Prédlogi za PO(pu)larizâciju Turopola i turopôlskě kajkâvščině

[Ljudevit Kaj]

Prédlogi za PO(pu)larizâciju Turopola i turopôlskě kajkâvščině

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Turushit tjedna

Aleksandar Božić:

…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“  u osnovne škole ?!

Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski


Turopolski kajkavci podeleni su z citeranum Božićnum POslanicum (POslasticum).

Jeni su ushičeni i tumâče da je Božić (mâli Bog, Bogek) štel reči da su i turopolski kajkavci (vuz zâgorske) rođeni z mâlum maturum*** i da im kak takvem (maturopolcem) netreba iti v školu niti vučiti kajkavski.
Aleksandra Božića, Bogeka vide kak egipackoga boga sunca (Amon Ra)#.

Drugi su mišlejna da se tu podilazi punoletnem dijakem z pravom glasa, jel je poznato da vučeniki (dijaki) školu i nastavu najrajši imaju dok vučiteli štrajkaju ili pak za vreme školskoga ferija. Obečuvajne da se kajkavski nabu moral vučiti v škole je daklem čisto skuplajne jeftine političke bodov od strane Dijaka (tal. Dio = Bog, Božić).

Nekteri, poput suseda Vražića, Sašavi komentar, POgrešno, svačaju doslovno. Ne kuže da je Aleksić sinonim za nasmijavajne (srbski komičar Mija Aleksić Cule) .
Misle da se dela o Božićne poruge, o zagovârajnu, čak i na reginalne razine, nastâvlajna velikostandardnoga, velikoštok avskoga batijnajna i bičovajna teromu več jemput treba stati na kraj.
„Božić“ je, Bogec, slomplekseran ke je samo „mali Bog“, a štel bi biti „Bog i batina“.
(nem. štok, Stock = batina, palica,
Aleksandar of the Božić,
Božić Božji)
Pojnimi , Božić legitimitet za svu izjavu POgrešno crpi na delomičnomu ishodu zajne lokalne izborov dok tumači da se samo suprotnosti privlače, tak da „domači dečko“ sigurno nabu imal rad (suidentitet Turopola) „domači jezek“.

Vragolasti sused Vražić (mali Vrag, Vragek) doslovno tumači citeranu Božićnu izjavu ovak:
takvoga jezično-poritičkoga strava nebi se posramel ni neki drugi Aleksander (Kral Aleksander Karađorđević, potprecednik FNRJ Aleksander Ranković).

Alexandrescu (rum. varvarijanta imena Aleksandar), dok bu kral tuđa jezična prava, osečal bu se kak Kral Aleksander (lako je z tuđem turcom tuči po trjnu).
Štel bi biti Kral Aleksanader, neke kak Kral Aleksander Sanader.

Božić – mali Bog, Božek Ranković, Bože Kranković (nem. krank = betežen, bolestan, Boleslav) 
Bogek Boleslav – God bless you – Nazdravje – Bogek na Zdraveka


Zdraveka pak mnogi POistovečuju z idealnem lokaj-patriotom.

Lokaj-patriot – peršona tera
- (pogotovo na regionalne razine) štuje i vupotreblava v javne komunikacije svoj zavičajni kajkavski jezek,
- ne srami se spiti si turopolčeka* – ak treba i na silu (pak je zlobniki drže sklone nasilu (engl. riot),
- morebitno je klučić (kluček) za razrešejne trenutočne pat-(o)pozicije (lopovzicije) v Gradu Velike Gorice (gradonačelnik z Desne Štefankov, gracko veče** z Leve Štefankov).

----------------------------------------------------------------------------------------

* Turopolski Zdravekospisi (Turopolski vekopisi / Zdravek, spi si)
Turopolski vekopisi (suvurednik Zdravko pl. Lučić):
http://openlibrary.org/b/OL19533617M/Turopoljski-vjekopisi

** veče, vetje, savetje, sovjet

***  …..rođeni z malom maturom
Poviedaju onie stareši da se za Zagorce velji da su se rodilji z malu maturu radi toga kaj su Zagorci čulji da se more kupiti nekakva gumica kaj nej baba rodila pune dece. Kak su odnavieke Zagorci bilji siromaki, alji i mudrijaši, niesu imelji peneze za gumičičke, gruntalji su kaj bi njim još moglje biti od pomoči. Unda su se doprimisljilji i onu mušku stvar zamatalji h novine, tere bi negde našlji ilji dobilji od gospočije. Ipak te baš nie doprineslje tomu kaj bi bilje menje dece. Zna se navieke da jedne zlo za nektere dobre pak su zate Zagorci imelji priljiku još gda su raslji pod maminem srčekem nafčiti slova. Nafčilji su slova i kaj česa prečitalji i rodilji se unda  pismeni i vučeni.
http://www.forum.gorica.hr/index.php/topic,2278.msg98799.html#msg98799

# Aleksandar na grčkomu znači čoveči zaštitnik, ratnik, Branković (od alexein - braniti, i andros - čovjek) . More se slobodno prevesti kak nepobedivi, navek PO****bednik.
Ime je morebitno  zvirno skovano od naziva (titule) božice Here, žene Boga Zeusa.

**** PO(T) Plemenita Občina (Turopolska)
http://www.turopolje.hr/

----------------------------------------------------------------------------------------

Kajkavski v škole:
PRIMJER METODIČKE PRIPREME ZA NASTAVNU JEDINICU: NARJEČJA GORSKOGA KOTARA

Jasminka Lisac, Delnice

Sažetak

U članku je opisan praktičan primjer izvođenja nastavne jedinice Narječja Gorskoga kotara održane 21. 03.. 2006. u Srednjoj školi Delnice. Cilj je nastavne jedinice upoznavanje i sistematizacija mjesnih govora Gorskoga kotara te motivacija učenika za očuvanjem tradicije, kako bi se nastojale očuvati posebitosti lokalnih govora. Izumiranjem i iseljavanjem stanovništva izumiru i mjesni govori, a da nisu sustavno istraženi i zabilježeni; stoga je nužno motivirati mlade ljude da upoznaju govor svoga kraja, emocionalno ga prihvate kao dio sebe, svoje obitelji, svoje kulture, nastojeći ga očuvati. Rezultati pokazuju da učenici pokazuju zainteresiranost na nastavi i aktivno sudjeluju u nastavnom procesu jer im je sadržaj blizak i prepoznatljiv, a dovoljno su intelektualno zreli da bi ga usustavili i usvojili.
Ključne riječi: narječje, interes, motivacija, upoznavanje, sistematizacija lokalnih govora, odumiranje, posebitosti, očuvanje

Obširneše
(bilo):
http://www.forum.gorica.hr/index.php/topic,2321.msg100365.html#msg100365

[Ljudevit Kaj]

pl(a)menitašica.z.vg


19.06.09
Gladijator

Objavljeno u "Ni blizu ni daleko"


Vrlo malo je vjerojatno da nisam dobro pročitala i razumjela kaj je uvaženi gospon Ljudevit Kaj copyral na gradski forum. Jedini nerazumljivi dio citata skriva se u riječi Velikogoričani?

Na koga li se misli?

Turushit tjedna

Aleksandar Božić:

…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“  u osnovne škole ?!

Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski

Zašto građani grada (a tu valjda spada i "cijenjeni" pisac ovih plavih redova) podrazumijevaju da je Turopolje u Velikoj Gorici, a sukladno tome po njima je i vlast i djelovanje (naravno nakon izbora)  koju gradonačelnik i ostala svita obavljaju rezervirana za područje od stadiona Radnik pa to Betonirke. Čak se ni ostale gradske četvrti, po takvima, ne podrazumijevaju u grad, a o ostalim naseljima po Turopolju nema niti potrebe razmišljati, to tak i tak nisu građani, to su ljudi koji žive u selima, vjerojatno su za njih seljaci.

 

Ljudi, Velika Gorica je u Turopolju, a ne Turopolje u Velikoj Gorici.

A u Turopolju ljudi govore kajkavski, turopoljski, dijelom urbanom kajkavštinom što god se pod tim podrazumijevalo.

Učiti djecu u školi različitost hrvatskog jezika, naročito domicilnog dijalekta je itekako potreba. Učiti ih čitati, izgovarati, pisati, a ponajprije govoriti kajkavskim turopoljskim dijelektom je najpozitivnije što se na tradicionalnu "kajkavsku" kulturu može nadovezati tj to bi trebao biti početak. Ljudi se moraju moći sporazumijevati govorom, pa tek onda ljubavlju.

Uvijek se čudim ljudima koji ne vide svoje dvorište. Još sam izbezumljena onom rečenicom da bi se u domu zdravlja već jednom moralo prestati "kajkati" i početi govoriti "rvackim jezikom".

Dobro di su ti načitani rvati koji će me u mojem Turopolju naučiti govoriti?

Do sad sam valjda bila nijema pa sam se sporazumijevala znakovima i ne mogu dočekati da me netko nauči govoriti. Kako ja nemam sreću naći se u VIP loži kad takvi gladijatori stupe u arenu? Pola Turopolja, (ne VG) bi čulo kak ja ne govorim, ili možda ipak, govorim rvacki.

A jedan takav načitani je i pisac onih plavih redova. Ne znam u kojim novinama piše, i koje teme su mu obožavane za obradu, ali nekako mi se čini da je riječ o politici.

Da su ga u školi učili bar malo turopoljski onda bi razumio što je pisalo na HNS-ovim lecima. Mene nisu učili, ali sam se sama trudila razumijevati govor kraja u kojem živim, pa vrlo malo riječi napisanih na letku nisam mogla prevesti, ali u kontekstu se baš sve razumije. Naravno, tko hoće.

I ne samo da djeca trebaju učiti govor, običaje, tradiciju, povijest  kraja u kojem žive, nego je nasušna potreba kajkavskog i turopoljskog dijalekta na televiziji TVG, kazališnih predstava na Sceni Gorica, i razgovora uživo na svakom koraku.

I još ima.... oni koji bi mogli (i morali) razumjeti govor svojih predaka s njima posebno treba razgovarati domicilnim turopoljskim govorom, a ukoliko im dođe da i oni ponukani govornikom počnu razgovarati/odgovarati takvim riječima, svakako ih ispraviti u svakoj riječi koju ne upotrijebe ispravno.

E to mi bude domaća zadaća za cijelo ljeto i iduću školsku godinu. A ako ostanem bez posla (što je vrlo moguće u današnje vrijeme) otvorit ću savjetovalište za Turopolje.

 

PS - namjerno je cijeli ovaj tekst na ovom blogu gdje pišem književnim (službenim) hrvatskim jezikom, a ne tamo u kajkavskom dijelu Veno-vevo da bi svi koji još ne razumiju mogli bez prevoditelja razumjeti napisano.

 

Ne mogu odoljeti da ne skrenem pozornost na ovaj link (uključite zvučnike):

http://www.visperideri.com/


Zvir:
http://plemenitashica.iz.vg/ni-blizu-ni-daleko/2009/06/19/znakovi-i-savjetovali-te

[Ljudevit Kaj]

Turopôlski govor

V turopôlskomu govoru râzlikuju sě tri govorně skupině turopôlskoga tipa: istočna grupa z središčem v Bâpču, središna v Mraclinu i zâpadna v Vukomeričke gorica (oko Dubrânca).
Kuliko sě izdvojenost i delomična prometna izoléranost očituju v govoru, odnosno v râzlika, nâjbolšě kâžu sela v turopôlskomu Vrhôvju - v Vukomeričke gorica. Vutemi su seli ščuvani brojni arhaizmi teri su sě na ostalomu području zgubili. Poznâti su, na priliku, stâri kajkavski nâzivi pojedine meséc v letu. Nû, sěnôk vutecaj standardnoga jezika i grackoga govora né vu vekše mere vutecal na turopôlski govor. Selski sě govor prenâša z generâcijě na generâciju z nekterem izmenam, ali sě glâvně karakteristikě sěnôk održâvaju vusprkos brojnem vutecajem. Vekši su vutecaji prisutni jedino vu urbane sredina, tj. v Velike Gorice tera jě v suvremenu dôbu odredišče jakšoga doselâvajna i z vudalěneše krajov od sâmě turopôlskě regijě, posebno z ratom vugrožene područji Hrvackě te sûsedně Bosně i Hercegovině.


Zvir:
Meridijâni, broj 94 (+), trâven 2005.
http://www.meridijani.com/?meridijan=magazines&id=115&brief=750

[shaka zulu]

I of mesec niš za široke narodne mase,još mesec dan posta.I bedaku dosta...

PROGRAM DOGAĐANJA U ZAGREBAČKOJ ŽUPANIJI –LISTOPAD 2009.
http://www.forumgorica.com/dogadaji/program-dogadanja-u-zagrebackoj-zupaniji/msg3233/#msg3233

[Trs]

pl(a)menitašica.z.vg


19.06.09
Gladijator

Objavljeno u "Ni blizu ni daleko"


Vrlo malo je vjerojatno da nisam dobro pročitala i razumjela kaj je uvaženi gospon Ljudevit Kaj copyral na gradski forum. Jedini nerazumljivi dio citata skriva se u riječi Velikogoričani?

Na koga li se misli?

Turushit tjedna

Aleksandar Božić:

…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“  u osnovne škole ?!

Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski

Na promociji Trumbetašove knjige "Pušači i nepušači" 14. studenog 2009. godine u Društvenom domu Kuče, Zdravko Lučić je rekao da priprema knjigu "Turopolski rečnik" i da će ju tiskati iduće godine.
Kako bi mene veselila ta knjiga, pozvao sam sve prisutne u dvorani da mu pljeskom daju podršku i da mu taj pljesak bude podsjetnik na obećanje.

[plemenitashica]

........ Zdravko Lučić je rekao da priprema knjigu "Turopolski rečnik" i da će ju tiskati iduće godine.
Kako bi mene veselila ta knjiga, pozvao sam sve prisutne u dvorani da mu pljeskom daju podršku i da mu taj pljesak bude podsjetnik na obećanje.

Imam priliku držati u ruci i čitati radne listove (slovo A i B) i mogu vam reći da si je gospon pl Lučić zel veliki zalogaj u zadatak.
Sem se nudila za pomagačicu tera bi bar čitala napisano, ali me ni štel.
Njemu glasnovornica ni treiba. 

[Trs]

Sem se nudila za pomagačicu tera bi bar čitala napisano, ali me ni štel.
Njemu glasnovornica ni treiba. 

Možda ne govorite poddijalekt koji mu paše pa mu se ne uklapate za pomagačicu. 
Franjo Kos je nekaj napominjal da je prilična razlika između, recimo, mlačkog i kučkog. 

[plemenitashica]

Sem se nudila za pomagačicu tera bi bar čitala napisano, ali me ni štel.
Njemu glasnovornica ni treiba. 

Možda ne govorite poddijalekt koji mu paše pa mu se ne uklapate za pomagačicu. 
Franjo Kos je nekaj napominjal da je prilična razlika između, recimo, mlačkog i kučkog. 

Je, istina. Oni su z onoga istočnoga kraja, a ja sem ipak z zapadne strane. 

[shaka zulu]

pl(a)menitašica.z.vg


19.06.09
Gladijator

Objavljeno u "Ni blizu ni daleko"


Vrlo malo je vjerojatno da nisam dobro pročitala i razumjela kaj je uvaženi gospon Ljudevit Kaj copyral na gradski forum. Jedini nerazumljivi dio citata skriva se u riječi Velikogoričani?

Na koga li se misli?

Turushit tjedna

Aleksandar Božić:

…. uvijek kreativni Zdravko plemeniti Lučić izumio je nekakav posebni turopoljski jezik kojega samo on razumije, pa je dvojezično tiskao letke, valjda s namjerom da pridobije ruralno stanovništvo za lijevu koaliciju. No, tko bi od Velikogoričana ozbiljno shvaćao inicijative uvođenja „turopoljskog jezika“  u osnovne škole ?!

Zvir: Reporter 256, str. 4., Lučićev kajkavski

Na promociji Trumbetašove knjige "Pušači i nepušači" 14. studenog 2009. godine u Društvenom domu Kuče, Zdravko Lučić je rekao da priprema knjigu "Turopolski rečnik" i da će ju tiskati iduće godine.
Kako bi mene veselila ta knjiga, pozvao sam sve prisutne u dvorani da mu pljeskom daju podršku i da mu taj pljesak bude podsjetnik na obećanje.

Saka čast Zdravine!

[Ljudevit Kaj]

Prectavě "Sceně Gorica"
http://www.pouvg.hr/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=26&Itemid=36

Vuz zimski suncostaj i Svetu Luciju AD 2009

Svétla Lucija i kmična Senka na Scene Gorica POV-a Velika Gorica

Na Scene Gorica tzv. pûčkoga oprtoga vučilišča VG zveděna jě věč 16. prectava za redom tera nema nikakvě vezě nit z Turopolem nit z kajkâvščinûm kak suidentitétom Turovoga Pola.
Ze stanovišča neodzavičajenoga kajkavca věč pri omeru 3:0 (globalizâcisko/nadregionalno-štandarno : turopôlsko-kajkavsko) saki dâlni komâd teri néma vezě z turom (kak metaforum) ili z kajom automacki jě programsko-jězični bull(ić)shit.

No, od scenskě kajkavskě i turově krvi pijâna procesija Šekspiro-malograđanov idě dalě.
Napušča šesnajesterec (kazneni prostor), slavodobitno sě cereka i dohitâva provokativno, bahato: "Osvrni sě ognevno".

Kak da sě čovek ne osv(e)rně z đonom, ně smo jel jě v pitajnu avutor John Osb(o)rne (b=v)?

Doklom bû trajalo to kulturtrégersko ponižâvajne tura i kaja? Da bû konec cool-tur-jegerstvu na Scene Gorica?

Po jěnem isklučivi i jedini krivec jě gospa Senka Bulić (SB), ravanatelica (i) Sceně Gorica. Ona sě, na zaprepaščejně, nevericu i zdvojnost sve postavlâčov na tû funkciju, zaštičena z měně-žděrskem vugovorom, scuknula nijovomu nâdzoru. Kak jedini član turu i kaju zločinečkě organizâcijě (one woman bandit), SB sprovodi svoj globalizâciski/nadregionalni i jězično štandarni teror.

Po drugem pak SB jě samo produžena rûka gospona Gorana Richembergha Beusa (GRB), bivšoga dogradonâčelnika i sadašnoga precednika grackoga veča Grâda Velika Gorica. On, kak siva neminencija iza sceně vuprâvla z Scenum Gorica (Scenka Goranica).
Néma kajajna na Scene Gorica - dirigéra Nemajna. Kajejně (pušejně) vubija - citéra slovenskě nekadilcě.


Doklom bû si GBR zabijal autogolě i teral vodu na mlin onem teri ponâvlaju da HaNS ima k(a)riz(m)u (ně samo teatralno-jězičnoga) identitéta?
Pak jě, osim kě jě Nemajna, na scene samo jězično-štandardni Hrvojě. Papskeši od pâpě. Scenski nedovolno (ocena 1).
Na scenam vu višějězičnem sredinam jězično hrvâctvo sě POkazujě višějězično.

Doklom bû sě prakticerala kriva, GRBava politika na Scene Gorica?
De jě izlaz z kmicě, tunéla? Jel to:
- istek Senkinoga programsko-jězično besramno sastavlenoga měně-žděrskoga vugovora,
- odvâjajně GRB-a od sve Senkě,
- politička impotencija Senkinoga ortâka?

Vu sakomu slučaju zdâvna su sě stěkli si vuveti da sě gospa Senka Bulić kâzni za sevukupni Bull(ić)shit teri jě napravila.
Balegorijski rečěno (porûčujûč "Osvrni se ognevno") ona je iskala da ju sě plamenito, ognevno oskvrně.
Za zlo tero jě napravila, v mejne obzirnem (« periferijam » i) sredinam i vremenam nad SB bi bilě spreveděně (s)palijativně merě na (z)lomače ili v nâjbližeše spaliônice smetjâ. Nejno imě bilo bi nadopisano na onomu POpisu coprnic terě su (zâjna leta 1734.) spâleně v Turopolu.

Kak né lôpov samo on teri krâdě, nek i on teri lôtru drži, Senkin POlitički mescena (gospon GRB) veruvatno bi bil imenuvan za glâvnoga pečokurca odnosno ognokurca.
(Zeus bi mûral paziti da mu Prometej ne krâdně ogen, da pâk ne spâsi A.ten(k)u - Senku).
(Zeus jě inače i bôg teri dâje dešč - tréba paziti da ne poduši ogen).

Vužgi, vužgi, vužgi (vra)ga Beus
(Beus <----- Blasius<----- Blaž)
VICE VUKOV - VUZGI, 02:50
VICE VUKOV - VUZGI

******************************************************

Neki nabuju razmeli ili nabuju šteli kaperati da ov iskani (o)gnevni osvrt né osvrt na celokupni lik i delo GRB-a.
Život né crno-béli (osim za GRoBârě, partizânovcě).
GRB jě goričko-scenski Pol Pot - po scenski tur i kajkavščinu poguben poput vođě crvene kamerâdov.

Z drugě strane, on jě morti (čovek i) pol POT-a kě sě dotikâvlě.
POLitički podržâva POT (Plemenitu Občinu Turopôlsku), napravil jě nekě dobrě stvâri v Turističke Zajednice (lâjnski kalendâr), pišě popezdiju*
(* Nemajna kak štandardni Hrvoje: pozitivno (komparativno, superlativno), npr. pesmě v zbirke "Mosti pajdašijě" (Mostovi prijateljstva))

******************************************************
******************************************************

"Jâ Senka, hura!!" kličě sravnatelica.
Zamazano (prlavo) kazališčě - rěkel bi Jasenko Houra
(nem. Hure = kurvopôlka, nôčna (môčna) dâma bez srâma, b(ul)itch)
(nem. Kurve = krivula, kriv(udav)a, GRBava, tera né prâva).
*******

Scena Gorica: Herrvacko Narrodno kazamlatiliščě - nekomu mati (štandardu), nekoga mlati (tur-kaj)
(nem. Narr = glupan, budala, bedâk).
*******

Doklom bû SB mlâtila s turovem i kajkavskem hurcom po trjnu
(Atila: B(ul)ić Božji, Bič Božji, Bič Deusni, Bič Beusni)?
*******

Dvojec Bled Bul(ić) Bojs - zločesti odn. često zli duo na Scene Gorica
(nem. Beus sě čita Bojs).
*******

Kaj-Buš i Šta-B(e)us: Gûbec Beg vs. GRBec Bergh.
*******

Toma Bebić: Leute* moj
Scena Gorica: Beuse nemoj
(* nem. Leute = ludi; ludi moji jel to mogûčě, M. Delić)
*******

Senka, gat-jen.a! (Atena).
Kak zbiti A-tenku (Senku) Zuesu z glave? Kak zeprati scenku z lika i dela GRB-a?
Mujin ili (H)Omerov recept (Wiki):
Prometej je također bio povezan s mitom o Ateninu rođenju. Naime, Zeusa je boljela glava i ništa nije mogao učiniti da bol prestane. Prometej je rekao da zna kako će ga izliječiti. Uzeo je velik kamen i udarao Zeusovu glavu njime. Iz njegove je glave iskočila božica Atena, a glavobolja je nestala.
*******

Zeus jě gospodâr dâna i noči, svetla i kmicě, Sûnca i POmrčině, San.drě (Kulijer) i Sěnkě (Bulić).

******************************************************
******************************************************

Zvirni engleski nâslov komâda "Osvrni sě gnevno" glâsi: "Look back in anger".

Sledi zâkluček:
Look back in anger
Look bac(k) in (d)anger
Luk(a)bac v opâsnosti    (b=v)
Lukavec vu opâsnosti, Turopolě v opâsnosti

******************************************************
******************************************************

Evo kak to poštěnešě délaju na scenam v Varaždinu, Zeline, Jaske:

Prectavě Hrvackoga nârodnoga kazališča v Varaždinu
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-hrvackoga-narodnoga-kazalisca-v-varazdinu/

Prectavě Zelinskoga amatérskoga kazališča ”ZAmKa”
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-zelinskoga-amaterskoga-kazalisca-zamka/

Prectavě Grackoga kazališča Jastrebarsko
http://www.forumgorica.com/dogadaji/prectave-grackoga-kazalisca-jastrebarsko/

******************************************************

Dôjdi sveta Lucija i odegnaj Senkě!

ŽVG Fijola i KUD Preslica - Vužgi jenu luč, 04:14
ŽVG Fijola i KUD Preslica - Vužgi jenu luč

[shaka zulu]

Samo za te dragi kaj Zlatko Vitez & Band Histrion

Histrionski dom
Ilica 90, 10000 Zagreb
01/5496-387
Klikni za prikaz karte
Vrsta događaja
Koncert - Domaće, Etno

...Ako je glazba - kao što u Davnim danima reče Miroslav Krleža, Vitezov omiljeni pisac, lirska paučina između srca i mozga – Vitezov koncert kajkavskih popevki jest spoj promišljanja i emocija, splet duha, scenskog šarma, ljubavi (prema njemu dragim ljudima), zaljubljenosti (u KAJ), talenta i zaigranosti. Vitez ne glumi pjevača, on jest pjevač. Vitez ne glumi zadovoljstvo, on uživa u glazbenoj (kao što je uživao i u dramskoj) kajkavštini, za koju kaže (a ne bio kajkavac koji se s njim ne slaže): „Kajkavski nije narječje već jezik“. A kajkavski u Vitezovim popevkama, od kojih je nekoliko međimurskih, je kajkavsko milozvučje. Vrhunac večeri bila je odlično odrepana a pri tome i virtuozno artikulirana Krležina „Ni med cvetjem ni pravice“. To treba čuti...

Branko Vukšić


Glas publike

Bilo je izvrsno! S pravom mješavinom osjećaja i zgoda vezanih uz različite pjesme, te, što mi je najviše pasalo a u našem je društvu apsolutno jedinstveno, imalo je neprikriveni hrvatski podtekst. Drago mi je da se uz sve "cvjetove" što cvatu u hrvatskom mulitietničkom/multikulti/globalnom/europskom/itd društvu može čuti i hrvatski glas, koliko god on bio srednjeg dometa (mislim na to koliko daleko dopire u javnosti)...

KUPNJA ili rezervacija ulazniceKada
06.02.2010 u 20Cijena
30 kuna
http://www.kaj-ima.hr/dogadaj-zg.php?opcija=show&broj=7154

[shaka zulu]

...
Kaj se događa?
Statistika fouruma
 Naši fourumaši su napisali 45.902 poruk f 2.797 tejm f 51 fourum(of)
Zagja poruka; 05 veljače 2010 ob 21:21 od Ernest
Mamo 434 članof fouruma
Najnouviji član fouruma je T.T.
Aktivni korisnici onlajn
 Fse fkup je 4 Aktivni korisnici onlajn onlajn, 4 gost(of), 0 Člani, 0 anonimni(h) član(of)
http://humnasutli.inet.hr/forum/

[shaka zulu]

42. izložba vina kontinentalne Hrvatske

23.-27.06.

Otvaranje 42. izložbe vina kontinentalne Hrvatske.

Održava se u Sv. Ivanu Zelini s prekidima od 1859. godine. Dolaskom Dragutina Stražimira za župnika u Donju Zelinu postavljeni su temelji suvremenog vinogradarstva. Poučavao je narod kako pravilno uzgojiti vinovu lozu, te ih poticao da izlažu svoja vina. Od 1968. godine izložbe se, uoči Ivanja, održavaju kontinuirano do danas u sklopu zelinskih “Svetoivanjskih dana“. U sklopu cijelog događanja uz ocjenjivanje vina, izložbu, te prigodni sajam i degustacije, organizira se županijska smotra folklora (izvorne skupine) i tradicionalni recital suvremenog kajkavskog pjesništva “Dragutin Domjanić”, nazvan po najpoznatijem hrvatskom kajkavskom pjesniku čiji je zavičaj Sv. Ivan Zelina, a posebna zbirka posvećena Dragutinu Milivoju Domjaniću (1873. -1933.) može se pogledati u Muzeju Sveti Ivan Zelina.

Informacije: TZG Sv. Ivana Zeline i Muzej Zelina, Trg Ante Starčevića 13,
10380 Sv. Ivan Zelina, tel. 01/2061 544, muzej@zelina.hr ,
www.tz-zelina.hr, www.zelingrad.hr
POU Sv. Ivan Zelina, Vatrogasna 3, tel. 01 2059 062
http://www.tzzz.hr/?show=2753&pid=36435

In vino veritas 

[Ljudevit Kaj]

Rekla mi prijatelica da bi trebalo, a i kak da bi to bil red i dužnost, nekeaj u vezi cieluga slučaja gospođe Vesne Škare Ožbolt našem ljudem reči i objasniti im. Pri tom me pobudno, umilno-zapovedno, i značajno pogledala. To kakti na me spada, sem ja z Vesnum bil javno v bliskomu kontaktu!

Nu evo, kad dosta jakoga mikrofona nie moči nabaviti da bi ljudi čuli, sem napisal ovo.
Da se čita.  

Nâstavek:
http://www.forumgorica.com/lokalna-politika/vesna-so/msg17031/#msg17031

VEEEELIKA POfâla i komplimént HNS-ovcu gosponu Zdraveku Lučičovomu na turopôlsko-kajkavske poslanice – poslastice.
I glasâči bi to trebali znati vrednuvati i honorérati.

Mislim na jězični aspekt ok(r)užnicě.

(K)Lučič za kajkavsku srěču – ZDR(AVE)K. Ave Zdravek! Navek Zdravek!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Čitateli bûju, věč prema (mejně ili višě) sveto(mu)-nâ(d)zoru ocenili i politički sadržaj pisma POsvečenoga (ne.sa)Vesne Škârjě (N)OŽ-KOLT.


Dekoltérati nekoga: zeti mu kolt, raspištoliti ga.

[Ljudevit Kaj]

«Aladin i čarobna svjetiljka» na scene «Gorica» / od lipna 2010.
Nâstavek:
http://www.forumgorica.com/dogadaji/aladin-i-carobna-svjetiljka-na-scene-gorica-od-lipna-2010/msg19058/#msg19058

Još jena v nizu repertoarne kajli turu i kaju na scene «Gorica»:
Kajladinova černobilna lampa,
čar(ob)ni lampaš v «Jězero i jene (1001) noči», v dûge kmične nôči

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
 
Scensko-goričkě mûkě PO bontonu

Dok sě v «Splitskomu grackomu kazališču mlâde» dâva mjuzikl «Mûkě po bontonu», pri čemu su teksti za mjuzikl i pesmě (»songě») napisani, za saku pofalu, na suvremenomu splickomu dijalektu, vu prestolnice (i) kajkavskoga Turopola rođejnem Spličani (s)ravnatelica Sceně «Gorica» nûter POV-a Velika Gorica Senka Bulić i nejni POlitički mentor Goran Beus Richenberg (HaNS), turôpolskem temam i kajkavskomu zapiraju sâ vrâta goričkě sceně «oprtoga, pûčkoga vučilišča».

»Aladinova čarobna svjetiljka» z splickem pevâčom Lukum Nižetićom, věč jě 18. prectava na spomenute scene, tera néma blâgě vezě nit z Turopolem, nit z kajkavskem (suidentitétom Turopola).

Za râzliku od sûsedne (polu)kajkavske sredin, de su kajkavskomu (vuz ona na vuspešne amatérske scene) širom oprta vrâta i na «deska terě život znâčě» profesionalne kazališne iž (na priliku v HNK Varaždin), GRBavi HaNS, kontra pravilam bontona, POsredno forséra sklučivo hrvatistan.darni jězek i rivlě tur i kaj v amatérski rezervât.

Tragikomično jě da sě kajkavski komâdi věč dâvaju i v profesionalnem teatrem v Srbije (Radakovičov «Kaj sad» v beograckomu dramskomu POzorištu), a da jě KAJ persona (parola) non grata na «profesionalne» scene «Gorica».

Z gled(ali)šča neodzavičajenoga kajkavskoga Turopôlca, nakon trejtoga, četrtoga nekajkavskoga i/ili neturopôlskoga komâda na scene «Gorica» saki dâlni hrvatistan.dardni i/ili globalistički komâd jě repertoarni jezično-temacki promašaj („u.ništa-vajuč).

Pred 2 lete na scene Gorica v komâdu po Koltesu/Dostojevskomu glumil jě i Enes Kišević, ter jě ov něgov balad(i)ni čarobno-„prosvetitelski“ avutorski nâstup nâstavek (Ha)eNeSovoga „Pijanoga procesa“, odnosno prethodnoga «ŠeksPira malograđanov».

Némaju neodzavičajeni turopôlski kajkavci nike protiv „mâloga (S)mojě z Bosanskě Krupě» (Kiševića), ali višě imaju rad tur (kak metaforu) nek dupě.

Hrvacka jě višejězična i višěregionalna zěmla i strankě terě (ně samo na regionalne razine) to ne vuvažâvaju nésu ni hrvackě, ni nârodně, ni pûčkě, ni oprtě, nek (na)strâně, strâjnskě.

9. ožujka 2010.
Splitsko Gradsko kazalište mladih: »Muke po bontonu«

Tekst za mjuzikl i songove napisani su na suvremenom splitskom dijalektu

Nâstavek:
http://www.forumgorica.com/dogadaji/splicki-kazalisni-dogotki/msg19060/#msg19060

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nâstavek: (k.varijâcijě na temu)

Doklom si bû GRBavi HaNS zabijal avutogolě na goričke scene?
Da bû konec te (Hae)NeSpretne uta-kmice?

Avuto(r )gol:
(Ha)eNeS kak jězivi pervertit  
(etim.ološki: "on teri pervertéra/zokréčě stvâri")
http://www.pouvg.hr/index.php?Itemid=36&id=216&option=com_content&task=view

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Dûga kmična nôč
Turopôlski KAJ věč višě od «Jězero i jene (1001) noči», pred zaprti vrâti sceně «Gorica» kûčk(in)oga zaprtoga mûči.lišča, kriči «Se-zamě opri» (Sezam, opri sě), ali baba (na čelu Sceně «Gorica») i (nejne) čětr(do)děset râzbojnikov (hajdukov*) ne mârě za to.

* POgrešno bi bilo rěči «hajdukovcov».

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kě rěči nakon 18. po redu « prectavě », turcidě i šta.komora kajomora na Scene “Gorica”?
Zâjni pût jě zazivana sv. Lucija da otira Senkě. Bez hasně.

Ov pût sě zaziva (negda M)Odra:
něk nabuja i selektivno potopi oně «tujcě», teri su kulturtrégerski turo- i kajožderi
(slično kak v Gregorčičove pesme posvečene Soče).

Bolě Odra na(d) kulturtrégerskem «tujcem», nek tur i kaj na odru, na skôlka  : )

Ne stiskaj v meje se bregov*,
srdita čez branove stopi
ter tujce, zemlje-lačne,
utopi na dno razpenjenih valov!"

(Simon Gregorčič - Soči)
http://www.oktet-simon-gregorcic.org/Gregorcic.html


*(Richem)berghov (rěkli bi POneki)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Senka nad senkami:
Al radin ovak‘ čarobna, sveti Ilija
ko, POgrom, yuragan PO turu i kaju.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Aladinov vunderlampaš:
Hrvacki nârodni (scensko-gorički) preporod PO avutorstvu (Ha)eNeSa, il još jen repertoârni protuturopôlski, protukajkavski, ilirsko-jugoslavenski zločin bez kâzně?

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Političko jezični ukusi su râzličiti:

GRBavi HaNS:
HNS jě nice. kro(u)mneša, nâjbôlša stranka za Turopolě

POneki mislě:
PO goričko-scenske sposôbnosti HNS jě nâjskromneša, najebolša, nâjbolš(evičk)a, strâjnska za Turopolě.
GRB i Senkič (srp i čekič, kladivec) v nâjgôrše bolševičke manire režu i tûču PO glâve tur i kaj na goričke Scene.
 
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ak Milena Dravić puši Drâvu, kě puši Ana Karić?
Nâjviše oko “Sceně Gorica” pušě neodzavičajeni kajkavski Turopôlci.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Aladin (arabski): plemenščina/dostojânstvo veruvajna.
Da buju tur i kaj stekli «Aladina» na scene «Gorica»?

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

 POgled na Senkinu rabotu:
- hrvatistan.dardni POgled GRBavoga HaNSa: «Tebe ne bih mijenjao»,
- POgled neodzavičajene kajkavske Turopôlcov: (Ne) ostani d.ju.bre do kraja (ugovora, mandata)

Tony Cetinski - Tebe Ne Bih Mijenjao, 05:53
Tony Cetinski - Tebe Ne Bih Mijenjao

Arablja čarobna - Riblja čorba
(Ne) ostani d.ju.bre do kraja (ugovora, mandata)
Riblja Corba - Ostani Djubre Do Kraja - mp3 kvalitet, 04:43
Riblja Corba - Ostani Djubre Do Kraja - mp3 kvalitet

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

a.rabska pisma
Nima škoja do Raba škoja, 04:24
Nima škoja do Raba škoja

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Lampa.da - Lambada
Kaoma – Lambada, 03:26
Kaoma - Lambada

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vuz POškodně Buličkě, POstojali su i POzitivni Buliči

Karlo Bulič, dotur Luigi z «Našoga maloga mista»
Monolog doktora Luigia - Naše Malo misto, 05:21
Monolog doktora Luigia - Naše Malo misto

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

LOMNIČKI RÉČNIK
Skôlkě
- 1. deskě za mrtvečki odar (mrtvec na skôlkě leži)
- 2.deskě na kiselomu zelju
http://docs.google.com/View?docid=dgwcr37b_1385p8f8k

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Žalosno jě da hrvacka kajkavska deca moru gledeti bajkě na kajkavskomu tek na (strâjnske) slovenske kajkavščine

Crteki
na kajkavščine (slovenske)

Ali Baba in 40 razbojnikov, 14:59
http://www.mojvideo.com/video-ali-baba-in-40-razbojnikov/4299016a278a35c76295

Nastâvki 2-5:
http://www.forumgorica.com/kajkavski/kaj-kaj-kajzertum-slicnost-i-razlikovnost-hr-i-si-kajkavscine/msg19065/#msg19065