P Oltar - POrtal naš svagdašni PObôžni i vragolasti / Bogoslavija

[Ljudevit Kaj]

Cmreki v snegu spiju

Cmreki v snegu spiju,
Ftičic čuti ni.
K nam pod strehu dojdi
Mali Jezuš ti.

Srce je betežno
Vu njem sreče ni,
Zvračiti ga moreš
Mali Jezuš ti.

Sveta noč je tiha,
Mali Jezuš ti,
V našu hižu dodi
Čakamo temi.


Međimurska pučka božečja (božična) popevka z Selnice


Cmreki v snegu spiju, 01:58
Aranžman i vokal: Krunoslav Novak

Cmreki v snegu spiju

[Ljudevit Kaj]

Došlo je Novo leto k nam….

Dober nom večer, gospodar

Dober nom večer, gospodar,
došlo je Novo leto k nam!
No se leto veseli,
da nam se Sinek narodil.
Svetle su zvezde shajale,
za one gore visoke.
Oslik i volik dišeju,
malo Dešco grejejo.
Tople su rose padale,
ke su to Diete kupale.
Oslik i volik dišeju,
malo Detešce nunaju,
Deveojke po iže kišejo
pa nam božičnice isščejo.
Vaši je iži zelenje,
dej vam Bog zdravlje, veselje.
Važi je iži rožmarin,
tru budi sam Marijin Sin,
japica po lotri smicajo
pa nam slanine cicajo.
Devojčice mi darujemo
z lepim zelenim venčekom.
Naši je pesmi konac, kraj,
daj Bog dušicam svetli raj.


Lidija Bajuk - Dobar večer, gospodar, 03:41

Lidija Bajuk - Dobar večer, gospodar

[Ljudevit Kaj]

Isusek nam mali došel je ve

Isusek nam mali došel je ve
Veselje živlenja da nam pove
Ziblje ga njegova brižna mati
Anđelek z neba njega prati

Skromni dom mu Otec zebira
Špilju i jasle, vižu pastira
Tu Isusek mali senja
Za srčeca naša srečna zveličenja
 

Vlado Mihaljević Kantor

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Poslušajte svi sada - Zbor župe BDM Žalosne Špansko - koncert 16.siječnja 2010. , 02:29

Poslušajte svi sada - Zbor župe BDM Žalosne Špansko - koncert 16.siječnja 2010.

[Ljudevit Kaj]

Tri Krali na Veleševcu
Smotra folklora leta 2009. na (Velike) Gorice

Slika:
https://picasaweb.google.com/lh/photo/_J19mcotn8zYEj_pAoJbHNMTjNZETYmyPJy0liipFm0

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zbor mladih BARKA - Tri kralja jahahu, 01:54

Zbor mladih BARKA - Tri kralja jahahu 

[Ljudevit Kaj]

Pravoslâvno-julijânski Bôgek (Bôžič) znovič sě zrodil predi pâr dân
(on pak, ně samo, rimokatolički, gregorjânski, věč višě od dvâ tjědně cica).

Domačinem i posetitelem foruma teri (pravo)slâvě Božiča (Bogeka) po c(es)arskomu julijânskomu kalendâru, čestit.ka:
Hristos se rodi!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

HR.isto.s se rodi.
Isti smo rod.
Gens una sumus*.
(rěkli bi šah.isti)


* slogan mednârodně šahôvničkě organizâcijě

croatia.ch
Vuz pravoslâvni Božič:
Proturéčnosti vuspostavě Hrvatskě pravoslâvně cirkvě

I poleg ôštroga protivlejna hijerarhijě SPC, PC jě v Makedônijě věč praktično neovisna. Preglašěna jě i samostâlnost PC v Crne Gore. Pa zâke to ně-bi smelě napraviti i PC v Hrvatske i BiH? To su neovisně državě. Bi bilo pravoslâvnem vernikem vu-te država avutomatski zeto nijovo srbsko nacionâlno opredelejně? Večina ludi ně-zna, a nâcionalistički politikanti premučiju da postojě, na priliku Vugerska, Polska i Finska PC, maker vu-te cirkva praktično nema pripadnikov večinske narodov te držav - pa senôk pripadnikem nâcionâlne majnin nigdo ne osporâva nijovu nâcionâlnu pripâdnost. Belorus jě ostal Belorus - državlân Polskě. [/b]

Jel imaju pravoslavni građani Hrvatskě snâgě i mûdrosti, da v sve domovine Hrvatske preglâse svû autokefalnu Cirkvu, tera morě i tréba biti v prijatelskem vezam z SPC, al ně ojne ovisna? To jě v interesu mira i stabilnosti. Jezuš jě sve vučenikě pozdrâvlal izklučivo z pozdravom: „Mir vam bûdi!“.


Nâstavek (na ŠTAndardu)
www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg9319/#msg9319

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

(k)wikipedia:

Hrvatska pravoslâvna cirkva

Leto dân iza forméranja Nezâvisně Državě Hrvatskě (NDH), vu nâstojajnu da sě popravi odnos z srpskum majninom nûter granic i istovremeno onemogûči vezivajně z Beogradom prék Srpskě pravoslavně cirkvě, z zâkonskûm odredbûm poglavnika Antě Paveliča formérana jě, 6. lipna 1942., Hrvatska pravoslavna cirkva, a na temelu zâkonskě odredbě o Hrvacke pravoslavne cirkve od 3. trâvna 1942., objavlěně v Nârodne novina br. 77 od 7. trâvna 1942.

* * * *

Gda jě NDH propala, Komunistička jě vlâst razpustila HPC i mitropolita Germogena kak i nâjvekši broj svečenikov HPC (ne 42) likvidérala, jerbo su jě držali za trdokôrne antikomunistě. Pâk jě vrjnena jurisdikcija Srbskě pravoslâvně cirkvě v Hrvatske.


Nâstavek / obširnešě:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_pravoslavna_Crkva

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

FUNDANO SVEČENSTVO HPC OD PARTIZANOV LETA1945.
http://www.hrvatskipravoslavci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=334:hrvatski-pravoslavni-sveenici-proglaeni-svetcima&catid=4:duhovnosti&Itemid=11 

Hrvatska pravoslâvna zajednica
http://www.hrvatskipravoslavci.com/ 

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

HRT1:
Vide(l)o: 1942 6 7 Osnivanje Hrvatske pravoslavne crkve (07.06.1942.), 02:24

1942 6 7 Osnivanje Hrvatske pravoslavne crkve

[Ljudevit Kaj]

Glasnik SSN
Informativno glasilo Samobora i Svete Nedelje


Zvjezdan Linić
DUHOVNI STUPAC

Koliko ime Isus mijenja nešto u našem životu

Koga čekamo?

Silno želim svima vama koji na kršćanski način slavite Božić da ipak u dubinama duše dočekate Isusa Krista, Spasitelja svijeta. Jer, to je ipak blagdan osobe, blagdan Božjeg pohoda ovoj zemlji i svakom čovjeku, a ne nešto što spada samo na folklor i običaje našeg naroda. Želim da sretno dočekamo Božić, tj. da dočekamo Isusa.


Davno, prije nešto više od 2000 godina, Josip i Marija su u skromnosti i nesigurnosti za život očekivali dijete, Isusa. Znali su, rečeno im je da će se zvati Isus, jer će on spasiti narod svoj od grijeha njegovih. I obradovali su se djetetu i služili mu svim bićem svojim.

Pastiri su pohrlili vidjeti znak, dijete netom rođeno i uz njega majku. U skromnim okolnostima jedne štalice, kako nam govori evanđeoski izvještaj. I vidjeli su i poklonili su se. Doživjeli su susret o kojem će pripovijedati, to znači svjedočiti drugima.

Mudraci su, prema izvješću evanđelja, prevalili dalek put s istoka i nakon peripetija otkrili mjesto gdje su našli majku i dijete Isusa. Kušnja vjere: obično dijete, a opet oni mu se klanjaju kao obećanom kralju i daruju ga simboličnim darovima - zlatom, tamjanom i dragocjenom pomasti.

Svi su oni susreli Isusa. Svatko na svoj način. Susreli su osobu. I njihov se život duboko promijenio. Njihov se život više ne može zamisliti bez odnosa prema Isusu. Tako je bilo s Marijom i Josipom, tako je bilo s pastirima, a i mudraci su se, slikovito govoreći, "drugim putem vratili u svoju zemlju".

Pitam se, koliko ime Isus mijenja nešto u našem životu. I mi čekamo Božić, blagdan Isusova rođenja. Sjećamo se tog događaja koji u svjetlu vjere zrači stvarnošću, budući da je taj Isus po dovršetku svoga zemaljskog života pobijedio smrt i uskrsnuo od mrtvih i sada je živo prisutan u svojoj Crkvi, a otkrivamo ga po znakovima vjere. Koliko Isus utječe na naš život, naše obiteljske odnose, našu odgovornost na radnom mjestu, na način kako se obraćamo ljudima, na izbor televizijskog programa, na raspored vremena u nedjelju i na mnoge druge stvari koje se čine obične, a ipak su dio života? Da li mislimo da Isus ima neku vezu sa svime što živimo, ili smo ga pristojno pohranili u našim crkvama, darujemo mu možda s vremena na vrijeme nekoliko trenutaka i pomišljamo da on mora biti jako zadovoljan s nama?

Dolazi Božić. Koga ili što mi danas čekamo? Možda ipak čekamo samo blagdan kada se ne radi, dane kada je stol bogatiji i kada se može čovjek opušteno odmoriti, možda čekamo dane sarmi i pečenica, ako nam je Bog dao dovoljno da si to nabavimo ili priredimo. A Isus? Je li dovoljno da se čuje na radio prijemniku koja božićna pjesma ili da se odvrti neki nosač zvuka s božićnim pjesmama i time zadovolji božićno raspoloženje? Je li dovoljno da je okićen neki bor i negdje uz njega par slika ili likova koje predstavljaju jaslice i neke osobe, onako kako predstavljamo priče iz davnine?
Silno želim svima vama koji na kršćanski način slavite Božić da ipak u dubinama duše dočekate Isusa Krista, Spasitelja svijeta. Jer, to je ipak blagdan osobe, blagdan Božjeg pohoda ovoj zemlji i svakom čovjeku, a ne nešto što spada samo na folklor i običaje našeg naroda. Želim da sretno dočekamo Božić, tj. da dočekamo Isusa.


http://www.samoborskiglasnik.net/kolumne.asp?tip=108

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Cinkusi-Bozicna (1998), 04:31

Cinkusi-Bozicna (1998)

[Ljudevit Kaj]

Čista Sreda (Pepelnica)

Čista srijeda ili Pepelnica početak je korizme, važnog vremena crkvene godine, koje traje šest tjedana.
Svećenik će u svakoj crkvi, u okvire redovitog bogoslužja, kratkim obredom blagosloviti pepeo na pladnju. A zatim će, u znak ozbiljne želje za pokorom i obraćenjem, najprije sebi, a zatim svakom prisutnom vjerniku posuti po glavi nekoliko trunaka pepela.

Pepeljenje je ovdje vrlo rječita simbolična gesta. Oduvijek posipati se pepelom - i kao izraz i kao čin - znači uozbiljiti se, kajati se za svoje loše postupke. Znači i spremnost na nove, bolje korake. Crkvenim jezikom to je predznak osobne metanoje, obraćenja.

S jedne strane pepeo je prah, blato, zemlja - podsjeća na smrt i prolaznost. "Prah si i u prah ćeš se vratiti!" zapisano je u prvoj svetopisamskoj knjizi, knjizi Postanka.
S druge - pravi pepeo nastaje sagorijevanjem. A sagorijevanje je u drevnom simboličkom govoru postupak čišćenja, dapače oplemenjivanja.
Stoga se vjernik "primanjem pepela" uključuje u korizmeno vrijeme duhovnog (pro)čišćenja. Vlastitog oplemenjivanja! U antikno vrijeme simbolični je govor bio razumljiviji nego danas: u ognju su pokušavali plemenite metale osloboditi od nečistoće. Gledano na to, to je preduskrsno pripravno pokorničko vrijeme - korizma - uporno pa i naporno, ali korisno, spasonosno vrijeme osobnog očišćenja.

Čistom srijedom započinje razdoblje Crkvene godine koje se zove korizma. Obred pepeljenja, iako sveden na simboliku, vrlo je ozbiljan čin. To je početak, ulaz u korizmu. Istog dana slijedi i konkretno djelo pokore: post i nemrs.

Obred pepeljenja je "pod misom", poslije Evanđelja i homilije, usred otajstva euharistijske službe. Svećenik uvodnim riječima poziva prisutne na molitvu, a zatim u ime sabrane zajednice predmoli: "Bože, ti si na poniženje sažaljiv, na obraćenje milostiv. Prikloni se dobrostivo našim molitvama i izlij svoj blagoslov na sve koji danas primaju pepeo. Daj da po korizmenoj obnovi kršćanskog života čiste duše proslave vazmeno otajstvo tvoga Sina." - Tad poškropi pepeo blagoslovljenom vodom.
Pepeo je običan, od spaljenog drveta, ili, ako je to moguće, od (palminih, maslinovih ili drugih) grančica koje su bile blagoslovljene prethodne godine na Cvjetnicu. Time se hoće izreći kontinuitet metanoje (obraćenja). Svećenik zatim svakom vjerniku stavlja malo pepela na glavu ili čelo uz poziv: "Obratite se i vjerujte Evanđelju!" ili drugačijim pozivom: "Spomeni se, čovječe, da si prah i da ćeš se u prah pretvoriti." Prva rečenica je Isusov poziv iz njegova nastupnog, programatskog Govora na gori. Druga je mnogo starija, iz knjige Postanka, s asocijacijom i aluzijom na izgon praroditelja iz raja.

Sve to, ako je potreba, može biti upriličeno i kao služba riječi, izvan mise; npr. u staračkom domu, bolnici ili sličnim zajednicama.
A budući da mnogi na Pepelnicu, u radni dan, ne mogu doći u crkvu, obred se u župama ponovi u narednu nedjelju.


http://www.katolici.org/nauk.php?action=c_vidi&id=1829

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 Pepelnica -- Čista Srijeda, 06:06
Izvor: rtrs, 12.2.2010

Pepelnica -- Čista Srijeda

[Ljudevit Kaj]

SVETI VALENTIN - VIDEO BIOGRAFIJA - SJEĆANJA NA POZNATE SVJETSKE VELIKANE (HD), 03:52

Sveti Valentin bio je svećenik i mučenik, a živio je u 3. stoljeću. Pogubljen je 269. godine odsijecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije.
Kasnije je car Julije I. u 4. stoljeću nad njegovim grobom podigao baziliku, te se od tada taj svetac počeo štovati među kršćanima. U 15. stoljeću je ovaj svetac povezan s blagdanom zaljubljenih, što se održalo do danas.
Spomendan u katoličkoj Crkvi slavi se 14. veljače, kao neobavezan spomendan.


SVETI VALENTIN - VIDEO BIOGRAFIJA - SJEĆANJA NA POZNATE SVJETSKE VELIKANE (HD)

[Ljudevit Kaj]

Sveti Trifun i Sveti Valentin

Sv. Trifun - zaštitnik vinogradarov, vinarov, bračne ljubavi i vernosti, …
U pravoslavnoj crkvi praznuje se 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD

Sveti Trifun - Dan Zaljubljenih (Selo Marenovo 14.02.2013) [Grom Studio] HD, 02:27

Sveti Trifun - Dan Zaljubljenih (Selo Marenovo 14.02.2013) [Grom Studio] HD

[Ljudevit Kaj]

1200 godina od prijenosa moći sveca iz Carigrada u Kotor

Sv. Tripuna štuju Hrvati, Srbi i Crnogorci

- Sveti je Tripun do raskola bio zajednički svetac. Pa i danas, kad (katolička) procesija ide ulicama Kotora, otvorena je i crkva sv. Nikole, hram Srpske pravoslavne crkve, i crkva sv. Petra Cetinskog, hram Crnogorske pravoslavne crkve, a tamošnji svećenici pozdravljaju s vrata procesiju i moći svetog Tripuna.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Dubrovnik/tabid/75/articleType/ArticleView/articleId/91269/Default.aspx   

Sveti Tripun


Sveti Tripun (Frigija, oko 232. - 249.) je mučenik i svetac Rimokatoličke crkve.

Rođen je u gradu Kampsadi u tadašnjoj rimskoj provinciji Apamei, u kršćanskoj obitelji. Ime, etimoloških korijena "Trüph" (osoba plemenitog duha) je tada bilo uobičajeno.

Štovanje ovog sveca započelo je nakon mučeničke smrti u Niceji gdje mu je suđeno pred prefektom cijele Male Azije, Akvilinom (za vlasti rimskog imperatora Decija. Tada je na upit Akvilina: "Kojeg si stanja?" Tripun je priznao da je kršćanin, izjavom: "Slobodan sam, a po uvjerenju kršćanin!". Nakon provedenog suđenja odrubljena mu je glava. Tijelo svetog Tripuna nakon smrti je bilo preneseno u Kampsadu, odatle u Carigrad, a iz Carigrada u Kotor. Danas je njegovo štovanje rašireno diljem svijeta, no velike proslave u njegovu čast ograničene su uglavnom na Južnu Italiju, Boku kotorsku i Dubrovnik. Primjerice, na njegov dan (10. studenoga i 3. veljače [1]) u talijanskom gradu Bariju često se okupi i do 300.000 vjernika koji se saberu kako bi proslavili dan mučenika Tripuna.

 Proslava Svetoga Tripuna u Kotoru

Najpoznatija proslava Svetog Tripuna je svakako u Kotoru, čiji je on zaštitnik. Prva spominjanja moći Sv. Tripuna vežu se uz kotorskog građanina Andreu Saracenisa koji je donio moći sv. Tripuna u Kotor, te sagradio crkvu u njegovu čast. Na dijelu oltarske pregrade pronađen je i datum 13. siječnja 809. koji potvrđuje da Kotor već 1200 godina čuva moći Svetog Tripuna. Izvorno, dan mučeništva sv. Tripuna je 2. veljače, međutim zbog blagdana Svjećnice, nije se slavio na taj dan. U samom začetku, moći su se prenosile dan prije 2. veljače ili dan kasnije, većinom 1. veljače. Pisane tragove o proslavi Svetog Tripuna na 1. veljače možemo pronaći u više izvora: Mramorni napuljski kalendar (9. stoljeće), Carigradski sinaksarij, ruski kalendari, grčki sinaksariji, itd. Tragovi slavljenja blagdana dan kasnije vidljivi su i u sljedećim dokumentima: Benediktinski martirologij (Usuardi Martyrologium iz 9. stoljeća), Kapuanski kalendar (9. – 12. stoljeće.), Kotorski kalendar (15. stoljeće).

Dana 17. rujna 1594. papa Klement VIII. je odredio slavljenje sv. Tripuna za Kotorsku biskupiju na dan 3. veljače, te se od tada ovaj blagdan slavi 3. veljače.

Sveti Tripun se u Kotoru slavi i 13. siječnja – Prijenos svetih moći (Karike) i 10. studenog – Mali Tripundan.


http://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Tripun

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Klapa - Sveti Tripun – Kotor, 05:06

Klapa - Sveti Tripun - Kotor

[Ljudevit Kaj]

ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, SEČEN / VELAČA 2013.

NEKAJ ZA ČAS KRATITI

Kaj je preveč je niti z kruhom ne dobro…

Do ve so deca o sekso čula v školi malo vejč kak nikaj, pak smo vsi preživeli, a ve minister oče, prek noči, kaj bodo deca znala kak so došla na svet i to z devet ili deset let da se još v pesko igrajo z lopaticaj, tačkaj i autekaj. I ovak i onak ga preveč seksa po novinaj i na Interneto, a ve ga minister rivle i v škole i to več v tretji razred. Kaj je preveč je niti z kruhom nej dobro.

                                                                 
    Več je hajdig cajta minulo od da je mali Isusek došel znova k nam, a mi smo, vsi skupa, preslavili Božića. Tak je to trebalo biti, a i bilo je, jedino nam se minister za škole, đake, študente, navučitele i profesore, Željko Jovanovič, žalil kak jim je kardinal i nadbiškup Jožek Bozanićov fkral Božića. Najte me krivo razmeti, ali kakšega Božića ima on i jegovi pajdaši šteri verjejo da Božek ne postoji ili pak oni šteri ne znajo kaj bi i komo veruvali, pak nam velijo da so agnostiki. Verjem da se zmislite, makar je to još lani bilo, da je na polnočki vu zagrebečkoj katedrali kardinal Bozanić šinfal ministra Jovanovića kak mo je nej dober, i da ima falinge, zdrastveni odgoj, šteroga rivle v pučke škole i da je deci v tretjemo razredo prefletno govoriti o sekso. Do ve so deca o sekso čula v školi malo vejč kak nikaj, pak smo vsi preživeli, a ve minister oče, prek noči, kaj bodo deca znala kak so došla na svet i to z devet ili deset let da se još v pesko igrajo z lopaticaj, tačkaj i autekaj. I ovak i onak ga preveč seksa po novinaj i na Interneto, a ve ga minister rivle i v škole i to več v tretji razred. Kaj je preveč je niti z kruhom nej dobro.

    Zdavnja so več minuli cajti da so naši fratri i patri  hodali svetit hiže tak kaj so išli vu hižo gde je nešči čakal pre potni lesi. Ve so drugi cajti, pak se tre zapisati pre župniko ako očemo kaj nam bode hiža posvečena. No, denes se ne sveti sam hiža (kak se negda govorilo) nek i vsi šteri vu njoj živijo, bili oni doma ili pak nej. Negda vam je bilo tak, mamica so zalukavali da bode velečasni došel, pak so japico zaprli v špajz jerbo znate te moške kaj bi se oni dali posvetiti, kak da je to nekaj hudoga i kaj jim nej nešterna las z glave pala da bi se to v krčmi zazvedilo, jerbo so se tam partijci z toga smejali. A ve pak se zna pripetiti da velečasni prefletno dojde, pak se moški ne ftegnejo vugnuti, očem reči, skriti i unda so vsakefele zmešancije dok se ministranti pojavijo na vrati. Falil mi se sosed Pišta kak je bil doma da je bilo posvečaje i kak je prosil župnika kaj mo posveti i novo garažo štero je lani zazidal. I još mi se pofalil kak je nej šparal i dal je župniko 50 kuni. Pital sam ga, je li mo je i nova Benđola bila na grunto? Priznal mi je da je bila v garaži i da je i ona posvečena. Za hižo. familijo, garažo i benđolo je reskeral 50 kuniča. Što zna kak bi pajdaš Pišta zišel da stanuvle pre Svetomo Đurđo na Brego.

     Verjem da vam je poznato kak se vu našoj starešoj čakoskoj cirkvi čuvlejo moči svetoga Vincija. Isto tak vsi znamo da se vsako leto za Vincijovo godovno shajajo pre meši vinari i vinogradari predi nek počnejo z poslom v goricaj i molijo svetoga Vincija kaj jim pomore, črez celo leto, kaj bode v goricaj vse vredo i kaj bodo znova lagvi puni. Ovo leto je bilo isto tak, pak je čakoskomo gvardjano  Stankijo na pamet palo da bi peršecije za Vincijovo mogle početi z mešom vu čakoski cirkvi, kaj bode zadovolen sveti Vinci, a i jegov gazda, naš dragi Božek. Tak smo negda došli vu čakosko cirkvo predi nek smo genuli pešice na Bistrico. Z mešom smo hapili hodočašće, z mešom smo ga završili. Najbrž bodo čakoski turistički težaki malo prežrmljali toga gvardjanovoga predloga pak da bi več kleto mogel Vincijov pohod genuti z čakoske cirkve.

     Tu pred nami, na poceko, je fašinjska nedela i Fašnik, a mam posle nam dohaja Pepelnica i Korizma. Dosta je bilo hurmastoči, kak nam običnim ljudima, tak i političaraj, došlo je vreme molitve i pokore, pak bi vas, vse skupa, prosil kaj bi se toga i  držali.                 

Vaš Tonček

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zvir:
ZVONA, Mesečni list čakovečke žup,
Leto XVI, br.1/2, sečen/velača 2013. l.
Nakladnik: ŽUPA SV. NIKOLE BISKUPA, ČAKOVEC,
http://www.ofm.hr/zupa_cakovec/  , http://www.ofm.hr/zupa_cakovec_jug/
Naklada 750 primerkov

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kajkavski v cirkvam
Velečâsni Ivan Hrâstovičov, župnik v Loboru v Hrvackomu zâgorju, sě z svemi meštani spomina(l) kajkavski i, ke jě posebno vâžno, na mešami propovéda(l) na kajkavskomu jeziku.
http://www.zagorje.com/articles/2340/show.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAJKAVSKA VEČERNICA I MEŠA
a) pdf oblik (zvirni oblik, z ilustrâcijam):
http://www.esnips.com/r/hmfl/doc/e5f32fb6-9f50-4fc3-8c7b-4629d332d4a2/KAJKAVSKA_VECERNICA_I_MESA
b) editérajuči oblik (ně baš lépo posložen, bez ilustrâcij)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg4294/#msg4294

c) Video:
Kajkavska večernica z mešum: KAJ v Zeline 2008. i 2009.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg21820/#msg21820

Na priliku z leta 2008. (1/5):

Kajkavska večernica KAJ v Zelini 2008. 01, 15:00
http://www.youtube.com/watch?v=rImSspAN8xk

Cvetlinski zvon

Praf lepa je cvetlinska fara,
praf lepi je "Cvetlinski zvon".
Praf lepa je cvetlinska fara,
praf lepi je "Cvetlinski zvon".

Nastavek:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/bednjo-nujlijepsi-kemaucek-svieto/msg44291/#msg44291

Zvona starine - Vse počinje v Zagorju, 03:06
 
Zvona starine igraju na koncertu v Europskomu domu v Zagrebu 24. studenoga 2008.

Zvona starine - Vse počinje v Zagorju

[Ljudevit Kaj]

Varaždinske vesti, br. 3555, 19.02.2013

Promišljanje 

Važno je imati i vizualizirati cilj 
 
Isusovo preobraženje jest vizualizacija konačnog cilja. Isus biva preobražen kako bi učenici vidjeli slavu uskrsnuća i mogli podnijeti trenutke straha, patnje i smrti koja je pred njihovim Učiteljem.


Ovaj naslov zvuči kao neki menadžerski ili psihološki savjet, ali dobro sažima poruku 2. korizmene nedjelje. Korizma može biti prilika da razmislimo o krajnjem smislu i svrsi našeg života. U drugom čitanju čut ćemo kako Pavao potiče Filipljane da imaju povjerenja u njega i njegovo svjedočanstvo o spasenju koje dolazi od Isusa Krista: “Naša je pak domovina na nebesima, odakle iščekujemo Spasitelja, Gospodina našega Isusa Krista.“ (Fil 3, 17) Pavao usmjerava pogled prve Crkve prema Bogu, koji je u žrtvi Isusovoj sklopio vječni savez s čovjekom i obećava mu spasenje, vječni život u slavi.

Postavljam si pitanje koliko uopće suvremeni čovjek razmišlja ili teži tome? Koliko uspijeva dignuti svoj pogled od svakodnevne borbe za egzistenciju? I koliko je u konačnici svjestan svoje besmrtnosti? Lako je upasti u zamku brige za samo ovozemaljski život jer on je naše iskustvo. Trčimo za ciljevima koje smo si postavili, tražimo mir, sreću i blagostanje, ali na kraju ostaje pitanje smisla svega toga. Zbog toga je važno da poznajemo svrhu i cilj našega života i svega našeg djelovanja. Latinska izreka Quidquid agis, prudenter agis et respice finem – što god činiš, čini razborito i misli na kraj, govori nam o tome koliko je važno imati i vizualizirati cilj.

Isusovo preobraženje jest vizualizacija konačnog cilja. Isus biva preobražen kako bi učenici vidjeli slavu uskrsnuća i mogli podnijeti trenutke straha, patnje i smrti koja je pred njihovim Učiteljem. I bili su zadovoljni onime što su vidjeli: „Učitelju, dobro nam je ovdje biti. Načinimo tri sjenice: jednu tebi, jednu Mojsiju, jednu Iliji.” (Lk 9, 33)

Proslavljeni Krist, o kojem nam svjedoči evanđelje, jamstvo je pobjede za one koji s povjerenjem u Boga hodaju ovozemaljskim životom. Ta povjerenje jest temelj čovjekovog života: iz povjerenja dviju osoba rađa se novi život, u povjerenju prema drugima dijete izgovara prvu riječ i čini prvi korak, zahvaljujući povjerenju uči i oblikuje se kao čovjek. A s povjerenjem u Božje obećanje vječnog života možemo nadvladati sve brige, strahove i tjeskobe besmislenosti života.


http://varazdinske-vijesti.hr/promisljanje/vazno-je-imati-i-vizualizirati-cilj.html
i(l) str. 19 sim:
http://varazdinske-vijesti.hr/pdf/3555.pdf

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 

Vanesa Petrac i Tamburaški ansambl KUD-a Mičevec - Ave Marija, 02:25
glazbena obrada: Ivan Potočnik
prateći vokali: Vlatka Sever i Antonela Robić
izdavač: KUD Mičevec
studio: ZOC-Art
video: MediaM video produkcija
lokacija: Crkva sv. Marka ev. - Župa Jakuševec
proizvodnja 2013.

Vanesa Petrac i Tamburaški ansambl KUD-a Mičevec - Ave Marija     

[Ljudevit Kaj]

ZVONA, Mesečni list čakovečke žup, OŽUJEK 2013.

NEKAJ ZA ČAS KRATITI

Nejleži je vse zahuzati

      I denes ga dostik takših sinekov šteri vse zahuzajo i to nej sam svojega resa, nek vse odvlečejo od hiže kaj vredi i unda to potratijo z pajdašima i pajdašicama i dok ostanejo brez gači unda se vrnejo dimo nazaj na grbačo svojih roditelov. A roditeli nemajo dosti niti za sebe, jerbo nam denešji političari vse meje i meje ostavlajo tak da nemajo zčim niti kupčeke čekov platiti, a dimo jim se dotepla nova nevola.

      Pred nami je Cvetna nedela, nedela Isusove muke, a unda je tu i Veliki tjeden, pak se toplo nadjam da bodemo se vsi zišli kaj poravnamo račune z Božekom i kaj bodemo mogli vuzmeno korpico nesti na posvečeje čistoga srca. Vse ima svoj red, tak da nam bodo posle meše jejci, šunka, hren… išli bole ftek.


     Verjem da ste več, kak se to veli, jezeropot čuli ono pričo kak je japa mel dvoje dece i to dva sine, jednoga starešega, a drugoga mlajšega. Stareši je bil, kak se to i šika, dober, čuda je delal, vse je posluhnul i neje nikaj preveč od jape iskal i štečil. A mlajši je jeno vreme to vse magadil, a unda se je zbincnul, zel je od jape svojega resa i to vse zahuzal z pijancima, kockarima, bludnicama i to tak kaj je ostal brez vsega. Došel je na to kaj je ljucke svije pasel i žnjimi je bil i na košti. I unda mo se nekaj rezbistrilo vu glavi, vužgale so mo se albanske svečice, kaj bi rekli, došlo mo je z riti v glavo, pokril se  po glavi i vrnul se svojemo japi menši od makovoga zrna. Japa, kak vsaki pravi japa, ga je dočekal kak se šika dok mo se vrne zgubleni sin, oblekel ga je novo svetešjo opravo i zaklal je bikerčeka. I to onoga vekšega. Vse je bilo vredo dok se je stareši sin nej vrnul z polja. Brzčas se je to pripetilo v jenoj međimorskoj familiji jerbo je vu starešemo sino predelal naš domaći međimorski jal. Kak god je bil bogoboječi, mesto kaj bi se bil razveselil svojemo brato on je pozval  japo na red. A japa, kak se to več šika, je vse to porihtal i pogladil i to tak kaj je starešemo sino obečal celo herbijo. No, neje mogel mlajšega, šteri je vse svoje zahuzal, ostajti na vulici, jerbo je krv nej voda.  Vsi znamo da je tej japa naš dragi Božek, šteri se briga za vsakoga od nas, vsi smo mi jegova deca i došli smo na svet po jegovoj, očem reči, Božekovoj volji.

      Tak je bilo negda, ali i denes ga dostik takših sinekov šteri vse zahuzajo i to nej sam svojega resa, nek vse odvlečejo od hiže kaj vredi i unda to potratijo z pajdašima i pajdašicama i dok ostanejo brez gači unda se vrnejo dimo nazaj na grbačo svojih roditelov. A roditeli nemajo dosti niti za sebe, jerbo nam denešji političari vse meje i meje ostavlajo tak da nemajo zćim niti kupčeke čekov platiti, a dimo jim se dotepla nova nevola. Ali več smo rekli da je krv nej voda i nebre japa, kaj nebodemo za mamo govorili, kaj bi svojemo sineko, kak gud hudi bil, trupnul vrata pred nosom i vum ga zapral. Nej so vsi kak naš dragi Božek šteri navek ima dosti vsega za vse nas i kaj nam oprosti vse naše huncvutarije štere delamo sam moramo dojti do spovedalnice. Vsaki od nas čuda leži pozabi kaj je vse hudoga napravil i vse ono kaj mi napravimo mimo Božekovoga navuka čuda leži oprostimo sebi nek drugima. Što zna kak bi zišla bludnica da bi jo mi na red pobirali i da bi joj mi sudili?  Kuliko bi kameja doletelo da nas Božekovo oko ne bi furt gledalo? Verjem, da so vsi oni šteri so bili prepravleni kaštigovati bludnico kameje ostajli na kupo i stali so se vred prema spovedalnici kaj poravnajo svoje račune z dragim Božekom. Pred nami je Cvetna nedela, nedela Isusove muke, a unda je tu i Veliki tjeden, pak se toplo nadjam da bodemo se vsi zišli kaj poravnamo račune z Božekom i kaj bodemo mogli vuzmeno korpico nesti na posvečeje čistoga srca. Vse ima svoj red, tak da nam bodo posle meše jejci, šunka, hren… išli bole ftek. Srečnoga vam i blagoslovlenoga Vuzma želim.                 

Vaš Tonček

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zvir:
ZVONA, Mesečni list čakovečke žup,
Leto XVI, br. 3, ožujek 2013. l.
Nakladnik: ŽUPA SV. NIKOLE BISKUPA, ČAKOVEC,
http://www.ofm.hr/zupa_cakovec/  , http://www.ofm.hr/zupa_cakovec_jug/
Naklada 750 primerkov

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kajkavski v cirkvam
Velečâsni Ivan Hrâstovičov, župnik v Loboru v Hrvackomu zâgorju, sě z svemi meštani spomina(l) kajkavski i, ke jě posebno vâžno, na mešami propovéda(l) na kajkavskomu jeziku.
http://www.zagorje.com/articles/2340/show.aspx

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAJKAVSKA VEČERNICA I MEŠA
a) pdf oblik (zvirni oblik, z ilustrâcijam):
http://www.esnips.com/r/hmfl/doc/e5f32fb6-9f50-4fc3-8c7b-4629d332d4a2/KAJKAVSKA_VECERNICA_I_MESA
b) editérajuči oblik (ně baš lépo posložen, bez ilustrâcij)
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg4294/#msg4294

c) Video:
Kajkavska večernica z mešum: KAJ v Zeline 2008. i 2009.
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg21820/#msg21820

Na priliku z leta 2008. (1/5):

Kajkavska večernica KAJ v Zelini 2008. 01, 15:00
http://www.youtube.com/watch?v=rImSspAN8xk

Cvetlinski zvon

Praf lepa je cvetlinska fara,
praf lepi je "Cvetlinski zvon".
Praf lepa je cvetlinska fara,
praf lepi je "Cvetlinski zvon".

Nastavek:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/bednjo-nujlijepsi-kemaucek-svieto/msg44291/#msg44291

Vuz Cvetnu nedelu (Cvetnicu)
Dubravka Zubovic /Rozica sem bila/Medjimurje, 03:45

Dubravka Zubovic /Rozica sem bila/Medjimurje 

[Ljudevit Kaj]

Vuzmena poruka varaždinskoga biškupa monsinjora Jožeka (Josipa) Mrzlj(a)ka

Sobota, 30. ožujka 2013.

Reč Boža je i zahtevna. Ona nas ne vabi z telesni vužitki i jeftinemi obečajni.
Ona išče nošejne svagdajnoga križa. Ona išče nasleduvajne Vučitela, Jezuša Kristuša. Ona nas čez smrt pela v žitek (živlejne). Vuzem je veselo praznovajne živlejna. Praznovajne ovozemalskoga vremenitoga žitka, al i još više večnoga živlejna skup z  vuskrslem Gosponom. Pojdimo, brati i sestre, skup tem putom jer bumo na te način počastiti Kristuša v proslave ovoletnoga Vuzma.

Naj Vam je sem srečen i blagoslovlen Vuzem.


Braćo i sestre! S novim nasljednikom sv. Petra, vidljivim poglavarom Katoličke crkve, papom našim Franjom idemo ususret vazmenim blagdanima. Njegov predčasnik papa Benedikt XVI. uveo nas je u Godinu vjere i u apostolskom pismu Vrata vjere poručio nam je podsjećajući nas na riječi II. vatikanskog sabora: „Crkva, koja u vlastitom krilu obuhvaća grješnike te je u isti mah i sveta i potrebna čišćenja, neprestano kroči putem pokore i obnove. Crkva ’žurno ide naprijed hodajući između progona svijeta i utjeha Božjih, navješćujući križ i muku Gospodnju sve dok On ne dođe’ (usp 1Kor 11, 26). Ona je okrijepljena snagom uskrsnuloga Gospodina kako bi strpljivošću i ljubavlju svladala svoje unutrašnje i vanjske žalosti i teškoće te u svijetu vjerno, iako zasjenjeno, otkrivala njegovo otajstvo sve dok se ono na kraju ne bude očitovalo u punom svjetlu“ (LG 8 ).

I mi se, braćo i sestre, uključujemo na taj put kojim Crkva hoda kroz povijest dijeleći sa svijetom i ljudima našega vremena radosti i nade, žalosti i tjeskobe, posebno siromašnih i obespravljenih. U našoj domovini mnoge obitelji i mnogi pojedinci ovih dana prolaze kroz razne životne teškoće. Neki ostaju bez zaposlenja, nekima su uskraćene zaslužene plaće, neki trpe zbog bolesti i starosti, neki proživljavaju obiteljske tragedije, roditelji strepe nad budućnošću svoje djece i pitaju se kakav odgoj dobivaju u školi i društvu općenito. Možemo li prolaziti mimo njih i ne vidjeti teškoće u kojima se nalaze?! Što možemo učiniti? Jesmo li nemoćni u svemu tome? Ovih dana molili smo u časoslovu: „Dopusti Bože da češćim slušanjem tvojih riječi provodimo ovo korizmeno vrijeme, kako bismo Krista, naš Vazam, što odanije počastili ovog Uskrsa“.


Iz dana u dan okružuje nas mnoštvo riječi, mnoštvo informacija. Nikad u povijesti čovjek nije dnevno dobivao toliko informacija, toliko riječi. Tiskani i elektronički mediji, a i izravni sugovornici natječu se tko će dati, ali i primiti više informacija. Gdje je u svemu tome Božja riječ?! Može li se ona probiti kroz mnoštvo tako privlačnih vijesti i informacija? Nije li često puta stavljena u stranu, pa i od nas kršćana uz ispriku „nemam vremena“? Zato je ova molitva koju upravljamo Gospodinu, da nam pomogne da nađemo vremena za slušanje njegove riječi, itekako važna. Korizma nas poziva na odricanje. Odričemo se nečeg manje vrijednog i manje važnog da bismo zadobili ono što je najvrjednije. Riječ Božja nije samo slušanje ili čitanje, ona pretpostavlja otvorenost uma i srca da nas ta riječ prožme i postane stvarna i djelotvorna u našemu životu. Riječ Božja je i zahtjevna. Ona nas ne mami tjelesnim užicima i jeftinim obećanjima.

Ona traži nošenje svagdanjeg križa. Ona traži nasljedovanje Učitelja, Isusa Krista. Ona nas kroz smrt vodi u život. Uskrs je radosna proslava života. Proslava ovozemaljskog vremenitog života, ali i još više vječnoga života u zajedništvu s uskrslim Gospodinom. Pođimo, braćo i sestre, zajedno tim putem jer ćemo na taj način počastiti Krista u proslavi ovogodišnjeg Uskrsa.

Neka vam je svima sretan i blagoslovljen Uskrs.

 
mons. Josip Mrzljak
varaždinski biskup


http://www.mnovine.biz/novo/index.php?option=com_content&view=article&id=19220:uskrsna-poruka-varadinskog-biskupa-monsinjora-josipa-mrzljaka&catid=290:vijesti&Itemid=506

Varaždinska TV, 24.12.2011., 20:00 vur
“Moj (kajkavski) put” o biskupu Mrzljaku
TV spominek z poznatemi kajkavci „Moj put“ ov put predstavla biskupa Mrzlj(a)ka.
Priredil vlč. Maksimilijan Milan Herceg

Varaždinske vesti
BROJ 3494    20. XII. 2011.

BOŽIČNI INTERVJU Mons. Josip Mrzljak, varaždinski biškup, priseča se mladosti i bakinoga brata bl. A. Stepinca

Bili smo siromašneši i raduvali se sakomu daru

Bogek (Božić) se predi doživlaval za-izres kak verski blagdan, a sad prevladava ono svetovno. Slavi se obile darov i hrane na stoli, a premalo se čuje poruka vere. Jako je važno slušati i čuti Bogeka (Božiča). Ne samo slaviti neg i čuti ke nam poručuje, veli biškup Josip Mrzljak

Jena smo od retke biskupij i po Obitelskom centru kak posebnomu mestu okuplajna obiteli

Ministreral sem svemu pravujcu bl. Alojziju Stepincu, teri je vutecal na-mene kak i na mnoge druge

Nastavek:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/p-oltar-portal-nas-svagdasni-pobozni-i-vragolasti-bogoslavija/msg40695/#msg40695

[Ljudevit Kaj]

Primli zajca za jajca

Povezanost zajca z tradicijum vuzmenoga jejca još navek ne jasna, maker je plodnost zajcov vusko povezana z prolečom.

Sledeče dve hipoteze se gusto navodiju.

1)
Nektera rano slikana vuzmena jajca kažu sliku z tri zajce* - ilustraciju (od) tre zajcov z vukupno samo tri vuva,  pri terem, poradi "dvojne vuporabe" vuv senok saki zajec ima dva vuva. To je des poznati symbol Svetoga Trojstva (Otec, Sin i Duv Sveti) (prvotno značejne ne jasno). Morebitno bi se od tega prikazajna moglo dojti do zajcov kak dobavlačov jajec.

* Slika (prikaz) z tri zajce
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Paderborner_Dom_Dreihasenfenster.jpg

2)
Na jenomu mestu v Svetomu pismu (Biblije), v psalmu 104,18 EU, pripoveda se o starešomu prevodu "zajca". [6] Razlog za to bil je latinski prevod Izreke 30,26 EU ", v tere je Jeronim (Hieronymus) hebrejskoga "šafan-a" (hyraxes, damani) prevel z  „lepusculus“ (zajček) [7]. Od kesne antike ovo mesto je tumačeno kak simbol za slabe lude (zajci), teri išču pribežišče v stene (Krist). Ovo tumačejne je temel simbolike zajca v krščanske ikonografije.


Zvir
((k)wikipedia na nemačkomu):
http://de.wikipedia.org/wiki/Osterhase

    Radujte se

    Radujte se! Je, radujte se
    kajti Jezuša v grobu ne več.
    Večni žitek z njim nam se ponuja,
    delo je postala Njegova Reč.

    prof. Želko Funda
http://www.forumgorica.com/obitelj-i-drustvo/sretan-uskrs/msg50721/#msg50721

Zagorski list
e-vundano 2013-03-28

Iz bakine pučke bilježnice

Pisanice

Pitali smo baku kako su se nekada radile boje za pisanice jer ih nije bilo za kupiti kao danas.
- Če sme šteli črljenu pisanicu, farbali sme ju z crvenim lukom ili z ciklju, z bobica biezge (bazge) če sme šteli da bu črna, z kuoru od hrasta za hrđavu (smeđu) boju. Spretneše babe pisanicu znaju napraviti i zelenu tak da ju pofrbaju z puorilukom. A onda se pisanice nacifraju z voskom i denu vu košaru vu štere je slama ili mlada detelja ak je zrasla do Vuzma.

Piše: Zoran Gregurek

Obširneše:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/msg50715/#msg50715

Zagorski list
br. 490 / leto 10. / 26.03.2013 / cena 9 kun
e-vundano 2013-03-30

Za dušu, za spomenek

VUZEM

H večer na Veljiku subotu gazdarice su pririhtale koštu tera se je nesla na blagoslof rane h jutre na sam Vuzem. Ni jedna hiža, tak nie bila siromašna da nie imiela barem malji komaček suhuga mesa, gibanicu, kugljif, hren i pisanice.

Bilje bi ljiepe gda bi kak negda familjija bila skupu barem na veljike svetke i med sobu vodila spomenke. I h tak kratkem cajtu priljika je te da jedni druge radujeju z topljinu skupnuga življenja. Željim vam sem SREČEN VUZEM. Vuzem teri nek nebu same jeden dan nek cielje vaše življenje. Unda je žrtva i poruka Isusa našla dom h vaše familjije.

Piše: Nevenka Gregurić

Obširneše:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/hr-kaj-ne-lepa-nasa-kajkavska-tiskajne/msg50716/#msg50716

Zbor GŠ Ivan Zajc - Popevke sem slagal, 02:42

Zbor GŠ Ivan Zajc - Popevke sem slagal