a jede ko da je na komisiji! — stane nam nizati u bučnom bečkom dijalektu:
— Uveče, prije nekih deset dana, dođe mi na poštu u Hudi Betek distingiran stranac i, pošto ostadosmo sami, skine ogrtač, i šta mislite, koga upoznah?...
...Da se nije mučenik utopio u Lomnici, da mu zli ljudi nažao ne učiniše!...
...U daljini Okić, Susjed, domovina Tahija i Petrice Kerempuha, medvedgradski zidovi kao žena koja vodi pred sobom okamenjeno dijete... Budne mi kao da će me ova luda vilinska sestrica, probudivši se, ponijeti preko Vukomeričkih niskih gorica i preko Kupe na Klek, na grob Kraljevića Marka gdje se roče bijele vile sa plahovitim Grabancijašem, crnim đakom.
...Pošto se hrastovački Drmačić gubljaše prašnom cestom prama razbacanim kućama seoskim, govoraše mi crkvenjak da je to Ciprijan pl. Golubić, bivši »crnoškolac«. I vraga bi na ledu potkovao, zna praviti tuču kao svaki pop. Župnik ga poštuje, premda nikada ne ide u crkvu.
...Poslije podne me sprema u vrtu kapelan za privatni ispit, čitam Smiljki u zapuštenom parku starog hrastovskog »grada« Freudenreichova Udmanića ili joj kupim školjke ili lopoč-cvijeće, veslajući po starom vlasteoskom ribnjaku, punom kornjača i šarana. Odlazim pokoji puta i brici i uvijek nađem dva-tri rezanca na jarećoj mu bradici. Pomažem i učitelju u školi. Obađoh s ujakom i kapelanom plemenito Turovo polje, sumorno Pokuplje, to sumorno srce sumorne Hrvatske, divljah se ruševinama Samobora, Okića, slavnog Ozalj-grada, bijah u divnim Mokricama i starom Slavetiću, gnijezdu starih Oršića. Brzo se priučih na staru luntu iz koje prvi put ubih mjesto vrabaca najbolje tele i koja imađaše tako jak udarac da mi prvi put malo te ne očepi rame.
Od stalnih gosti dolažaše nam vlastelin, grof ...ić, na glasu kao najćutljiviji član ne samo hrvatskog već jamačno svih svjetskih parlamenata. Premda se našao kod nas svaki dan točno u deset, po žezi i po gromu, pijuckajući natenane slavnu ujakovu komovicu, čvareći se do podne — često sam samcat, ne sjećam se da sam mu čuo glasa. Ono malo običavaše šaputati kao da je grlobolan. Ne mogah vjerovati da taj mutavac sa licem nepromjenljivo rumenim — kao da je namazano spolja crvenom bojom poput uskrsnog jaja — sa brkovima i kosom kao od žutih kučina, sa vječnim cilindrom i vječno bijelom svilenom maramom okovratnicom, da se taj mogaše brojiti prije desetak još godina među najopasnije austrougarske mejdandžije, lovce na žene i na lisice, i među prve kockare. Jedan jedini put htjede reći nešto glasno: kada se govoraše o bogatoj, staroj baronici Bonati koja kupi imanje u Slavoniji svom ljubavniku, mladom i krasnom plemiću Željeskoviću. Naš grof skoči, mahne rukom kao sabljom, razvali usta i — klone strven na svoje običajno mjesto — na »grofovu stolicu« — šapnuvši:
— Aaa... štrici!
...— Rado, sin gospođe Piljevićke, koja zna za svaku zagrebačku »finiju« gospođu u koliko sati po podne pije kafu sa mlijekom, taj Radovan izgubi funkciju berača zagrebačke »placovine« i ode iz Hrastovca kao špan nekog Medekovića koji kupi budzašto lijepo plemićko dobro u J.
...... Preksutra ću čitati u novinama da su ranjeni Aufzac i Hegedušević, a ostali uapšeni pod razbijenim prozorima nekog hrvatskog zastupnika.
...Vraćajući se iz Velike Gorice gdje za okladu uđe u lavlji kavez, čuje uveče iz bračne sobe sumnjivo ćaskanje. Donja polovina prozora zastrta, a on se pope na šljivu.
...Osmi dan iza Zefirova veselog boravka vrate se krave kući bez Andraša. Nađosmo ga tek oko ponoći na sjenokoši Mačjem Jarku. Ležaše na trbuhu, na rubu drvenog zdenca i šaputaše kao u zanosu nesuvisle pobožne riječi. Katkada vikne, i ne znamo plače li, smije li se. Oko njega seoske babe pa u ekstazi poju pjesme u slavu Majke božje. Sutradan se skrcalo na Mačjem Jarku svijeta kao na proštenju — cijela plovanija, pjevajući psalme. Došlo i okolnog svećenstva. Ne bijaše čovjeka koji u zdencu lijepo ne vidje Bogorodice.
O čudu progovoriše i novine. Ujak ode dvared u Zagreb duhovnim vlastima. Onih noći rodi nekoliko žena, a iz cijele Hrvatske stane grnuti narod na sveto mjesto Majki božjoj od Pomoći. Hrastovac ne bijaše one dvije nedjelje gora župa od Marije Bistrice u ljetnoj dobroj sezoni.
... Mačka se vazdan prala, ujaka pekao barometar na desnom nožnom palcu, a uveče za tople kišice dojezdi otmjen gost koji se prikaže dr Hagen, kršćanski arheolog iz Njemačke. Zamoli da mu ujak još večeras pokaže, ako ima, stare crkvene stvari koje će on zamijeniti novima, a ako je baš do toga, i novcem nadoplatiti. Napabirčio se crkvene starine po vascijeloj kajkavskoj kraljevini.
...... Selo odmirisalo po konoplji, lišće pada, a grožđe se zarudjelo i pocrnjelo kada Zefir svrši dekoracije u kapelici Majke božje kod Zdenca. Inteligencija cijelog kraja kao na jajima, sve bi htjelo vidjeti djelo mladog umjetnika. Da bude iznenađenje veće, pokrije Zefir slike hasurama i nosi ključ kod sebe. I dođe žuđeni dan. Crkvica i Mačji Jarak, sve puno naroda kao smokva zrnja.
-
Hrašče?
Harastya, Hrascha, Hrasthya, Hrastya, Hrasschan, Hrasstya, Hrasche.
...I kaptol zagrebački držao je na početku XIV. vijeka neke posjede u Hrašču,
...Jedan dio hraščanskih zemalja spadao je i pod stari grad Želin, koji je tada bio u kraljevskom posjedu.
...Godine 1387., darovao je kralj Sigismund posjede želinske u Hrašču i Petrovini općini zagrebačkoj.
Povijest POT
Autor: Ljudevit Kaj - Kolovoz 24, 2012, 12:13:52 poslijepodne
Autor: kuntakinte - Kolovoz 24, 2012, 11:32:18 poslijepodne
...Groblje sa mršavim, naherenim križevima, a na groblju pase junac. Škura, mahovinastom šindrom pokrivena crkva sa dva tornja džamijskog oblika.
...Zazvonilo na misu, a ja se vratim preko groblja i pročitam ovo na jedinom kamenitom krstu:
Muzsek dole skerlyak kayti nasz gespen
LUSTRISSIMUSZ SZTIEFF ZSUGECZ DE BATINABREG TUTU JEJE.
Oko crkve »cintor« sa niskim zidom, kao da su ga ovčas ostavili Avari ili Obri, a na cintoru mlade šljive i bijele guske. Crkva miri kao magazin starih kožuha — pusta sirotinjska vidi se da joj se kolator probećario. Na zelenoj, staroj propovjedaonici ima i bijelih jelovih dasaka, kao da su od vješte desnice našeg Šarla. Kako sv. Antuna Padovanskog obezglavljena baciše pod pijevnicu, ostade na nekom oltaru samo njegov simbol: neka glava koja bi htjela da bude svinjska. Crkva je napola okrečena, i mjesto nekog sveca vidi se samo parče čudnog mesa na mučeniku ražnju na koji škilji ispod vapna rutava njuška nekakvog biblijskog Čivutina. Od one poznate scene ostade u hrastovačkoj crkvi samo par golih nogu u vrsti zdjele — šta li! Za jednu se nogu zakačila neka debela, predebela ženska ruka, a druga ruka pritisnula na drugo koljeno kao pramove Magdalenine kose ili hrastovačke slame. Taj »srcedrapatelni« prizor gleda neka — bit će ženska — njuškica sa sentimentalnim prstićem u djevičanskim sanjarskim usnama.
Dana 9. listopada 1880. ovaj je kraj pogodio potres u kojem je oštećena i crkva, napose njezino krovište.
U razdoblju izmeđo 1897. i 1904. crkva je dovedena u stanje te se moglo reči ad je bila jedna od ljepših u biskupiji. Dobila je nove žrtvenike: veliki, bogato urešen posvečen sv. Jurju i pokrajnje posvećene Srcu Isusovu i Žalosnoj Majci Božjoj.
Katja Matković Mikulčić
Crkve i kapele Odranskog i Pokupskog dekanata
Kak zgleda (opis) Oderski oltar?
ŽUPNA CRKVA ODRA
Usmena predaja pripovijeda, da nekadašnj odranska župna crkva sv. Jurja nije bila na sadanjem mjestu, već od sadanje prema jugozapadu, između sela Odre i Male Mlake, gdje je danas općinski pašnjak. Tu je predaju zabilježio u župnoj knjizi spomenici župnik Frabjo Tuškan (1799. – 1826.). Mjesto, na kojem bi imala biti stara župna crkva, zvalo se onda Jurjeva sela, a poznavali su se i tragovi crkvenog temelja. Kad se kasnije presušio savski rukav, te Sava nije više tekla mimo Odru, premjestili su crkvu sv. Jurju iz Jurjevih sela u Odru. Iz stare crkve donešeno bi po predaji i malo zvono, koje je još u Tuškanovo vrijeme visjelo u crkvenom zvoniku.
Da je Sava nekada doista tekla mimo selo Odra (ne doduše velika Sava, već jedan njezin rukav), svjedoči i danas jarak na sjevernoj strani sela. Taj jarak počinje se već kod Zaprudja i ide nuz Odru dalje prema istoku. Taj su jarak zvali Odra i Odera. Još u XVIII. stoljeću nije bio taj jarak presušen.
Žitelji na drugoj strani rukava zovu se još i danas Mlinarići, dok su se žitelji na protivnom brijegu (4 broja: Matijevac, Solić, Mahin i Hojan) zvali još u Tuškanovo vrijeme Bregani.
Uza sadanju župnu crkvu vodila je glavna cesta od Lukavca u Zagreb. Prvi put spominje se odranska župna crkva već godine 1331. Dne 20. lipnja 1331. naime izvješćuje zagrebački kaptol ugarskog kralja Karla, da je omedjašio posjed Čehe, pa se tu spominje i zemlja crkve sv. Jurja „de Odra“. U popisu Ivana arhidjakona goričkoga, od godine 1334. dolaze već gotovo sve župne ckrve u Turopolju, koje su i danas, a medju njima navodi se na prvom mjestu crkva „de Odra sancti Georgii“. Iz istine od 20. svibnja 1427. saznajemo, da je bila ta crkva zidana i da je imala zidani zvonik i groblje.
Toj crkvi poklonila je dne 26.ožujka 1455. plemenita općina turopoljska svoj posjed, zvan Kupečine, nedaleko Savišća i to za ispokoj duša svojih i svih svojih nasljednika, roditelja i predšastnika. U župnoj crkvi sv. Juraja polagali su često prisegu oni, kojim ju je sud u raznim parnicama dosudio.
Gotovo sve crkve turopoljske, a tako i odranska, nastradale su za provale Hasan-paše. On je u ljetu godine 1592 prošao preko Kupe, pa se utaborio u Lomnici. Njegove čete opustošile su sav kraj između Kupe i Save i odvele sobom u ropstvo više hiljada ljudi obojeg spola. Da je župn crkva odranska tom prilikom obeščašćena, spominje i katedralni arcidjakon Benko Vinković u zapisniku vizite kanoničke, što ju je obavljao u prvostolnom arcidjakonatu godine 1622. Iz te vizite, koja je obavljena u Odri u petak poslije biijele nedjelje, crpamo prve podatke, kakova je bila nekad odranska župna crkva. Župljani su ju poslije turskog opustošenja popravili; imala je dobar krov, ali je bila dosta nečista.
Godine 1630. crkva se temeljito popravljala i nadograđivala, jer se u zapisniku vizite kanoničke te godine kaže, da se crkva brzo gradi i da je već u dobrom redu.
Te se godine spominje već i sakristija, koju su valjda godine 1630 prigradili i predvorje (porticus seu capella) pred glavnim vratima. Bio je nov i crkveni kor i propovijedaonica od kamena. Oko crkve bilo je ogradjeno groblje, a u njem je bila mala tvrdjica (cum turricula seu propugnaculo), sagradjena valjda radi turskih provala. Župni kolator ili patron bio je vlastelin iz Male Mlake Berislavić, koji je poklonio crkvi veliki oltarnik. Godine 1642. saznajemo, da crkveni pod nije bio ravan, Groblje je bilo dobro ogradjeno, a u zidanom zvoniku bilo je samo jedno zvono. Crkva bila je prilično opskrbljena crkvenim odijelom i sv. posudjem.
Godine 1649. maleno svetište bilo je nadsvodjeno, a strop u ladji bio je stolarska radnja, pa je bio slikan, kao i crkveni kor.
Na velikom žrtveniku bila je medju stupovima slika Navještenja bl. Djevice Marije, a od pokrajnih žrtvenika bio je na desnoj strani žrtvenik sv. Trojstva, a na lijevoj žrtvenik Velike Gospe. Te su godine nabavili drugo zvono.
Godine 1699. dobila je crkva još žrtvenik Velike Gospe Uzašašća bl. Dj. Marije). U sredini bila je slika, a na žrtveniku bili su još kipovi sv. Helene i sv. Katarine, sv. Ursule i sv. Jurja, sv. Stjepana, prvoga mučenika i sv. Stjepana kralja. Naveo sam sve te svece, da se vidi, kojima su se svecima Odranci najradije preporučivali i utjecali se u raznim duševnim i tjelesnim poteškoćama.
Godine 1701. bio je zvonik župne crkve u sredini puknut.
Dosadašnja župna crkva, kako možemo po svemu suditi, bila je za župu odransku premalena, pa se je oko sredine osamnaestoga vijeka počelo ozbiljno misliti oko toga, da se sagradi nova, tako da su s gradnjom počeli oko godine 1749. , a crkva je bila dogotovljena tekar oko godine 1780.
Godine 1749. spominju se u crkvi i nove orgulje.
Zvonik župne crkve počeli su graditi 1759., tada je bio sazidan već u visinu od dva hvata. Zvonik je dosta visok i čvrsto sagradjen, a vrlo jednostavno i zgodno je napravljeno stojalo, na kojem vise zvona. Crkva je već prije toga imala dva zvona, ono najstarije, za koje su pripovijedali, da je još iz crkve u Jurjevim selima i drugo, lijevano godine 1747. u Ljubljani.
Početkom godine 1800. došao je za župnika u Odru Franjo Tuškan, koji je mnogo zaslužan ne samo za župu, već i za župnu crkvu. 1801. dao je milodarima pobijeliti župnu crkvu, a svetište slikati. Veliki žrtvenik postavio je novu sliku sv. Jurja, visoku 9 stopa i sliku sv. Ivana Nep. na uspomenu nekadašnje kapele. Veliki oltar uresio je takodjer novim svetohraništem, nad kojim je bio kip bl. Djevice Marije na prijestolju.
Godine 1809. dobila je crkva nove orgulje, koje je napravio glasoviti majstor Mlečanin Kajetan Moschatelli. Za te orgulje darovali su prilične svote okolišni vlastelini, župljani pa i sam župnik. Godine 1824. napravio je gradjanin novoveški, slikar Gigl, novu krstionicu, a godine 1826. je sakristija na novo pokrita.
I Tuškanov nasljednik Alojsije Budić mnogo je zaslužan za župnu crkvu. Godine 1828. popravio je temeljito krov župne crkve, a godine 1831. dao je pobijeliti crkvu i zvonik.
Godine 1839 uklonio je župnik Budić iz crkve stare klupe i mjesto njih postavio četranest novih, na svakoj strani po sedam.
Godine 1843. napravljena je nova ograda (cinktura) oko župne crkve. Da bude posao jeftniji, napravili su sami ciglanu, u kojoj su Talijani priredili 100.000 obične opeke i 9000 komada crijepa za krov. Time su podigli lijepu ogradu, koja je bila sva zidana, jedino od ulične strane bila je drvena (štaketlini). Opeku, koja je preostala (20.000 komada) i 24 hvata drva za ogrijev, prodali su župljanio u Zagrebu, te dobivenim novcem popodili crkvu i sakristiju.
Jurij pl. Barabaš je dao godine 1867. slikati svetište i izveo neke manje popravke, kao na primjer na orguljama.
Kad je došao godine 1897. župnik Antun Švarić u Odru, odmah je stao smišljati, kako bi župnu crkvu, koja je poslije pedeset godina trebala opet popravaka, temeljito obnovio.
http://lch.hr/Hrasce.html (http://lch.hr/Hrasce.html)
Autor: Ljudevit Kaj - Studeni 14, 2012, 10:23:28 poslijepodne
Baš sred sela bara mrska,
Krka su ju onda zvali.
Da je vu nje bolest bila,
Mraclinci to nesu znali.
A vu selu ništa bolje,
Beteg ide, smrt ne pita.
Kog zebere tom je iti.
Gdo bu delal naše polje?
Sušica če koga zgrabi,
Mislilo se, ne mu spasa.
Pomoč došla je zdaleka,
Od gospona svetskog glasa.
Andrija mu bilo ime.
Po domači kak Jandraš.
Štampar su ga isto zvali,
Rodom strajnski, v srcu naš.
On je rekel: dejte ljudi,
Dost' je bilo ove muke.
Penezi su moja briga,
Trebam samo vaše ruke.
Te bolesti leka najti,
More samo mudra glava.
Da bi doktor dojti mogel,
Treba njemu hiža prava.
Tomu treba puno mesta.
Grunta ne štel nigdo dati.
Gde je Krka prije bila,
Tu bi mogla hiža stati.
Da je bilo lehko, ne.
Muž se dela ne boji.
Još ne došla druga zima,
Naša Zgrada več stoji.
Delati ak' nemreš više,
Il' ti ne do nikog jela,
Doktor Hlopek lek prepiše,
Iglu dava pak Anđela.
Vu nedelu, još je lepše.
Sviraju nam tamburaši.
Cicibani to su dečki,
Vsi ih znamo, kej su naši.
A za Zgradum noč je tiha,
Nebo vedro, mesec žut.
Tu sem negda, još se sečam,
Kušnul deklu prvi put.
Skoro nam je to propalo,
Kaj su naši stari stekli.
Več i vrba s krova rasla.
Kaj bi drugi o nam rekli?
Kulko košta? Gdo te pita!
Župan Kožić več broji.
Još i lepša nek je bila,
Naša Zgrada pak stoji.
Za prigodu otkrivajna spomen deske Dr. Andrije Štamparu v Mraclinu
4. listopada 2008. speval
Stjepan pl. Čunčić, POTžupan POT-a
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Parikožarski blog
5. listopada 2008.
Na Zgrade postavlena spomen deska Andrije Štamparu
http://mraclin.bloger.index.hr/post/na-zgrade-postavljena-spomen-ploca-andrije-stamparu/1015715.aspx (http://mraclin.bloger.index.hr/post/na-zgrade-postavljena-spomen-ploca-andrije-stamparu/1015715.aspx)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Otkrivanje spomen ploče Andriji Štamparu, 01:12
Otkrivanje spomen ploče Andriji Štamparu (http://www.youtube.com/watch?v=WKiiBVA9kHk#ws)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * ** * * * *
PO(T) – Plemenita Občina (Turopolska)
https://sites.google.com/site/turopole/Home/plemenita-opcina-turopoljska (https://sites.google.com/site/turopole/Home/plemenita-opcina-turopoljska)
www.turopolje.hr/ (http://www.turopolje.hr/)
Autor: Ljudevit Kaj - Siječanj 06, 2013, 12:34:23 prijepodne
TUROPOLSKI LUG
Kad z obzora zajde sunce
na odmor do zutrašneg kruga
na straže navek ostanu
plave šume Turopolskog luga
Kad nesem doma
i večer mi se čini zamorna i duga
za svojemi pleči osetim navek
zaštitničku ruku Turopolskog luga
I unda se zmislim gda sem bila mala
vu ona neka vremena druga
navek su srečne padale zvezde
iza Turopolskog luga
I moji su preci čuvali tu šumu
naš predragi, začarani krug
i ostavili mi v baščinu proplanke plave
i zeleni Turopolski lug
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Prvu i četrtu kiticu pesme „Turopolski lug“ preštimane gospe Slavice Sarkotičove čita Vid Balog v sledečomu vide(l)u (05:11-06:17):
Velika Gorica - Grad u srcu Turopolja, 14:04
Velika Gorica - Grad u srcu Turopolja (http://www.youtube.com/watch?v=uOssRla0KMc#ws)
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Slavica Sarkotič
http://www.facebook.com/slavica.sarkotic (http://www.facebook.com/slavica.sarkotic)
Citat:
Slavica Sarkotič na forumGorice
TAM DE JE DOM (pesma)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/popevke-sem-slagal-i-recice-bral-kaj-danke-i-kaj-nocke/msg46296/#msg46296 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/popevke-sem-slagal-i-recice-bral-kaj-danke-i-kaj-nocke/msg46296/#msg46296)
TUROPOLSKA DIVJA ROŽA (pesma)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/popevke-sem-slagal-i-recice-bral-kaj-danke-i-kaj-nocke/msg45383/#msg45383 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/popevke-sem-slagal-i-recice-bral-kaj-danke-i-kaj-nocke/msg45383/#msg45383)
DVA STARA PRIJATELA I ZAČARANA ŠUMA (kratka pripovest)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/pro(iliti)za-kajkavsku-p(r)oeziju/msg46068/#msg46068 (http://www.forumgorica.com/kajkavski/pro(iliti)za-kajkavsku-p(r)oeziju/msg46068/#msg46068)
DOMAČA REČ (kratka pripovest)
http://www.forumgorica.com/turopolje/luc-dobopis-ogranka-matice-hrvatske-v-velike-gorice/msg45769/#msg45769 (http://www.forumgorica.com/turopolje/luc-dobopis-ogranka-matice-hrvatske-v-velike-gorice/msg45769/#msg45769)
Zlevana peč (pesma)
i
Prekriži me, babica (pesma)
http://www.forumgorica.com/dogadaji/'kaj-v-zeline-'10'-28-i-29-05-2010-29-kajkavski-recital-'d-domjanic'/msg17378/#msg17378 (http://www.forumgorica.com/dogadaji/'kaj-v-zeline-'10'-28-i-29-05-2010-29-kajkavski-recital-'d-domjanic'/msg17378/#msg17378)
